наставак
- Daesitiates (народ у Далмацији) Инсцр. Ром.; на планини Десич, Десић, Desitj
- Dalluntum, Diluntum (Далмација, 250.) Т. Пејт.; данас Доли, некада Доленц?
- Dalmatae, Delmatae (народ, 20) Страбон, Inscr.; праоблик је длъматъ Далмат, упореди Хрват, Срмат, Србат, Сагудат код Јована Каменијате упореди Делеменци и Гломази, читај Дломази у Немачкој (део код Дитмара:
- „nos theutonice Delemenci vocamus, Slavi autem Glomazi appelant"
садржи очито заблуду и само жели да каже: што смо ми Немци променили у Делеменци изговарају Словени у ствари длъменьць, длъменци, Длменц, Длменци или такође Длмец, Длмци, Длмат, Длмати, Г је код њега погрешно написано уместо Д.).
- Dalminium, Delminium (град у Далмацији, 20) Страбон, Птол., Апиан, Флор., Аур. Викт., Dalmium Стеф., Византијски, Еустат., Δαλέν Конст. П., у средњем веку Думнум, Дувнум: данас Думно, Дувно уместо Длмно. што указује на основну реч длъма, од чега је настало долма? - Преостало у облику долама, Deborus. Deberus. Δήβορος, Δόβηρος; (Илирикум. 424. Пре Хр.) Тукид.. Плнн.. Птол.. Стеф. Византијски, Хијерок., Δόβρη Кедрен, Акроп., Георг., Δεύρη Ана Ком.. Кантак., данас град Дeбра, шиптарски Дибра. - Debre Δέβρη (Тракија 527- 550) Прок., данас Дебре - Debrera (Мезија, 527-550) Прок: вероватно Дебрц, упореди Дебр, Дебри, Дебрц, српски Дабар, Дабри прастари град и замкови у Херцеговини, Србији, Хрватској и др.; од дебрь долина, шума, што почива на дябъ деб дебло, боље дуб.
- Doklea Δόκληα (Далмација, 79), Ducleatae народ Птол., Docleatae Плин., Dioclea погрчено код Аур. Викт., у Скрипт. Биз. δώκλα, код Конст. П., где се то Λουτοδώκλα треба рашчланити у το Λουτο το Δόκλα данас Дукља, Дукљан, руине вредне помена на ушћу Зете у Морачу; упореди Дукла у Галицији.
- Dolebin Δολεβιν (Илирикум, 527-550) Прок.; Дуљебин-, упореди Дуљеби код Нестора, Дуљеби место у руској Пољској, Галицнји, Daudleby у Чешкој, Дулебице и др.
- Dolonki (народ у Тракији 456. пре Хр.) Херод., Doloncae Плин.; упореди Тауланти (Taulantii) и Дољенци. - Dorakion (Превалис, 456-474) Хијерокле: данас Драч на језеру Плавно; упореди Drachiverh у Хрватској, Драч или Dyrrachium и др. од драчь, драчїе, драч (трнов шиб) што потиче од дероу-драти
- Draeus Δραίος; (река у Панонији, 20) Страбон, који ју је заменио са Дравом, зато вероватно 'Οδραίος данас Одра притока Саве; упореди Одра у Чешкој.
- Dravus Δράβος, Dravis, Draus (река у Панонији, 79.) Плин., Птол., П. Винф., Рав.; данас Драва, који назив најављује још Птоломеј:
„Daros, читај Draos, qui nunc a barbaris Dara,
читај Draa, што значи Drava, vocatur";
упореди Дравице брдо и река у Чешкој, Драве, Дравен, Древан река и жупа у Немачкој, Надравиа, провинција у Старопруској, Драв, Драва, Дравец, Дравце, место у Мађарској и др.; а у погледу облика Млава, Плава, Плева, Пива, Рава, Клева, Скава, словенске реке; од дравъ река која дере, прикладно природи, коју је познавао још Плиније: „Dravus violentior", и коју поречани често оплакују.
- Drinus Δρήνος, Δρεινος (две реке у Илирикуму, 20) Страб., Плин., Птол., Т. Пејт., Виб. Секв., Скр. Виз.; данас Дрин и Дрина; упореди Дрина река у Чешкој, Дринов град у Словачкој, многобројна места Дрјен, Дрен, Дрин; од основне речи - дрънъ, дринъ, као река Јесен, Лепен, Сосна, Липа, Дубен, Хабр, Клен итд.
- Друбета Δρουφηγίς; (Дакија, 161.) Птол., Т. Пејт., Нот. Дигн., Инскр.; данас Дрвица; упореди Дрзевица град и река у Пољској, Дрвенца река, као и Друентиа код Страбона, у области Саласер сада Дравенца река, Друјец притока Дњепра, Dervenich далматинско острво нтд. - Dyrrachium (Илирикум, 400-183.) Нуми, Полиб., Цез.. Лив., Страбон. Плин., Птол., Т. Пејт.; Ит. Ант.; Хијерокле, Стеф. Виз., Кас. Дион, Апиан., Прок., Скр. Виз.; данас Драч, шиптарски Dures; упореди Dorakion: да су Римљани дали име Dorakion граду Епидамнусу је измишљотина, исти се јавља на грчким новчићима а они су старији од предања Римљана о Илирима; Eckhel P. I. V. II.
- German Γέρμαν (Дард. , 456-474) Хпјер., Прок.. Конст. П.: данас Чрмен, као и кроз цео средњи век у бугарско-српским документима и хроникама; упореди Чрмен прастари чувени град код Адријанопоља, више насељених места у Бугарској итд., од чръменъ, у другим наречјима чрвен, црвен.
- Germene Γέρμενε (Мезија, 527-550) Прок.; још ненстражено.
- Germas Γέρμας; (Дард. 527-550) Прок.; још неистражено, приближно речи Чрмен.
- Glinditiones (народ у Далмацији, 79) Плин.; Гледиче на брду глядичь, упореди Похлед брдо у Чешкој, Гледен брдо и град (данашњи Устјуг) у Русији.
- Grabaei (народ у Далмацији, 19 пре Хр.) Плин., Агравоните (Agravonitae) Лив.; Грабовљани.
- Granua (река у Сарматији, лим. 180) М. Ант. Фил.; некада Хран, Гран, сада Хрон, гранична река, као и до данашњих дана на извору Храновнице; упореди Храничнице река у Чешкој; од грань граница.
- Gratiana (Илирикум, 426) Нот. Дигн., Хијер.; данашња Градчаница, упореди Hradčany. - Грибо Γρίβο (Мезија, 527-550) Прок.; данас руине гребен, обично назив за брдски гребен који штрчи.
- Herona (Далмацнја, 161) Птол.; данашња Врана, несагледив је број словенских имена од речи вранъ. - Јадер, Јадера (река у Далмацији, 44. пре Хр.) А. Хирт., Нуми., Мела., Плин., Птол., Ит. Ант., Лук., Рав., Скр. Виз.; данас итализирана реч Задар; упореди Јадар притока Дрине у Србији, Јадва река у Лици, Јадина река у Тракији, Јадерх место; од ядpo.
- Issa „Іσσα (далматинско острво, 390 пре Хр.) Скил., Ским., Полиб., Агатем, Агатарх., Апиан, Страбон, Лив., Птол., Т. Пејт.; данашњи Вис, италијански Lissa; упореди Висла, Виса, Вислок, Вислока, Вислица, Висак, Вислава река и град у свим словенским земљама.
- Истер (456 пре Хр.) Херод., Скил., Скимн., Вирг., Циц., Корн., данас Дунав, Дунај раније вероватно Остр; упореди Остр, Остер притока реке Десна у Русији, источно руска притока реке Сож и са Истрополис, што није на Истеру, упореди Остропол у Пољској; исто тако је Влха поток у Чешкој и Влга, Волга, светска река; на једном одређеном нивоу не мења се представљање.
- Istria, Истри (полуострво и народ, 390. пре Хр.) Скил., Ским., Лив., Плин., Страбон, Стеф. Виз., Инск., Еутр., Јорд.,; некада Остров, острво од првобитног т р, с т р, штрчати: стрн, стрм, стром, као острог од стрегу.
- Labaea, Lebaea, Λαβαία, Λεβαία (горња Македонија, eig. III. Dard., 456. пре Хр.) Херодот године 712 пре Хр.; данас Лаб на реци Лаб, на северној падини Скордиска, Шар; положај јасно произлази код Херодота:
„Gavanes, Aeropus, Perdoccas ех Argo in Illyricos
profugerunt, et ex Illyriis transgressi superiorem
Macedoniam pervenerunt ad urbem Lebaeam" [VIII].
Године 137. одавде су побегли назад према Грчкој на планину Бермиус у доњој Македонији, преко једне велике реке која је у време раста била непремостива (то је Axios, сада река Вардар, тачно на путу Lebaea за Bermius: о бујицама упореди Византијце): из чега се јасно види да Лебеон и Бермиус нису могли бити тако близу. као што се то обично мисли [Крусе и др.)
- Labeatis (језеро у Далмацији. 19 пре Хр.Ј Лив.. Страбон. Плин.. Птол.: данашње црногорско Блато.
- Labutza Λάβουτζα (Дард., 527- 550) Прок., данашња Лабица на реци Лаб, према садржају и грађи заиста словенски; упореди Лабе река у Чешкој, такође Лабнице извор Елбе, Леба, Лабиава, река у Пруској, Либа река у Курланду, Либеђ некада река у кијевском, Лаборца река у Землину, Лаба притока реке Кубан, Лабинец планина у Чешкој, Лебско, Лебедноје језеро у Пруској, Русији, Λαβινετζα Лабинец у Далмацији код Конст. П., Лабун, Лабиеда, Лабнов, Лебедин град у Русији и др.; све у свему од льбъ, a-lb-us, бео, отуда лебоудъ, лабоудъ, лабуд, лебеда, келтски алп од чега Алпе, бела брда, снежна брда; почетак без вокала је знак словенизма: да ли је белт испремештање речи льбъ као што је случај код речи могила и гомила, ратолест и леторост, манжел и малжен, алчен и lačny, руски ладоњ и долоњ?
- Latovici (народ у Панонији, 79) Плин., Птол., Итин., Ант., Инскр, упореди Latoviec, Latovice, између осталог, град у Пољској.
- Lematis, Lamatis (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; Ит. Ант.; где стоји забуном Aematis уместо Lematis, Рав. Данашњи Љевач, упореди Љевач Кнежина у Србији, Лив, Ливиец, Лава, Левјн, Левоча, Левице, Леваре брдо, река и насељено место у Чешкој, Пољској, Словачкој, Русији
- Leusaba (Доња Панонија, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., Lausaba Рав.; на данашњој реци Лашва, упореди Љеша, Лачва река у Русији, Љеча река и језеро, Laszov град у Пољској.
- Leusinum (Далмација, 250) Т. Пејт, Ит. Ант., назив места пренео се на жупу Љешанска у Црној Гори, од лесъ, лешь,
- Likates (народ у Норику, 79) Плин., in trop. Drusi; некада Ликавци, упореди Лика река и предео у Хрватској, Ликава клисура у Липтау, Лик притока пољске реке Бобр, Лика, Лига река у Јарославу, Ликола град у Русији и др.; од ликъ, лшкъ, чије је значење познато.
- Lissae (Мезија, 250) Т. Пејт. у балканском горју [Hämus-Pass] још неутврђена. Lissus (Илирикум, 183. пре Хр.) Полиб., Лив., Цез., Диод. Сиц., Мела., Страбон, Плин., Птол., и др.; данашље Љеш од лис, љес, љеш, једно непрегледно мноштво назива насељених места.
- Loranum (Далмација, 250) Т. Пејт., погрешно преписано уместо Aoranum, у средњем веку Aurana, данас Врана.
- Lugea palus Λούγεος ελος (Панонија, 20.) Страбон; Циркнишко језеро; упореди Луха, Луга, Луза, Лужа река у Русији, Лугомира, код Кинама Λογγομήρα, река у Србији; словенско лоуг претходи немачкој речи Laug, од чега луга, лужа бара, језеро.
- Margus (peка и град у Мезији, 20.) Баргос, Мартос, вероватно погрешно написано код Херодота и Страбона, Плин., Т. Пејт. Ит. Ант., Ит. Хиер., Еутроп., Нот. Дигн., Приск., скр. Виз.; данашња Морава, река и Кулич руине, од турске речи кула: словенске Мораве једва да се могу побројати, а Грк, Римљанин, Немац претварају словенско д у а, не обрнуто.
- Mariana Μαριανα, Merion (Дард., 456-474) Хијерок., Прок.; данашња Морава, турски Gölhan.
- Matrix. Matricem (Доња Панонија, 250) Т. Пејт.; још непроверено, ипак несумњиво према имену Модрич, Модруш, као и још већи број градова у и изван Босне; суседно место Bistue из Т. Пејт. живи још у Bištje.
- Mazaei (народ у Далмацији, 20) Страбон, Плин., Птол., Amaezeio Инскрип. Ром.; упореди Мазови у Пољској, Мазин место у Лици.
- Medeka Μέδεκα (Дард., 527-550) Прокоп.; данашња Медока.
- Medoacus (река у Венет., 19. пре Христа) Лив., Страбон, Плин., Т. Пејт.; Brenta - ушће; упореди Мединка река у Русији, Медники, Медина, Мединце, Медокусна, Медињ, Медње град и место у Русији, Мађарској, упореди и Медеон у III веку код Лив. данашњи Медун и Амадока језеро, Амадоци, Модоке народ у Сарматији.
- Melichiza Μελιχισα (Пеон., 529-550) Прок., данас Малешево, Милешево у горњој Македонији, упореди Милешево у Босни, Малшава, Милешов, Мелехов, река и брдо у Чешкој.
- Metubaris (острво у Панонији, 79.) Плин.; Saveinsel, no Reichardu данашње Међустружје, по Катанчичу вероватно Међубарје између Саве и Бикича. Miletes Μιλετή, (Дард., 527-550) Прок.; још неиспитано.
- Millareka Μιλλαρεκα (Дард., 527-550) Прок. у МА. Милчинарека, поменик манастира Раче; код Ниша, још неиспитано; упореди Милатице, Миљетино, Милотичи, између осталог, насељено место у свим словенским земљама, даље река Красна, Смутна у Чешкој, Цна у Русији, ова задња реч у старословенском и словачком cny, cna, cnuo = smutny, и вероватно првобитно реч мутан, затим метафорично тужан: можда овамо првобитно припадају све реке Тенеас, Тиниа, Тина, Τξενα?
- Морисени (Тракија, 79) Плин.; или приморац или сродник по пореклу словенских Моросина у Немачкој; упореди и реч Мересница река у Хрватској.
- Mucaris (Далмација 100-200) Inser. Μουίλκουρον Прок., Mucru Рав., Мокрискик Конст. П., Mucarum, Muchirum, Mocrum у средњем веку; данас итализована реч Макарска, раније Мокро, Мокраска; упореди Мокро код Теоф. Ахр. Охрид. Еп. 65.; упореди безбројна имена насељених места од мокр.
- Naissus, Nisus, Ναισσός, Νισος; (Мезија, 161) Птол., Т. Пејт., Ит. Ант., Ит. Хијер., Приск., Зосим., Хијер., Стеф. Виз., Ам. Марц., Прок., скр. Виз. и др.; данашњи Ниш на реци Ниша, Нишава; упореди Ниса, Низа река у Чешкој, Нис, Нива, Ниву, Ниса, Ниша, Ниешава град и насељено место у Русији, Пољској, Шлезији, Словачкој; од ни-з, ни-с, ни-ж, ни-ш, отуда и словенско ни-ва, њива, ни-ша санскритски ливада, планински пашњак.
- Naro, Narus. Narona, Naresi (peка и град и народ у Далмацији, 390, пре Христа) Скилакс, Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., Рав., Скр. Биз, данашња Неретва, Норин, Неречани; упореди Нерета, Nerechta, Нура, Нер, Нарев, Нерова, Нара, Нерљ, Неромка река у Русији, Пољској, језеро Нера у Русији, Нарев, Нур, Норинск, Норка, Норскаја такође град; од нроу - нрьети, што je у свим наречјима разгранато, пољски нор место за роњење, нурт река, пловна река. нурзе чешки norјm заронити итд.
- Natisus. Naliso (река у Венет.. 20.) Νατίσωνα Страбон, Мела, Плин., Птол, Ам. Марц 'Ατισονα Плут., Natissa Јорд.; данашња реч Натиса састављена од нa и Тиса уместо Тича; упореди Натиса река у Русији, Насва, Насиа, Нарусса, Нетека такође река; упореди Tibiskus.
- Nestus Νέστος, правилније Местус Μέστος (река између Македоније и Тракије, 456. пре Хр.) Херод. Скил, Скумн., Диог. Лаерт., Мела. Плин, Солин, Птол., у средњем веку Местос: данашњи назив Места. Мста мьста; на новчићима је готово без изузетка писано Mestos Μέστος, као и у рукописима Плинија, али овде су издавачи избацили тумачење; упореди Нестос код Скулакса у Далмацији, такође погрчено, касније Tilurus и Мста река у Твершену, такође језеро Мстин, Мстов град у Пољској
- Ninia, Νινλα (Далмација, 20.) Страбон, Тенин, Конст П.; данашњи Книн; упореди Книн у Чешкој, Knižici, Knjaž;, Knjäginin, Knjäžev насељено место у Русији, језеро Книц; од кън, князь, книни, књегиња, за- конъ
- Ocra "Οκρα (планина између Карније, Истре и Паноније, 20.) Страбон; данас Бирнбаумералд; упореди Огер, Огра, Вохра, Угра, Охарка и Охре река у Русији, Чешкој, Охрид, раније Ochrid брда и градови у Македонији., Мезији; за словенизам речи говори околност, да када су Словени у VI в. поново заузели Македонију, назвали су стари град Lychnidus и један део планине Родопе именом Охрид, Скр. Биз.; од ogr, ohr, ωχρος жуто-светло-боје земље, што почива опет на слову о и на гр: гор-им, дакле, сунцем опаљен, боје земље.
- Oeneus Οϊνεος, Oenei (река, град народ у Илирикуму или доњој Панонији, 161.), Птол., Енеа, Т. Пејт, где је погрешно написано Indenea; данашња Уна река са насељеним местом Унац; упореди Aenus, Oenus у Винделицији, данашња река Inn, Унава, Унжа река у Русији, Уновце, Унин, Унјатин, Унчани, Унчов место у Словенији, у Чешкој, Хрватској; од оунъ, уствари од оуній, сада добр, бољи, добар, отуда Унеслав, сада Доброслав, Болеслав; упореди Уна и Добра, Бољана река и насеље.
- Olcinium, Olchinium, Ούλκίνιον (Далмација, 19. пре Хр.) Лив., Плин., Птол., Т. Пејт., 'Ελκίνιον Конст. П.; данас Ultjin; упореди Ултини племе у Русији.
- Orrea, Horrea, „Ορρεα Horrea Margi (Мезија, 161.) Птол. Т. Пејт., Ит. Ан., Ит. Хиер., Нот. Дигн., Хиерок., Рав., Марго Плано Марцел. Илир., Јорд.,; у средњем веку Рава, Равен, данас турски Ћуприја; упореди Рава, Равка, Равиц, Равеница река и место у Русији, Пољској; упореди Равенна.
- Oseriates (Озери) (народ у Далмацији, 79.) Плин., Озеро -становник.
- Pardua (Далмација, 250.) Т. Пејг.: на брду Велико Брдо: упореди Брда, Берда, Бердо, Брд, Berdcz, Брдов, брдо, река и град у Русији, Чешкој, Хрватској.
- Pathissum, Partiscum (Сарматија лим. 161.) Птол., Ам. Марц.: код Becse; Патисје. Потисје, упореди Тибискус.
- Пелагониа (округ и град у горњој Македонији. 907. п. Хр.) Хомер, Конц., Апост., Хиерок.. Скр. Биз.: у средњем веку и садашњи Полог, упореди Разлог у близини.
- Pelso (језеро у Панонији. 79.) Плин., код којег су провукли кописти или филолози Пенсо пошто су ce у средњем веку слово д и слово и једнако писали Пелсо Аур. Вик., Pelsoddis lacus, Јорд., Pelsois Рав., Pelissa Anon. de Conv.Car.; језера Neusiedlersee и Plattensee; првобитно су се оба звала Плесо, касније Мутно плесо прво, а друго Блатно плесо, најзад у и од IX века Muten и Blaten, бугарски и српски рукописи, мађарска Хрон.; плесо значи у словеначком језеро, према грчком πηλος, блатиште, блато, мочвара према латинском palus, холандском poel, исландском pollur итд., и користи се још код Словена или у том облику или као раздвојене речи, упореди плесо у Словачкој, Карпатска језера, пословица „urobil pleso" даље у Шлезији, Русији, даље пљускати, пљусак, пљесак, плесмо и др.; отуда имена многобројних језера, мочвара, река и на њима изграђених градова код свих Словена, на пример у Русији Плешево језеро. Наивна је етимологија руских географа:
„Pl. zovetsä tamošnimi žiteljämi po tomu, čto
ono vo vremjä vjetrov silnyje imjejet pleski,"
Плеса или Пљуса, Пљуска, Плиса река, Плеса, Плес (у старим рукописима Плесо) град на реци Пљуса, Плесков према Хрон. и Карамзину старији од данашњег облика Псков град на језеру, Пљушчани место:, у Чешкој Плес, сада Josephsstadt, Plesy, итд.; у Илирикуму Плес град на Сочи; Плесо, Плесмо место у Хрватској, итд.; начин писања плесо је латино-теутонизам, упореди плева и palea, слама и culmus halm, крат'к и curtus кратко, брада и барба, bart, chlum и culmen Кулм, злато и Gold, брег и брдо итд.
- Pelva (Доња Панонија, 250.) Ит. Ант.; данас Плева, далматински Плива, такође река; Плева река у Русији, Плева, Плевен река и град у Бугарској, Плевник између осталих у Мађарској; од плав, плев, plyw, изведено од основних гласова рl = фл, плоую = fluo fliessen (тећи)
- Pessium (Сарматија лим., 161.) Птол.: данас Пешт., од словенског пешть један низ имена градова у словенским земљама
- Плавис (река у Венет.). П. Винфрид, Рав. из старог Ит.; сада Piave; упореди Плава река у Мекленбургу и Русији, Плава -језеро у Русији, Плавие, Плавце, Плавна, Плавно, Плавница река и место у Пољској, Словачкој.
- Пола (Венет., 275. пре Хр.) Ликофр., Калим, Страбон, Мела, Плин., Птол., Т. Пејт., и др.; данас Пола; Страбон казује да је домороцима значила реч πόλας; што Грцима αστυρον, али реч поле је campus, поље, што треба поредити са πόλις словенска имена места од речи поле не могу се лако пребројати.
наставак следи