Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.37 ч. 25.07.2014. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Engleske (i druge strane) reči u srpskom jeziku  (Прочитано 21575 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« у: 23.20 ч. 26.07.2006. »

Poslednjih godina svedoci smo prave poplave tuđica (uglavnom anglicizama) u našem jeziku. To ne mora da bude i loše, mada se vrlo često takve reči pojavljuju i tamo gde im nije mesto, gde imamo sasvim prikladnu našu zamenu. Međutim, želeo bih da skrenem pažnju na jednu grešku koja se vrlo često pravi u ovakvim situacijama.

Za razliku od ličnih imena (o kojima sam već pisao ovde), nedopustivo je pisati pozajmljenice u izvornom obliku. Najbolje je iskoristiti našu (ili odomaćenu) reč ukoliko postoji (naravno, ni s ovim ne treba preterivati), a ako ne onda pozajmljenicu transkribujemo (preslovljavamo) prema pravilima transkripcije za jezik iz kog je potekla.

Navodim samo nekoliko od bezbroj primera.

Pogrešno:

1) e-mail (ovo je dozvoljeno isključivo u adresama, posetnicama i sl.);
2) web site/web sajt;
3) browser;
4) download, download(-)ovati;
5) chat, chat(-)ovati.

Pravilno:

1) imejl, može i kraće mejl, a tu su i sinonimi elektronska pošta, e-pošta;
2) veb-sajt ili samo sajt;
3) brauzer, mada se opravdanost ove tuđice dovodi u pitanju budući da je sasvim prihvatljiva naša reč pregledač;
4) daunloud, daunloudovati, a i ovde se prednost svakako daje našim oblicima preuzimanje, skidanje i odgovarajućim glagolima;
5) čet, četovati.

Predlažem da ovu temu koristimo i za rešavanje nedoumica koje se mogu ticati pre svega pravila transkripcije neke strane reči i njenih eventualnih ekvivalenata u srpskom jeziku.

Sve zainteresovane za ovaj problem mogu da uputim i na priručnik „Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama” prof. dr Vere Vasić, prof. dr Tvrtka Prćića i mr Gordane Nejgebauer.
« Задњи пут промењено: 18.30 ч. 18.01.2009. од Бојан Башић » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 471



« Одговор #1 у: 16.34 ч. 27.07.2006. »

Цитирано: d@do
Što se tiče ove teme ona je poprilično škakljiva jer za neke strane riječi, a koje nemaju adekvatnu zamjenu u našem jeziku, dopušteno je da se napišu onako kako se izgovaraju u izvornom jeziku.[...]

Не постоји таква страна реч која нема адекватну замену у нашем језику, по дефиницији. Бојан је лепо то горе објаснио: реч или преводимо или транскрибујемо, почем она постаје наша. Ако је транскрибујемо, то не значи да је изговарамо/пишемо како се у оригиналу изговара (што је често и немогуће), већ тако да се уклапа у правила српског језика.

Једино не видим технички разлог зашто Правопис оставља могућност да се при писању латиницом страна латинична реч може оставити у оригиналу. То пре свега најчешће нити функционише (односно, оставимо страну реч у енглеској транскрипцији оригинала), нити се може правилно прочитати. Претпостављам да зато Правопис и препоручује да се и при писању латиницом транскрибује, а оставља могућност супротног чисто јер је таква „навика“ међу језицима са латиничним писмом.

Скоро сам прочитао да се у литванском језику, који користи искључиво латинично писмо, имена по правилу транскрибују, и то тако да свако име и презиме добија наставак -s.

Цитирано: d@do
Ono što predstavlja problem je to da za neke glasove iz engleskog jezika (a i drugih jezika) mi nemamo adekvatnu zamjenu pa riječi koje sadrže takve glasove glupo izgledaju kad se napišu na našem jeziku. Takodje glupo izgleda kada ljudi nešto tako napišu misleći da se tako pravilno izgovara a u stvari je pogrešno.

Верујем да од људи који сматрају да говоре енглески, већина не може правилно да изговори свих енглеских 42 гласа (или ту негде). А шта је тек остало за друге језике. Стога сматрам да је далеко разумније настојати да се остваре правилне (у смислу Правописа) транскрипције, чије писање/изговарање је решен проблем већ 150 и кусур година.

Могао бих да коментаришем и зашто је ситуација у стварности најчешће супротна од тога што Правопис каже, које су последице тога, како то избећи (ако желимо уопште), али ће ова тема онда оде на врло, врло погрешну страну :)
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.868



WWW
« Одговор #2 у: 15.54 ч. 28.07.2006. »

Ја се углавном слажем са Чаславом и сам се залажем да се избегавају једнозначни преводи пошто-пото нарочито у оваквим ситуацијама када ствар може да зависи од контектста. Оно са чим се не слажем то је да се превод претраживач веже за реч browser као основни превод, јер то нема смисла.

Не вреди се много позивати на изворе као што су Мајкрософт (па њихов превод је најсмешнија ствар која се десила пре неку годину када су избацили Офис на српском) а тек не Свет компјутера. Чак не зарезујем много ни Микро књигу која је прилично озбиљно приступила односу према превођењу, јер и они имају озбиљних омашки.
Сачувана

Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 471



« Одговор #3 у: 19.23 ч. 29.07.2006. »

Цитирано: Бојан Башић
[...] složismo se nas četvorica na forumu i to možemo okačiti mačku o rep.

Ово је углавном, али не и обавезно тачно.

Лично учествујем у превођењима неких програма, где убацујемо преводе око којих се сложимо. Ако слагање постане шире, такво да преводиоци многих програма и окружења почну да користе један исти превод, то већ даје неку шансу да се он усвоји међу корисницима.

Кад смо већ код тога, Мајкрософтови преводиоци су такође усвојили прегледач уместо претраживача.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.868



WWW
« Одговор #4 у: 19.45 ч. 30.07.2006. »

Molim vas da za svaku rec pojedinacno otvorite teme ako zelite da diskutujete o njihovim prevodima. Tako ce biti prakticnije nego da se o svima diskustuje u jednoj istoj temi.
Сачувана

Ана Ливија Плурабел
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 76


« Одговор #5 у: 12.56 ч. 17.10.2006. »

Не вреди се много позивати на изворе као што су Мајкрософт (па њихов превод је најсмешнија ствар која се десила пре неку годину када су избацили Офис на српском) а тек не Свет компјутера. Чак не зарезујем много ни Микро књигу која је прилично озбиљно приступила односу према превођењу, јер и они имају озбиљних омашки.

И на кога ја, као преводилац с енглеског, онда да се ослоним? Ово питам из простог разлога што себе не сматрам неким познаваоцем информатичке технологије, па више волим да се ослоним на неки меродаван извор него да сама измишљам изразе, или, не дај боже, остављам у оригиналу сваки израз за који нисам сигурна како да преведем. Мислим да је ово прави тренутак да се за термине ИТ нађе прикладна српска замена. За десет, а можда и пет, година биће касно - сви ћемо говорити "Узалуд сам браузовао Интернет, браузер је фејловао да ми нађе (или, јој, фајндује) дејта који сам тражио". Знам, мало карикирам, али питање и даље остаје. Дакле, молићу предлог лица која јесу стручна шта да користим од речника ја као нестручно лице.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.868



WWW
« Одговор #6 у: 12.23 ч. 18.10.2006. »

Вероватно је најбоље користити стране речнике ради разумевања значења страних речи, а користити сопствено познавање српског језика и одговарајућу литературу ради проналажења одговарајућег превода, при чем битнијим сматрам разумевање значења страних речи, нарочито када се ради о различитим контекстима у којима се појављују.

За преводиоца је најважније да разуме оно то преводи, ако познаје српски језик, лако ће се снаћи за превод.
Сачувана

Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
República Independiente de mi casa
Име и презиме:

Поруке: 1.014



« Одговор #7 у: 12.25 ч. 18.10.2006. »

Цитат
За преводиоца је најважније да разуме оно то преводи, ако познаје српски језик, лако ће се снаћи за превод.

Jedna od velikih istina prevodilackog zanata.
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #8 у: 20.46 ч. 17.03.2007. »

Povodom jezika interneta... dakle, u svim rečnicima ovog tipa, uključujući Prćića, pominje se samo i-mejl (kod Prćića imejl bez crtice, i izin umesto e-zine, ali ništa više). Ali šta sa ostalim skraćenicama tipa e-banking, e-learning, e-business... nigde ne piše, ili ja ne umem da nađem. Pretpostavljam da bi po Prćiću trebalo ovo e- pisati kao i, sastavljeno s ostatkom reči, ali ne znam koliko je onda razumljivo... ne vidim drugog načina osim da se prevede kompletna sintagma, kao što kažemo elektronska pošta ili elektronsko bankarstvo ili elektronsko poslovanje. Postoji li ipak mogućnost da se ovo skrati, i kako bi se onda pisalo u sličnim sintagmama?
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #9 у: 21.49 ч. 17.03.2007. »

Ni po čemu se ne može proglasiti pogrešnim e-pošta, e-bankarstvo, e-poslovanje, a mislim da je ovo vrlo zadovoljavajuće rešenje.
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #10 у: 22.17 ч. 17.03.2007. »

Da razjasnimo: ako se drugi deo polusloženice PREVODI, onda prvi deo glasi "e"; ako se drugi deo složenice TRANSKRIBUJE, onda prvi deo glasi "i" - prema tome, ili "i-lerning" ili "e-nastava"; ili "e-pošta" ili "i-mejl"; i sl.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #11 у: 09.51 ч. 20.03.2007. »

Da razjasnimo: ako se drugi deo polusloženice PREVODI, onda prvi deo glasi "e"; ako se drugi deo složenice TRANSKRIBUJE, onda prvi deo glasi "i" - prema tome, ili "i-lerning" ili "e-nastava"; ili "e-pošta" ili "i-mejl"; i sl.

Колико сам ја ово укапирао, није баш тако, него се у другом случају цртица иза и изоставља; дакле "е-пошта" или "имејл".
Ако преводимо, е- значи електронски. Уколико пак транскрибујемо, енглеско "e-" се чита "и", те  прелази у "и".
« Задњи пут промењено: 09.56 ч. 20.03.2007. од Вученовић » Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #12 у: 11.10 ч. 20.03.2007. »

Svakako će "i-biznis", "i-lerning" i sl. delovati DALEKO normalnije od "ibiznis", "ilerning" i sl.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #13 у: 15.03 ч. 26.03.2007. »

Znači, može e-učenje, e-bankarstvo itd. Hvala puno! Nisam mogla do neta ranije. Smiley
Сачувана
bubica83
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
BajicA
Поруке: 12


« Одговор #14 у: 20.37 ч. 04.04.2007. »

Poslednjih godina svedoci smo prave poplave tuđica (uglavnom anglicizama) u našem jeziku. To ne mora da bude i loše, mada se vrlo često takve reči pojavljuju i tamo gde im nije mesto, gde imamo sasvim prikladnu našu zamenu.
Скроз сте у праву...англицизми полако али сигурно уништавају наш језик... Врхунац је био кад ми је професорица на факултету (иначе доктор лингвистике) рекла да за семинарски `даунлоудујем` још неку страну и све то `испринтујем` и донесем јој! Па шта онда очекивати од тинејџера који 10 сати дневно проводи уз рачунар?!
Дефинитивно најгори су нови називи продавница брзе хране, као нпр. један у Новом Саду који се зове `ФАСТ ФООД`
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!