Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.11 ч. 13.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: качкаваљ  (Прочитано 26756 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #15 у: 23.26 ч. 30.04.2008. »

На википедији гледам каква збрка:
Качкаваљ користе и Срби и Бугари и Румуни и Турци... за врсту жутог сира..
Немци кажу да је та реч турског порекла, а Турци кажу за "своју реч" да је италијанског порекла Roll Eyes
Caciocavallo (koњска глава)..са резервном варијанто пејнир
Доле лево на страни имате могућност промене језика, па проверите :
http://tr.wikipedia .org/wiki/Ka%C5%9Fkaval_%28peynir%29
(Накднадно видим да је Бојан Башић то већ поменуо)

А нађох на нету и један рецепт за домаћи качкаваљ:
http://www.svastara.com/saveti/?savet=1143
« Задњи пут промењено: 23.37 ч. 30.04.2008. од Сребрена » Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #16 у: 00.00 ч. 01.05.2008. »

Старопланински качкаваљ је најукуснији кажу..У овом малом раду, поводом села Дојкинци и млека црних оваца (Црновунци), реч "качкаваљ" приписују цинцарском дијалекту, јер је, "кача" =сир.
Док се каца (бачва) зове бачија. Интересантан је део на почетку : кажу да је традиционални облик за
качкаваљ (мера од 6-7 кг у комаду) спљескани цилиндар— што би могло објаснити наставак "ваља" као "ваљак", зар не?
http://aas.bfro.uni-lj.si/84-2004/PDF/84-2004-1-11-15.pdf

 У "Речнику Тимочког говора" , који мора бити близак старопланинским  дијалектима , нема тврдог сира...налазим ове речи:
качамало- дрво, варјача којом се меша качамак
качамилка- исто
к'шка се - маже се, прља (дете напр.)
к'шкав - прљав
док се сир изговара "сирење"..

И сад, ако убацимо у комбинацију и кача+мак и качка+ваљ, отпада и "цинцарска" теорија..као и италијанска "коњска глава"...Турци сами не признају ..
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #17 у: 18.14 ч. 01.05.2008. »

A kačka od kačica  izmišljeno je koliko i flaška od flašice (iako nije ni turcizam ni srpska reč),

Flaška? Nikad čuo; na kom je to jeziku? U kom je to rečniku zabeleženo? Huh

pljeska (od milja) umesto pljeskavice,

Posredi je obično skraćivanje glavne reči, što nije slučaj i kod „kačke“.

korpička (od milja) za korpicu, stolička (od milja) za stoličicu, supička (od milja) za supu/supicu, juhička (od milja) za juhicu (juhu),

Sufiks -ička za građenje hipokoristikâ u srpskome jeziku postoji jedino u torlačkim dijalektima istočne i južne Srbije. Makar da je i „kačka“ odatle, kačkavalj ima znatno širi areal upotrebe. Makar da se i mogao dobiti deminutiv „kačka“ od reči kaca tim sufiksom (mada je i ovo klimavo) u tima dijalektima, time se ne može objasniti otkuda kačkavalj i znatno šire nego tamo.

Još jednom, sufiks -ička koji se jasno vidi u ovima tvojim primerima nije isto što i neki fiktivni sufiks kojim se dobila „kačka“. (Koji bi to bio? Ačka, čka, ka? Makar i ako tek liči na sufiks -ička, ne znači da jeste ista stvar.)

knjiška (od milja) za knjižicu/knjigu,

Knjiški, knjiška opisni je pridev.

slička (od milja) umesto sličica/slika,

Ponova mi nije poznato da postoji i takav izraz.

kutijka (od milja u provinciji ) za kutijicu, olovče (od milja) za olovku/olovčicu..

I opet, sufiks -ijka ili -če nije isto što i -ička ili nešto drugo.

dakle, niz primera  iz srpskog jezika u kojima se koristi nastavak ka ili čka .

Dakle, analogija skroz pogrešna. Smiley Ako svi sufiksi sadrže glas k ili glas č, to ne znači da se radi o istoj stvari. Ka nije isto što i čka, složićeš se.

Kaca i kačka stoje u istom odnosu vokala i suglasnika kao maca i mačka naprimer..

Ne stoje. Kȁca i máca ne nalaze se u istom odnosu vokala. Pored toga, zdrava logika nam jasno ukazuje na to kako mačka jest ispravna i ustaljena reč srpskoga jezika, a „kačku“ ste upravo sad i ovde izmislili. Wink
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #18 у: 19.04 ч. 01.05.2008. »

Osnovna razlika izmedju mog i tvog stava, Djordje, jeste da ja posmatram jezik kao živu tvorevinu, a ti samo kao "mrtvo slovo na papiru"..Ako se popale sve knjige, npr. u nekom ponovljenom savezničkom bombardovanju, hoćemo li ostati nemi???

Papir trpi sve, znaš..Nešto što je zapisano, npt., ne mora biti tačno..Mislim na razne falsifikate , ne konkretno sada na slučaj "kačkavalj".

Usput, govoreći po zapisanim rečima, da li ti  prihvataš da je timočko- lužnički govor deo srpskog jezika ili  ne???
Jer, baš u tom kraju postoji jedna mnogo slikovita poslovica, sa malo narodskog tipičnog vulgarizma shodno bujanju života u svakom smislu  te reči..Glasi  u originalu (izvinjavam se nespremnim ušima):

 I na tarabu kad piše ". ička" ,  ne ideš da je j..eš.

« Задњи пут промењено: 19.10 ч. 01.05.2008. од Сребрена » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #19 у: 20.35 ч. 01.05.2008. »

A kačka od kačica  izmišljeno je koliko i flaška od flašice (iako nije ni turcizam ni srpska reč),

Flaška? Nikad čuo; na kom je to jeziku? U kom je to rečniku zabeleženo? Huh

pljeska (od milja) umesto pljeskavice,

Posredi je obično skraćivanje glavne reči, što nije slučaj i kod „kačke“.

korpička (od milja) za korpicu, stolička (od milja) za stoličicu, supička (od milja) za supu/supicu, juhička (od milja) za juhicu (juhu),

Sufiks -ička za građenje hipokoristikâ u srpskome jeziku postoji jedino u torlačkim dijalektima istočne i južne Srbije. Makar da je i „kačka“ odatle, kačkavalj ima znatno širi areal upotrebe. Makar da se i mogao dobiti deminutiv „kačka“ od reči kaca tim sufiksom (mada je i ovo klimavo) u tima dijalektima, time se ne može objasniti otkuda kačkavalj i znatno šire nego tamo.

Još jednom, sufiks -ička koji se jasno vidi u ovima tvojim primerima nije isto što i neki fiktivni sufiks kojim se dobila „kačka“. (Koji bi to bio? Ačka, čka, ka? Makar i ako tek liči na sufiks -ička, ne znači da jeste ista stvar.)

knjiška (od milja) za knjižicu/knjigu,

Knjiški, knjiška opisni je pridev.

slička (od milja) umesto sličica/slika,

Ponova mi nije poznato da postoji i takav izraz.

kutijka (od milja u provinciji ) za kutijicu, olovče (od milja) za olovku/olovčicu..

I opet, sufiks -ijka ili -če nije isto što i -ička ili nešto drugo.

dakle, niz primera  iz srpskog jezika u kojima se koristi nastavak ka ili čka .

Dakle, analogija skroz pogrešna. Smiley Ako svi sufiksi sadrže glas k ili glas č, to ne znači da se radi o istoj stvari. Ka nije isto što i čka, složićeš se.

Kaca i kačka stoje u istom odnosu vokala i suglasnika kao maca i mačka naprimer..

Ne stoje. Kȁca i máca ne nalaze se u istom odnosu vokala. Pored toga, zdrava logika nam jasno ukazuje na to kako mačka jest ispravna i ustaljena reč srpskoga jezika, a „kačku“ ste upravo sad i ovde izmislili. Wink

Ја бих могао дати суд, јер се све ове речи које је Сребрена побројала итекако употребљавају у говору у јужној Србији, иако их речници, можда, и не бележе.

Дакле, постоји и флашка, и пљеска поред пљеџа, и књишка као именица, не само као описни придев, и сличка, у употреби најчешће код деце, када размењују сличице, и кутијка, поред кутичка, и многе друге речи, најчешће умањенице, овако изведене.

Не значи да не постоје многе речи за које ја нисам чуо, а којих можда нема у речницима, али се употребљавају у неком другом дијалекатском подручју.

И једна занимљивост, која не мора али може бити од значаја: најпознатији је Пиротски качкаваљ, као што је доста позната Ужичка пршута — то повлачи за собом да се, рецимо, овај некад локални специјалитет проширио на остале крајеве наше земље, а можда и шире. Зар онда не би било врло логично да они који овај специјалитет праве имају свој назив за њега, по чему ће бити препознатљив??

Не спорим да су вероватно и качкаваљ и пршут и бурек, те друге врсте хране стигле код нас заједно са својим називима. Али, као што рече Сребрена, за тебе, Ђорђе, ништа што не стоји у некој књизи (чијег аутора поштујеш), не важи, пошто једноставно „не постоји“, јер ти „ниси чуо“. Извињавамо ти се што понекад изађемо ван корица књиге поштованих аутора и потражимо друго мишљење или се дамо у истраживање.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 23.02 ч. 01.05.2008. »

Možda je i u tome moja greška. Smiley

Ali ja, makar i bio preterano konzervativan i nimalo kreativan knjiški moljac (ovde „knjiški“ kao pridev), ipak ne mogu nikako prihvatiti objašnjenje etimologije jedne reči koje potiče od puke opservacije same reči, njezine podele na sasvim proizvoljne delove kako bi se mogao u njima pronaći nekakav poželjan smisao, a sve to polazeći od osobnog emocionalnog stava kako reč koja se navodi kao turcizam možda i nije to već je iskonska domaća reč vekovima u našem jeziku; onome koji je u isto vreme i „živa tvorevina“ ali i sasvim zaklopljen za reči orijentalnog porekla.

Jer vidite, ma koliko „živ“ jedan jezik bio, on ipak funkcioniše po utvrđenim principima i zakonima. Ne mogu se tek tako dodavati proizvoljni sufiksi na reč pa da nju proglasite umanjenicom. Zna se koji su sufiksi kojima se grade umanjenice, a „živost“ jezika ogleda se u tome što te sufikse možete dodati na koju vam imenicu drago pa onda izvoditi sijaset raznih umanjenicâ. Wink

A analiza reči koja zvuči ovako: evo ovde imamo kačkavalj; sad ako ga podelimo ovako, odoka, na „kačka“ i „valj“; ovo „kačka“, to mi liči na „kaca“, a ja znam da se sir drži u kaci, pa to mora biti da ima veze jedno s drugim jer zvuči jako slično — bez uvrede, ali takva etimologija nije nimalo naučna a rezultat je jedino nečije emocionalne odbojnosti prema orijentalizmima, da se ne lažemo.

Ja ne pokušavam da vređam niti omalovažavam nikoga; samo dajem dobronamerne savete i ukazujem vam na to kako ne mora sve što ste tako zgodno smislili imati smisla i biti ono pravo. Neki ljudi mnogo stručniji od nas, koji rečima pristupaju na mnogo znanstvenijem nivou nego što je to „kačkavalj“ — „kačka“ i „valj“, dali su svoj sud pa makar on i bio zabeležen kao „mrtvo slovo na papiru“. Wink
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #21 у: 23.18 ч. 01.05.2008. »

Има ли ико од форумаша "Етимологијски рјечник хрватскога или српског језика" Петра Скока? Ја немам, зато и питам. Али сам имао прилику да га листам (има четири дебеле књиге формата оног шестотомног Речника МС), и био сам одушевљен студиозношћу и озбиљношћу Скоковог приступа материји. Сем тога, већина наших игледних лингвиста се, када је у питању етимологија, позива на Скока и његов речник. Мислим, у овом случају (а и у свим наредним), добро би нам дошло и његово мишљење (наравно, у виду цитата из његовог речника).
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #22 у: 23.24 ч. 01.05.2008. »

A analiza reči koja zvuči ovako: evo ovde imamo kačkavalj; sad ako ga podelimo ovako, odoka, na „kačka“ i „valj“; ovo „kačka“, to mi liči na „kaca“, a ja znam da se sir drži u kaci, pa to mora biti da ima veze jedno s drugim jer zvuči jako slično — bez uvrede, ali takva etimologija nije nimalo naučna a rezultat je jedino nečije emocionalne odbojnosti prema orijentalizmima, da se ne lažemo.

Ja ne pokušavam da vređam niti omalovažavam nikoga; samo dajem dobronamerne savete i ukazujem vam na to kako ne mora sve što ste tako zgodno smislili imati smisla i biti ono pravo. Neki ljudi mnogo stručniji od nas, koji rečima pristupaju na mnogo znanstvenijem nivou nego što je to „kačkavalj“ — „kačka“ i „valj“, dali su svoj sud pa makar on i bio zabeležen kao „mrtvo slovo na papiru“. Wink

Онда ћу морати, на основу овога, да питам италијанске лингвисте одакле им „сир на коњу“. Могу да се слободно опкладим да ћу добити објашњење врло слично овом: „качка“ + „ваљ“, тј.: cacio + саvallo. Да пустим још мало машти на вољу: Шта ако је неки Итал(ијан) давно чуо реч „качкаваљ“ на подручју јужне Србије, а која је постала баш онако — банално ако желиш, па је пренео у свој језик по чувењу и од тога постаде фамозни „сир на коњу“, коју данашњи италијански лингвисти објашњавају неком оваквом причицом, наравно, са италијанским протагонистима и прилагођеном радњом, а из свега овога произађе италијански корен речи, који је преко турског доспео у наш језик.
« Задњи пут промењено: 23.29 ч. 01.05.2008. од Мирослав » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #23 у: 23.54 ч. 01.05.2008. »

Postoje različite teze; to je, može biti, samo zanimljiva pričica slična onoj o „kački“. Ja se u italijanski ne razumem, ali srpskohrvatski znam dosta bolje, pa moram da se pobunim protiv ovoga. U italijanskom makar postoji neko jasno značenje ove reči, a ovde je ono na licu mesta — ovde, na ovom forumu — nasilu izmišljeno.

Prvo, po kome je kriteriju reč podeljena baš na ta dva dela? Zašto nije kačkav-alj nego kačka-valj? Da li zato što ćemo, ako odoka podelimo kačkavalj na kačkav-alj, teže moći da smislimo neko za nas prihvatljivo objašnjenje nego ako bismo ga isto tako odoka podelili na kačka-valj?

Drugo, još ne znamo šta je tačno „kačka“ i zašto je baš „kačka“. Mala kaca u pirotskom dijalektu? Vrlo smelo objašnjenje ako ništa drugo. Wink Ako su i užička pršuta i užička lepinja poznati specijaliteti koliko i pirotski kačkavalj, znači li to da su i pršuta i lepinja užičke reči kao što je kačkavalj po toj teoriji pirotska reč? Kako li se to objašnjava — pršti holesterol na sve strane; otuda i reč pršuta? Voleo bih onda videti i takvo objašnjenje kačamaka; siguran sam da i on ima veze s kakvom kačicom — pardon, kačkom.

Treće, zašto valj, i šta znači valj, i zašto se sir baš valja? Čime to Piroćanci valjaju sir, oklagijom možda? Postoji li neki pirotski recept za „valjanje sira“? Ne vidim zašto bi ljudi sir imenovali sa „valj u maloj kaci“ ako se ovaj nečim ne valja.

I četvrto, meni najzanimljivije i najneverovatnije od svega, kako to da se te dve reči tako spojiše? Da je danas izmišljen „sir koji se meša u maloj kaci“, da li bi se on zvao „kačicameš“? I kako posuda u kojoj se sir drži ima veze sa radnjom koja se s tim sirom obavlja? Jesu li valjanje i kačica dve glavne osobine kačkavalja, pa da on bude po njima nazvan? A to što se od drugih sirova na našem prostoru razlikuje pre svega po tome što je žut; ta glavna stvar izgleda nije bila nimalo važna prilikom imenovanja ovog sira? Dosta zanimljiva sudbina kačkavalja, u krajnju ruku.

Ako uspeš objektivno i pouzdano odgovoriti na ove ključne dileme, onda možeš i svoju paraetimologiju proglasiti verovatnijom. Drugojačije, proizvoljno, ne ide. Wink A s istim pravom možeš ista pitanja postaviti i italijanskim etimolozima. Ako je, na kraju krajeva, i njina teorija pogrešna, to ovu „srpsku“ ne čini nimalo ispravnijom.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 00.03 ч. 02.05.2008. »

jer, kažem vam, za svaki sir mora prvo da se od retkog mleka dobije kaša,..koja se zgušnjava i nadalje.. dok  se ne ocedi tečnost (surutka)..zato se kači

Ovaj Srebrenin recept podseti me na ono ozbiljnije objašnjenje porekla reči „kačkavalj“ (caciocavallo). Naime, italijanski izraz „a cavallo“ znači „uspravno, stojeći“. „Sir koji se uspravno kači“ makar meni zvuči verovatnije nego „sir koji se u maloj kaci valja kašikom“; evo i Srebrena daje recept.

„Sir na konju“ je, kô što rekoh, interesantna kvazietimologija poput ove o „kački“ i „valju“.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #25 у: 00.21 ч. 02.05.2008. »



Treće, zašto valj, i šta znači valj, i zašto se sir baš valja? Čime to Piroćanci valjaju sir, oklagijom možda? Postoji li neki pirotski recept za „valjanje sira“? Ne vidim zašto bi ljudi sir imenovali sa „valj u maloj kaci“ ako se ovaj nečim ne valja.

Promakao je svima , u obilju komentara, link sa Stare planine, gde je najlogičnije objašnjenje dodatka VALJ.. jer je sir (6-7 kg) u pirotskom kraju pravljen u obliku VALJKA..
Dakle, ni moja pretpostavka o valjanju (kao radnji) nije bila potpuno tačna..uvalja se u valjak žuti sir..
Mala još dopuna(neko je napomenuo) da je žut..U obliku kaška-valj (po kuvaru štampanom pre 50ak godina), a po timočkom rečniku-kaškav je prljav, što može da objasni promenu boje (od belog mleka) u žuti (uslovno rečeno, prljavi )sir..

Caciocavallo ja nađoh kao "konjska glava"..Ne znam odakle svima "sir na konju"...Ako je konj=kavalo, verovatno je kač= glava, kao što je kačket npr. vrsta kape..

Podela na kač-ka -valj je po slogovima, nikakva zavera nije u pitanju..

I još samo nešto, jedina Torlakinja koju znam u Beogradu, reče mi  , vezano za moguće srodne reči - kačka ili zakačka...što bi danas preveli kao metalna kuka na čiviluku..
Čivija bi takođe mogao biti sinonim..

 
« Задњи пут промењено: 00.23 ч. 02.05.2008. од Сребрена » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #26 у: 01.46 ч. 02.05.2008. »

Често се дешава да је изворна етимологија најтривијалнија могућа, па се по правилу тражи неки дубљи смисао, иако га, можда, нема (а сад, да ли је то одбојност према оријентализмима, геманизмима, англицизмима, латинизмима, грецизмима и другим „измима“ — назови то како хоћеш — не знам, али поновићу: пренаглашено је постојање толиких страних речи у нашем језику, а запостављено постојање србизама у другим светским речницима).

Ако бих поделио реч на „к-ачк-аваљ“ могао бих једино да закључим да се некоме допала ова словна комбинација.

Теби је смешно „качка“, мени је смешно „уштељца“ и шта ти ја знам, наведи ми неке „твоје“ речи, можда ми и оне буду смешне. Отиди у Пирот, па послушај како се тамо говори — ако разумеш 5% (не, није претерано) изреченог, постигао си огроман успех, јер их ја разумем тек трећину, а ту су ми, у „дијалекатском суседству“. Наравно, има и тамо људи који држе до свог говора, али доста људи се служи само наречјем. Ако се на неком продручју говори наречјем чије речи не познајеш, а нема их ни у речнику, јер је ипак у питању наречје, онда су Пироћанци били врло неувиђавни не отворивши ономад Матичин речник и не срочивши „качицаваљак“ или „каченваљак“ да би свима било јасно. Толико што се тиче да је назив „измишљен“ на овом форуму – овде и сада.

Даље, „качицамеш“ се тај сир не би сигурно тако звао, јер су људи данас запањујуће немаштовити, поред тога ужасно модерни и вероватно би усвојили неку кретенску енглеску реч, типа: vatmix cheese. У оно време људи нису имали од кога да чују vatmix cheese, па су рекли : „нека буде: ‚качкаваљ’“. А можда су  Турци чули „коњска глава“ у оригиналу, малко преправили, а Срби кô Срби — одма': ‚дај 'вамô’, и сада је ово назив жутог сира.

Можда се Петар Скоко, кога помену Психо-Делија, бавио сваком појединачном одредницом веома дубоко залазећи у све аспекте настајања једне речи, а други су само преписивали од њега, или мало површно истражили, јер код њега, рецимо, не бејаше одреднице „качкаваљ“. Не омаловажавам никога, све поштовање. „Параетимологија“ је некима занимљивија од пуког навођења ставки из етимолошких речника. Знам, сада ћеш рећи: „ово је форум о српском језику, овде људи треба да нађу одговоре на питања, а ово можете дискутовати на потфорумима ‚Сваштара’ или ‚Антиправила’...“, али можда буде некоме и ово занимљиво да прочита.

Сребрена лепо даје објашњење зашто је шта. Мислим да се ова „квазиетимологија“ не чини тако нестварном сада. Баш ћу да се распитам одакле Италијанима „коњска глава“ за ову врсту сира, па да видим коју ће ми бајку испричати и која је повезаност између главе коња и ваљкастог жутог сира, пошто то барем има значење код њих, је ли.
« Задњи пут промењено: 01.53 ч. 02.05.2008. од Мирослав » Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #27 у: 03.36 ч. 02.05.2008. »

Da ne zaboravim, staviću na početak  još jedan termin koji sam čula na našim prostorima..Kačak i Kačaci, nisam sigurna, mislim da ima veze sa hajdučkim borbama ili slično ..

Ubacila samu gugl caciocavallo..
Sir je u pitanju, kažu da je Kanada  Undecided poznata po njemu, ima blagu aromu mleka  Grin itd..
Možda ova slika kao ilustracij na linku liči nekome na konjsku glavu ili sirnog konja.., mene podseća na obične tikve/tikvice što služe za zahvatanje vode iz izvora i bunara, ili služe za pravljenje suvenira.
http://www.dairygoodness.ca/en/consumers/food/dairy-products/cheese/encyclopedia/firm/list/caciocavallo.htm

On-line rečnici daju za "sir" italijanski izraz formaggio
Moj rečnik italijansko- srpskog ima ipak odrednicu sir :
cachi=žutosmeđ
cachino=grohot

caciala (kačaja) = sirarnica
cacio=sir (caci množina)
cacio fresco =mladi sir
cacio vaccino=kravlji sir
casioco (kačoso)= sirast
caciotta- neki sveži mladi sir


Bačva (naša kaca) =botte,fusto, tonnellata
Bačvar (naš kačar)= bottaio
Bačvica (naša kačica)=botticella (ženski rod) barile (muški rod)
Sir= cacio , formaggio
Sirište=caglio
Kaca=tino, zinozza, bigoncia
kačamak= polenta
kačkavalj= caciocavallo
valjati=valere
valjanje=voltolamente,rotolamento
valjanje sukna= follatura, valjati sukno=follare
valjanje metala=laminatura, valjati metal=laminare
valjkast=cilindrico
Valjušak=gnocco
valjak= rullo, cilindro


Itd..Samo kroz srpski jezik mogu svi ovi pojmovi da se povežu, u ovim drugima se ipak ne slaže u potpunosti ..Turski smo eliminisali, italijanski nije održiva teorija..

Biće da je Miroslav u potpunosti u pravu:
Цитат
Често се дешава да је изворна етимологија најтривијалнија могућа
Setih se izraza matica, za glavnu Majku i Roditeljku u košnici ..Potiče od MAT, što je termin kojim pčelari dozivaju svoje pčele..Najjednostavnije.. A onda  i MATI (roditeljka ljudskog bića) odatle..Mati kao stub porodice Smiley Kao što MAT (ica) stub košnice..

« Задњи пут промењено: 04.11 ч. 02.05.2008. од Сребрена » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 17.14 ч. 02.05.2008. »

Itd..Samo kroz srpski jezik mogu svi ovi pojmovi da se povežu, u ovim drugima se ipak ne slaže u potpunosti ..Turski smo eliminisali, italijanski nije održiva teorija..

Za razliku od ove o „kačkavaljku“, tj. „valjkastom prljavom siru koji se valja u maloj kaci, a koju Piroćanci zovu kačka“. Ona je vrlo ubedljiva. Smiley

Kažem, kad je piroćanski specijalitet nazvan piroćanskom rečju — Nekome se „pitanje precenjenih“ varvarizama mota po glavi? — onda je i pršuta užička reč. Imamo „pršti, pršti bela staza“, imamo prah, mora biti da je i pršuta odatle, jer neki je stari Ero držô pršutu da se suši pored pogače, pa ono brašno popadalo po pršuti, i on joj dao takvo ime. Posle su Turci i Italijani čuli to i izmislili neku priču koja na njihovom jeziku otprilike ima logike koliko zvati pršutu „suvim mesom“. Ali ne, to nije održivo, samo kroza srpski jezik može se objasniti zašto se pršuta zove po brašnjavom prahu koji je na nju pao sa pogače koja je jednom stajala kraj nje u kolibi koju Ere zovu sušara — aha, imamo š: prŠuta i suŠara; dakle radi se o istom korenu i značenju. Još kad bismo uzeli rečnik sanskrita, koji nema veze sa srpskim osim što je indoevropski jezik kao i ovaj, i videli nešto slično, mogli bismo slobodno zaključiti kako je i italijanski i turski i svaki drugi jezik postao tako što su njini trgovci prolazili brdovitim Balkanom te načuli od Srba kakvu njihovu reč na sanskritu, a zapisanu vinčanskim pismom...

Ovakvo nešto nastaje kada emocije i patriotizam preplave mogućnost prosuđivanja. I ma koliko proizvod takvog zamagljenog pristupa bio zanimljiv, on je jednostavno pogrešan. Pa pogledajte na čemu se temelje ovakve etimologije; od čega se polazi? Polazi se samo od ličnog odbijanja toga da je neka reč varvarizam i od ubeđenja da rečnici nisu u pravu, samo zato što nekoga patriotu lično boli takva banalnost što je izvestan udeo reči u njegovu jeziku stranog porekla. I onda se nasilu pokušavaju pronaći neke domaće čestice u stranoj reči samo da bi se izlečio nečiji kompleks sa stranim rečima, a posebice turcizmima. Zar nije tako? Pošlo se od odbijanja da je „kačkavalj“ strana reč, pa se nestručnim objašnjenjima tipa „ovo mi liči“, „ima u mom dijalektu“, „evo neki recept“ došlo do nekog klimavog objašnjenja koje jedva opstaje, ali bitno je samo dokazati da je „pitanje varvarizama“ precenjeno. Ma samo srpski jezik je toliko unikatan i nedodirljiv... umalo ne opsovah. Wink
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #29 у: 18.43 ч. 02.05.2008. »


Ovakvo nešto nastaje kada emocije i ...preplave mogućnost prosuđivanja. .. Ma samo srpski jezik je toliko unikatan i nedodirljiv... umalo ne opsovah. Wink

Dešava se kad emocije preplave Smiley
Ja, Đorđe, uopšte nisam u sukobu sa tobom..Iako su retke bile teme gde smo bili u saglasju.
Niti insistiram da sam ja u pravu u ovom slučaju..Niti sebe smatram lingvistom, daleko od toga.Moja izabrana profesija je drugačija, mada nije nesrodna.
Ali sa puno prava zameram svim "jezikoslovcima" koji nisu zakoračili u upoznavanje jezika koji je pramajka svih jezika...Većina vas ovde radi sa studentima, učenicima ili studira jezike. Ispod je profesionalne časti ne konsultovati izvor izvora..To je isto kao da se studentima preporučuje čitanje dela klasika (ili bilo čija) isključivo u "Interpretacijama" , a da nikako ne otvore izvorno autorsko delo..
 Kao što vidiš , u prethodnim mojim porukama, ne libim se da priznam ako pogrešim . Mislim da je to dobra metoda za razgon "mraka neznanja" i nephodna je u istraživanju bilo koje vrste..Taština je velika prepreka, smeta objektivnosti.
Mislim da je glavni smisao  svih ovih diskusija otkriti o čijoj se reči radi..turska nije, italijanski nije..'Ajdemo dalje..

Pomenuta pršuta (brašno i prštenje tokom prerade) ima mnogo jednostavnije objašnjenje.
PRSA su deo životinje od koga se lako prave ukusni zalogaji PRŠUTE.

Pozdrav...umalo ti ne poslah poljubac  Wink
« Задњи пут промењено: 18.45 ч. 02.05.2008. од Сребрена » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!