Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.55 ч. 15.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: ENGL: Browser  (Прочитано 39308 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« у: 13.18 ч. 27.07.2006. »

Mislim da nisi u pravu kada kažeš da je za riječ brauzer (browser) prihvatljiva naša riječ pretraživač jer taj program ne služi za pretraživanje već za pregled (gledanje) internet prezentacija tzv. veb sajtova. Što se tiče ove teme ona je poprilično škakljiva jer za neke strane riječi, a koje nemaju adekvatnu zamjenu u našem jeziku, dopušteno je da se napišu onako kako se izgovaraju u izvornom jeziku. Ono što predstavlja problem je to da za neke glasove iz engleskog jezika (a i drugih jezika) mi nemamo adekvatnu zamjenu pa riječi koje sadrže takve glasove glupo izgledaju kad se napišu na našem jeziku.Takodje glupo izgleda kada ljudi nešto tako napišu misleći da se tako pravilno izgovara a u stvari je pogrešno. Ono što se ponekad desi je da pogrešnim izgovorom promjene smisao riječi. Ja radim u jednoj organizaciji u kojoj je službeni jezik engleski i mogu ti reći da sam se nagledao svakojakih gluposti. Mislim da bi trebalo pokušati pronaći neko alternativno rješenje (ako je to uopšte moguće).
Pozdrav,
d@do
« Задњи пут промењено: 21.51 ч. 11.01.2007. од Maduixa » Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #1 у: 14.27 ч. 27.07.2006. »

Reč pretraživač svakako je potekla od glagola pretraživati i ako želimo da budemo vrlo strogi to zaista nije bukvalno ono što radimo kada posećujemo neke sajtove. Međutim, među kompjuterašima se ustalila reč pretraživač kao domaća reč za brauzer i nema razloga da se proganja, već to jednostavno shvatamo kao dodatno značenje.

Pravopis je na skoro 60 stranica naveo detaljna pravila za preslovljavanje reči iz velikog broja stranih jezika, i time se treba rukovoditi (a ne da otprilike zapišemo na šta nas podseća strani izgovor). Ta pravila su tako sastavljena da i onaj što ne zna strani jezik može bez velikih poteškoća da pisanu varijantu iz tog stranog jezika „prevede” na srpski. Za engleski jezik (odakle je velika većina novih pojmova, posebno računarskih) ta pravila su još detaljnije razrađena u knjizi „Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena” prof. dr Tvrtka Prćića. Znači, nije stvar u tome da nemamo kako da se informišemo ako nas to zaista zanima, već je stvar u tome da su ljudi većinom lenji i jednostavno ignorišu sve postojeće norme (i, pre svega, logiku), stvarajući time ono što lingvisti pomalo šaljivo, ali nažalost prikladno, nazivaju anglosrpskim jezikom.
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #2 у: 16.00 ч. 27.07.2006. »

- Software program used to view and interact with various types of Internet resources available on the World Wide Web
- A program used to navigate Internet sites
- a program that accesses the World Wide Web and reads hypertext
- A browser is an application program that provides a way to look at and interact with all the information on the World Wide Web
- A software program that allows users to view content on the Internet and World Wide Web

Nijedna od gore navedenih definicija se ne slaže sa pojmom pretraživač. Pojam internet pretraživač se može vezati za Gugl, Jahu ali, po meni, nikako za brauzer. Upotrebom riječi pretraživač si promjenio njegovu osnovnu smisao i po meni se to može svrstati u pogrešan prevod. Takođe mi se ne sviđa ni tvoj epitet "kompjuteraši" jer zvuči malo pogrdno. S obzirom da se svrstavam u tu grupu moram priznati da se baš ne mogu sjetiti da je neko od mojih kolega koristio riječ pretraživač. Obično koriste brauzer a najčešće se ti programi zovu imenom. Moja namjera nije bila da ti prigovaram nego da ispravim nešto što (po meni) nije bilo tačno navedeno a sve u cilju unaprijeđenja. Moje mišljenje o upotrebi stranih riječi je da stvarno treba koristiti naše riječi gdje god je to moguće. Takodje nije ni realno očekivati da će običan svijet pročitati tih 60 strana i da će naučiti to pravilo kako treba. Tako da se i dalje može (i hoće) dešavati da dođe do zabune zbog pogrešnog zapisa određene riječi zbog nepoznavanja pravilnog izgovora. Pa se bojim da nakon izvjesnog vremena ne dođe do usvajanja nekih stvari u pravopisu zbog toga što se šire narodne mase tim koriste.
Možda (kažem možda) se može smisliti bolje rješenje koje će djelovato preventivno.
Možda nije loše rješenje i stvaranje nekih novih riječi (kao što se radi u hrvatskom i latinskom jeziku) u svrhu tačnog prevoda i objašnjenja vjerodostojnosti značenja neke strane riječi. A ne da se koriste neke postojeće riječi koje imaju možda slično značenje. U konkretnom slučaju za brauzer bi bolje pristajale riječi internet preglednik ili internet navigator. Ili za neke jezike (poput engleskog) uvesti kao obavezno pisanje riječi u izvornom obliku u zagradi iza pomenute strane riječi. Na taj način bi se izbjegle greške koje se javljaju skoro svakodnevno u organizaciji u kojoj ja radim kada naši ljudi nastoje da se obrate strancima u pismenoj formi. Ne možete ni zamisliti kojekakvih sam se gluposti nagledao. Velika većina tih stranki su visoko obrazovan kadar a o greškama "običnog" naroda da ti i ne govorim. Možda treba smisliti neko pojednostavljenje koji bi olakšalo primjenu pravila. Pošto sam po struci mašinac ne razumijem se puno u pravopis pa uvijek napominje to možda.
Toliko od mene.
d@do
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #3 у: 17.01 ч. 27.07.2006. »

Nisam promenio osnovnu smisao reči pretraživač, već sam joj samo dodao još jedno značenje, koje nisam smislio ja već sam samo konstatovao da se koristi među kompjuterašima. Što se tiče ove poslednje reči, ne vidim zašto zvuči pogrdno.

Evo i citata iz knjige „Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama” koju sam pomenuo u prvoj poruci:

Цитат
kompjuteraš, a m /kompjutèrāš/ ili kompjuterist, a m /kompjutèrist/ ili kompjuterista, -e m /kompjutèrista/
[od eng. computer]
stručnjak za kompjutere i kompjutersku tehnologiju

To bi trebalo da smo rešili. Da vidimo šta ista knjiga kaže za brauzer:

Цитат
brauzer a m /bràuzer/; Sad brouzer; Sad BROWSER
[eng. browser]
kompjuterski program koji omogućava pretraživanje interneta; = pretraživač, = pretraživački program

Nažalost, nemam pri ruci Microsoft Press računarski rečnik, ali po sećanju, ubeđen sam da je i tamo dat pojam pretraživač u značenju o kom ovde raspravljamo. Ako grešim, neka me neko slobodno ispravi.

Evo dalje nekoliko nasumično odabranih tekstova iz Sveta kompjutera koji koriste reč pretraživač u značenju brauzer:

http://www.sk.co.yu/2000/07/skpd08.html
http://www.sk.co.yu/2000/08/skin11.html
http://www.sk.co.yu/2004/09/skpd01.html

Napominjem da ovo nisu tekstovi koji poštuju gornja pravila, navodim ih samo kao primer da se među kompjuterašima i te kako koristi pretraživač u značenju brauzer (pored, naravno, naziva za Google, Yahoo i slične). Još primera možemo videti na sledećoj adresi: http://www.google.com/search?hl=en&q=pretra%C5%BEiva%C4%8D+%22internet+explorer%22&btnG=Google+Search

Takodje nije ni realno očekivati da će običan svijet pročitati tih 60 strana i da će naučiti to pravilo kako treba.

Ne vidim zašto bi iko morao da čita i uči tih 60 strana. Pre svega, tu su rečnici čiji su autori pročitali ta pravila i na osnovu njih servirali na tacni mnogo konkretnih slučajâ. Ako nam treba nešto što nije u rečnicima koje imamo pri ruci, dovoljno je pogledati pravilo koje nas zanima a ne u svakom momentu držati sve u malom prstu. Na kraju krajeva, ovu temu sam i otvorio za sličnu namenu, tako da se svako može i ovde informisati.

Једино не видим технички разлог зашто Правопис оставља могућност да се при писању латиницом страна латинична реч може оставити у оригиналу.

Pokušavam da kažem da Pravopis ne ostavlja takvu mogućnost (osim kada su u pitanju vlastite imenice). Zabluda verovatno potiče od toga što je takva greška isuviše odomaćena, pa mnogi bombardovani tekstovima pisanim na taj način i sami pomisle da je to pravilo.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #4 у: 09.52 ч. 28.07.2006. »

Reč pretraživač svakako je potekla od glagola pretraživati i ako želimo da budemo vrlo strogi to zaista nije bukvalno ono što radimo kada posećujemo neke sajtove.

browser se koristi prevod čitač, jer je to ako zelimo da budemo vrlo strogi ono sto radimo kada posecujemo neke sajtove. Ako citas pretrazivac, onda pretrazujes, ako citas knjigu , onda samo citas. analogno kao u stvarnom zivotu, sto telefonski imenik ne citamo (mada neko i to radi) vec u njemu trazimo a dobroj knjizi ne trazimo nista osim da se zabavimo citanjem.

Apsolutno nikad u zivotu nisam upotrebi izraz pretrazivac za browser, niti cu, a u racunarskom svetu sam od kako su u nasu zemlju poceli da pristizu prvi ZX 81.
« Задњи пут промењено: 08.12 ч. 01.08.2006. од Предраг Супуровић » Сачувана

Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #5 у: 12.24 ч. 28.07.2006. »

Ako ćemo tako onda ni čitač svakako nije adekvatan prevod. Čitač sajtova bi značilo neki program koji tebi čita sajtove, a tvoj zadatak je da sediš i slušaš šta on pročita. To što kod tebe u kraju nije odomaćeno da se govori pretraživač ne znači da niko tako ne kaže — baš naprotiv, naveo sam primere stručne literature, tekstova ljudi koji se bave kompjuterima, i uopšte situacije na Internetu, koji su pokazali da se pretraživač koristi u značenju brauzer. Uvek se trudim da lično mišljenje stavim iza činjeničnog stanja, pa je tako i u ovom slučaju.

Čitač se takođe koristi (mada, čini mi se, nešto ređe), ali kao što sam gore rekao ne vidim zašto je to bolje od pretraživač — ni jedno ni drugo ne znače u bukvalnom smislu ono što nama treba, već samo možemo da im dodelimo to dodatno značenje.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #6 у: 12.30 ч. 28.07.2006. »

Цитат
http://www.webopedia.com/TERM/B/browse.html
(1) In database systems, browse means to view data. Many database systems support a special browse mode , in which you can flip through fields and records quickly. Usually, you cannot modify data while you are in browse mode.

(2) In object-oriented programming languages, browse means to examine data structures.

(3) To view formatted documents. For example, you look at Web pages with a Web browser. Browse is often used to mean the same as surf.
Сачувана

Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #7 у: 12.33 ч. 28.07.2006. »

Цитат
http://dictionary.reference.com/browse/browse
browse   Audio pronunciation of "browse" ( P )  Pronunciation Key  (brouz)
v. browsed, brows·ing, brows·es
v. intr.

   1.
         1. To inspect something leisurely and casually: browsed through the map collection for items of interest.
         2. To read something superficially by selecting passages at random: browsed through the report during lunch.
   2. To feed on leaves, young shoots, and other vegetation; graze.


v. tr.

   1. To look through or over (something) casually: browsed the newspaper; browsing the gift shops for souvenirs.
   2.
         1. To nibble; crop.
         2. To graze on.


n.

   1. Young twigs, leaves, and shoots that are fit for animals to eat.
   2. An act of browsing.


browse

n 1: reading superficially or at random [syn: browsing] 2: the act of feeding by continual nibbling [syn: browsing] v 1: shop around; not necessarily buying; "I don't need help, I'm just browsing" [syn: shop] 2: feed as in a meadow or pasture; "the herd was grazing" [syn: crop, graze, range, pasture] 3: look around casually and randomly, without seeking anything in particular; "browse a computer directory"; "surf the internet or the world wide web" [syn: surf] 4: eat lightly, try different dishes; "There was so much food at the party that we quickly got sated just by browsing" [syn: graze]

Сачувана

Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #8 у: 12.34 ч. 28.07.2006. »

Цитат
http://www.websters-online-dictionary.org/definition/browse
Browse
Noun

1. Reading superficially or at random.

2. The act of feeding by continual nibbling.
Verb

1. Shop around; not necessarily buying; "I don't need help, I'm just browsing".

2. Feed as in a meadow or pasture; "the herd was grazing".

3. Look around casually and randomly, without seeking anything in particular; "browse a computer directory"; "surf the internet or the world wide web".

4. Eat lightly, try different dishes; "There was so much food at the party that we quickly got sated just by browsing".
Сачувана

Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #9 у: 12.36 ч. 28.07.2006. »

Ako cemo bas a detaljisemo, browse znaci pregledati, ali je u nasem jeziku nezgodno koristiti izraz pregledac a citac je dovoljno blizu, dok pretrazivac nema nikakve veze. Google je pretrazivac, a browser to nije.

Ako je uobicajeno d aimamo citac DCD-ova, citac kartica, citac bar kodova, zastoto ne bi bilo uobicajeno i za citac web sajtova, s obzirom da radi potpuno istu stvar, podatke kodirane na zadati nacin cita i prikazuje ih na nacin da mi mozemo da ih razumemo.
« Задњи пут промењено: 12.38 ч. 28.07.2006. од Предраг Супуровић » Сачувана

Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #10 у: 12.55 ч. 28.07.2006. »

Ne razumem poentu ovih citata engleskih rečnika, svi znamo šta to znači na engleskom a gledamo koja se srpska reč koristi.

Peđa, takvu upotrebu nisam smislio ja već sam samo konstatovao da se često koristi. Imaju smisla i čitač i preglednik i verovatno još štošta, ali ne možeš poreći da je i pretraživač jako odomaćeno (pogledaj linkove i knjige koje sam naveo u jednoj od prošlih poruka), čak bih rekao više odomaćeno nego izrazi koje ti predlažeš. Rečnik Prćića i ostalih, koji sam takođe citirao, nije normativan priručnik i značenja koja se nalaze u njemu svakako ne možemo uzeti zdravo za gotovo. S druge strane, sami autori navode da su značenja izveli na osnovu upotrebe, a verujem da su oni imali mnogo veći uzorak nego nas dvojica.
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #11 у: 14.39 ч. 28.07.2006. »


Merriam-Webster Online Dictionary

Main Entry: brows·er
Pronunciation: 'brau-z&r
Function: noun
1 : one that browses
2 : a computer program used for accessing sites or information on a network (as the World Wide Web)

Bojane,
pogledaj M-W (koji je inače super englesko-engleski riječnik) definiciju riječi "browser" i uporedi je sa prevodom, iz riječnika koji si ti naveo, da je to program koji služi za pretraživanje i primjetićeš da nema nikakve sličnosti. Tačnije, ljudi su sebi dali za pravo da mijenjaju smisao riječi na osnovu "ustaljenog" što je po meni nevjerovatno glupo. Cilj mi nije da se svađam sa tobom nego da se borim protiv takvih gluposti kojih poprilično imamo. Da su se ljudi koji su pravili riječnik samo malo potrudili, dali bi drugačije (ili malo šire) objašnjenje. Sada će hiljade ljudi koje pročitaju navedeni riječnik biti dovedeni u zabludu.
Što se tiče riječi kompjuteraš, čisto sumnjam da ćeš naći bar jednog stručnjaka za računare koji sebe zove tako. Ali ćeš naći mnogo onih koji pojma nemaju o toj oblasti ali koriste takav izraz (možda zbog sujete). Što znači da su ljudi koji su pravili taj riječnik trebali dati šire objašnjenje o toj riječi tj. ko, kako i kada se koristi a ne da je to zvanje "stručnjaka za kompjutere" (kako to sada izgleda po njihovom prevodu).
Ja ne zamjeram tebi na korišćenju riječi pretraživač ali mi nije jasno što toliko braniš tu riječ.
Cilj mog obraćanja je da se da akcenat na ponekad pogrešno, nedovoljno jasno ili šturo prevođenje riječi koje na kraju dobiju neko drugo značenje.
Pozdrav
d@do
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #12 у: 15.06 ч. 28.07.2006. »

Ne razumem poentu ovih citata engleskih rečnika, svi znamo šta to znači na engleskom a gledamo koja se srpska reč koristi.

Citati su tu da pokažu da izvorno značenje nije isto ono koje se prilikom prevoda daje toj reči.

Цитат
Peđa, takvu upotrebu nisam smislio ja već sam samo konstatovao da se često koristi.

Tmaan osla da ja tebe napadam, već samo korišćenje (i odobravanje korišenja) POGREŠNOG prevoda.

U jednoj od diskusija smo konsatovali da to što je nešto odomaćeno ne znači i da je tačno, a kada je reč browser u pitanju, teško da je ona još uvek odomaćena, jer je prekratko u našem rečniku. To što je neko pogrešno preveo reč, a drugi to pokupili samo odmaže u celoj priči.

Postavljanje normi valjda služi i za to da ispravlja greške, čak i ako su odomaćene.
Сачувана

Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #13 у: 15.08 ч. 28.07.2006. »

Цитирано: Бојан Башић
Цитирано: Часлав Илић
Једино не видим технички разлог зашто Правопис оставља могућност да се при писању латиницом страна латинична реч може оставити у оригиналу.

Pokušavam da kažem da Pravopis ne ostavlja takvu mogućnost (osim kada su u pitanju vlastite imenice). [...]

Пардон, кратак спој између мозга и прстију, и хтедох рећи „...да се при писању латиницом страно латинично име може оставити у оригиналу.“

Цитирано: Предраг Супуровић
Ako cemo bas a detaljisemo, browse znaci pregledati, ali je u nasem jeziku nezgodno koristiti izraz pregledac a citac je dovoljno blizu, dok pretrazivac nema nikakve veze. Google je pretrazivac, a browser to nije.

Мислим да је то са одређивањем тачног значења у општем случају залудна прича, јер ни у оригиналу изрази немају тачно значење по увођењу, већ им се оно устаљује дугом употребом.

Зато мислим да је боље видети који још слични појмови постоје, доделити им преводе из скупа сличних али тако да су сви различити, и онда инсистирати на прецизној употреби.

У овом случају, имамо browser, reader и viewer, којима бих доделио, редом, прегледач, читач и приказивач, као најприближније апроксимације. Претраживач бих оставио за програме којима је претраживање заиста и намена (типично који садрже search или find у опису).
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #14 у: 15.27 ч. 28.07.2006. »

Odakle Englezi vade nove termine? Najčešće uzmu neke stare i dopišu im još jedno značenje (ili nekad nešto iskombinuju). Evo ja ću se prvi složiti sa Časlavom da su najpogodniji prevodi za browser, reader i viewer, redom, pregledač, čitač, prikazivač (to zaista tako deluje). Ako se još i Peđa i d@do slože onda super, složismo se nas četvorica na forumu i to možemo okačiti mačku o rep.

Ako postoji norma koja kaže jedno a određen deo naroda govori drugačije svakako je pravilno ono što norma kaže, bez obzira na okolnosti. Međutim, u ovom slučaju norma još ne postoji, tako da sve što imamo su saveti kompjuterskih stručnjaka (Microsoft Press računarski rečnik — mada za ovo nisam stoprocentno siguran) i jezičkih, konkretno anglista (Vasić, Prćić, Nejgebauer), i, povrh svega, usvojen oblik u narodu i časopisima sa tom tematikom (Svet kompjutera). Da ponovim, slažem se da je pregledač mnogo pogodnije, ali koliko ljudi ste čuli da tako govori? Pokušavam da objasnim da ovo što smo mi uradili (uzeli reč koja već postoji i dodelili joj još jedno značenje) nije ništa pogrešno, već tako rade svi pa i Englezi na koje se većinom ugledamo.
Сачувана
ognjenmi
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 76


« Одговор #15 у: 19.00 ч. 28.07.2006. »

Ne znam odakle ljudima da browse izvorno znaci pregledanje. Ta rec izvorno znaci brstiti. Dolazi od starofrancuske reci broster, a koja je potekla od protogermanske reci brustjan, sto znaci pupoljak, sto ima veliku slicnost i sa nasim glagolom, sto je i razumljivo zbog zajednickog indoevropskog porekla jezika.
Naime browse kao pregledati se javalja od 1870 tih godina u americkom engleskom, a doticni glagol je u engleski iz francuskog usao 1523 godine.

Pregledac je OK prevod kada su racunari u pitanju, ali bi bilo glupo da koza pregleda lisce.

Ognjen
Сачувана
ognjenmi
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 76


« Одговор #16 у: 19.18 ч. 29.07.2006. »

Паде ми напамет тачнији превод за browser. Мислим да је најбољи превод листач или прелиставач, јер преносно листа односно прелистава странице интернета.

Огњен
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #17 у: 10.56 ч. 31.07.2006. »

Цитат
Цитирано: Предраг Супуровић на 28. 07. 2006, 15:54:13
Оно са чим се не слажем то је да се превод претраживач веже за реч browser као основни превод, јер то нема смисла.

Zasto? Zaista me zanima zasto mislis da browser ne bi trebalo da se prevodi kao "pretrazivac" kad je upravo to ono sto browser radi. Osim toga, na spanskom se kaze buscador sto bukvalno znaci pretrazivac. Ili su Spanci to pogresno shvatili?
S druge strane, sama rec pregledavac mi zvuci - cudno, kao neka vestacki stvorena rec, dok mi pretrazivac zvuci sasvim prirodno.
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #18 у: 11.03 ч. 31.07.2006. »


Pojam internet pretraživač se može vezati za Gugl, Jahu ali, po meni, nikako za brauzer.

Izvinjavam se na neznanju... Ali zar Gugl i Jahu nisu brauseri? Huh
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #19 у: 11.40 ч. 31.07.2006. »

Slažem se sa Peđom da browser može (i treba) da se prevede kao čitač. (Naravno, ako uopšte mora da se prevodi, jer mišljenja sam da ovako problematični pojmovi ne treba ni da se prevode već da se usvoje u izvornom obliku)

A evo i zašto:

Ono što mi vidimo na ekranu brauzera je interpretirani, odnosno pročitani HTML kôd. U tom smislu je brauzer čitač. Jer on umesto nas čita HTML i prikazuje nam ga u razumljivom obliku.

Naravno, namera Engleza koji su namenili reč browser ovim programima uopšte nije bila ova, već kao što su ljudi i citirali u prethodnim porukama - da opišu program koji služi letimičnom čitanju nekog sadržaja.

@natasha2000:

Moram da te razočaram: ipak si u zabludi. Google i Yahoo nisu browseri. Oni su Search Engines. Zapravo, Yahoo nije ni usko govoreći pretraživač, već portal.

Browseri su oni programi pomoću kojih čitaš Google i Yahoo, npr. Internet Explorer, Firefox ili Opera.

A i Španci koriste reč buscador upravo za pretraživače, dakle za Google i Yahoo.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #20 у: 14.40 ч. 31.07.2006. »

Hvala Miloshe, sad mi je sve postalo kristalno jasno.Smiley

E pa onda bih se i ja slozila da brauser bude chitac. Zapravo, sad kad znam sta je, znam i da Spanci to uopste ne prevode. Kazu (i pisu) browser.

Sto se Googla tice, to je buscador - tj. pretrazivac y srpskom.

Izvinjavam se na zabuni, meni ti internet pojmovi nisu bas najjasniji...Smiley
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #21 у: 17.05 ч. 31.07.2006. »

Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

Е сад, то све нема никакве везе са тим зашто browser не треба да буде ни читач ни претраживач, него чисто да пружим исти тип контра-аргумената :) Оно што је битно је то да се browser, reader, viewer, search, find врло често срећу у истом пасусу или чак реченици, те ће свака зависност од контекста изазвати хаос у употреби.

Ово су искуства која сам стекао током превођења разних програма. Пре него што сам се упустио у то, сећам се да сам једном прокоментарисао, у вези некаквог гласања, нешто као „зашто би они који не преводе, али користе преводе, имали мању тежину гласа?“ Сад бих ово питање појео са све тастатуром којом сам га написао (срећом, не знам више где је та тастатура). После пређене километраже, перспективе се напросто драстично разликују — превод, пре свега, мора да буде употребљив. Тек онда долазе остали важни критеријуми: ружно, смешно, лепо, озбиљно, плаво, црвено...

Чисто да илуструјем активирану замку „превођења по смислу“, размотримо пример subscribe у контексту превода једне е-поштанске листе. Ја бих превео као претплатити се, без обзира на то што се ништа не плаћа. Преводилац је, међутим, изабрао „пријавити се“, што је углавном исто као превод за login, који се јавља у истом контексту. Резултат: http://nasepismo.net/pipermail/razgovor_nasepismo.net/2006-February/001170.html . Домаћег осећања ради, поменуту нит је започео баш наш Предраг :)
Сачувана
Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #22 у: 17.32 ч. 31.07.2006. »

Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

Pa nije ti loš primer. Ali to je još jedan argument u prilog stavu da ne treba po svaku cenu prevoditi neke nazive.
Isto tako, automobil nije samo "samohod", jer pomoću njega možeš da slušaš muziku, gledaš DVD-je i igraš igrice (kod ovih skupljih varijanti Smiley. Zato i automobil može da bude pregledač, ako ima sve potrebne uređaje. A može da bude i pegla, zašto da ne? A u njemu možeš i da se rashladiš ako ti je vrućina i da se zagreješ ako ti je hladno. Možeš pomoću njega da uradiš još milion stvari koje prevazilaze svrhu naprave čiji bi bukvalan prevod bio "samohod".
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #23 у: 19.19 ч. 31.07.2006. »

Цитат
Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

A zasto onda ne bi mogao da bude navigator, ili navigatorski program? Kao sto lepo Milosh kaze, neki put jednostavno ne mozes da strpas sva znacenja koja ti mislis da neka engleska rec ima u samo jednu srpsku rec.

Цитат
Е сад, то све нема никакве везе са тим зашто browser не треба да буде ни читач ни претраживач, него чисто да пружим исти тип контра-аргумената Smiley Оно што је битно је то да се browser, reader, viewer, search, find врло често срећу у истом пасусу или чак реченици, те ће свака зависност од контекста изазвати хаос у употреби.

Bas zato mislim da ponekad je bolje ostaviti i tudjicu ako bolje oznacava ono sto hocu da kazem.

Цитат
Ово су искуства која сам стекао током превођења разних програма. Пре него што сам се упустио у то, сећам се да сам једном прокоментарисао, у вези некаквог гласања, нешто као „зашто би они који не преводе, али користе преводе, имали мању тежину гласа?“ Сад бих ово питање појео са све тастатуром којом сам га написао (срећом, не знам више где је та тастатура).


Osecam se prozvanom ovde. Ako sam u pravu, za tvoju informaciju, vise od 15 godina se bavim prevodjenjem sa engleskog i spanskog na srpski, a u poslednjih pet godina sa spanskog na engleski i obrnuto. Mislim da mogu da smatram da posedujem malo iskustva koje mi daje pravo glasa.

Цитат
После пређене километраже, перспективе се напросто драстично разликују — превод, пре свега, мора да буде употребљив. Тек онда долазе остали важни критеријуми: ружно, смешно, лепо, озбиљно, плаво, црвено...

Moram da te razocaram. Kad nesto prevodis, prvo mora da zvuci prirodno na jeziku na koji prevodis. Citac i pregledac zvuce katastrofalno na srpskom. A zatim mora da bude sto blize originalu. Sto je vise moguce. Ukoliko treba da biras izmedju preciznosti i prirodnosti, biraj prirodnost. Ako uporno pokusavas da izvuces preciznost, rezultat je obicno neprirodan, bukvalan prevod. Ako treba da upotrebis vise reci da bi opisao jednu rec, a sve u cilju da izgleda prirodno receno na ciljnom jeziku, upotrebi vise reci. Nema nista ruznije nego nakaradne reci nasilno izmisljene, ignorisuci strukturu i prirodu ciljnog jezika.

Цитат
Чисто да илуструјем активирану замку „превођења по смислу“, размотримо пример subscribe у контексту превода једне е-поштанске листе. Ја бих превео као претплатити се, без обзира на то што се ништа не плаћа. Преводилац је, међутим, изабрао „пријавити се“, што је углавном исто као превод за login, који се јавља у истом контексту.


O ovome bi jos moglo da se poprica, al rec pretplatiti se barem postoji. Medjutim, osoba koja je postavila pitanje na stranici za koju si dao link, je dala odgovor na nase pitanje. Registracija.

Subscribe - kada otvaras svoj racun, dodeljujes sebi ime i lozinku, onda se registrujes. Kada le logujes, onda se prijavljujes.
Barem ja to tako vidim, po mom skromnom misljenju.
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #24 у: 22.48 ч. 31.07.2006. »

Цитирано: natasha2000
A zasto onda ne bi mogao da bude navigator, ili navigatorski program? Kao sto lepo Milosh kaze, neki put jednostavno ne mozes da strpas sva znacenja koja ti mislis da neka engleska rec ima u samo jednu srpsku rec.

У ком то смислу не могу да стрпам сва значења browser на прегледач? Пробао сам (то је оно око километраже), и могу да га употребљавам без размишљања о контексту (осим што је „нешто на рачунару“) или било каквих забуна. Ниједном се нисам саплео.

Цитат
Bas zato mislim da ponekad je bolje ostaviti i tudjicu ako bolje oznacava ono sto hocu da kazem.

Немам ништа против браузер, осим што ми прегледач лепше звучи — за разлику од читача и претраживача, који имају употребних проблема.

Цитат
Osecam se prozvanom ovde. Ako sam u pravu, za tvoju informaciju, vise od 15 godina se bavim prevodjenjem sa engleskog i spanskog na srpski, a u poslednjih pet godina sa spanskog na engleski i obrnuto. Mislim da mogu da smatram da posedujem malo iskustva koje mi daje pravo glasa.

То око гласова је било само зато што сам у том контексту тада и причао, поента је у перспективи. Иначе, наравно да немаш право гласа, немам га ни ја, нити ико други — превођење је закон јачег. Што ме подсети да треба да напишем неки редак на ону тему „Да ли преводити по сваку цену...“ :)

Што се твог искуства тиче, опет је ту ситуација мало необична. Наравно да би ти (знатно) боље од мене превела то што сам ја преводио, ко зна каквих сам ја све граматичких и правописних, а посебно стилских, глупости тамо направио :) Међутим, постоји речник текста и постоји превод текста, што су две у суштини раздвојене категорије. Добар преводилац, то значи да је добар у превођењу текста, за шта му је, између осталог, неопходно познавање речника области из које је тај текст, али не значи да он непходно учествује у стварању речника. Штавише, обично и не учествује, већ речник стварају стручњаци из дате области, уз исправке правописаца („уважени господине професоре, овде морате имати слагање по звучности“ и сл.)

Цитат
Kad nesto prevodis, prvo mora da zvuci prirodno na jeziku na koji prevodis. Citac i pregledac zvuce katastrofalno na srpskom.

browser = прегледач, кажем и поновим у себи још једно хиљаду пута (што сам већ урадио у међувремену). И гле, одједном, прегледач ми не звучи неприродно.

(Можда Филип Милетић чита ову тему, могао би он да приложи своје опажање у вези са editor = уређивач :)

И ко је сад у праву, ти или ја? Нико или обоје, види горе о закону јачег :)

Цитат
Ako treba da upotrebis vise reci da bi opisao jednu rec, a sve u cilju da izgleda prirodno receno na ciljnom jeziku, upotrebi vise reci.

Таман посла, ни говора. Ако треба да употребим две уместо једне речи, већ почнем да се презнојавам и не знам шта ћу са собом — па побегнем у транскрипцију. О три речи не размишљам ни једне микросекунде.

Чисто да не буде забуне, ово опет спада у горепоменуто раздвајање речника и превода. Када се преводи роман, преводилац је тај који потпуно својим радом заклања читаоца од оригинала, и стога је дужан да читаоцу изазове онакав осећај какав је писац желео код својих матерњих читалаца. Такав превод је сам по себи уметничко дело, и ту сам сигуран да вреде правила и приоритети које наводиш.

Овде се међутим прича о преводу појмова које треба да користе и стручњаци у свакодневној усменој и писаној комуникацији. Као такав, превод (нови појам у речнику дате области) мора да буде пре свега недвосмислен и економичан, остало је бонус. Двосмислен и неекономичан превод, какву год другу врлину да има, врло просто неће бити употребљаван.

Ово су закључци који ми нису пали са неба, већ посматрањем стручне литературе и речника области којима се бавим. Тамо не да нема двосмислених и нееконимичних превода, него су понекад чак измишљане и нове речи, још прецизније и економичније од оригинала.

Пример који волим да наводим је upper surface и lower surface у контексту ваздухоплова. Покојном проф. Ненадовићу, који је писао прве књиге код нас у тој области, изгледа да се сасвим разумни и очигледни преводи, горња површ и доња површ, нису допали. Не знам шта му тачно није било по вољи, али могу да смислим два разлога: прво, то су две речи за појам који се у неким текстовима врло често употребљава, и друго, некад се у оригиналу неизмењени користе за дводимензионалне облике, где то у ствари више нису површи, већ линије. Стога је смислио ова два превода: горњака и доњака. Кратки, могу се односити и на површи и на линије, дан данас их у здрављу и весељу употребљавамо.

Имам утисак, када би данас неко стидљиво предложио горњаку и доњаку, било би ту извијања обрва, запањености глупошћу, и салви смеха. Шта се то онда променило од раних педесетих, да изазове овако различите реакције? Ја могу да претпоставим :)
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #25 у: 23.10 ч. 31.07.2006. »

Nakon svih ovih poruka, moj zaključak je da je naprikladniji prevod čitač jer je program, u suštini, namijenjen da čita hipertekst tj. HTML kod. Sve ostale dodatne funkcije omogućene su čitanjem HTML koda. Zamislite kad mu se u budućnosti doda neka nova dodatna funkcija (a hoće), hoće li se tada javiti potreba za promjenu prevoda?!!
Što se tiče riječi sabskrajb, predlažem da se otvori nova tema vezana za ovu riječ jer je veoma interesantna za raspravu.
d@do
« Задњи пут промењено: 23.27 ч. 31.07.2006. од d@do » Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #26 у: 23.25 ч. 31.07.2006. »

Цитат
Немам ништа против браузер, осим што ми прегледач лепше звучи — за разлику од читача и претраживача, који имају употребних проблема.

Sve mi se cini da se ovde radi o licnom ukusu i preferencijama. Pregledac mi zvuci, K-A-T-A-S-T-R-O-F-A-L-N-O.  Isto kao gornjak i donjak. Ako je te reci izmislio neki Dr. Prof. to ne znaci da odmah moram da mu se klanjam kao Bogu. Sigurna sam da je taj Dr. savrseni poznavalac i strucnjak u oblasti vazduhoplovstva. U to ne sumnjam ama ni trunku. Ali sa jezikom ama nema blage veze, uz svo duzno postovanje. Zato i jesu strucni izrazi takvi kakvi su. Zato sto ih izmisljaju ljudi kojima struka nije jezik.

Цитат
Иначе, наравно да немаш право гласа, немам га ни ја, нити ико други — превођење је закон јачег.

Mozda je zakon jaceg negde gde ti zivis, tamo gde ja zivim je zakon onog koji bolje poznaje materiju. Ako nisam dobro shvatila sta si ovim hteo da kazes, molim, pojasni. Hvala. Inace, o glasovima i o inosenju ovde onoga sto radim sam pocela zato sto si ti poceo. Nemam obicaj da trljam drugima na nos ono sto radim u zivotu i pogotovu ne u jednom forumu.

 
Цитат
Добар преводилац, то значи да је добар у превођењу текста, за шта му је, између осталог, неопходно познавање речника области из које је тај текст, али не значи да он непходно учествује у стварању речника.


Sa privim delom se u potpunosti slazem, ali sta cemo kad taj strucni jezik ne postoji, kao sto je slucaj sa internet-informatickim jezikom? Drugi deo je potpuna besmislica. Zasto? Vec sam objasnila ranije kad sam govorila o donjaku i gornjaku.

Цитат
Ако треба да употребим две уместо једне речи, већ почнем да се презнојавам и не знам шта ћу са собом — па побегнем у транскрипцију.

A sto bi tebi smetalo da uportebis dve umesto jedne reci, kada Englezima ne smeta? Neko rece ovde, (hvala na razjasnjenju:) da je Google u stvari Searching Engine. Eto! Dve reci! I niko se od Engleza ili Amerikanaca nije uhvatio za glavu i bezao u transkripciju, ko zna cega. Zato i ne vidim razlog zasto se browser ne bi mogao nazvati navigatorski program? Sta fali tim dvema recima? Osim sto vasem istanchanom informatickom uhu zvuci grozno.

Цитат
Овде се међутим прича о преводу појмова које треба да користе и стручњаци у свакодневној усменој и писаној комуникацији. Као такав, превод (нови појам у речнику дате области) мора да буде пре свега недвосмислен и економичан, остало је бонус. Двосмислен и неекономичан превод, какву год другу врлину да има, врло просто неће бити употребљаван.

Potpuno se slazem sa ovom konstatacijom. Bas iz tog razloga mi "pregledavac" zvuci katastrofalno. Prvo, nejasno. Pregleda, sta? Internet? A sta ti radis u medjuvremenu dok ga on pregleda? Rec ne sugerise da tu aplikaciju koristis da bi TI pregledao Internet. Osim toga, rec pregledati me isuvise podseca na profesore i pregledanje zadataka, sto Explorer sigurno ne radi. Navigator ili neki sklop od dve reci od kojih je jedna navigator,  navigacija, nabigacioni, (mada ja glasam za navigator, ali ni ostale mogucnosti ne otpadaju), je najtacniji opis onoga sto Explorer, Mozilla ili bilo koji drugi browser rade. I to ako vec mora da se prevodi.

Цитат
Имам утисак, када би данас неко стидљиво предложио горњаку и доњаку, било би ту извијања обрва, запањености глупошћу, и салви смеха. Шта се то онда променило од раних педесетих, да изазове овако различите реакције? Ја могу да претпоставим Smiley

Mozes li ovo da malo pojasnis? Izvini, ali sam izgeda kratkotalasna, pa ne shvatam sta si ovom poslednjom recenicom hteo da kazes, tj. da budem preciznija, sta je to sto ti mozes da pretpostavis.



« Задњи пут промењено: 23.41 ч. 31.07.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #27 у: 23.54 ч. 31.07.2006. »

Natasha,
Nemoj se naljutiti ali mi se čini da nisi toliko upućena u IT terminologiju (baš kao što ja nisam neki stručnjak za srpski jezik). Ja sam za to da se pri prevodu ne smije pristupiti subjektivno tj. kako je ti doživljavaš ili shvataš. Moje je mišljenje da bi proces odluke trebao biti sljedeći (kao što sam već pomenuo u nekom drugom postu):
1) Treba tražiti tačnu definiciju riječi od stručnjaka iz oblasti iz koje riječ dolazi (ili sam pronaći te definicije).
2) Primjeniti pravila srpskog jezika koja važe za datu riječ i otvoriti javnu raspravu o tome (odlična ideja je ona koja bi se zasnivala na principu ovakvog foruma)
3) Donijeti odluku koja je riječ najprikladnija za prevod (i zašto) i uzeti to kao obavezu

Na taj način bi se ostvarila javnost u radu, otklonile samovolje pojedinaca (taman to i bili stručnjaci iz srpskog jezika, pa nije im vala svaka riječ zlatna) i uključio glas naroda.
Toliko od mene.
d@do
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #28 у: 00.14 ч. 01.08.2006. »

Ma kako da se ljutim, Dodo, na tebe, ako govoris nesto sto je istina. Jeste, istina je da ja i informatika nismo bas u najboljim odnosima, tacnije receno, informaticka terminologija. Iako sam odlican "napredni korisnik" ucim iskljucivo putem pkusaja, i gresaka. Totalno sam glupa da naucim bilo sta iz knjige, sto se informatike tice, bas iz tog razloga sto iako su napisane na srpskom, zvuce mi kao spanska sela.

Takodje se slazem sa celim procesom koji si navela(o) (pardon, nemam pojma da li si "ona" ili "on"Smiley), ali se ne slazem da ja tome pristupam subjektivno niti pristrasno. Jednostavno, odgovaram na "prozivanje", nista vise.

Pominjes glas naroda. Potpuno se slazem, i to je ono sto sam htela da dokazem u svom prethodnom postu. Da li bilo ko ovde ozbiljno misli da bi rec "pregledac" zazivela u srpskom narodu? Ja ne. Narod nije budala, narod prihvata ono sto je zgodno, ono sto mu lepo zvuci, ono sto na prvi pogled izgleda poznato, a "pregledac" je rec koja ne spada ni u jednu od ovih kategorija. Brauser jeste.
Citac bi bila druga opcija, ako bas zapnemo i zainatimo se da posto poto bude srpska rec, mada moram da priznam da para malo uho.

Kako tebi zvuci gornjak i donjak? Na sta te asocira? Da li ti govori odmah o cemu se radi? Meni ne.

Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #29 у: 00.39 ч. 01.08.2006. »

Цитирано: natasha2000
[...] Isto [katastrofalno] kao gornjak i donjak. Ako je te reci izmislio neki Dr. Prof. to ne znaci da odma moram da mu se klanjam kao Bogu. Sigurna sam da je taj Dr. savrseni poznavalac i strucnjak u oblasti vazfuhoplovstva. U to ne sumnjam ama ni trunku. Ali sa jezikom ama nema blage veze, uz svo duzno postovanje. Zato i jesu strucni izrazi takvi kakvi su. Zato sto ih izmisljaju ljudi kojima struka nije jezik.

Горњака и доњака, у ствари. Искрено, врло ми је драго што их такође сматраш катастрофалним, јер би у супротном ово био још један од мојих многобројних промашених примера :)

Размисли: ако је тај проф.др. срећан тим преводом, и једнако они око њега, тј. они којима тај превод треба, што би имало икаквог значаја за њих шта мисли неко кога се то ђутуре не тиче? Зашто би неко споља требало да им пропише шта ће и како ће? Измислили људи реч (која не крши правописна правила), и срећни су са њоме.

Цитат
Mozda je zakon jaceg negde gde ti zivis, tamo gde ja zivim je zakon onog koji bolje poznaje materiju.

Није, чини ти се. И сама кажеш да је проф.др. из мог примера учинио безвезе, контра него што би условно то урадио неко ко „боље познаје материју“ (вероватно мислиш језичку). Даћу мало машти на вољу: тај проф.др. је био тако јак, да кад му је лектор стидљиво приговорио „Друже професоре, али ове речи... не постоје?“, овај га је само попреко погледао, и то је био крај приче :) Уопште, не могу сад да пружим референцу, али чини ми се да сам читао анегдоте о лекторима којима је глава била у торби (односно посао о концу) због исправљања одређених персона...

Без шале, на ово мислим кад кажем закон јачег: превод прави онај ко производи писани материјал из неке области, и који притом може и не мора да слуша примедбе, предлоге, итд. Нпр. признати стручњак овог или оног, користи неки превод који му се ћефнуо у свим својим публикацијама, међу студентима, колегама. Чик нека му неко приговори, а и кад му приговори, баш га брига, он тера своје.

Цитат
Neko rece ovde, (hvala na razjasnjenju:) da je Google u stvari Searching Engine. Eto! Dve reci! I niko se od Engleza ili Amerikanaca nije uhvatio za glavu i bezao u transkripciju, ko zna cega.

То што се нико од њих није ухватио за транскрипцију ко-зна-чега је последица нечег другог (о томе доле). Ја сам, међутим, врло задовољан чињеницом што то на српском могу да скратим на једну реч — претраживач!

Цитат
Potpuno se slazem sa ovom konstatacijom. Bas iz tog razloga mi "pregledavac" zvuci katastrofalno. Prvo, nejasno. Pregleda, sta?

Ох, не, опет тај део — а шта browser browsuje? Како било, сигурно је да сам пожурио са речју „недвосмислено“, нисам ставио неопходно додатно објашњење. Мислим недвосмислено утолико да нема судара са другим појмовима који се могу наћи у истом џаку; у ствари, боље да сам рекао „једнозначно“.

Цитат
[...] tj. da budem preciznija, sta je to sto ti mozes da pretpostavis.

Језик је одраз духа оних који се њиме служе.

Педесетих, била је убрзана изградња, радне акције, бесконачни идеали, вера у сопствене могућности, итд. (без улажења у морално-вредносне оцене свега тога — све ово исто важи и за предратну Немачку). То је пратило и самопоуздање у употреби сопственог језика, у његове могућности како при преводу, тако и при творби нових речи. Шта више рећи када је проф.др. одозго своје знање испекао у Француској, објавио и неке књиге тамо, па се вратио у Југославију да ту прави авионе? И притом није пожурио да усвоји све француске речи такве какве су, јер наше нису постојале.

Појмови о којима овде причамо (и о којима ћемо вероватно причати у будућности) долазе од почетка деведесетих. О стању духа од тада до данас не треба да причам. Српски језик одједном „није способан“ да назове нове појмове који пристижу, у то изгледа у било којој техничкој, економској или популарној области.

Могуће је наравно да успостављам везе тамо где их нема :)
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #30 у: 00.58 ч. 01.08.2006. »

Ma, Chaslave, da ti ja nesto kazem.
u stvari, imas ti pravo u vezi sa mnogim stvarima. Grin
Kad malo bolje razmislim....


Цитат
Размисли: ако је тај проф.др. срећан тим преводом, и једнако они око њега, тј. они којима тај превод треба, што би имало икаквог значаја за њих шта мисли неко кога се то ђутуре не тиче? Зашто би неко споља требало да им пропише шта ће и како ће? Измислили људи реч (која не крши правописна правила), и срећни су са њоме.

Ovde si potpuno u pravu. Nazalost, u pravu si. U redu, njih petorica, pet, ihse skupilo, pa smislilo neku rec koja nema blage veze s mozgom. Njih petorica su srecni, a sta se desava sa ostalim svetom? Sa njihovim studentima, i buducim generacijama strucnjaka iz iste materije? Ko sisa njih? Ja mislim da to nije pravedno. Ali, kao sto rekoh, u pravu si, i to potvrdjujes sledecim recima, kad opisujes tog Dr. Prof.:

Цитат
Није, чини ти се. И сама кажеш да је проф.др. из мог примера учинио безвезе, контра него што би условно то урадио неко ко „боље познаје материју“ (вероватно мислиш језичку). Даћу мало машти на вољу: тај проф.др. је био тако јак, да кад му је лектор стидљиво приговорио „Друже професоре, али ове речи... не постоје?“, овај га је само попреко погледао, и то је био крај приче Smiley Уопште, не могу сад да пружим референцу, али чини ми се да сам читао анегдоте о лекторима којима је глава била у торби (односно посао о концу) због исправљања одређених персона...

Ja na srecu, radim sa covekom koji je izuzetan strucnjak u oblasti, ali jezik prepusta meni, bilo da je u pitanju engleski ili njegov maternji, spanski. Mozda sam se zato malo zatrcala, i zaboravila da je zivot mnogo nepravedniji. Izvinjavam se.
U pravu si. Zakon jaceg, ne samo u jeziku, nego u svim oblastima zivota, odvajkada preovladjuje.

Цитат
Појмови о којима овде причамо (и о којима ћемо вероватно причати у будућности) долазе од почетка деведесетих. О стању духа од тада до данас не треба да причам. Српски језик одједном „није способан“ да назове нове појмове који пристижу, у то изгледа у било којој техничкој, економској или популарној области.

Hvala na razjasnjenju. Mislim da si u pravu. Sve cesce mi nedostaju prave ili odgovarajuce reci u srpskom jeziku... Ostavljam mogucnost da je to zato sto sam vec sest godina van zemlje, ali nekako kad dodjem u posetu pa gledam TV, cini mi se da nije bas to razlog, jer ono sto cujem, jako me zalosti...

Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #31 у: 01.09 ч. 01.08.2006. »

Za natasha2000!!!
Ih, na šta mene asocira gornjak i donjak!!! Smiley
Šalim se. Nadimak mi je Dado (@ je a).
Ono što zaokupljuje moje misli je to kako da nađemo najbolji način i fokusiramo energiju da obrazujemo narod. Mora se priznati da nam šire narodne mase ne znaju pravilno ni sva slova azbuke i abecede a o gramatici i pravopisu da i ne govorimo. Ja priznam da nemam neko posebno znanje iz srpskog jezika ali se trudim da ispravim greške kada mi se na njih ukaže (ne znam što bi neko uzeo za zlo kada mu neko ispravi grešku kada će to samo doprinijeti njegovom usavršavanju). Takođe se koristim literaturom kada za neku riječ ili pravilo nisam siguran. Međutim, ono što mi se nerijetko desi je to da kada pogledam neko pravilo, ponekad se totalno raspametim od silnih pravila i izuzetaka pa više nisam siguran šta znam a šta ne znam, šta je pravilno a šta nije... Mora se priznati da sva ta pravila i izuzeci ponekad zbunjuju običan svijet pa nekako stvore i averziju prema svemu tome i prepuste se mišljenju mase. To svakako nije opravdanje ali šta je tu je. Mislim da bi trebalo postupiti po onoj poslovici: "Ako neće brijeg Muhamedu 'oće Muhamed brijegu" (Eto pojma nemam jesam li ovo pravilno napisao). Ono što hoću da kažem da bi se pametni ljudi trebali dosjetiti načina kako da te šire mase bar nauče osnovnim pravilima. U suštini, to bi trebalo da znači da se pojednostave neka pravila da bih bila razumljiva običnom svijetu. Ja znam da će ovakav stav izazvati negodovanje kod stručnjaka iz srpskog jezika ali je činjenica da nam je narod sve nepismeniji i nepismeniji i to iz godine u godinu. Iz ličnog iskustva znam da su neki članovi moje porodice preseljenjem u određene krajeve BiH postali nepismeniji tj. primili su govor tog područja iako su se u početku podsmijavali tome.
Možda ovo više djeluje kao jadanje ali situacija u RS je sve gora i gora jer u javnim sredstvima informisanja je o toku kampanja ravnopravne zastupljenosti jezika sva tri konstitutivna naroda (i ja sam za tu ravnopravnost). Sve to, običan narod dovodi u velike nedoumice pa se oni više, kako izgleda, i ne sikiraju i govore šta im prvo padne na pamet pa makar bilo i pogrešno. Tu nam padaju u vodu sva pravila koja imamo. Institucije RS to i ne brine jer su one zaokupljene "pražnjenjem" državne kase u lične svrhe. Pa ja nekad po čitav dan "dumam" kako bi se taj problem riješio, i sve nešto "kontam": "Pa ko će riješiti taj problem, ako nećemo mi koje nas to i interesuje". Opet nisam siguran jesam li ovo dobro napisao ali zato znam da si me razumila.
Ih al' ti se najadah.
Pozdrav
d@do
P.S. Šro se tiče gornjaka i donjaka to je očit primjer zašto bih ja uključio javnu raspravu prije donošenja konačnih odluka
« Задњи пут промењено: 03.59 ч. 01.08.2006. од d@do » Сачувана
Братислав Ранчић
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Поруке: 37



« Одговор #32 у: 23.13 ч. 04.08.2006. »

Ja "mog brauzera" zovem "Lisica".

Glasam za "pretraživač", jer ja mojoj "Lisici" zadam da mi pretraži "mrežu", nađe i zatim prikaže određenu stranicu... i... ona to uradi ( relativno brzo ).

Inače, u rečniku ( "Englesko - hrvatski ili srpski", M.Drvodelić, 1983. ) pored "brstiti" stoji i "prebirati (po knjigama)" - odnosno ( kako ga ja razumem ) pretraživati...  Grin
Сачувана

У јаком извору се муљ не задржава!
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!