Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.48 ч. 18.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: стан  (Прочитано 18773 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 02.10 ч. 03.04.2008. »

Tvorbena osnova glagola „stati“ jeste st- (st-a-ti). Gramatičke osnove glagola „stati“ jesu sta-, infinitivna (sta-ti), i stane-, prezentska (stane-mo).

Tvorbena i gramatička osnova imenice „stan“ jeste stan- (stan-ø).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #16 у: 02.18 ч. 03.04.2008. »

Могли бисмо можда рећи да ово ста(ти) потиче из санскритског, а вероватно слична основа ових речи у српском језику наводи на тумачење које смо изводили Урош и ја.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #17 у: 02.30 ч. 03.04.2008. »

Ovo sta- jeste infinitivna osnova glagola, koja „potiče“ od oblika „stati“, dakle dobijena je odbijanjem infinitivnog nastavka -ti od oblika infinitiva. Sumnjam da ovaj gramatički proces dobijanja infinitivne osnove (koja, uzgred budi rečeno, nema nikojeg značenja niti može biti samostalna) ima veze sa sanskritom. No opet, naš i sanskritski glagol mogu imati isti praindoevropski koren — to nije isključeno, ali ja o tome ne mogu govoriti jer se u te stvarčice ne razumem.

S druge strane, sličnost nikako ne znači istost. „Stan“ i „sta“ jeste slično, ali uopšte nije zbog toga i isto. Upravo, stanovište sa kojega Uroš i ti polazite prilikom davanja etimologije nije opravdano. Ne može se pretpostavka o poreklu dveju reči graditi na opservaciji puke sličnosti bilo između njih bilo između njihovih značenja. Mada takvo polažište katkad i može dati ispravnu pretpostavku, na tome treba zahvaliti jedino čistoj koincidenciji, jer takav postupak nimalo nije naučan.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #18 у: 02.41 ч. 03.04.2008. »

Када стигнеш до хиљадите поруке и пете звездице честитаћу ти Smiley, а да се вратимо на тему: рекох да вероватно сличност наводи на тумачење, али сам се увек ограђивао од закључака „то је тако зато што ја кажем“ или сличних. Основа ста- не може никако стајати самостално, али сам претпоставио да је можда на тај праиндоевропски корен додат наш суфикс за грађење глагола.

Сагласан сам потпуно да сличност не значи никако и истост. Рекох да нас је слична основа у нашем језику (независно од санскрита) наводила на, највероватније, погрешан закључак.

Напоменуо сам још у првој поруци да ме само копка да је реч „стан“ евентуално турцизам. Можемо сада вероватно закључити да није, али етимологију речи „стан“ немамо, да бисмо тврдили са сигурношћу Wink, а етимологију глагола „стати“ само претпостављамо санскритском — можда ни она није. Творбено је сасвим у реду оно што кажеш, за обадва појма.
« Задњи пут промењено: 02.43 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #19 у: 03.35 ч. 03.04.2008. »

Tvorbena osnova glagola „stati“ jeste st- (st-a-ti). Gramatičke osnove glagola „stati“ jesu sta-, infinitivna (sta-ti), i stane-, prezentska (stane-mo).

Tvorbena i gramatička osnova imenice „stan“ jeste stan- (stan-ø).

Ја се извињавам ако испадне да сам упоран у својој грешци, али зар се презентска основа не добија одбијањем наставка за треће лице једнине презента? Дакле, било би он стан - е?

То наравно и даље ништа одлучујуће не значи за ову нашу расправу, и у томе се скоро слажем са Ђорђем. Међутим то што нисмо експерти не би требало да нас спречава да на форуму, као крајње неформалном медију, размењујемо мишљења и претпоставке, зар не? Не пишемо ми неку он-лајн енциклопедију уживо, па да можемо некога завести својим мањкавим методолошким приступом.

Искрено, мени више прија ово слободно мисаоно тумарање и надопуњавање, него шинско кретање по неким правилима. Ту смо да креативно лутамо (и можда стигнемо негде) све док нас неко ко јесте стручан не прекине, похвали/покуди, открије коначну истину... Зато Ђорђе, придружи нам се у тумарању, немој да си партибрекер.  Cheesy
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 23.01 ч. 03.04.2008. »

Prezentska osnova se dobija odbijanjem nastavka -mo od prvog lica množine: stane-mo. Treće lice jednine nema nastavka u prezentu, tj. ima nulti nastavak dodat na prezentsku osnovu, dakle stane-ø.

Možda nam neko ko ima pri ruci Skokov „Etimologijski rječnik“ može otkriti njegove etimologije rečî „stan“ i „stati“? Ja verujem da naš glagol „stati“ može imati veze s pomenutim sanskritskim „sta“, ali ne znam ima li imenica „stan“ ima ikakve veze s tim — ne čini mi se da ima, ni značenjske niti etimološke, ali to je, opet, samo moje neuko zapažanje. Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #21 у: 23.10 ч. 03.04.2008. »

Како добијемо онда треће лице множине стану, ако је стане основа? Мислим да је основа ипак стан-, а наставци су за презент -м, -ш, -е, -мо, -те, -у. Грешим ли?

Вероватно грешим, али се онда губи оно е у основи за треће лице, а на његово место долази у.
« Задњи пут промењено: 23.13 ч. 03.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #22 у: 23.26 ч. 03.04.2008. »

Tačno tako, kod nekih glagola treće lice množine gradi se dodavanjem nastavka -u na okrnjenu prezentsku osnovu (bez krajnjeg samoglasnika -e odnosno -i).
« Задњи пут промењено: 23.28 ч. 03.04.2008. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #23 у: 23.29 ч. 03.04.2008. »

Сад, није википедија неки непогрешиви ауторитет, али у чланку о грађењу императива тамо пише исто ово што кажем ја.
Цитат
Императив у српском језику гради се тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице једнине презента) додају двојаки наставци:
-и, -ј (за 2. лице једнине)
-имо, -јмо (за 1. лице множине)
-ите, -јте (за 2. лице множине)
http://sr.wikipedia .org/wiki/Императив

Има ли неко неку књигу?

Јаки смо ми "језикословци", нико није сигуран како се твори презентска основа... Smiley
« Задњи пут промењено: 23.35 ч. 03.04.2008. од Урош » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 23.48 ч. 03.04.2008. »

Vikipedija nije nikakav izvor na koji se uopšte može pozivati. Ja imam „neku“ knjigu, i u nju sam prvo i pogledao pre no što sam se suprotstavio tvojoj tvrdnji, inače sigurno ne bih bio tako siguran da nije tako kao što ti kažeš. Wink

Цитирано: Ž. Stanojčić, Lj. Popović: „Gramatika srpskoga jezika“, t. 245
Prezentska osnova izdvaja se kod glagola tako što se u 1. licu množine prezenta odbije lični nastavak -mo: nosi- (-mo), radi- (-mo), čita- (-mo), čuje- (-mo), plete- (-mo), dođe- (-mo).

Imperativ se, kad smo već i kod toga, pak gradi, „od oblika 3. lica množine prezenta odbacivanjem njegovog nastavka i dodavanjem nastavaka za oblik imperativa“ (Isto, t. 256).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #25 у: 23.54 ч. 03.04.2008. »

Добро, презентску речничку творбу „дипломирасмо“ Smiley, само још да се јави неко са „Етимолошким рјечником“, и рекне шта тамо пише под одредницама „стан“ и „стати“, да бисмо се вратили у колосек, јер смо малко скренули са њ.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #26 у: 23.59 ч. 03.04.2008. »

Ja сам причао онако из главе, па кад је постало спорно само сам гуглао и несрећно потврдио своје очигледно погрешно мишљење. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #27 у: 00.06 ч. 04.04.2008. »

Ja сам причао онако из главе, па кад је постало спорно само сам гуглао и несрећно потврдио своје очигледно погрешно мишљење. Smiley
Хе, хе... Smiley Ја никад скоро не гуглам, само малко запињем док се језикословци не фате тефтера, па ме поклопе. Smiley А некад чак и будем у праву.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #28 у: 21.48 ч. 02.05.2008. »

Вероватно потиче од санскритског "ста" што значи стати.
I ostati, ako se uzme u obzir da su neke migracije dešavale nasumice, pa kad naiđu na zgodno mesto, zastanu.. i ostanu..naprave stanište..
Možda je isti narod dugo lutao nasumice, u većim ili manjim grupama, i ostavljao za sobom naziv..
Išao sa tegobom, možda i prekorom  ("Ostajte ovde! Sunce tuđeg neba neće vas...)

Na jednom sajtu o Himalajima naišla sam na tumačanje Hima(sneg)+ alaja(stan).. znači na isti način pravljena kovanica Ko+stanuje tu ?

STA se nalazi u svim rečima koje podrazumevaju mirovanje u nekom položaju nekoga ili nečega ..stav, ustav:), ostav, ustani!, ostani !, stanovište (aspekt), i stanište (area)..postanak takođe..ustanak..ostanak..

Lepa tri slova.
Nekada davno, kad su srpske porodice imale više dece , a nisu mogli da ih nahrane valjano, davale su poslednjem u nizu ime Stanko ili Stanka, da bi "zaustavili" imenom proces.
Postojalo je i žensko ime, sad više nije "in" - Dostana..

I ovde se koriste tri slova iz sanskrita- u zapovedi Do-sta!
« Задњи пут промењено: 21.53 ч. 02.05.2008. од Сребрена » Сачувана
voja
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 3



« Одговор #29 у: 08.32 ч. 20.06.2008. »

Da li je moguće da su Turci, svojim osvajanjima, donosili nastavak "stan"?

Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!