Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.55 ч. 12.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Словенски топоними на Балкану пре доласка Келта  (Прочитано 5110 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« у: 15.34 ч. 20.04.2008. »

Претурајући по хард диску наиђох на овај текст. Мислим да је врло занимљив и да ће бити од користи свима онима које занима ова проблематика.



СЛОВЕНСКИ ТОПОНИМИ НА БАЛКАНУ ПРЕ ДОЛАСКА КЕЛТА
/Из књиге Павела Ј. Шафарика ''Порекло Словена''/
 

 

 Нестор је сматрао старе Илире за Словене. Сад се јавља основно питање: на који је народ мислио Нестор под називом Власи. Ако пођемо за пореклом речи Влах, наћићемо да је иста идентична са речима Välsche, (Велше), Vallon, Galle, Galate, Kelte, Celte и отуда значење Келти. Околност, да Словен касније преноси име на Итале, Римљане и још касније на Влахе који себе саме називају Реману, у плуралу Ремени, долази отуда пошто су у Северној Италији живели Гали (Келти). Још данас, код словенског живља у Илирикуму носе име старьій влахъ, Стара Влашка, два округа, један на месту граничења Далмације, Хрватске и Босне, а други у сред Србије и Босне на Ибру, на горњој Морави и Дрини, име које им је остало од келтских Скордиска, који су некада насељавали оба предела [Strabon L. VII. Ptol.II 16].

Ако се након утврђивања првобитног значења речи Влах вратимо Нестору и ако упоредимо сва наведена места о распрострањености Словена у пределима Дунава. морамо признати, да је Нестор у недостатку других изворних информација имао у виду традицију о померањима Словена на Дунаву које су потиснули Келти, али да није правилно одредио временски период, већ да је заведен речју Влах па је направио збрку са каснијим влашким, аварским и мађарским побунама. То неће зачудити код писца XI века на северу. који само фрагментарно ниже, без учености и критике непознате ннформације преузете из старијих временских периода у духу старог времена. Али да он жели да помери период настањивања Словена у Илирикуму и њихово делимично протеривање из истог у предхришћански период, види се из тога, што им поставља за учитеља у Илирикуму апостола Павла, а у Русији апостола Андреја. На исти начин почивају код Кадлубека мрачне и побркане саге, нигде записане, о прадомовини Словена у Панонији на Дунаву итд, које воде порекло на основу сеобе народа изазване од стране Келта (Vlaha) у предхришћанској епохи. Уосталом, не мисли се да је сага о прадомовини Словена у Илирикуму била добро позната само код писаца са севера; далеко више говоре многа важна сведочанства за њену истовремену раширеност преко југа и запада. Тако на пример пише папа Јован Х (914-929. г.) кнежевима Томиславу од Хорвације и Михајлу од Захумља (Zachulmien):

„Quis enim ambigit, Sclavianorum regna in primitiis Apostolorum et universalis ecclesiae esse commemorata, quum a cunabulis escam praedicationis apostolicae ecclesiae perceperunt cum lacte fidei, sicut Saxones novo tempore a nostro antecessore piae memoriae Gregorio Papa doctrinam pariter et literarum studia, in ea videlicet lingua, in qua illorum mater apostolica ecclesia infulata manebat" [Farlati Illyr. sacr. (11.94)].

Једно тако узвишено место, у оно време средиште западне учености, не би се могло изјаснити таквом одређеношћу о једној веома важној ствари путем свог највишег органа, да је тврдња узета насумице; напротив мора се разумно претпоставити, да је римска курија, којој је сигурно било познато касније досељавање Хорвата, делила са нордијским хроничарима мишљење преузето из традиције или старих списа, да су стари Илири били словенског порекла и зато је сматрала да има право, да посматра преобраћање Хорвата само као наставак хришћанства старих Илира. Али вредно је пажње и није од мањег значаја за истину да је Суровјецки дошао до истих резултата, без коришћења ових сага, само идући историјским комбиновањем, до резултата до којих би неопходно морале да доведу оне саге по њиховом садржају, наиме о потискивању Словена из предела Дунава од стране Келта.

Одређивање епохе ових догађаја могло би да представља потешкоћу, пошто је било три различите сеобе Келта из год. 590, 390. и 280. пре Христа које су покренуле југоисток Европе; али при ближем истраживању се показује да је само први упад који је повукао за собом трајно настањивање Келта у Илирикуму, могао да проузрокује исељавање Словена, будући да су касније келтске пљачкашке хорде додирнуле Панонију и Илирикум само у пролетању. Само, не мора се мислити да су се сви северни Словени иселили из предела Дунава. Ко би то могао да тврди са сигурношћу о Вендима на Балтичком мору, који су ту сигурно били још у време Мојсија или о Сарматима на Дону? Али, да они нису на основу двоструке историјске нндукције и становишта народне саге о приоритету Словена у односу на Келте на Јадранском мору и на Дунаву слепо веровање, доказује најзад и етимолошка анализа топографских личних имена, које нам нуди историја у Илирикуму и пограничним земљама у великом броју. Утолико више је потребно да се овом делу доказивања посвети посебна пажња, пошто га је Суровјецки додирнуо само површно и на начин који би могао да иде на уштрб поверења код неупућених у вези са истинитошћу чињеница.

У тој намери даћу алфабетски приказ неколико властитих имена, која се по грађи и обележју могу доказати да су словенска, већином из Илирикума и Мезије, са освртом на суседне земље и која постоје као корени речи у употреби у другим словенским земљама, колико је мени познато. Ту спадају:

- Acumincum, 'Ακούμιγκον, ' Ακούμινκον (Pannon., 161) Птол., Acimincum, Ит. ант., Нот. дигн. Ам. Марцелин, Acunum [Таб.Пејт...], Rav., погрешно написано уместо Acumincum; данашња тврђава на стени Петроварадин, као и каменьць и сада место у близини тврђаве Каменица од речи камень словачки kamen, kemen, отуда мађарски kemeny, kemencze, и име = Sclankemund Slankemen уместо Slankamen слани камен (од сланог извора не од измишљене речи Salan) код Арнолда [III.30], упореди и име Chemnitz у Саксонији уместо Каменица; након одвајања слова а код Грка и Латина, које по правилу стоји испред варварских посебно словенских личних имена; упореди поред аналогних ανθη, ανθος, ; и kwet, цвјет, άκουω и чују, αρπω, αρπαζω и отети, άστήρμ и звезда, ardea и рода, armus и раме, antrum и нора, aurora и зора итд. Властита имена Albis и Lab, Asanka и Sandec, Amisius и Мжа, Azizia или Azizi и Жича, Ardagastos и Радгост, Artameres и Радомир, Agazziri или Acazziri и Khozari, Козари, Abotrit и Бодрци, Бодроци, Avaren и Варини, Amazaei и Mazaei, Avendo и Vendus, Ausugum и Сугана, Amazones и Мужину, пољски Mežyny итд, остаје корен c-m-n. што значи k-m-n. камен., од тога каменьць, каменица имена од хиљада словенски насељених места.

- Almus (брдо у Панонији, 222) Кас. Дион, Флав. Воп., Аур. Вик; некадашњи Лом, данас Фрушка, Франкенберг; упореди Лом са брда (Berge) - Almus (река у Мезији, 79.) Плин., Птол., Т. Пејт.; данашња Лом; упореди Ломница п. у Загребу, са местом Amutria 'Αμούτριον (Dakija, 161.) Птол., Таб. Пејт.;
у данашње време повлашено Мотру река и град од речи модръ плаво, као што су многобројне речи град Модра, Модрич, Модруш, Модрусје, Модруспоток и др. у Словачкој, у Босни, Хрватској, река Модр у Чешкој

- Arba, "'Αρβη, "Αρβα, "Αρβων (Liburn. Ins. St„ 79.) Плин., Т. Пејт., Стеф. Виз. Конст. П.; данашњи назив Раб.

- Arrabo (река и град у Панонији., 161.) Птол., Т. Пејт., Annal.Fuld.: данашњи назив Раб; упореди Rhabon река у Дакији, Раб, Раба, Рабица, Рабца река и Рабча. Рабчица место у Мађарској, Ребенка река у Чешкој, Рабка. Раба река и град у Пољској. од рабъ, pябъ, рябій упореди Cavetza.

- Ardius "Αρδιος, Ardiaei.'Αρδαίοι (брдо н народ у Илирији, 43 пре Христа) Цицеро, Страбон код којег је погрешан начнн читања „Αδριος, Плин., Птол; планински ланац Захумља и његових становника; Цицеро и Плин. Vardaei, код Страбона Vardii, код Птол. Вардеи је извитоперена реч од Ардиаеи; упореди Rudehor у Чешкој, Ruden река, исто Руда река у Тракији, од роуда ruda, чији је корен роуд у изговору код странаца претворен у ръд због простезе слова а. Арса „Αρσα (Дардан., 527-550.) Прок.; данашња Раса

- Arsena 'Αρσεγα [Дардан. област Ниша, 527-550] Прок. данас Расина, Arsia (река у Хистрији, 79) Плин., Т.Пејт., Флор., Рав.; данашње Раса, итализирано Арса

- Арзон "Αρζον (Трак., 527-550.) Прок.; на реци Рашка, још неоткривено.

- Арзос "Αρζος, "Αρτισκος; Acta град Аlех.; данашња Рашка; од словенског корена ръс, й'с од ономатопејског израза за течење и жуборење воде потиче велик број назива за словенске реке и насељена места, упореди Рад, Раса, Расеница, Расина, Расница, Рака, Раса, Реса, Rjäsno, Ресник, Ресица, Ресата, Рисна, Рос, Рс, Роса, Руса, Русеца, Räzanj, Rešov рьшава обично Оршава, Орша, Оршица, Оршик, река и град у Русији, Литванији, Пољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској итд.

- Aucha (река у Сарматији 552.) Јорд., погрешно написано уместо Vacha; данашњи Вах; упореди Vach уместо Vah, Vag, Vaga, Važka река у Русији; јасно се види корен

- Бабас Βάβας (Макед., 527-550.) Прок; данашње Бобушево; од основне речи баб, боб отац образовао је Словен називе брда и села: Баб, Баба, Бабич, Бабина, Бабинец, Бобуш, Бобота, Бобовец у Мађарској итд.

- Badziania Βαδζιάνια (Мезија, 527-550.) Прок,:, данашње Бадање; стару реч бадањ Србин зна у речи бадњи дан и у речи бадањ, једној врсти млинарске каце.

- Ballesina Βαλλεσινα (Дард., 527-550.) Прок.; данас потурчен израз Булачана.

- Baloie (Доња Панонија., 250.) Т. Пејт., Βάγκεις Банкес погрешно преписао Теоф. Симоката, Балбе Βάλβη, код Теофана, Балеа код Анастас., Belicha код Винфрида (Р. Winfrid), Балоја Рав.; данашње Бела, Белај, Била, Билај; упореди Белај насељено место у Слуњској регији (Sluiner Reg.,) Бјелајци; од беълљ, илирски белъ, билъ од чега потичу многобројна словенска имена - Банес Βάνες (у Мезији, 527-550.7 Прок.); данас Баница.

- Bantia (Илирикум, 183 пре Христа) Полиб.; данашње Баница; од баня-thermae, Бад (banja) словачки јаmа.

- Барбана (река у Далмацији, 19. год. пре Христа) Liv. verbalhornt; данашња Бољана, Бојана; упореди Бојана река код Средеца у Бугарској, Бојња река у Твершену (Twerschen)

- Басанте [река и насељено место у Доњој Панонији, 250; Т. Пејт., Нот. Дигн.. Ацта С. Ирен]; данашњи Босут, упореди Басит притока Дњепра, Босец река у Русији, Басита, Бост место у Словачкој, чак Босна река и земља, код Апиана Посинија, даље стара Bassiana у Сирмију спада такође овде.

- Bebii Βεβια ορη (планина у Доњој Панонији, 161.) Птол.; раније Babjegory, данас различито названа према пределима; упореди Бабагора између Македоније и Илирикума, код Теофилакта погрешно написана Βάγορα код Фулкерија (Fulcherius), Багулатус, Бабиагора у Арви (Arwa) и Пољској, Баба планина у Чешкој, Бабина брдо у Gömorer С.

- Bennika Βεννίκι (Округ у Тракији, 161.) Птол.; данашњи Бањски-дистрикт.

- Bersovia (Дакија, уствари Сарм. лим., 106-250.) Т. Пејт., Рав., Berzobis, Присциан из Трајанових личнописаних Commentarien:

„inde Berzobin, deinde Aixi processimus;"

још у средњем веку град Берза, Брза, на данашњој реци Берзава, Брзава; упореди Борза, Борзна река у Русији, Бржвода река у Чешкој, Брза, Берза, Брзаја, Брзава, Брзотин насељено место у Мађарској; Брж, Брзав, Брзава лична имена; од бръзъ брзо; у речима Берзовис, Берзовиа, па зар се не препознаје творбени слог - ов - Berzana Βέρζανα (Дард., 527-550) Прок.; још непроверено, зато је под сумњом, да ли је од брз или од бреза.

- Bessi (Народ у Тракији 456. пре Христа) [Херод. Полб. Страбон, Фасти ром. Инскр.]; Бјеси, Беси, народ описан од целог средњег века као највећи разбојници, отуда од бъсъ, бесъ што још данас значи код Словена демон (daemon), нечастиви; упореди сарматске Бјесе у Карпатима; упореди и Вариаг и враг, непријатељ, странац, финије Влци, Љутичи.

- Бора (планина у Илирикуму, 19. пре Христа) Лив., Βερνούς; Диод.Сиц., Βαρνούς Страбон, Бореа Vib.Sequ.; данас Бора; упореди Борен Боровка планина у Чешкој, Бор, Бор, Борје, Борово планина и место у Мађарској, Бореч планина и дворац у Србији; од боръ првобитно бор затим борова шума, шума, брдо.

- Brigantia (Vindel., 161) Ит.Ант.Ам. Марц. Brigantium Птол., Т. Пејт. Вита С. Магни, Brucantia Rav.; данашњи Брегенц; упореди прастаро име места и реке Брегуница, Брегалница у Горњој Македонији; како у немачком тако и у римском начину говора и писања јавља се словенски наставак - ниц, - ница; језеро Бригантин код Страбона, Плин. и Ам.Марц. звало се према Мели и Птол. Венетус; упореди Brigantium у Доњој Панонији, између осталог - Brigobannis, Brigobanna (Винд., 250.) Т. Пејт.; код Bräunlingen-a на реци Брег, требало би да гласи брига келтски као и Берг немачки и брег словенски, још увек није одређен приоритет припадања; од корена брег имају Словени од прастарих времена имена река, градова и племена, овде облик одлучујуће говори у прилог Словена - Бригиани (Народ у Rhät., 9 год. пре Христа - 79.) Тrор Drusi код Плин.: или Брђани, или Брежани, оба позната словенска племена

- Budalia (Доња Панонија., родно место Дециуса, пре 250.) It.Ant.Eutr., Aur.Vict., It.Hier., Hieron.Chron.; у средњем веку Francavilla, касније Nagz-Olasz. али склепано Mangelosz (данас Манђелос); од основне речи боудъ Baute.

- Будва (Далмација, 449. пре Христа), Βουθοία код Софокла, Βουθόν код Skylax-a. Будуа код Птоломеја, где је погрешним писањем написано Βουλόύα Λ уместо Δ. Ит. Ант. Стеф. Виз.. Butua Плин., Т. Пејт.. где је погрешно написано Батуа. Βοντόα I. Butova Конст. П.: данашња Будва, по садржају и облику исто тако словенска реч као Будин и Москва.

- Билазора (Дард. 19 пре Христа) Лив.. Βήλλα Bella Прок.; данашњи потурчен назив Биљач; положај места је неоспоран.

- Calis Κάλις; (Мезија, 527-550.) Прок., вероватно Γαλίτζα; код Кинама, данашњи Галич тврђава-руина у пределу Мораве; поређењем Kalisz, Kalusz, Kalitva, Kaluga, Kaloča, Kalužka, насељених места и река у Пољској, Русији, Мађарској са именима Galicz у Карпатима, Mazow., Русији, Холич у Мађарској добијамо све из корена калъ и галъ Calybe, metath. Cabyle (Трак., 183 пре Христа) Полиб., Страбон, Плин., Птол., Т. Пејт., Ит. Ант. Секст., Руф., П. Винфрид, Рав., Goloe Script. Byz.; сада склепано као реч Головица; упореди Колиба река у Чешкој, насељено место у Турској; од колиба, Hütte, a та реч од колъ колац. Карни (Царни) (народ из Карније, 19 Пре Хр.) Лив., Инскр.; Крајнци; од крај, крајина, првобитно Венда, касније потиснутих од Келта; упореди Крајина више земаљских округа под Словенима, Укри, Украјина итд.

- Касра (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; данашњи Козарац на брду Козара; код очите истоветности места узалудан труд да се коригује Таб. Пејт.; упореди Козак, Козаков, Козинец брдо у Чешкој, Козар, Козарац, Козаревац, Козелец, Козино, Козлов, Козачја место и река у Русији и Мађарској.

- Катари (народ у Доњој Панонији, 79) Плин.; данашњи Котари, предео.

- Cattarikos, Κατταρικός (Дард. 527. - 550.) Прок.; још неиспитано.

- Cattarus Κατταρός (Далмација, 1-527) Инскр. Ром. Cattharenses, Прок., Decadaron Рав., Δεκάτερα Конст. П.; данашњи Котор; упореди Котар, Котари, Котарице, Котор, Котори, Которице место у Хрватској, Далмацији, Србији, Chotar брдо у Арви (Arwa); од котаръ, словачки хотаръ, confinium гранично подручје, упореди х = к: хороугвь чешки koruhev; пошто је гранъ словенски, може ли бити да хотаръ, није словенски? Cavetza Καβετζά (Пеонија, 527.-550) Прок.; данашња Кавица у Горњој Македонији, притока Брегалнице; упореди Кава река у Твершену (Twerschen), Кавица река у граду Петерсбургу; Кавица је у Пеонији постало име реке, као крк гавран (Rabe), orel opao (Adler), sowa сова (Eule), čiž штиглиц, golub голуб (Taube), tetrev тетреб и др. у Русији, Пољској, Чешкој, Далмацији

- Цернетани (Cernetani) (народ у Рет. 79.) Плин.; данашњи Цернец (Tzernetz, Cernec) на реци Inn.

- Clesvestita Κλεσβεστίτα (Дард., 527-550) Прок.; данашња Клештевица планина; од клест, шума, изданак, клестити, словачки клеснити опсећи.

- Colapis (река у Јапид., 20.) Страбон, Плин. Кас. Дион; данас Кулпа, Купа, уместо клъпа: упореди Колпа, Колпинка река у Русији, Колпичје језеро, Колпина град и село, Кулпин село и мораст, Купина, Купа, Купинова село у Русији, Мађарској, Срему: упореди у вези са обликом Упа, Свапа река у Русији и др.

- Conisco (Мезија) Инскр. Ром.; Кониште, још недоказано; упореди Konick, Конин у Пољској. Русији даље место у Мађарској од коњ.

- Coralli Κωραλλοι (народ у трачком балканском горју Хемуса, 17) Овидије, Страбон, Апиан, Вал. Флак.; Gorali; упореди Горали у Пољској.

- Corcoras (река у Панонији, 20) Страбон, Corcac Рав.; данас Гурк уместо Крк, упореди Крка, Керка река у Далмацији, у Мађарској (Salader окр.), Крконоше планина у Чешкој; од кръкъ гавран.

- Corcyra (Далматинска острва, 390 пре Хр.) Κερκύρα Скилакс, Апол., Скимн., Страбон, Апиан, Агатем, Плин, Птол, Т. Пејт., Ит. Ант., Рав.; данас Каркар, упореди горе наведено.

- Corinium (Далмација, 79) Плин., Птол., Darcorithon Рав., бивши Корин данас италијанизован назив Карин; упореди Корен, Корана брдо, река, место у Хрватској, Корањ, Коренка стари град у Русији, Корењ притока Донца, Коренев острво у Волги и др.

- Cryvizi, Crovyzi Κροβύζοι (народ у Тракији, 456. пре Хр.) Херод., Перипл. Ан., Страбон, Птол., Плин.; Кривици. упореди Кривичен код Нестора; Плин. именује Crobyze над Аксиацитима (Axiaciten) на реци Axiaces, који су према томе средишна веза између руског и трачког; упореди Кривичина брдо у Македонији, Кривича острво у Србији, Кривичи место у руској Пољској, Криевиц у десловенизованој Немачкој.

- Cuccium, Cucci, (Панонија, 250) Т. Пејт. Ит. Ант., Cutio Рав.; руине код Илока; или од кяшча casa, кућа, што изгледа да је сродно са кать, кат, или од коучь, кычаь што је настало од кькъ, врх, упореди cac-umen, санскртски kesch брдски гребен, отуда Кучај брдо у Србији, Kyčera брдо у Gömörer-y

- Curcum (Далмација, 161) Птол., још неиспитано, на реци Titus, некада Туčа, сада Крка према граду; упореди Corcoras.

- Curicta (Далматинска острва, 20) Плин., Cyractica Страбон, Курика (Curica) Т. Пејт., Curicum, Curricos Рав.; данас Карек, од кръкь, упореди горе; крк је била птица љубимица старих Словена, има симболичан смисао, као касније вран и гавран.

наставак следи

Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #1 у: 15.37 ч. 20.04.2008. »

наставак

- Daesitiates (народ у Далмацији) Инсцр. Ром.; на планини Десич, Десић, Desitj

- Dalluntum, Diluntum (Далмација, 250.) Т. Пејт.; данас Доли, некада Доленц?

- Dalmatae, Delmatae (народ, 20) Страбон, Inscr.; праоблик је длъматъ Далмат, упореди Хрват, Срмат, Србат, Сагудат код Јована Каменијате упореди Делеменци и Гломази, читај Дломази у Немачкој (део код Дитмара:

- „nos theutonice Delemenci vocamus, Slavi autem Glomazi appelant"

садржи очито заблуду и само жели да каже: што смо ми Немци променили у Делеменци изговарају Словени у ствари длъменьць, длъменци, Длменц, Длменци или такође Длмец, Длмци, Длмат, Длмати, Г је код њега погрешно написано уместо Д.).

- Dalminium, Delminium (град у Далмацији, 20) Страбон, Птол., Апиан, Флор., Аур. Викт., Dalmium Стеф., Византијски, Еустат., Δαλέν Конст. П., у средњем веку Думнум, Дувнум: данас Думно, Дувно уместо Длмно. што указује на основну реч длъма, од чега је настало долма? - Преостало у облику долама, Deborus. Deberus. Δήβορος, Δόβηρος; (Илирикум. 424. Пре Хр.) Тукид.. Плнн.. Птол.. Стеф. Византијски, Хијерок., Δόβρη Кедрен, Акроп., Георг., Δεύρη Ана Ком.. Кантак., данас град Дeбра, шиптарски Дибра. - Debre Δέβρη (Тракија 527- 550) Прок., данас Дебре - Debrera (Мезија, 527-550) Прок: вероватно Дебрц, упореди Дебр, Дебри, Дебрц, српски Дабар, Дабри прастари град и замкови у Херцеговини, Србији, Хрватској и др.; од дебрь долина, шума, што почива на дябъ деб дебло, боље дуб.

- Doklea Δόκληα (Далмација, 79), Ducleatae народ Птол., Docleatae Плин., Dioclea погрчено код Аур. Викт., у Скрипт. Биз. δώκλα, код Конст. П., где се то Λουτοδώκλα треба рашчланити у το Λουτο το Δόκλα данас Дукља, Дукљан, руине вредне помена на ушћу Зете у Морачу; упореди Дукла у Галицији.

- Dolebin Δολεβιν (Илирикум, 527-550) Прок.; Дуљебин-, упореди Дуљеби код Нестора, Дуљеби место у руској Пољској, Галицнји, Daudleby у Чешкој, Дулебице и др.

- Dolonki (народ у Тракији 456. пре Хр.) Херод., Doloncae Плин.; упореди Тауланти (Taulantii) и Дољенци. - Dorakion (Превалис, 456-474) Хијерокле: данас Драч на језеру Плавно; упореди Drachiverh у Хрватској, Драч или Dyrrachium и др. од драчь, драчїе, драч (трнов шиб) што потиче од дероу-драти

- Draeus Δραίος; (река у Панонији, 20) Страбон, који ју је заменио са Дравом, зато вероватно 'Οδραίος данас Одра притока Саве; упореди Одра у Чешкој.

- Dravus Δράβος, Dravis, Draus (река у Панонији, 79.) Плин., Птол., П. Винф., Рав.; данас Драва, који назив најављује још Птоломеј:

„Daros, читај Draos, qui nunc a barbaris Dara,
читај Draa, што значи Drava, vocatur";

упореди Дравице брдо и река у Чешкој, Драве, Дравен, Древан река и жупа у Немачкој, Надравиа, провинција у Старопруској, Драв, Драва, Дравец, Дравце, место у Мађарској и др.; а у погледу облика Млава, Плава, Плева, Пива, Рава, Клева, Скава, словенске реке; од дравъ река која дере, прикладно природи, коју је познавао још Плиније: „Dravus violentior", и коју поречани често оплакују.

- Drinus Δρήνος, Δρεινος (две реке у Илирикуму, 20) Страб., Плин., Птол., Т. Пејт., Виб. Секв., Скр. Виз.; данас Дрин и Дрина; упореди Дрина река у Чешкој, Дринов град у Словачкој, многобројна места Дрјен, Дрен, Дрин; од основне речи - дрънъ, дринъ, као река Јесен, Лепен, Сосна, Липа, Дубен, Хабр, Клен итд.

- Друбета Δρουφηγίς; (Дакија, 161.) Птол., Т. Пејт., Нот. Дигн., Инскр.; данас Дрвица; упореди Дрзевица град и река у Пољској, Дрвенца река, као и Друентиа код Страбона, у области Саласер сада Дравенца река, Друјец притока Дњепра, Dervenich далматинско острво нтд. - Dyrrachium (Илирикум, 400-183.) Нуми, Полиб., Цез.. Лив., Страбон. Плин., Птол., Т. Пејт.; Ит. Ант.; Хијерокле, Стеф. Виз., Кас. Дион, Апиан., Прок., Скр. Виз.; данас Драч, шиптарски Dures; упореди Dorakion: да су Римљани дали име Dorakion граду Епидамнусу је измишљотина, исти се јавља на грчким новчићима а они су старији од предања Римљана о Илирима; Eckhel P. I. V. II.

- German Γέρμαν (Дард. , 456-474) Хпјер., Прок.. Конст. П.: данас Чрмен, као и кроз цео средњи век у бугарско-српским документима и хроникама; упореди Чрмен прастари чувени град код Адријанопоља, више насељених места у Бугарској итд., од чръменъ, у другим наречјима чрвен, црвен.

- Germene Γέρμενε (Мезија, 527-550) Прок.; још ненстражено.

- Germas Γέρμας; (Дард. 527-550) Прок.; још неистражено, приближно речи Чрмен.

- Glinditiones (народ у Далмацији, 79) Плин.; Гледиче на брду глядичь, упореди Похлед брдо у Чешкој, Гледен брдо и град (данашњи Устјуг) у Русији.

- Grabaei (народ у Далмацији, 19 пре Хр.) Плин., Агравоните (Agravonitae) Лив.; Грабовљани.

- Granua (река у Сарматији, лим. 180) М. Ант. Фил.; некада Хран, Гран, сада Хрон, гранична река, као и до данашњих дана на извору Храновнице; упореди Храничнице река у Чешкој; од грань граница.

- Gratiana (Илирикум, 426) Нот. Дигн., Хијер.; данашња Градчаница, упореди Hradčany. - Грибо Γρίβο (Мезија, 527-550) Прок.; данас руине гребен, обично назив за брдски гребен који штрчи.

- Herona (Далмацнја, 161) Птол.; данашња Врана, несагледив је број словенских имена од речи вранъ. - Јадер, Јадера (река у Далмацији, 44. пре Хр.) А. Хирт., Нуми., Мела., Плин., Птол., Ит. Ант., Лук., Рав., Скр. Виз.; данас итализирана реч Задар; упореди Јадар притока Дрине у Србији, Јадва река у Лици, Јадина река у Тракији, Јадерх место; од ядpo.

- Issa „Іσσα (далматинско острво, 390 пре Хр.) Скил., Ским., Полиб., Агатем, Агатарх., Апиан, Страбон, Лив., Птол., Т. Пејт.; данашњи Вис, италијански Lissa; упореди Висла, Виса, Вислок, Вислока, Вислица, Висак, Вислава река и град у свим словенским земљама.

- Истер (456 пре Хр.) Херод., Скил., Скимн., Вирг., Циц., Корн., данас Дунав, Дунај раније вероватно Остр; упореди Остр, Остер притока реке Десна у Русији, источно руска притока реке Сож и са Истрополис, што није на Истеру, упореди Остропол у Пољској; исто тако је Влха поток у Чешкој и Влга, Волга, светска река; на једном одређеном нивоу не мења се представљање.

- Istria, Истри (полуострво и народ, 390. пре Хр.) Скил., Ским., Лив., Плин., Страбон, Стеф. Виз., Инск., Еутр., Јорд.,; некада Остров, острво од првобитног т р, с т р, штрчати: стрн, стрм, стром, као острог од стрегу.

- Labaea, Lebaea, Λαβαία, Λεβαία (горња Македонија, eig. III. Dard., 456. пре Хр.) Херодот године 712 пре Хр.; данас Лаб на реци Лаб, на северној падини Скордиска, Шар; положај јасно произлази код Херодота:

„Gavanes, Aeropus, Perdoccas ех Argo in Illyricos
profugerunt, et ex Illyriis transgressi superiorem
Macedoniam pervenerunt ad urbem Lebaeam" [VIII].

Године 137. одавде су побегли назад према Грчкој на планину Бермиус у доњој Македонији, преко једне велике реке која је у време раста била непремостива (то је Axios, сада река Вардар, тачно на путу Lebaea за Bermius: о бујицама упореди Византијце): из чега се јасно види да Лебеон и Бермиус нису могли бити тако близу. као што се то обично мисли [Крусе и др.)

- Labeatis (језеро у Далмацији. 19 пре Хр.Ј Лив.. Страбон. Плин.. Птол.: данашње црногорско Блато.

- Labutza Λάβουτζα (Дард., 527- 550) Прок., данашња Лабица на реци Лаб, према садржају и грађи заиста словенски; упореди Лабе река у Чешкој, такође Лабнице извор Елбе, Леба, Лабиава, река у Пруској, Либа река у Курланду, Либеђ некада река у кијевском, Лаборца река у Землину, Лаба притока реке Кубан, Лабинец планина у Чешкој, Лебско, Лебедноје језеро у Пруској, Русији, Λαβινετζα Лабинец у Далмацији код Конст. П., Лабун, Лабиеда, Лабнов, Лебедин град у Русији и др.; све у свему од льбъ, a-lb-us, бео, отуда лебоудъ, лабоудъ, лабуд, лебеда, келтски алп од чега Алпе, бела брда, снежна брда; почетак без вокала је знак словенизма: да ли је белт испремештање речи льбъ као што је случај код речи могила и гомила, ратолест и леторост, манжел и малжен, алчен и lačny, руски ладоњ и долоњ?

- Latovici (народ у Панонији, 79) Плин., Птол., Итин., Ант., Инскр, упореди Latoviec, Latovice, између осталог, град у Пољској.

- Lematis, Lamatis (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; Ит. Ант.; где стоји забуном Aematis уместо Lematis, Рав. Данашњи Љевач, упореди Љевач Кнежина у Србији, Лив, Ливиец, Лава, Левјн, Левоча, Левице, Леваре брдо, река и насељено место у Чешкој, Пољској, Словачкој, Русији

- Leusaba (Доња Панонија, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., Lausaba Рав.; на данашњој реци Лашва, упореди Љеша, Лачва река у Русији, Љеча река и језеро, Laszov град у Пољској.

- Leusinum (Далмација, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., назив места пренео се на жупу Љешанска у Црној Гори, од лесъ, лешь,

- Likates (народ у Норику, 79) Плин., in trop. Drusi; некада Ликавци, упореди Лика река и предео у Хрватској, Ликава клисура у Липтау, Лик притока пољске реке Бобр, Лика, Лига река у Јарославу, Ликола град у Русији и др.; од ликъ, лшкъ, чије је значење познато.

- Lissae (Мезија, 250) Т. Пејт. у балканском горју [Hämus-Pass] још неутврђена. Lissus (Илирикум, 183. пре Хр.) Полиб., Лив., Цез., Диод. Сиц., Мела., Страбон, Плин., Птол., и др.; данашље Љеш од лис, љес, љеш, једно непрегледно мноштво назива насељених места.

- Loranum (Далмација, 250) Т. Пејт., погрешно преписано уместо Aoranum, у средњем веку Aurana, данас Врана.

- Lugea palus Λούγεος ελος (Панонија, 20.) Страбон; Циркнишко језеро; упореди Луха, Луга, Луза, Лужа река у Русији, Лугомира, код Кинама Λογγομήρα, река у Србији; словенско лоуг претходи немачкој речи Laug, од чега луга, лужа бара, језеро.

- Margus (peка и град у Мезији, 20.) Баргос, Мартос, вероватно погрешно написано код Херодота и Страбона, Плин., Т. Пејт. Ит. Ант., Ит. Хиер., Еутроп., Нот. Дигн., Приск., скр. Виз.; данашња Морава, река и Кулич руине, од турске речи кула: словенске Мораве једва да се могу побројати, а Грк, Римљанин, Немац претварају словенско д у а, не обрнуто.

- Mariana Μαριανα, Merion (Дард., 456-474) Хијерок., Прок.; данашња Морава, турски Gölhan.

- Matrix. Matricem (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; још непроверено, ипак несумњиво према имену Модрич, Модруш, као и још већи број градова у и изван Босне; суседно место Bistue из Т. Пејт. живи још у Bištje.

- Mazaei (народ у Далмацији, 20) Страбон, Плин., Птол., Amaezeio Инскрип. Ром.; упореди Мазови у Пољској, Мазин место у Лици.

- Medeka Μέδεκα (Дард., 527-550) Прокоп.; данашња Медока.

- Medoacus (река у Венет., 19. пре Христа) Лив., Страбон, Плин., Т. Пејт.; Brenta - ушће; упореди Мединка река у Русији, Медники, Медина, Мединце, Медокусна, Медињ, Медње град и место у Русији, Мађарској, упореди и Медеон у III веку код Лив. данашњи Медун и Амадока језеро, Амадоци, Модоке народ у Сарматији.

- Melichiza Μελιχισα (Пеон., 529-550) Прок., данас Малешево, Милешево у горњој Македонији, упореди Милешево у Босни, Малшава, Милешов, Мелехов, река и брдо у Чешкој.

- Metubaris (острво у Панонији, 79.) Плин.; Saveinsel, no Reichardu данашње Међустружје, по Катанчичу вероватно Међубарје између Саве и Бикича. Miletes Μιλετή, (Дард., 527-550) Прок.; још неиспитано.

- Millareka Μιλλαρεκα (Дард., 527-550) Прок. у МА. Милчинарека, поменик манастира Раче; код Ниша, још неиспитано; упореди Милатице, Миљетино, Милотичи, између осталог, насељено место у свим словенским земљама, даље река Красна, Смутна у Чешкој, Цна у Русији, ова задња реч у старословенском и словачком cny, cna, cnuo = smutny, и вероватно првобитно реч мутан, затим метафорично тужан: можда овамо првобитно припадају све реке Тенеас, Тиниа, Тина, Τξενα?

- Морисени (Тракија, 79) Плин.; или приморац или сродник по пореклу словенских Моросина у Немачкој; упореди и реч Мересница река у Хрватској.

- Mucaris (Далмација 100-200) Inser. Μουίλκουρον Прок., Mucru Рав., Мокрискик Конст. П., Mucarum, Muchirum, Mocrum у средњем веку; данас итализована реч Макарска, раније Мокро, Мокраска; упореди Мокро код Теоф. Ахр. Охрид. Еп. 65.; упореди безбројна имена насељених места од мокр.

- Naissus, Nisus, Ναισσός, Νισος; (Мезија, 161) Птол., Т. Пејт., Ит. Ант., Ит. Хијер., Приск., Зосим., Хијер., Стеф. Виз., Ам. Марц., Прок., скр. Виз. и др.; данашњи Ниш на реци Ниша, Нишава; упореди Ниса, Низа река у Чешкој, Нис, Нива, Ниву, Ниса, Ниша, Ниешава град и насељено место у Русији, Пољској, Шлезији, Словачкој; од ни-з, ни-с, ни-ж, ни-ш, отуда и словенско ни-ва, њива, ни-ша санскритски ливада, планински пашњак.

- Naro, Narus. Narona, Naresi (peка и град и народ у Далмацији, 390, пре Христа) Скилакс, Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., Рав., Скр. Биз, данашња Неретва, Норин, Неречани; упореди Нерета, Nerechta, Нура, Нер, Нарев, Нерова, Нара, Нерљ, Неромка река у Русији, Пољској, језеро Нера у Русији, Нарев, Нур, Норинск, Норка, Норскаја такође град; од нроу - нрьети, што je у свим наречјима разгранато, пољски нор место за роњење, нурт река, пловна река. нурзе чешки norјm заронити итд.

- Natisus. Naliso (река у Венет.. 20.) Νατίσωνα Страбон, Мела, Плин., Птол, Ам. Марц 'Ατισονα Плут., Natissa Јорд.; данашња реч Натиса састављена од нa и Тиса уместо Тича; упореди Натиса река у Русији, Насва, Насиа, Нарусса, Нетека такође река; упореди Tibiskus.

- Nestus Νέστος, правилније Местус Μέστος (река између Македоније и Тракије, 456. пре Хр.) Херод. Скил, Скумн., Диог. Лаерт., Мела. Плин, Солин, Птол., у средњем веку Местос: данашњи назив Места. Мста мьста; на новчићима је готово без изузетка писано Mestos Μέστος, као и у рукописима Плинија, али овде су издавачи избацили тумачење; упореди Нестос код Скулакса у Далмацији, такође погрчено, касније Tilurus и Мста река у Твершену, такође језеро Мстин, Мстов град у Пољској

- Ninia, Νινλα (Далмација, 20.) Страбон, Тенин, Конст П.; данашњи Книн; упореди Книн у Чешкој, Knižici, Knjaž;, Knjäginin, Knjäžev насељено место у Русији, језеро Книц; од кън, князь, книни, књегиња, за- конъ

- Ocra "Οκρα (планина између Карније, Истре и Паноније, 20.) Страбон; данас Бирнбаумералд; упореди Огер, Огра, Вохра, Угра, Охарка и Охре река у Русији, Чешкој, Охрид, раније Ochrid брда и градови у Македонији., Мезији; за словенизам речи говори околност, да када су Словени у VI в. поново заузели Македонију, назвали су стари град Lychnidus и један део планине Родопе именом Охрид, Скр. Биз.; од ogr, ohr, ωχρος жуто-светло-боје земље, што почива опет на слову о и на гр: гор-им, дакле, сунцем опаљен, боје земље.

- Oeneus Οϊνεος, Oenei (река, град народ у Илирикуму или доњој Панонији, 161.), Птол., Енеа, Т. Пејт, где је погрешно написано Indenea; данашња Уна река са насељеним местом Унац; упореди Aenus, Oenus у Винделицији, данашња река Inn, Унава, Унжа река у Русији, Уновце, Унин, Унјатин, Унчани, Унчов место у Словенији, у Чешкој, Хрватској; од оунъ, уствари од оуній, сада добр, бољи, добар, отуда Унеслав, сада Доброслав, Болеслав; упореди Уна и Добра, Бољана река и насеље.

- Olcinium, Olchinium, Ούλκίνιον (Далмација, 19. пре Хр.) Лив., Плин., Птол., Т. Пејт., 'Ελκίνιον Конст. П.; данас Ultjin; упореди Ултини племе у Русији.

- Orrea, Horrea, „Ορρεα Horrea Margi (Мезија, 161.) Птол. Т. Пејт., Ит. Ан., Ит. Хиер., Нот. Дигн., Хиерок., Рав., Марго Плано Марцел. Илир., Јорд.,; у средњем веку Рава, Равен, данас турски Ћуприја; упореди Рава, Равка, Равиц, Равеница река и место у Русији, Пољској; упореди Равенна.

- Oseriates (Озери) (народ у Далмацији, 79.) Плин., Озеро -становник.

- Pardua (Далмација, 250.) Т. Пејг.: на брду Велико Брдо: упореди Брда, Берда, Бердо, Брд, Berdcz, Брдов, брдо, река и град у Русији, Чешкој, Хрватској.

- Pathissum, Partiscum (Сарматија лим. 161.) Птол., Ам. Марц.: код Becse; Патисје. Потисје, упореди Тибискус.

- Пелагониа (округ и град у горњој Македонији. 907. п. Хр.) Хомер, Конц., Апост., Хиерок.. Скр. Биз.: у средњем веку и садашњи Полог, упореди Разлог у близини.

- Pelso (језеро у Панонији. 79.) Плин., код којег су провукли кописти или филолози Пенсо пошто су ce у средњем веку слово д и слово и једнако писали Пелсо Аур. Вик., Pelsoddis lacus, Јорд., Pelsois Рав., Pelissa Anon. de Conv.Car.; језера Neusiedlersee и Plattensee; првобитно су се оба звала Плесо, касније Мутно плесо прво, а друго Блатно плесо, најзад у и од IX века Muten и Blaten, бугарски и српски рукописи, мађарска Хрон.; плесо значи у словеначком језеро, према грчком πηλος, блатиште, блато, мочвара према латинском palus, холандском poel, исландском pollur итд., и користи се још код Словена или у том облику или као раздвојене речи, упореди плесо у Словачкој, Карпатска језера, пословица „urobil pleso" даље у Шлезији, Русији, даље пљускати, пљусак, пљесак, плесмо и др.; отуда имена многобројних језера, мочвара, река и на њима изграђених градова код свих Словена, на пример у Русији Плешево језеро. Наивна је етимологија руских географа:

„Pl. zovetsä tamošnimi žiteljämi po tomu, čto
ono vo vremjä vjetrov silnyje imjejet pleski,"

Плеса или Пљуса, Пљуска, Плиса река, Плеса, Плес (у старим рукописима Плесо) град на реци Пљуса, Плесков према Хрон. и Карамзину старији од данашњег облика Псков град на језеру, Пљушчани место:, у Чешкој Плес, сада Josephsstadt, Plesy, итд.; у Илирикуму Плес град на Сочи; Плесо, Плесмо место у Хрватској, итд.; начин писања плесо је латино-теутонизам, упореди плева и palea, слама и culmus halm, крат'к и curtus кратко, брада и барба, bart, chlum и culmen Кулм, злато и Gold, брег и брдо итд.

- Pelva (Доња Панонија, 250.) Ит. Ант.; данас Плева, далматински Плива, такође река; Плева река у Русији, Плева, Плевен река и град у Бугарској, Плевник између осталих у Мађарској; од плав, плев, plyw, изведено од основних гласова рl = фл, плоую = fluo fliessen (тећи)

- Pessium (Сарматија лим., 161.) Птол.: данас Пешт., од словенског пешть један низ имена градова у словенским земљама

- Плавис (река у Венет.). П. Винфрид, Рав. из старог Ит.; сада Piave; упореди Плава река у Мекленбургу и Русији, Плава -језеро у Русији, Плавие, Плавце, Плавна, Плавно, Плавница река и место у Пољској, Словачкој.

- Пола (Венет., 275. пре Хр.) Ликофр., Калим, Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., и др.; данас Пола; Страбон казује да је домороцима значила реч πόλας; што Грцима αστυρον, али реч поле је campus, поље, што треба поредити са πόλις словенска имена места од речи поле не могу се лако пребројати.

наставак следи
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #2 у: 15.39 ч. 20.04.2008. »

наставак

- Rabestum 'Ράβεστον (Дард.. 527-550) Прок.: још неиспитано, упореди Arba.

- Ravenna (Ital.cispad., 44. пре Хр.) Каес., Кик., Страбон, Мела, Плин., Тац., Т. Пејт., Птол., Јорд., између осталих.; данас Ravenna; супротно причи о пореклу Словена код Страбона и Плин., Јорданес казује истинито и лепо:

,,R., cujus dudum, ut tradunt majores. possessures Veneti;"

рав: равенъ, ров. ровенъ, представљајy само дијaлектне варијетете од многобројних iмена места.

- Rhizinijum. Rhizus. Rhisinum. Resinum (Далмација. 390 пре Хр.) Скпл.. Лив.. Плин.. Полиб. Стеф. В.. Птол. Т. Пејт.: данас Рисно упореди Rzeszno, Resnik. Rzeszov у Пољској, Хрватској, Мађарској, упореди и Arzos.

- Salassi (народ у Нормандији, 183. пре Хр.) Полиб., Лив., Страбон, Плин., Инскр.; Silauzi, река Силица итд.

-Salis Σαλίς, Σαλλίς (Доња Панонија, 161.) Птол., Salda Т. Пејт., Saldum Рав., Σαλενές Конст. ., у средњем веку Соља, Сола, Солина; сада Тузла што значи Салза од турског туз со; град у Босни; упореди Сола код Цемплинера (Zemplinera)

- Салона (Далмација, 183. п. Хр.) Полиб, Мела, Плин., Птол., Салон., Страбон, Кас. Дион, Salonae Скр, Биз.; данас Солин руине; упореди Слана, Сола, Солин, Солине Солун, свуда под Словенима.

- Самаика (Провинција у Тракији, 161.) Птол., данас Самоков - област, што значи гвоздени чекић, gebiet.

- Savus, Savios, Saos (река у Панонији, 14.) Јустин, Страбон, Плин., Птол. Апиан, Кас. Дион, Клауд., Јорд. и др.; данас Сава или Сазава, Са река у Чешкој, Савала, Насва уместо Насава, Насиа река у Русији; Сава је река која мирно тече насупрот Драви, како је то правилно приметио Плиније: „Dravus e Noricis violentior - Savus a Carnicis plasidior," од соую, соути, и съсоу,

- Scaplizo Σκαπλιζώ (округ Чрмен, 527-550) Прок.; вероватно Скоплица, још увек неразјашњено, упореди Scopia.

-Scardona, Scardon (Далмација, 20. п. Хр.) Страбон, Плин., Птол., Т. Пеут., Прок.,; данас Скрадин; упореди Скрад три места у Хрватској; од крад са препозицијском простезом с.

- Scopentziana Σκωπεντζιανά (округ Сердика, 527- 550). Прок., још неистражено.

- Scopia, Skupi. Skopis, (Дард., 161.) Птол., Т. Пејт. Херок, Код. Јуст., Рав., Скр. Биз.; данас Скопје, Скопље, упореди Скопљеград у Босни, Скопин град у Русији; имамо имена градова од речи тур, коњ, вол, свиња, баран, да ли би требало стварно да недостаје љубимац словенских сељака скоп, скопец? - Scrina (Dardan.) [Inscr. rom. Katancsich Ep. II. 161. g.] скрина старословенски. Пролог у животу светог Јована Рилског; још неистражено, у близини од Средеца данашње Софије; упореди Skryznno, Skryszev, Skriljeva, Krinec, Krinka, Krinky, Krynica град и место у Пољској, Русији, Хрватској; слово с је овде као у скоп простеза, а корен κрыю зато је назив већином природан сликовит и веран, као на пример код Крница у Пољској, место које лежи скривено у дубодолини.

- Scupion Σκούπιον (округ Сардика, 527-550.) Прок.; још неиспитано.

- Senia (Liburn. 79.) Плин., Тац., Птол., Т. Пејт., Ит. Ант; данашњи Сењ; упореди Сена или Senna, Сина или Sinna, Сенице, Senohrad град и насељено место у Мађарској; од сено,

-Serbinum Σέρβινον (Доња Панонија, 161) Птол., по Рајхарду Сјеверин, према другима на реци Сарвиз. највероватније ипак један са Servitium или Serbetium, отуда Србац.

- Сердика. Сардика (Мезија. 161.) Нуми. Инскр., Фасти триумф., Птол.. Т. Пејт, Ит. Ант.. Хиерокло.. Прок., Рав. од Х века. Triaditza Τριάδιτζα скрип. Биз: данашњи Средец. турски Софиа: упореди Стредец место у Пољској, Стреда град у Мађарској. Средгора, Средорека брдо и река у Тракији и Мезији, Среднаја, Серед, Сред река у Русији, Галицији и у Молдавији.

- Seretus Σέρετος (Dard., 527-550.) Прок.; још неиспитано, на реци Средорека.

- Servilium, Serbetium (Доња Панонија, 250.) Т. Пејт. Ит. Ант., Serbetium Рав.; највероватније исто што и Serbinum Птоломеја; данашњи Србац у Босни на Сави.

- Sevaces (Народ у Нормандији, 161.) Птол.; Сјевачи, Сјевци?

- Silis (река у Венет., 79.) Плин., Sile Рав.; данас Sille, Silica: упореди Silin = Tanais, Silauci народ, Сила језеро у Holstein-y и др.

- Силвиа (Доња Панонија, 360.) Ит. Ант.; данас Сливна; упореди Сливен прастари град у Бугарској, код Византинаца Стилвнос; Сливна и Силвиа одговарају међусобно као и Плесо и Пелсо, Плева и Пелва, и вредно је напоменути да у унутрашњости Босне постоје Плева, Лашва, Љевач, Слива, Белај, Унац још до данас као Пелуа, Лаусаба, Лематис, Силуа, Baloie, Oeneus на мапама Римљана.

- Siskia (Доња Панонија, 20.) Страбон, Плин., Ит. Ант., Т. Пејт., Птол. и др.: данас Сисек романизирана мешавина од съсиькъ ; упореди Сусек, Просек, Осек, Насек, Засек, Осечно и др. - Sogora (Панонија, 161.) Птол.; Загора.

- Sontius (река у Венет. 79.) Плин., Т. Пејт., Касид., Јорд.; данашња Соча; упореди Сочава река у Молдавији, Сожа река у Русији, Сочовце, Сочани место у Мађарској и др.

- Сорба (Карнија) Рав. из старог Ит.; Serbenstadt, град Срба, још неиспитано, по Рајхарду град Серволо.

- Sorviodurum (Винделициа, 250.) Т. Пеут.; данас Страубинг, што значи Србин, град Срба, као што и у данашњем имену одзвањају елементи старог.

- Stiriatis, Stiriatae (Норик., 250.) Т. Пеут. Инскр.; код Windischgarsten-a на реци Steier; реч Штајер се повезује са Taur, ca чиме се слаже чак и Катанчић:

„Recte Lazius praeter alios complures existimat,
Tauriscos veteres Germanis Stiros esse nuncupatos",
иако одмах додаје:
„sed quum eos Celticae originis, ut postea Cluverius, Lambecius, aliique hos sequuti fecere, universos fuisse putat, veteris Illyriorum, has oras colentium a primis inde coloniarum per orbem deductarum temporibus, reipublicae non meminit; advenas, quales hic Celtae fuerint, ab indigenis secernere oportet; Stiriatae hi erant posteri Vindelicorum Carnorumque, Celticis coloniis mixti". [Orb. Ant. I. 279.]:

али реч Штајер додази од словенског stir, štira као и Weichsel вишња од Висла, Leipa од Липа, Neisse од Ниса, Feistriz од Бистрица и др.; није могуће да би сам Немац могао да окрене своју реч Stier у Steier, упореди Штира река у Србији, Styr река у Пољској.

- Stravianae (Панонија, 360.) Ит. Ант.; данас руине Градац; упореди Страва река у Пољској, Стравичова место у Maђapској.

- Streden Στρέδην (Илирикум, 527-550).) Прок.: према садржају и облику према словенском Streden, Stredin, са дијалекатском епентезом слова т; упоредн Serdika.

- Stronges Στρόγγες (Округ Ремесијане, 527-550) Прок. Струја, Струга још неиспитано.

- Струас Στρούας (округ Сердике. 527-550.) Прок.; данас Струја. Струга на реци Искер на путу од Софије према Етропољу: упореди Струга град на језеру Охрид, чије је име објаснно већ Теофилакт архиепископ епирски 41. год., преко речи στρουγαι = διωρυχαι Струг, Струга река и место у Хрватској, Стружа, Стружане и др.

- Strymon Στρύμων (река и град у Македонији, 456. пре Хр.) Херод., Тук., Скид., Скимн., Лив., Страбон, Мела, Плин., Птол. и др. раније Струмен, данас Струма; упореди Струма река у Немачкој, Струмиен река и град у Минску, Струмица, Струмешница река и град у Македонији и др.; упореди струмиен пољски извор, што је ближе речи Стримон од речи Стром, будући да је v = у; -Stlpini, Стлупи (народ и град у Далмацији, 79.) Плин., Птол.; очигледно од слъпъ, стлъпъ, словачки stlp.

- Tarsaticum (Либурн., 79) Плин., Птол, Т. Пејт., Ит. Ант., Рав.,; данас гласи Terszasz, Lipsky Tersich, што значи тръжичь, тръшичь

- Tarsium (Доња Панонија, 161.) Птол., данас Tersacz тврђава на Корани, упореди Тршиљ у Србији; од тръсъ или тръгь ?

-Taulantii (народ у Илирикуму, 424 пре Хр.), Тук, Полиб., Плин., Ариан., Птол.; Дољенци, насељена низија реке Дрин; упореди Doloncae, да ли Доленци у Крајини, Tollensii у Немачкој; или народ из Таулантије код Јорданеса, или их треба тражити на линији кретања Источних Гота за Италију, у Илирији или Крајини, остаје још да се одлучи.

- Tergeste, Torgium (Венет., 100 пре н.е.) Артемидор, Стеф. В., Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., Ит. Ант, Апиан, данас итализован назив Триест, раније Тержиште тръжшче од тръгь, као према Страбону најстарије трговачко место Илира; упореди Терг место у Хрватској, Терговиште између осталих у свим словенским земљама.

- Tibiscus (Сармација лим., 456. п.н.е.) Херод. Τίβισς, Τίβησις ? где се река забуном води да је са Хемуса [Балканског горја], Плин. Pathissus по истом назив једног краја и места, Ам. Марц. Parthiscus погрешно преписано, Птол. Τίβισκος, Јорд., Tibisia, Tisianus, Tvsia, Рав. Tysia, Конст. П. Titza Τίτζα према првобитном облику. У средњем веку Tysia, данас Тиса, уместо Tiča, Туčа, као и више назива река у Бугарској, Србији и др., на пр. тычя бугарски рукопис из године 907., Tičina, Tyčina река у Босни, Србији и др.; Tibiskus, остало необјашњено код Мареја, представља емплазам словенске речи Тича, од тоуч = тъкь река, тркач, глас ч је нестао у наречју несловенског живља које је живело са Словенима и прешао у с; упореди и реч Титиус река код старих Словена, даље Теша, Тешевка, настале од тъчь

- Тиерна (Sarmalia lim. или Југозападна Дакија, 157.) Т. Пејт. Δίερνα Птол., Tsierna: Valerius Felix, miles coh. IV stationis „Tsiernen." Натпис на мрамору у Мехадији из године 157. н.е. под Cons. Barbatus и Regulus. види Катанчић [Ер.11. 233. 294. 312. Orbis Ant. I. 373 Caryoph.. Th.H. I.p. 26. Murat. CCCXXXII..5.], Zernensium colonia Ulpian.; руине на ушћу реке Црне у Дунав из којих је делимично настала река Ршава: пошто је положај места без сумње узвишен. реч Tsierna je мамац за који се хватају сви словенскн географски етимолози. на којем ће ce узалудно окушати историјски пиронизам; упореди изговор словачке речи чјерна чеьрна и назив реке и места Черна, Црна; упореди и Зернес.

- Транс-Диерна (Мезија, 400.) Нот.Дигн.; руине испод Кладова.

- Timavus (река у Венет., 19. п.н.е.) Лив., Вирг., Мела, Плин., Статиус: данашње Тимаво; упореди Тамнава река у Србији од Тьмавъ, Tьмьнъ, тьна Титиус, Титус (река у Далмацији, 79.) Плин., Птол., Флор.; некада Тича, сада Крка; упореди Tibiskus.

-Tomoschius (река у Сарматији лим., 161.) Птол., који је одвојио од речи τό па су тумачи на бесмислен начин обрнули реч Moschios у Морава, иако Птоломеј тако наводи ушће наспрам Трикорниума као да га је он лично испитао на лицу места; данашњи Темеш, упореди Timavus.

- Travus Τραύος (река у Тракији, 456.) Херод.,; упореди Трева, Трава у Немачкој, Тревен град у Бугарској; од трава, бугарски трава, читај трева.

- Triballi Τρίβαλλοι (народ у Тракији и Илирикуму, 456.) Херод., Тук, Диод., Сиц., Арр., Страбон, Плин., Птол. и др.; Србаљ, Србљи.

- Ulpiana (Дард., 161.) Птол., Justiniana secunda ante Ulpiana, Прок., Хиерок., Јорд.; некада Лепен, данас Горњи Ђустендил (Ober Kjöstendil) проглашен погрешно за Доњи Ђустендил, што је Јустиниана прима; од лепен, Платан многобројна имена места у Србији, Босни, Хрватској, Лепка, Лепанка, Лепел река и језера у Русији, упореди и Ulpiansos Прок., Лепенец.

- Una (Мезија, 250.) Т. Пејт., Рав., данас Добра, чудно скраћивање имена од оунъ = добръ. - Vtus (река и град у Мезији, 79.) Плин., Т. Пејт., Ит. Ант., Марцел. К., Илир., Прок. и др. данас Вит, обично Wid, упореди Вит река у Русији и др., основна реч вит је главни корен словенских личних имена и имена места.

- Vederiana Βεδεριανά (Дард., 484, 527-550.) Прокоп. и др., у средњем веку Ветрен; упореди Ветрен, Ветерна, Ветерница, Ветерник, између осталог град и место у Бугарској, Словачкој и др.

- Velas Βελάς данас Велес, турски Köprili на Вардару; упореди Велешевец, Велешковец, Велешња место у Хрватској, Вељс брдо у Чешкој, Волосница река у Русији; од велесъ шумски бог.

-Veriniana Βερινιανά (Дард., 527-550.) Прокоп., некада Врањани, сада Врање; упореди Херона. - Vetza Βέτζα (Мезија, 527-550.) Прок. још неиспитано, да ли је словенско веьча или вежа?

- Vlcianum или Vicianum (Мезија, 250.) Т. Пејт., Beclano и Theclana Рав.: или је данашњи Вучитрн или Звечан, пошто се при читању колеба између слова л и слова и, оба историјски чувена града, једнако стара, што одговара и према положају.

- Vindelici Vindenis и Vindimiola у Мезији, Vindobona, Vendo, Vendus, Vennones, Venostes и др. су обични келтски називи за прастара словенска боравишта.

- Vlca (баровит предео и река у Панонији, 222.) Т. Пејт. Ούολοκαία Кас. Дион, Хиулка Аур. Викт., Vlca Ennodius; данас Вука, Влка, вучја јазбина, раније као и сада упореди Влек, Влка, Влков у Чешкој и др.

- Водас. Vodas - Βόδας (Доња Мезија. 527-550.) Прок.: данас Црна Вода руине према саги.

- Vratzista Βράτζιστα (Мезија, 527-550) Прок. данас Врачиште, скраћено Враца. -Врбас (река и град у Доњој Панонији, 79.) Т. Пејт., Врпанус, Плин.,; данас Врбас; ко би све набројао имена река и места од врба

- Здебрин Ζδεβρίν (Тракија, 527-550.) Прок.; још неиспитано од дебрь.

- Zernae (Тракија 250.) Ит. Ант., Zirinae Т. Пејт., Zirinia Стеф. В.; данас Црнец; упореди Тиерна.

- Zernes Ζέρνης (Мезија. 400) Прок., Зерна, Нот. Дигн.; Руине на ушћу реке Поречке у Дунав, разликује се од Тиерне,

- Зумбара (Сарматија лим., 161.) Птол., где се грешком чита Ζουρόβαρα данашњи Сомбор; упореди Самборз, Самбор, С. Мкф. и село у Пољској, Мађарској, Хрватској, уместо съборъ, на пример Собор брдо код Неитра, назван још пре 894. год. под Сватоплуком, као Санток Фесте у Пољској уместо сътокъ иако је садашња препозиција съ већ једна скраћеница од сън, съм, упореди санскритско сам. σύν, латинско con, мађарско szomszed, съсеьдъ: ово не сме да зачуди јер етимологија словенских имена места старих две до три хиљаде година жели да буде слободна и отворених очију; на пример, у мојем родном месту се зове једно стрмо брдо Магурица, у брзом сељачком говору Магрица, као један део Карпата, затим брдо и место у Арва, Липтау, Turotz, Трентчин, Шарош, Бихар, Берег, Красову, место Магура, и код П. Винфрида Мадуреа град Магура; реч ћe ce данас узалуд тражити у словенском језику али не и у санскриту, где реч магур значи стрм, висок, велик.

Изузетно су занимљива код Прокопија набројана имена илирско - трачких тврђава и места са словенским завршецима у сред трачких имена, који светлуцају као зрачак из окамењених наслага,
нпр. - ана, - ина: Kesiana, Besiana, Titiana, Priniana, Usiana, Tuttiana, Genzana, Mariana, Veriniana, Makkuniana, Badziania, Ballesin и др.:
на - аза, етза, - ита, - иза, - утза уместо итза: Capaza, Getmaza, Vetza, Kavetza, Klesvestita, Skapliza, Tzerzenuza, Labutza и др.;
на - аста, -иста, - естон-. Странваста, Вратзиста, Рабесон и др.; при че&
« Задњи пут промењено: 16.02 ч. 20.04.2008. од Вук » Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #3 у: 03.22 ч. 30.04.2008. »

Занимљив текст, Вуче..
Цитат
- Corcyra (Далматинска острва, 390 пре Хр.) Κερκύρα Скилакс, Апол., Скимн., Страбон, Апиан, Агатем, Плин, Птол, Т. Пејт., Ит. Ант., Рав.; данас Каркар, упореди горе наведено.

Је ли ово КРК острво?
Памтим ту незгодну реч крка..из једне књиге о Хетитима, односило се на врсту птице..
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!