Етимологија и значење личних имена код Срба

[Вукотић]

А Милан Босанац у Просвјетином именослову наводи:

Милентије - варијанта имена Мелетије.

Мелетије - (грч.) брижан, брижљив, радишан. Бригоје, Радан, Радиша (ауторов болд)

Сад се ја питам: ко је од кога преписивао?

Tu se, očigledno, polazi od pretpostavke da je Milentije isto ime kao i gr. Meletije (Μελέτιος). Naravno, to je moguće, sudeći po Svetom Meletiju, ali, ipak, tu su druga srpska imena, Miladin/Milutin, na primer, Milan, Milanko, Milenko. Ova imena deluju kao da su nastala iz istog izvora kao i Milentije. Ako bismo gledali po fonetskoj sličnosti tada bi Milentije mogao biti bliži grčkoj reči μελᾰνότης (crnilo, Crnalić, tama/n), odakle Melanija i Malina. Čini se, od svih gore pomenutih imena, jedino je sigurno da su Melanija i Malina u vezi sa grčkim μελᾰνός, dok bi se u ostalim slučajevima mogli vratiti srpskim rečima militi (se), milo (http://www.radiopek.co.yu/onomastikonsearch.php?pretraga=milo), ali i mlad (Miladin = Mlađen, Mlađan, Mladen?).
Ovde bi možda bilo zanimljivo uporediti srpsku reč omladina sa grčkim ἀμαλδύνω (omekšati, oslabiti, ublažiti; videti Vasmer 2,643-644), ali i sa rečima kao što su mulj, muzgav (verovatno od bljuzgav; uMbljizgati => umljuzgati => umuzgati), mlaz, vlaga/vlažan, pljusak; isto tako mulj, muljanje, meljanje koje bi moglo da bude u bliskoj vezi s grčkim melanos (iz prethodene analize vidimo da su iz iste osnove "iz-mileli" mulj, blato, vlaga - sve iz oblaka i kaplje)... Odavde takođe vidimo da su srpsko blag, mlak, mek ne samo uzajamno srodne reči već se one nalaze u jasnoj relaciji sa OE milde (blag, milostiv), latinskim mollis (blag, mekan), takođe OE meltan (topiti, rastvoritit se, omekšati)...

Negde tu, blizu, moglo bi biti i rešenje za poreklo srpskih reči mlad i militi (se), milo... zar ne?

[Ђорђе Божовић]

Више је него сигурно да нико од Срба не би могао дати своме детету име по аутобусу

Kad ono gle, i to se dogodi.

па макар то била и ужичка Ракèта.

Užička je Rakéta.

[Вукотић]

Kad ono gle, i to se dogodi.

Tako je i hrvatski glumac Sven Lasta rođen u autobusu beogradskog prevozničkog preduzeća "Lasta" (pa otuda i njegovo prezime, pošto mu je ime bilo rezervisano za drugu pticu) 

Ово горе је само шала (кажем то за сваки случај, да то неко не би протумачио у другачијем смислу)

Pozdrav,
Dušan

[Бокан]

   Vi’š, kad pomenuste.  Čula ja nekad davno za Traktorke, Soliterke, Mašinke i sl.

Ја знам једну жену која се зове Машинка.

[Вукотић]

   Vi’š, kad pomenuste.  Čula ja nekad davno za Traktorke, Soliterke, Mašinke i sl.

Ја знам једну жену која се зове Машинка.

Такође ту су Машенка, Маша? Опет, претпостављам, не у вези с машином и машинском пушком.

[Бокан]

Шта је са именом Урош?

Однекуд ми се увртело у главу, негде сам то чуо, не знам где, да Урош вуче порекло чак из санскрита, и значи господин, или чак и неко више биће, натчовек.

Исто тако, незнам одакле ми, Ђорђе је од грчког Георгиос и значи сељак. 

Колико је ово тачно? Баш ме занима.

[Ђорђе Божовић]

Da, Đorđe je od grčkog Georgios, i znači „zemljoradnik“, onaj koji obrađuje (orgios) zemlju (gea); ali za Uroša koji je iz sanskrita sumnjam.

To grčko ime, kao i sva druga imena iz grčkog ili hebrejskog ili aramejskog, raširilo se po Evropi zajedno sa hrišćanstvom, prema svetom Georgiju.

Razni oblici toga imena jesu Džordž u engleskom, Georg u nemačkom, Žorž u francuskom, Horhe u španskom, Đerđ u mađarskom, Jurij i Georgij u ruskom, Jurij i u slovenačkom i Juraj u hrvatskom (gen. -rja), Georgi u bugarskom i makedonskom, i tako dalje, a kod nas Đorđe, Đurađ (gen. -rđa), Đuro, Đurđe, Đoko, ž. Đurđija, Đurđa, Đuka i sl.

Da dopunimo priču dokraja, promena po obrascu Đorđe—Đorđeta—Đorđetu jeste nepravilna, ispravno je samo Đorđe—Đorđa—Đorđu; ali se danas popularni nadimak Đóle/Đȏle može menjati i tako i ovako: Đóla—Đólu—Đólom i Đȏleta—Đȏletu—Đȏletom. Izlišno je valjda napominjati kako je rasprostranjenija druga mogućnost, mada mene moji Užičani prema svom osećaju za jezik uvek oslovljavaju po prvoj.

[Madiuxa]

Razni oblici toga imena jesu Džordž u engleskom, Georg u nemačkom, Žorž u francuskom, Horhe u španskom, Đerđ u mađarskom, Jurij i Georgij u ruskom, Jurij i u slovenačkom i Juraj u hrvatskom (gen. -rja), Georgi u bugarskom i makedonskom, i tako dalje, a kod nas Đorđe, Đurađ (gen. -rđa), Đuro, Đurđe, Đoko, ž. Đurđija, Đurđa, Đuka i sl.

Đordi (Jordi) na katalonskom... San Đordi, ratni poklič almogavera, katalonskih plaćenika kojim su ledili krv u žilama Turcima dok su se borili u službi vizantijskog cara... 

Je li, Đorđe, da li to grčko orgios ima ikakve veze s orgijama?

[Ђорђе Божовић]

San Đordi, ratni poklič almogavera, katalonskih plaćenika kojim su ledili krv u žilama Turcima dok su se borili u službi vizantijskog cara... 

Da, kult svetog Đorđa jeste snažno izražen u Evropljana.

Je li, Đorđe, da li to grčko orgios ima ikakve veze s orgijama?

Ne znam, možda. Na grčkom je „georgos“ zemljoradnik, a „orgia“ je neka tajna radnja; moguće je da imaju neke veze.

[Вук]

Шта је са именом Урош?

Однекуд ми се увртело у главу, негде сам то чуо, не знам где, да Урош вуче порекло чак из санскрита, и значи господин, или чак и неко више биће, натчовек.

Изгледа да ниси лоше чуо.

Преузето одавде

U rodoslovima Nemanjića pominje se kao Nemanjin predak Bela Uroš. No Uroš nije ime nego mađarska titula od ur = čovjek, gospodin u smislu gospodar, što se dosljedno navodi u srpskim titulama. Na Humačkoj ploči iz X - XI vijeka gospodar župe je župi urun. Od osnove ur je i titula gospodarice Srema Ane, koja se pretvorila u ime Urica. Ova je titula u početku bila rezervisana za prijestolonasljednike, a kasnije za veliku gospodu, piše S. Ćirković. Dakle, Bela Uroš je gospodin Bela. Kad se tome dodaju imena Stefan Nemanja, veliki župan; Stefan Nemanja, njegov sin, Prvovenčani; Stefan Nemanja, Vukanov sin; Stefan Uroš, treći sin Prvovenčanoga; Stefan Dragutin, stariji sin Uroša; Stefan Uroš II Milutin; Stefan Uroš III Dečanski; Stefan Dušan; Stefan Uroš IV, koji je umro prirodnom smrću 4. XII 1371. i dalje: Stefan Lazarević, Stefan Branković, postaje jasnio da tri elementa vezuju Nemanjiće i Mađare: a)ime Stefan, jer je njihova država kruna sv. Stefana; b) titula ur - os , a to je i pridjev = gospodski, pretvorena u ime i c) ime Bela koje je nosilo nekoliko ugarskih kraljeva! J. Kalić u komentaru uz Jovana Kinama veli:

“Kinam kaže da su Uroš i Desa braća... a Dukljanin zna da je Desa bio sin velikog župana Uroša I ... Pošto se iz ugarskih izvora zna da je ugarski kralj Bela II Slepi (1131 - 41) bio oženjen Jelenom, ćerkom srpskog župana Uroša (I), to znači da je ugarska kraljica Jelena bila rođena sestra srpskog velikog župana Uroša II. Pored toga, za vreme maloletnog Geze II (1141 - 62) u Ugarskoj je bio veoma uticajan ban i palatin Beloš, po rečima ugarskih izvora i Otona Frajzinškog, ujak kraljev (Geze II)), znači brat kraljice Jelene, i Uroša II... To znači da su Uroš II, Beloš, Desa i Jelena bili deca župana Uroša I...”

Dakle, i u Nemanjića je bilo imena Beloš, koje je samo refleks mađarskoga imena Bela. Ovo samo podupire tezu o tijesnoj vezi Nemanjića i Mađara. S druge strane Dukljaninov Pavlimir dobija nadimak Belo, od lat. bellum = rat, jer je "mnogo uživao u ratovanju". Što je na što, možda, uticalo, to mi sada ne možemo da znamo sa sigurnošću.



Следећи пасус преузет одавде

Rec Uros nekada je imalo znacenje "gospodar". Necete verovati ali potice jos pre hriscanstva od jedne zivotinje koja je u to vreme bila jako zastupljena na prostoru Evrope, a to je Divlji Bizon. Sloveni a kasnije Srbi na Balkanu nazivaju ovu zivotinju GOSPODAR BORILISTA. U Latinskom jeziku ona je izgovarana i pise se kao UROK. Ona vremenom dobija samo znacenje GOSPODAR. Zbog toga se cesto srece kao usputno ime vladara iz dinastije Nemanjica. Ustvari ovo ime su imali svi nego su istoricari iz neznanja napravili gresku. Madjari preuzimaju rec UR za gospodin od Srba.


И ово преузето одавде

Uross je Horos,Kourros,SUNCE,nosilac plodnosti,kralj,gospodar

....i sve to mozze biti madjarskog porekla,ukoliko se pokazze da su Madjari po poreklu Srbi.Da li ste videli nekog kosookog Madjara ( jer se govori da su oni Hunskog porekla ) _?!  A za Bugare tvrde istorici da su tatarskog porekla ! Nessto im je zasigurno ispravilo kosine occiju .


Наравно може се наћи још доста тога на интернету.

Узми у обзир и град Урошевац.

[Ђорђе Божовић]

Узми у обзир и град Урошевац.

Ne, ne može se uzeti u obzir, jer Uroševac je to ime dobio tek nakon 1912. godine, po caru Urošu Nemanjiću, usled tadašnjih političkih prilika, kada je Kosovo pripojeno Srbiji. A ranije se zvao Ferizovići.

[Вук]

Узми у обзир и град Урошевац.

Ne, ne može se uzeti u obzir, jer Uroševac je to ime dobio tek nakon 1912. godine, po caru Urošu Nemanjiću, usled tadašnjih političkih prilika, kada je Kosovo pripojeno Srbiji. A ranije se zvao Ferizovići.

Па, Ђоле, ово је провокација.
На ово нећу да ти одговорим.

[Вукотић]

Шта је са именом Урош?

Однекуд ми се увртело у главу, негде сам то чуо, не знам где, да Урош вуче порекло чак из санскрита, и значи господин, или чак и неко више биће, натчовек.

Исто тако, незнам одакле ми, Ђорђе је од грчког Георгиос и значи сељак. 

Колико је ово тачно? Баш ме занима.

Da, ime Đorđe (Đurđe/Đurađ/Đuro) dolazi od gr. γεωργέω/γεωργει̂ς i ima značenje "farmer", "zemljoradnik" (γεωργός); zapravo, u vezi je sa srpskim glagolom "orati" (gariti; orač, iisto tako, građenje, krčenje i sl.).
Ipak, Đorđe (šp. Jorge) je ime istog korena kao i srpsko Uroš, Jerko ili Žarko.
U svojoj suštini oranje je, kako znamo, kultivacija zemljišta; zapravo, oranje je jednako uređivanju.

Dakle, ovde je priča poduža, pošto je potrebno da se precizno utvrdi način na koji je došlo do semantičkih otklona, gde se značenje imena Uroš (rex, kralj) poklapa sa georgios (orač, farmer) ili urednik/uređivač; otuda sličnost reči uređenje (državno; iz *h₃regn-) i režim (lat. regno -are i regnum). U tom smislu poklapaju se i reči kralj i lat. regalis (eng. royal; srp. kraljev, kraljevina, od *krugljevina (Ἡρακλῆς!; srpsko prezime Herak-ović*); ustvari, oblast kojom jedan vladar vlada ili je kontroliše; srp. okrug, lat regio -onis okrug, oblast; ovde obratiti pažnju da srpske reči okrug i oblast dolaze, prva od imenice krug, a druga od prideva oblo ili imenice oblina).

Uroš Stefan = Rex Stefanus.

U stvari, kako Đorđe "ore ili uređuje zemlju" (oranicu), tako i Uroš "uređuje zemlju" (državu). 

*Ovde bi bilo zanimljivo da se ime mesta Njeguši, odakle potiče slavna srpska vladarska kuća Petrovića u Crnoj Gori, uporedi sa semit.-amhar. Negus (vladar, car) i srp. knez (od *knegus?), kao i da se bratstvo Herakovića (odakle su i Petrovići) uporedi sa imenom Heraklo?
Naravno, ja tu ništa ne sugerišem, već postavljam izvesna pitanja, koja bi mogla biti proizvod čiste slučajnosti, ali bi, isto tako, mogla da budu i početak "poniranja" u najdublju istoriju evropske civilizacije.

Pozdrav,
Dušan

[Вукотић]

Jедно од "најтајанственијих" српских имена данас je име Немања. Какво би значење то име могло да има? Да ли оно заиста има некакве везе са речима немати и немање? Ево неких досадашњих размишљања о имену Немања. Мени се чини да је ту Јиречек био најближи истини... да је име Немања сродно авестијском nemanh (obožavanje)?

[zocke]

Ćao.  Interesuje me značenje imena Uglješa.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Етимологија и значење личних имена код Срба