Молим помоћ

[Раде1]

Ево данас сам се регистровао, и већ тражим помоћ.
Пошто сам рођен у Холандији и тамо живим већ целог живота, Српски језик ми није баш најбољи. . . . трудим се да га усавршим и сматрам да ћу преко овог форума делимично успети!

Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне.  Ако би хтели ставите их у којој реченици да би лакше разумео њен значај.

- Сходно
- Бесконачни
- Лепез
- Спорно
- Повеља
- Алудирајући
- Параван
- Општа
- Слуд, народ се потпуно СЛУДИ.
- Ремек дело

п. с.  Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту односно грешку, слободно је наведите.

[Miki]

За почетак, присвојни придеви на -ски, -шки и -чки се пишу малим почетним словом, па је тако једино исправно „српски“, никако „Српски“ (ако није на почетку реченице или почетна реч неког имена). Сходно томе и немачки, прашки, итд. Овај списак придева може бити бесконачан, тј. може се набројати небројено много примера. Спорно је ово лепез — да ли си мислио на лепезу, или баш на лепез.

-Реч сходно значи отприлике према, а користи се за неко закључивање: Ја сам рођен у Холандији и од рођења се служим холандским језиком. Сходно томе/према томе, мој српски није баш најбољи.

-Бесконачно значи да нешто нема краја, није коначно. /Нема никакве везе са глаголом коначити = ноћити, преноћити./

-Спорно значи да у нечему има сумњи у истинитост, да нешто долази у питање.

Повеља може значити или 1. диплома, или 2. правилник, тј. општа начела устројства неке организације. Тако имамо Повељу 1244 Уједињених нација, која алудира на „поштовање територијалног интегритета и суверенитета сваке земље“, али је право ремек-дело како се она спроводи у случају Србије. Изгледа да је она само параван за неке више циљеве. Тиме су потпуно слудели српски народ.

-Општи значи да се нешто односи на све што се појмом обухвата.

-Алудирати (глагол) значи посредно указивати на нешто. Алудирајући јесте потенцијал први од глагола алудирати, и користи се исказивање активне радње.

-Параван јесте неки заклон, у ширем смислу.

-Слуд као именица не постоји. Постоји само глагол слудети. Значи довести неког до ивице лудила, фигуративно говорећи.

-Ремек-дело означава неко врхунско достигнуће у нечему. На пример, Рембрант је насликао пуно ремек-дела.

[Miki]

П.С. се пише овако, великим словима, са размаком након тачке иза С и великим словом у наставку казивања.

„Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту моји горенаведени текст /акузатив, НЕ локатив/ односно грешку, слободно је наведите.“

У овом случају се горенаведно пише састављено.

П.С. Заборавих, добродошлица Теби и надам се да ћеш свој српски усавршити. Ретки су они који се окрећу коренима и желе да науче језик којим су говорили њихови очеви и дедови.

[Соња]

„Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту моји горенаведени текст /акузатив, НЕ локатив/ односно грешку, слободно је наведите.“

   Извини, Мирославе, што се мешам у унутрашња питања твоје суверене реченице, али ситна грешка ти је промакла.
   Много ми се свиђа како си Радету (Раду, што би рекли у неким крајевима) објаснио појмове за чије је значење замолио  !

   Него, за оно П.С. - рекао си да стоји, логично, размак иза С-ове тачке. А иза П-ове?
   Узгред, имала сам ових дана ситан проблем око енглеских скраћеница за i.e. i e.g.: негде сам налазила као i. e., другде као i.e., a у Вебстеру (овом „фиксном“) ми је изашло као ie (тј. не постоје варијанте са тачкама):
    Main Entry:ie
    Pronunciation:*ad.*iz, -a*tiz; (*)*|*
    Function:abbreviation
    Etymology:Latin id est
    that is
   

P.S.
Наставите да овде Радету објашњавате шта му треба, немојте дозволити да вам ово ие одвуче пажњу - или, ако се покаже занимљивим, баците га у посебну тему.

[Miki]

Хе, хе... Слободно изреци (или било ко други) ако мислиш да сам погрешио, не љутим се ни најмање.

Мислим да се у првом случају може употребити присвојна заменица у генитиву која гласи и „мој“ и „моји“. Осим ако ово потоње не сматраш само обликом за множину.
Такође мислим да се не ставља размак иза тачке након П: П.С., а не П. С. Други начин обележавања пост скриптума је као у твојој поруци, само без тачака, дакле ПС, али онда пишемо у новом реду, никако у наставку.
Не тврдим 100%.

Допуна:
Сад проверих, и правилно је писати П. С. , са белинама између тачака након почетних слова и на још два начина. Моја грешка:

dok se P.S. po pravilu piše latinicom

Ne baš, jer sam Klajn (sa Šipkom) u Velikom rečniku navodi: „скраћенице P. S., П. С., ПС“, a identično je navedeno i u samom Pravopisu (što će ovde odneti prevagu nad Rečnikom jezičkih nedoumica; ujedno, poslednji pravi grešku što *P.S. piše slepljeno, iako treba staviti belinu između — greška je ispravljena u nekim narednim izdanjima).

За оно ПС, сам, рекао бих, у праву — мора се писати у следећем реду, не у наставку.

[Miki]

Што се тиче овог i.e. и e.g., ја знам само писање са тачкама у другом случају, а у првом може, како си и навела и без тачака, а тако и са тачкама. Тако је мени познато.

Ово e.g. је, мислим, од латинског exempli gratia и требало би да значи на пример. Као што рекох, мени је познато само писање са тачкама.

Немој ме држати за реч, али бићу слободан толико, и рећи ћу да сам прилично сигуран.

[Зоран Ђорђевић]

П.С. се пише овако, великим словима

У правопису стоји да се пише малим: p. s.

[Бојан Башић]

У правопису стоји да се пише малим: p. s.

Tako stoji u prethodnom Pravopisu (iz 1960). U važećem stoji ono što je Miroslav maločas citirao.

[Зоран Ђорђевић]

Хвала, сад више ни ја нећу да грешим.

[Miki]

Ево још нечег, што не приметих одмах:

Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне.  Ако би¹ бисте хтели, /запета/ ставите их у којој реченици неку реченицу /овде такође акузатив, не локатив/ да би² бих лакше разумео њен значај њено значење³.

^1,2Ово је веома честа погрешка. Потенцијал глагола бити гласи овако:

•1.л.јед. бих;
•2.л.јед. би;
•3.л.јед. би;
•1.л.мн. бисмо;
•2.л.мн. бисте;
•3.л.мн. би, а нипошто у свим лицима би.

³Објашњење: „значење“ и „значај“ су две различите речи, различитог значења, а не нужно и различитог значаја. Не знам како бих ти поближе објаснио (можда ми се само спава), али да покушам: придеви изведени од ових двају именица би гласили „значењски“ и „значајан“. Не знам колико сам ти помогао. Можда се јави неко ко ће ово разјаснити боље. Елем, јутро је паметније од вечери.

П. С. Да додам још: постоји и именица слуђивање, и глагол слудети (свршени вид) и слуђивати (несвшени вид).

[Оли]

Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне.  Ако би хтели ставите их у којој реченици да би лакше разумео њен значај.


п. с.  Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту односно грешку, слободно је наведите.

Раде, ево и ја да се умешам. Покушаћу да ти разјасним у чему је штос код ових грешака које праве скоро сви они који српски језик не говоре од рођења или који не живе у средини у којој се српски говори (мада бога ми и неки који живе у одређеним крајевима Србије). Иначе, у твом другом примеру, могао си рећи "Ако имате примедбу на мој горенаведени текст" или "Ако видите/уочавате примедбу у мом горенаведеном тексту".

Ради се о несигурности у употреби акузатива, односно локатива с предлозима у/на. Будући да се уз оба ова падежа користе иста два предлога, и то веома често, они се највише и мешају.
Даћу ти пример именице мушког рода на сугласник — дом, женског рода на -а — кућа и средњег рода на -е/-о — село/дете. Падеж акузатив гласи на/у дом, кућу, село/дете; а падеж локатив гласи на/у дому, кући, селу/детету.

Овај први (акузатив) користићеш кад је у питању кретање према појму у акузативу, нпр. Идем, одлазим, путујем, мислим (овде су мисли те које се "крећу")... на/у дом, кућу, село/дете; а локатив ће се користити када је у питању мировање (условно узето, може да буде и кретање, али у границама тог појма који је у локативу), нпр. Скачем, налазим се, летујем, био сам... у/на дому, кући, селу/детету.
Наравно, ови облици важе за речи које се исто завршавају и истог су рода као ове које сам ти навела, а то су и најчешћи случајеви.
Постоји још много финеса, али мислим да би, уколико схватиш суштински ову разлику у значењима, могао да почнеш да препознајеш када се који од ових падежа користи.

[Раде1]

Као прво да се свима захвалим на помоћ. . . .  значаји речи су ми јасне.  Има ли страница која објашњава шта су акузативи и сл?

Поздрав

[Miki]

Нажалост, ова страна је још у изради, али можеш наћи још штошта интересантно.

Можеш на википедији на српском наћи, прегледах на брзину.

http://sr.wikipedia .org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6

Ако те занимају додатне информације, можеш питати овде.

[Оли]

Именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви), мењају свој облик кроз падеже. То ти је оно: Ја сам Раде. Узео сам од Радета. Помозимо Радету. итд. Падежа има седам. Два од њих су акузатив и локатив које ти мешаш. У суштини, теби уопште није битно име тих падежа већ ситуација у којој ти грешиш и разлика у њиховом облику. Нисам умела краће .

[Miki]

Именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви), мењају свој облик кроз падеже. То ти је оно: Ја сам Раде. Узео сам од Радета. Помозимо Радету. итд. Падежа има седам. Два од њих су акузатив и локатив које ти мешаш. У суштини, теби уопште није битно име тих падежа већ ситуација у којој ти грешиш и разлика у њиховом облику. Нисам умела краће .

Будала ја. Боље да сам му овако објаснио, уместо што сам га ониме вероватно само збунио.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Молим помоћ