Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
04.07 ч. 22.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: trekking и backpacking  (Прочитано 21942 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #45 у: 18.28 ч. 31.03.2008. »

   Не бих се баш животом заклела, али колико се ја разумем у планинарење (а са истиме имам везе од пре него што сам почела званично да постојим), прћење се односи на "пробијање", тј. прављење стазе у снегу, тј. кроз снег: кад се један до неколико људи креће по неутабаном снегу, за њим(а) настаје пртина. О пртини увек и једино размишљам као о стази у снегу. Питајте, за сваки случај, још некога, али ја не знам за друго значење. Да не бисте сад пртини и прћењу измислили неки смисао који не постоји...
   Што се тиче урбаних младих људи, могуће је да само нису никад чули за прћење, јер једноставно нису никад ходали кроз снег (ништа лично, много је људи који нису добар део времена провели ван асфалта), а све нас и даље све живо асоцира на секс, па ме други део приче не чуди.
   Што се тиче тог шетања по природи са ранчевима (+- шаторима) на леђима, упражњавам га званично од 1979. године. То се одувек зове планинарење. Оно озбиљније се зове високогорство, а оно где се лакше може погинути је алпинизам. Ми у жаргону оно најједноставније зовемо ливадарење.

   Морам да идем. А ви размишљајте.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #46 у: 19.32 ч. 31.03.2008. »

Испустио сам потпуно из вида да је пртина — стаза у снегу. Сасвим си у праву.

Hiking (trekking), backpacking, mountaineering, rock climbing, ice climbing, free climbing, downhill skiing, snowboarding, јесу активности, како је Часлав поменуо, које се практикују на планинама, при чему би требало да редом преводи гласе (узмимо овде Чаславове предлоге): стазарење, ранчарење, планинарење, високогорство, пењање по леду, слободно пењање, слободни спуст, сноубординг („даскарење“  Grin Grin Grin). Ја ипак схватам планинарење домаћом речју за алпинизам. Колико знам, ту се користи ужад за осигуравање, ципеле са шиљцима итд., док се при слободном пењању свакако најмање шанси даје сопственом животу, јер се користи искључиво снага мишића и, још битније, ума — није за оне са слабим живцима и знојавим рукама Tongue. Вероватно се ово последњепоменуто може, то ћеш Ти, Сошке, боље знати, назвати алпинизмом — аналогно са вероватноћом загинућа.
Овде се ипак намеће именовање ових двају првопоменутих новоизмишљотина са запада, да им не бисмо и имена присвајали, како се ради о различитим активностима. Других предлога, мишљења?
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #47 у: 00.23 ч. 01.04.2008. »

Taчно је да је пртина стаза у снегу, и тачно је да се глагол пртити често употребљава да означи управо прављење и утирање такве стазе - пртине.   Међутим, ја сам чуо и прочитао и друга значења обе речи.   У Босни нпр.   говоре "хај пртина" у смислу 'ајде шетај, а у функцији ниподаштавања саговорника.   У Црној Гори се пртити употребљава баш и онако како сам навео, за означавање ходања неком горском стазом и рашчишћавањем испред себе.   Мислим да је баш на том идењу и "стварању пута" акценат значења овог глагола, а не на снегу као препреци која се прти јелте.   :)

Осим тога, оно што је још више одговарајуће за ове речи које желимо да преведемо, пртити значи још носити неки терет на леђима идући пешке, то се неретко појављује у књигама.   Чак сам и нашао ону познату причу на нету "Старац и смрт". 

Цитат
STARAC I SMRT

Jednom neki starac pođe u šumu da bi nasjekao drva.   Kad je nasjekao dovoljno za povelik naramak, sjede na nj, posustao, i pomisli:
"Jadna li mene, život mi je baš kao ovo breme koje prtim – dojadilo mi je da ga prtim! Smrti, pusta smrti, gdje li si, dođi!"
Uto se pred njim pojavi smrt i reče:
"Evo me, šta želiš?"
Zgranu se i preplaši starac, pa odvrati smrti:
"Ma ništa, ništa, samo da mi poneseš ovaj naramak do kuće!"

Несумњиво значење овог глагола пре свега је прилично блиско суштини појма који желимо да опишемо.   Дакле, он подразумева и ношење терета на леђима, и кретање чишћењем пута (углавном по планинама).  .  .    А и не можемо очекивати да нађемо савршену реч, уосталом и у том енглеском речима се придодају нова значења која до сада нису имала.   Није сигурно трекинг одувек имао међу својим значења и ту врсту туристичке активности. 

Слажем се са вама када кажете да прћење подсећа на нешто прћасто или дизање носа у вис, зато могло би да се поради на томе да нађемо најподеснији облик, али дефинитивно мислим да је овај глагол одговарајући. 

И опет се слажем да понављање неке речи доводи до њеног одомаћивања у нашем уху.  :) Практично, све је само ствар пропаганде. 
« Задњи пут промењено: 00.25 ч. 01.04.2008. од Урош » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #48 у: 00.59 ч. 01.04.2008. »

Можда је ствар у томе да у „стазарско-туристичком“ смислу стазе не треба пртити, а да сама реч делује помало архаично уоптребљена у овом контексту. Као што си приметио, неодољиво подсећа на колоквијалне изразе за полне радње, јер сексуална пропаганда нас „тера“ да тако мислимо. Још један проблем са овом речју би, као што напоменух, могло бити именовање вршиоца радње. Не кажем да га је немогуће изградити од глагола „пртити“, већ да ниједан облик није довољно звучан, барем мени. Плус за овај глагол би био да већ постоји у нашем језику, али велики минус што асоцира, поред сполних радњи, и на „дизање“ носа. Вероватно не би био превелики проблем придодати му још једно значење, али мислим да стојиш на танком леду покушавајући да га употребиш у овом значењу. Пропагирати га би изменило свест о овој речи засигурно, али можда се неколицина нас (међу њима и ја, ако нисам и предводник Smiley) заситила понављајући претходна два предлога за превођење, те су нам дотични већ ушли у уво. Можда си се касно јавио. Smiley
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #49 у: 01.17 ч. 01.04.2008. »

Хехех, можда се и јесам касно јавио.   .   .     Wink Мада никада није касно за синониме!  Cool

Ма најбитније је да се те речи преведу, ужасно ме нервира та наша језичка лењост, немарност и равнодушност.  

Стазарење и мени сасвим добро звучи.  
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #50 у: 01.29 ч. 01.04.2008. »

Сâм сам себи досадан понављајући колико ми иде на живце та наша језичка лењост. Оправдања попут „то је богатство речника“, „то не значи то“, „само Хрвати смишљају нове речи“... Никада се нећу сложити са њима. Најлакше је рећи: „То не треба преводити, јер немамо нашу реч!“, „Измислимо је у том случају.“, „Не, не може се пронаћи реч која то несумњиво значи.“ — типичан пример идења линијом мањег отпора.

Срећа, те се ова правила пресловљавања колико-толико поштују, иначе би све усвојенице остале у изворном облику, то потписујем. Тек бисмо онда имали диван језик. Англосрпски.

Ово наравно не значи очистити језик од свих страних речи — тај посао не би имао никавог смисла, а ионако је Сизифов. Латинизама, геманизама и осталих „изама“ је пун сваки језик на свету, али се негде мора поставити каква-таква граница што се тиче присвајања страних речи, што у нашем случају иде исувише лако.
« Задњи пут промењено: 01.39 ч. 01.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #51 у: 01.38 ч. 01.04.2008. »

Хиљаду и први пут поновљено, изрази попут „перформанс“, „фешн вик“, „кар шоу“, „персоналити“, „физибилити“, „маркетинг“, „хепенинг“... су типично претеривање и шиканирање сопственог језика, како би се онима, које сви, слободно могу да кажем, мрзимо у политичком смислу, додворили и показали им како разумемо њихов језик (те како смо спремни да „почнемо да живимо боље“) — а сигурно то не мисле у смислу да треба свог непријатеља познавати да би му се успешно супротставио.
« Задњи пут промењено: 12.58 ч. 01.04.2008. од Мирослав » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!