maintainable

[kontra]

Dakle, postoji li ikakva reč koja bi mogla biti prihvaćena kao pravilna, a da je adekvatan prevod?
Misli se na osnovno značenje maintain - održavanje.
Pomooooooć.

[Miki]

Лако се одржава? Лак за одржавање?

Не пада ми тренутно ниједна засебна реч реч на памет у овом занчењу.

[Miki]

Ако је превод неке техничке документације посреди, ово би се тако и превело. Мислим да у овом значењу наведена енглеска реч нема другачији превод.

[kontra]

Ma mora bit što jednostavnija i samostalna, jer se mnogo upotrebljava (održavanje konstrukcija je u pitanju, a u belom svetu je sasvim uobičajeno pomenute održavati i o tome voditi zapise, te iz pomenutih izvući i neku pouke...) u stručnim radovima.
Slatko sam se nasmejala sopstvenom pokušaju da bez saplitanja jezikom (ne zbog težine nego neprivlačnosti) izgovorim održavljiv

[Miki]

Дај целу реченицу, па да видимо из контекста можемо ли нешто смислити. И мени је пало напамет оджављив и одржив, али сам се суздржао да не напишем.

[Ђорђе Божовић]

Zar ne može održiv?

[kontra]

Održiv ne ide, ima drugo značenje.
Održavljiv bi bilo ono što se traži, ali ta reč ne postoji.
Radi se konkretno o (gotovo) nauci koja proučava ulogu održavanja konstrukcija (ovde mostova) na smanjenje troškova izgradnje novih i popravaka, bla, bla, bla.
Procena održavljivosti konstrukcija je bitan parametar u celoj priči... šteta što toliko blesavo zvuči. No i to je bolje nego da se upotrebi izraz sa pogrešnim značenjem.

[kontra]

Лако се одржава? Лак за одржавање?

Ne mora biti lak, može biti težak... u tom i jeste caka

Zar ne može održiv?

Ne, održivo je nešto hmmm... npr. neoborivo, a ovde se ne radi o krajnosti, ne mora biti održiv, može biti delimično, zavisi od mnogo parametara.

[Miki]

Одржљив? Мада...

Знаш како кажу: Јутро је паметније од вечери! Да ми пустимо да преноћи, па ће већ мозак боље радити сутра, кад се разбистри.

[Miki]

Ајд' овако: „процена о исплатљивости одржавања конструкција...“

[Бојан Башић]

A složenost održavanja ili neka od fraza tog tipa (lakoća održavanja itd.)?

Malo slobodniji prevod bio bi zahtevnost, ali to već treba razmotriti u kontekstu.

[kontra]

Nisam pametna, no nije ekstra hitno. Problem je u tome što je neophodan izraz na našem jeziku, po mogućnosti prost, jer je neminovno da će se relativno skoro (magistarski radovi su već obrađivali ovu temu, doktorske disertacije će tek)  početi upotrebljavati. Pošto takve tekstove niko ne lektoriše bilo bi dobro unaprad znati koja reč je prihvatljiva.
Sklop mogućnost održavanja bi bio najbliži, ali kada se u tekstu mnogo puta pojavi baš smeta oku.
U svakom slučaju hvala na izuzetno brzim odgovorima

[Miki]

Ако ништа паметно не смислимо, боље речено, ништа одговарајуће, ја се не бих либио да употребим реч „одржављив“ — јасна је. Није нека кованица над којом се човек мора замислити о значењу. Не треба бити Шекспир, али ако нека реч заиста недостаје (читај: не постоји), а није неразумљива, зашто је не увести? Можда се временом „прими“. Часлав писаше у пар наврата о изразима горњака и доњака, које је увео извесни професор јер му се нису допали преводи доња, односно, горња површ, а сада су стандард. Ако ли се и не ради о професорима или писцима који сада треба да примене нову реч — не бих рекао да је то велика препрека.

Дакле, ако Бојанови предлози сложеност одржавања или захтевност, те моји исплатљивост одржавања (наравно, покушаћу још нечег да се досетим) једноставно не описују баш тражено — „одржављив“, „одржављивост“ итд. нису немогућа решења.

[Часлав Илић]

Održavljiv bi bilo ono što se traži, ali ta reč ne postoji.

Да реч не постоји не видим како је само по себи проблем. Сваки језик има правила творбе, па и српски. Не постоји којекакав сличан придев ни на енглеском, па додају -able и — сад постоји.

Проблем са ‘одржављив’ је што, судећи по брзој претрази речника, сваки глагол са свршеним и трајним обликом -ати/-авати као придев који означава квалитет има само -(љ)ив, односно -ав- се увек губи. Одржављиво би тако било оно што се може одржавити/одржављати, односно, хм, оно од чега се може начинити држава.

Održiv ne ide, ima drugo značenje. [...] nešto hmmm... npr. neoborivo, a ovde se ne radi o krajnosti, [...]

Пре бих рекао да је разлика добро исказана енглеским sustainable и maintainable — прво је урођени квалитет, а друго присталост спољашњем утицају ради остваривања тог квалитета. Али је значајна разлика свеједно.

Мостови би требало да су слични авионима, а колико видим, за потоње нису смислили ништа боље од ‘погодности одржавања’ односно ‘погодног за одржавање’. Чак ми исто испада и код пословично творбенољубивих Хрвата.

Ситуација је ретко глупа.

[kontra]

jeste, nije da nije
nešto mi zvoni u ušima da je i održljiv bolje nego da upotrebe još neku englesku kovanicu, no ako nekom padne još nešto interesantno na pamet, radi smo čuti

[Madiuxa]

Мислим да та реч не може бити универзално преведена и онда коришћена у било којој ситуацији, већ све зависи од контекста. Одржављив, како си и сама рекла, не постоји, али, мање више, буквалан превод би био баш то. Е, сад... Бојан и Мики (бтњ, зар се не каже исплативост, а не исплатљивост???) су дали лепе примере могућих превода. Сад, кад би се радило о чисто самој "одржављивости"...

Procena održavljivosti konstrukcija je bitan parametar u celoj priči...

Процена одржавања конструкција је много боље решење, а не мења уопште значење.

Сад, теби у ствари треба превод придева maintainable, јер maintenance, што ти преводиш као "одржављивост" је у ствари, одржавање, те ту нема никаквих проблема. Сад, што се придева тиче, да је нешто "одржављиво" очигледно је да се не може рећи, па се мора прибећи другим решењима, као:

Одржавање могуће/исплативо
Лако одржавање
Производ се може одржавати
и сл.

Ово, наравно, ако значи да се тај производ може одржавати. Међутим, долазимо до питања, да ли се ради о производу који може/не може да уопште одржава, тј. ако је "неодржављив" да се онда баци и купи нови, или се ради заправо о ИСПЛАТИВОСТИ његовог одржавања.

Ја бих међутим јако волела да видим оригинал, јер овако без контекста и без оригинала немогуће је дати правилан превод, поготову једне тако незгодне речи која нема адекватног превода у српски.

[Часлав Илић]

Мислим да та реч не може бити универзално преведена и онда коришћена у било којој ситуацији [...] Ја бих међутим јако волела да видим оригинал, јер овако без контекста и без оригинала немогуће је дати правилан превод [...]

Не. Ти изрази — maintainability и maintainable — управо морају бити преведени тако да се недвосмислено могу употребити у сваком контексту дате области (мостоградње?). На пример, као једини израз у наслову поглавља књиге.

Прецизније речено, Контра се овде не распитује за превод текста већ за избор стручне терминологије. Као што наведох, за то се у неким другим областима већ користе синтагме ‘погодност одржавања’ и ‘погодно за одржавање’, која задовољавају неопходну терминолошку једнозначност и контекстну независност у оквиру своје области, али су нажалост подугачке.

Сад ми на памет падају још две могућности, мада мало изгледне с обзиром да их се ова друга област сличне теме (ваздухопловство) није сама прихватила:

Једна је да се направи стручнотерминолошка разлика између ‘одрживог’ и ‘одржљивог’, као што је то са ‘површи’ и ‘површином’ у математици.

Друга могућност је да се провери да ли разлика између ова два (sustainable и maintainable) заправо не постоји у датој области. У рачунарству, на пример, рачунарски програми напросто немају никакву урођену одрживост (sustainability), већ се искључиво говори о њиховој погодности одржавања (maintainability), па би се онда и могло рећи да је програм ‘одржљив’ без сукоба значења.

[Madiuxa]

Časlave, šta "ne"? NI JEDAN PREVOD ne može biti sto posto tačan bez konteksta. Ne možeš dati samo reč i tražiti prevod, nego treba da daš i kontekst gde se ta reč koristi. Ako se radi o nekom stručnom terminu u nekoj stručnoj oblasti, takođe se treba objasniti kad i kako se koristi dotični termin, što je Kontra donekle i uradila, mada nedovoljno, te sam zato i postavila sledeća pitanja.

Међутим, долазимо до питања, да ли се ради о производу који може/не може да уопште одржава, тј. ако је "неодржављив" да се онда баци и купи нови, или се ради заправо о ИСПЛАТИВОСТИ његовог одржавања.

Održiv jednostavno ne dolazi u obzir i Kontra je već i objasnila zašto — jednostavno ne znači da se nešto može održavati, nego da se nešto može održati, a održavati i održati su dve različite stvari. Održiv može biti dokaz, ali mašina ili sistem svakako ne mogu.

I na kraju, samo još da kažem da mi se tvoja rešenja (koja kako kažeš, već se koriste u stručnoj
maintainability — pogodnost održavanja
maintainable — pogodno za održavanje

 

[Madiuxa]

У рачунарству, на пример, рачунарски програми напросто немају никакву урођену одрживост (sustainability),

A da se ovde ne radi o drugom, relativno novom značenju reči sustainability?

"environmentally sustainable business practices"

To jest, proizvod ili praksa koja ne šteti okolini?

[Часлав Илић]

Časlave, šta "ne"? NI JEDAN PREVOD ne može biti sto posto tačan bez konteksta. Ne možeš dati samo reč i tražiti prevod, nego treba da daš i kontekst gde se ta reč koristi. [...]

„Не“ у смислу да је већ дат сасвим довољан контекст тиме што је речено да се ради о одржавању мостова, и да закључивање на основу неког контекста ужег од тога не би било продуктивно.

[Часлав Илић]

A da se ovde ne radi o drugom, relativno novom značenju reči sustainability?

Ево сад сам извршио гугл-проверу сукоба, и испадну многи. На пример, у излагању под насловом Sustainable bridges through innovative advances, стоји и ова реченица: [...]bridge engineers will have to integrate aspects of sustainability, such as the relative merits of different forms of construction, maintainability and associated congestion, into the design process.

Тако да што се мостоградње тиче, отпада поистовећивање одрживости и погодности одржавања. (Што сам у принципу и сумњао да се може учинити за било коју грађевинску област, ал' реко̑ да ипак поменем као општу могућност...)

[Madiuxa]

A možda se radi o meterijalima koji se koriste izgradnji mosta? Ta reč u tom značenju je naročito počela da se primenjuje BAŠ na materijale od čega je nešto napravljeno. Npr. kesa od recikliranog papira je more sustainable nego kesa od plastike, jer ova prva em se raspada em je napravljena reciklažom, tj. nije se seklo novo drveće da bi se ista napravila, dok kesa od plastike se naravno, ne raspada i uvek ostaje prisutna kao đubre u prirodi....

Hrana takođe može biti sustainable — a to je npr. meso od životinja koje su pre svega HUMANO tretirane — dakle, nisu bile zatvorene u jednu kocku, kljukane veštačkom hranom i na kraju ubijene, nego su trčkale po prirodi, jele prirodnu hranu i ubijene su na humani način (znači da nisu patile prilikom usmrćivanja).

[Madiuxa]

Тако да што се мостоградње тиче, отпада поистовећивање одрживости и погодности одржавања. (Што сам у принципу и сумњао да се може учинити за било коју грађевинску област, ал' реко̑ да ипак поменем као општу могућност...)

Opet ja. Održivost ja shvatam na sledeći način. Ako je jedan most održiv, mogu shvatiti samo da sam tajmost može da se održi tamo gde je napravljen, tj, da neće pasti ako preko njega pređe kamion preko npr. 2 tone.

Daklem, da li je to značenje na koje misliš kad kažeš da je jedan most održiv?

[Часлав Илић]

[...] neće pasti ako preko njega pređe kamion preko npr. 2 tone. [...] da li je to značenje na koje misliš kad kažeš da je jedan most održiv?

Не мислим. Не знам скоро ништа о мостовима, па само указујем на значење које наводи цитат на енглеском из претходне поруке: одржив = конструкција подесна намени + погодан за одржавање + пристао очекиваном саобраћају (где дође то камионче од 2 тоне) + итд. (претпостављам да у итд. спада и довољна нешкодљивост за природну средину).

[Madiuxa]

Ne znam, ali meni pridev održiv nikako, ama baš nikako ne ide uz ta značenja koja ti navodiš... Mislim, nikad ne bih rekla da je neki most održiv zato što je podesan nameni, pogodan za održavanje, ili pristao očekivanom saobraćaju... Po meni, pridev održiv jednostavno ima sasvim drugo značenje. Održiv može biti kao što rekoh, dokaz, laž, izgovor... Ali most... Ne, nikako.

Ovo za neškodljivost po prirodnu okolinu je druga priča, koja može a i ne mora da ima veze sa ovom našom pričom. Radi se jednostavno o novom značenju reči sustainability/sustainable koje je od skora pridodato, tj. od kad se u svetu pojavio trend brige o okolini....

[Зоран Ђорђевић]

Најпре ће бити ово:   
   [VN] to keep a building, a machine, etc. in good condition by checking or repairing it regularly:
The house is large and difficult to maintain.

Ја сам за тридесет и нешто година инжењерског стажа наилазио увек на то значење.

[Madiuxa]

Најпре ће бити ово:   
   [VN] to keep a building, a machine, etc. in good condition by checking or repairing it regularly:
The house is large and difficult to maintain.

Ја сам за тридесет и нешто година инжењерског стажа наилазио увек на то значење.

Koja reč je u pitanju? maintainable ili sustainable? Pitam, jer smo pričali o obe reči...

[Зоран Ђорђевић]

Мислио сам на maintainable, видиш и у примеру из речника.
То значи оно што је и Мирослав већ рекао. Који се може (у принципу лако) одржавати. Да би дуже трајао и био у функцији.

[Madiuxa]

Мислио сам на maintainable, видиш и у примеру из речника.
То значи оно што је и Мирослав већ рекао. Који се може (у принципу лако) одржавати. Да би дуже трајао и био у функцији.

Da, sa tim smo se već složili, a Časlav je dao i odličan predlog za prevod: pogodno za održavanje. Evo, ovde.

Moje pitanje je došlo zato što smo Časlav i ja u poslednjim postovima raspravljali o sustainable, a vi ste dali definiciju, ali niste napisali na koji se to pojam odnosi, pa je bilo malo zbunjujuće... No, sad je sve jasno ko dan! 

[Ђорђе Божовић]

Hrana takođe može biti sustainable — a to je npr. meso od životinja koje su pre svega HUMANO tretirane — dakle, nisu bile zatvorene u jednu kocku, kljukane veštačkom hranom i na kraju ubijene, nego su trčkale po prirodi, jele prirodnu hranu i ubijene su na humani način (znači da nisu patile prilikom usmrćivanja).

Pitam se kolika je razlika u okusu... Gluposti li paziti da životinja bude „ubijena na humani način“ kad će u svakom slučaju završiti u tanjiru, poenta svega i jeste da ona bude ubijena i pojedena.

[Madiuxa]

Hrana takođe može biti sustainable — a to je npr. meso od životinja koje su pre svega HUMANO tretirane — dakle, nisu bile zatvorene u jednu kocku, kljukane veštačkom hranom i na kraju ubijene, nego su trčkale po prirodi, jele prirodnu hranu i ubijene su na humani način (znači da nisu patile prilikom usmrćivanja).

Pitam se kolika je razlika u okusu... Gluposti li paziti da životinja bude „ubijena na humani način“ kad će u svakom slučaju završiti u tanjiru, poenta svega i jeste da ona bude ubijena i pojedena.

E, moj Djordje. Pa ako je zivotinja, to ne znaci da treba da bude tretirana kao stoka.
A razlike u ukusu i te kako ima.
Kakvo je pile koje kupis u samoposluzi, koje sumnjam da je napravilo i dva koraka u zivotu, i koje se hranilo koncentratom, a kakvo je pile koje ceo svoj kratki zivot provede u dvoristu kljuckajuci kukuruz i trckarajuci okolo a kad mu dodje sudnji dan, tvoja baba ga ujuri i ufati pa mu fikne sekirom glavu da pile ni ne shvati sta mu se desilo? Sta mislis. zasto su Ameri izmislili tolike dresinge za piletinu?

S druge strane, zivotinja koja pati kad je sakrifikuju luci izvesne enzime koji misicima daju kiselkasti ukus i meso postaje neukusnije i tvrdje.

I trece... Zasto dozvoliti jos jedno besportebno izivljavanje najvece zivotinje na ovom svetu koja se zove covek? U redu je to zakon prirode, velka riba jede malu i sl. ali ne treba se izivljavati a to je uglavnom karakteristika homosapijensa i malo koje druge çivotinjske vrste.

[Ђорђе Божовић]

E, moja Brunhildo. I ti si me pogrešno razumela. Ja se ne zalažem ni za kakvo tretiranje životinja, humano ili nehumano. Samo primećujem da oni koji se zalažu za „humano ubijanje“ (sad je i ubijanje izgleda postalo humano), svu tu humanost prema životinjama pokazuju radi iste stvari radi koje se i oni drugi iživljavaju nada njima. I jedni i drugi samo žele životinju u tanjiru, i ukus ubistva je u moralnom smislu isti (za biologiju ne znam), bilo ono izvedeno „na human način“ ili jok.

Dakle, poenta je da životinja bude pojedena i da se neko počeše po stomaku i u jednom i u drugom slučaju, a varaju se oni koji misle da čine „humano“ ubistvo — podjednak varvarizam je rezultat i jednog i drugog pa zato kažem da je glupost paziti da životinja bude ubijena na human način, kad će je i ovako neko pojesti. (Čak će mu, vidiš, i okus biti bolji. )

[Madiuxa]

Не бре, Ђорђе, није тако. Погрешно си скапирао, јер вероватно у Србији ни не знају како се поступа са животињама у кланицама нити их то уопште интересује. Не знам ни ја, тако да нећу да коментаришем српске кланице, али ове одавде могу, барем оно што понекад прикажу на ТВ. Једно је желети "мешо на штолу" како би рекао Елмер, а друго је мучити животињу док је жива и ту мислим на стварно иживљавање, пребијање, шутирање и злостављање крава, свиња и осталих живуљки које на крају обично заврше на тањиру. Живе краве ударити багером онда их тако сломљене подигнути и возати па истоварити на другом месту са три метра висине, по мени ипак није неопходно да би та крава на крају завршила на тањиру, а то се и те како ради по кланицама. Нико не каже да сад треба да их се купа у Косили шампону и да им се пева успаванка, али што је много, много је.

Поента НИЈЕ у томе што ће да те животиње заврше на тањиру, већ као што већ рекох, спречавању непотребног иживљавања одређених фрустрираних и болесних елемената који своју сатисфакцију налазе у болу других бића која не могу да се бране.

Што се убијања на хуман начин тиче, можда ти смета сама реч хуман, а да ти право кажем и мени, али вероватно не из истих разлога, јер ја сматрам да је лицемерно називати поступак милосрђа именом најнехуманијег бића на свету - човека.

Међутим, то се тако зове, ако смислиш неко боље име, само реци. а да не буде забуне, опет понављам: то наводно хумано убијање (и нигде у свету се то не зове убијање, него сакрификовање, ако ћемо већ да цепидлачимо), значи да се животиња усмрти што је могуће брже и безболније. То је постојало од памтивека, јер да није, на селу би онда могао свако да коље свињу или овцу и не би звали посебно месара или макар одређеног сељака за кога се зна "да он то уме да ради". Наравно, ова фенси прича о (не)патњи животиња као основном циљу се појавила недавно, међутим, опет понављам, наши стари су то практиковали зато што је месо укусније од животиње која не пати. А брате, и није леп призор гледати до пола заклану свињу како витла по дворишту док јој крв шикља на све стране из невешто пресеченог гркљана... Дакле, Ђорђе, све има своје зашто, и не своди се све само на: "мешо на штолу", па макар како.

(Čak će mu, vidiš, i okus biti bolji. Wink)

Ниси пазио на часу. Ал, нема везе, поновићу. Свако живо биће које пред смрт доживи велике емоције као што је нпр. страх, лучи одређене ензиме који месо чине киселим. Страх такође чини мишиће напетим, што опет чини да месо буде тврђе. Зато су у народу одувек били чувени они месари који су једним ударцем усмрћивали вола...

Хумано поступање према животињама је још увек велика непознаница у Србији, баш исто као и борба против дувана. Заправо, многи у Србији прво треба да науче да хумано поступају са сопственом врстом, а тек онда би евентуално и животиње дошле на ред... Додуше, ни свет није ништа бољи, с обзиром на ужасе које чујеш сваки дан на вестима, а које не долазе из ратних подручја...

[Ђорђе Божовић]

Nemojmo još da počnemo raspravljati i o borbi protiv pušača — ne znam zašto se nepušači toliko trude da nas istrebe kad je nama sasvim zgodno. Kad bismo još i o tome počeli, tačno bih skočio i pojeo monitor.

[Madiuxa]

Pazi, svako je gospodar svog zivota i ako neko zeli da sebe truje, samo napred, ali i nepusac ima pravo da zahteva cist vazduh da udise i da ne bude trovan. Prosto da prostije ne moze biti.

PS: Nisam te zamisljala kao pusaca... Svasta.

PS1: Na stranu zdravlje, a gde je nepodnosljiv zadah, smrad odece, smrad same osobe na duvan i pikavce... Pusaci to ne osecaju, jer imaju zakrzljalo culo mirisa, zbog duvana. Kad sam prestala da pusim, osetim neizdrziv smrad na duvan kod coveka sad koji je upravo popusio cigaretu pre nego sto je usao u gradski prevoz i pitam se: da li je moguce da sam ovako i ja 20 godina smrdela a da toga nisam bila svesna?

[Зоран Ђорђевић]

   Мене сакрификовање уместо клање подсећа на пресретање уместо прислушкивање. Ради се само о обичном еуфемизму.
   У неким новим изразима као да се намерно релативизује појам, замагљује суштина, разводњава ствар. Рецимо, оно „са посебним потребама“. Те несрећнике смо некада звали хендикепирани, ометени у развоју. А у оне са посебним потребама можемо да уврстимо и педере, нимфоманке, наркомане... Но, за педере су смислили такође прецизан израз –  „различити“. И једни и други би могли и у једну и у другу групу.
   Него, да се вратим на свиње и говеда. Сада се за сакрификовање свиња најчешће користе специјални пиштољи. Свиња се прво усмрти па онда закоље. Али, ако ћемо поштено, није то зато да се она не би мучила, него да се сакрификатори не би мучили око ње.

[Miki]

Pazi, svako je gospodar svog zivota i ako neko zeli da sebe truje, samo napred, ali i nepusac ima pravo da zahteva cist vazduh da udise i da ne bude trovan. Prosto da prostije ne moze biti.

PS: Nisam te zamisljala kao pusaca... Svasta.

PS1: Na stranu zdravlje, a gde je nepodnosljiv zadah, smrad odece, smrad same osobe na duvan i pikavce... Pusaci to ne osecaju, jer imaju zakrzljalo culo mirisa, zbog duvana. Kad sam prestala da pusim, osetim neizdrziv smrad na duvan kod coveka sad koji je upravo popusio cigaretu pre nego sto je usao u gradski prevoz i pitam se: da li je moguce da sam ovako i ja 20 godina smrdela a da toga nisam bila svesna?

Да, да... Ништа ми није тако огавно као цигарете. Никада нисам запалио, нити ћу. Једном сам пољубио девојку која је била пушач (уједно и задњи пут), а осећај је био као да сам олизао пепељару.

И ваљда се каже П. П. С., а не ПС1.

[Madiuxa]

А у оне са посебним потребама можемо да уврстимо и педере, нимфоманке, наркомане...

Ајој, па зар све то у исти кош? ццц.... Боље да ћутим.

   Него, да се вратим на свиње и говеда. Сада се за сакрификовање свиња најчешће користе специјални пиштољи. Свиња се прво усмрти па онда закоље. Али, ако ћемо поштено, није то зато да се она не би мучила, него да се сакрификатори не би мучили око ње.

Зар је то битно? Битно је да је и једнима и другима лакше.


Ех...

[Madiuxa]

Pazi, svako je gospodar svog zivota i ako neko zeli da sebe truje, samo napred, ali i nepusac ima pravo da zahteva cist vazduh da udise i da ne bude trovan. Prosto da prostije ne moze biti.

PS: Nisam te zamisljala kao pusaca... Svasta.

PS1: Na stranu zdravlje, a gde je nepodnosljiv zadah, smrad odece, smrad same osobe na duvan i pikavce... Pusaci to ne osecaju, jer imaju zakrzljalo culo mirisa, zbog duvana. Kad sam prestala da pusim, osetim neizdrziv smrad na duvan kod coveka sad koji je upravo popusio cigaretu pre nego sto je usao u gradski prevoz i pitam se: da li je moguce da sam ovako i ja 20 godina smrdela a da toga nisam bila svesna?

Да, да... Ништа ми није тако огавно као цигарете. Никада нисам запалио, нити ћу. Једном сам пољубио девојку која је била пушач (уједно и задњи пут), а осећај је био као да сам олизао пепељару.

И ваљда се каже П. П. С., а не ПС1.

Немаш појма колико си срећан што си био тако рано паметан. Ја се опаметих тек након 20 година.

А ппс пс1... Ма каке везе има? Битно је да се разуме ...

[Зоран Ђорђевић]

Ајој, па зар све то у исти кош? ццц.... Боље да ћутим.

Формулација "са посебним потребама" је толико широка да се ту могу сврстати и пушачи, и посматрачи птица, и педофили и... Да не измишљам више.

Чему такво разводњавање?

[Ђорђе Божовић]

Pazi, svako je gospodar svog zivota i ako neko zeli da sebe truje, samo napred, ali i nepusac ima pravo da zahteva cist vazduh da udise i da ne bude trovan. Prosto da prostije ne moze biti.

PS: Nisam te zamisljala kao pusaca... Svasta.

PS1: Na stranu zdravlje, a gde je nepodnosljiv zadah, smrad odece, smrad same osobe na duvan i pikavce... Pusaci to ne osecaju, jer imaju zakrzljalo culo mirisa, zbog duvana. Kad sam prestala da pusim, osetim neizdrziv smrad na duvan kod coveka sad koji je upravo popusio cigaretu pre nego sto je usao u gradski prevoz i pitam se: da li je moguce da sam ovako i ja 20 godina smrdela a da toga nisam bila svesna?

Haha. Ja sam jedan od onih ljudi koji u stvari vole da puše cigarete i njihov „okus“ u plućima, da ne kažem strastveni...

[Madiuxa]

Pazi, svako je gospodar svog zivota i ako neko zeli da sebe truje, samo napred, ali i nepusac ima pravo da zahteva cist vazduh da udise i da ne bude trovan. Prosto da prostije ne moze biti.

PS: Nisam te zamisljala kao pusaca... Svasta.

PS1: Na stranu zdravlje, a gde je nepodnosljiv zadah, smrad odece, smrad same osobe na duvan i pikavce... Pusaci to ne osecaju, jer imaju zakrzljalo culo mirisa, zbog duvana. Kad sam prestala da pusim, osetim neizdrziv smrad na duvan kod coveka sad koji je upravo popusio cigaretu pre nego sto je usao u gradski prevoz i pitam se: da li je moguce da sam ovako i ja 20 godina smrdela a da toga nisam bila svesna?

Haha. Ja sam jedan od onih ljudi koji u stvari vole da puše cigarete i njihov „okus“ u plućima, da ne kažem strastveni...

Sta da ti pricam. Ja razumem i vas, jer sam i ja isto tako razmisljala 20 godina. Ne pretendujem nikad da ubedim nekog pusaca da prestane da pusi, jer ni meni nije vredelo nista ni pricanje, ni slike crnih pluca, ni eksperimenti sa kuglicama vate na kojima se skupljao katran... ni smrad koji sam osecala nakon noci provedene u nekom zadimljenom nocnom klubu... Nista. Kao sto rekoh, svako ima pravo da sa SVOJIM zdravljem radi sta hoce. Ali niko nema pravo da se igra s tudjim zdravljem, a to vecina pusaca radi, i jos plus misli da ima puno pravo na to, jer zaboga, radi se o njegovom uzitku koji naravno niko nema pravo da mu oduzme...

[Miki]

It seems like keeping ontopic is NOT MAINTAINABLE on this forum! 

[Madiuxa]

It seems like keeping ontopic is NOT MAINTAINABLE on this forum! 

[kontra]

Taman htedoh reći da gubim nit u oftopiku, kad me preduhitriše i to na sasvim humorističan način.
Izvinjavam se zbog nedopunjavanja bližim informacijama i opisima, mislila sam da je to već urađeno. U mostogradnji postoji, svuda sem kod nas, ozbiljno održavanje mostova, te se često i pre izgradnje proračunava koliko će to održavanje da košta. U takve procene ulaze mnogi parametri, baš kao i kod već izgrađenih mostova (zapravo, kod konstrukcija uopšte), te je prevod "procena održavanja" konstrukcija neprihvatljiv jer se može dvojako tumačiti - kao procena nečega što može da se održava i procena stabilnosti čega. U mom slučaju potraga je za ovim prvim. Ne tvrdim da je nešto bolje ili lošije prevedeno, naprosto je više reči izuzetno opterećujuće, jer su stručni tekstovi često dugi i koriste ovaj izraz počesto, te je izuzetno teško slušati (čitati) bilo šta duže od odgovarajuće jedne reči.
Procena mogućnosti održavanja bi bila sasvim korektan, precizan prevod, ali je bezobrazno dugačak
Održiv je, kao već pomenusmo - neoboriv,
održljiv bi mogao biti traženi pojam i bolje bi bilo i takvog izmišljenog da ga uvedemo u praksu no da se držimo nečega što će se kasnije pokazati nepraktičnim ili čak netačnim.

više no decenijski pušač i nakon toga, evo već - poludecenijski nepušač

[Madiuxa]

te je prevod "procena održavanja" konstrukcija neprihvatljiv jer se može dvojako tumačiti - kao procena nečega što može da se održava i procena stabilnosti čega.

Мислим да грешиш. Ово друго није одржавање, него одржање, а разлика између одржавања и одржања је иста као и између одржаван и одржив. Одржавати и одржати.... И сама кажеш - процена начега што може да се одржава а не одржи...


^{Браво уа полиудеценијског непушача. Желимо пуно нових деценија у непушачким водама!}

[kontra]

Sad si me zbunila na brzaka. Zar održavanje nije ujedno i nesvršen oblik održanja?
Npr. održavanje ravnoteže, a ne održanje ravnoteže?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: maintainable