Пази ово, од нашег старог познаника:
Док је изговарао последње речи, један војник му је пришао и опуцао у врат, након чега је издахнуо у 13.10 ч.
Ово је два пута исправљено, у "пуцао", а наш познаник је вратио оба пута, са образложењем:
Опуцати има уже значење од пуцати; свршен је и односи се на испаљивање једног метка, док је пуцати несвршен, и односи се на неодређен број пуцњева („он му је пуцао у врат“ може значити и да му је истресао шаржер, а „опуцао му је у врат“ значи тачно један метак). Ово је нарочито битно пошто се описује тачан број прострелних рана (у раме, у десни дио груди, итд. и на крају један у врат). Током одрастања у БиХ, наслушао сам се, нажалост, мноштва облика глагола „пуцати“, попут пуцати, опуцати, испуцати, распуцати, пропуцати, итд, а опуцати је свакако био чест.
БТЊ, овог глагола уопште нема у једнотомном РМС, а у шестотомном, има три значења, од којих ни један нема везе с било каквом пуцњавом.
опуцати — ам. 1. разго. слатко, с добрим апетитом појести — Мању печеницу сам газда Таса опуца. 2. испуцати исп. опуцао 3. избити, истући батином.
То је СВЕ што пише у Шестотомном РМС. Ни једно од ових значења нема везе са пуцањем ни пуцњавом. Значење бр. 1 је смазати, у сласт појести. 2. испуцати, у смислу испуцане руке, испуцана кожа, лепо пише: исп. опуцао, тј. испореди/упореди са опуцао, а код опуцао пише: испуцао, храпав 3. мислим да је јасно.
Враћено је на "пуцао". Трећи пут. Да видимо шта ће сад да измисли...
