Нешто и ништа

[Зоран Ђорђевић]

   У последњем прилогу (не волим израз ''пост'', а не знам како бих га превео), у теми ''САНУ О превођењу'', написао сам реченицу:

– Одавно нисам прочитао нешто боље.

 Да сам рекао:

–Одавно нисам прочитао ништа боље, смисао би био исти.

   Шта је по вашем мишљењу стилски коректније, лепше, логичније, боље?

[Miloš Stanić]

Moram prvo da zamolim za toleranciju ljude kojima je jezik struka pre nego što iznesem svoje skromno znanje na ovu temu.

Srpski jezik je jedan od retkih (koliko ja znam) u kome dvostruka negacija ne znači afirmaciju. U tom smislu, srpski jezik je teško pretočiti u matematičke logičke izraze/iskaze, za razliku od zapadnoevropskih jezika.

Interesantan je primer iz života, pesma Rolingstonsa: "I can get no satisfaction". Mnogi ljudi ovde to pevaju kao "I can't get no satisfaction" - što je neispravno u engleskom jeziku, ali se potpuno poklapa sa duhom srpskog jezika .

Strogo matematičko logički gledano, iskaz "nisam nikada bio u Londonu" bi trebalo da znači da jesam nekada bio u Londonu. Sve je jasno ako bukvalno prevedemo na engleski jezik: "I haven't never been to London" - što je, naravno, besmisleno, jer je pravilno: "I have never been to London". Ako bi smo poslednji iskaz, pak, probali bukvalno da prevedemo na srpski, on bi glasio: "ja sam nikada bio u Londonu", što nije u skladu sa srpskim jezikom, ali je savršeno matematički logično.

Dakle, odgovor na tvoje pitanje je, verovatno: "Odavno nisam pročitao ništa bolje"

[Зоран Ђорђевић]

   Варијанте на ову тему су бројне.

Ништа слађе од овога нисам јео лепше је од нешто слађе од овога нисам јео. 
Али одавно нисам јео нешто слађе убедљивије је од одавно нисам јео ништа слађе.

Ни мени језик није струка, зато и питам.

[Бојан Башић]

Teško da nešto i ništa možemo zamenjivati jedno za drugo. Npr., ako kažem „Nešto mi nije jasno“ to znači da postoji određena stvar (ili više njih) koja mi nije jasna, dok mi sve ostalo jeste jasno. S druge strane, ako kažem „Ništa mi nije jasno“, onda je značenje sasvim drukčije. Ne vidim zašto bi situacija sa „Odavno nisam pročitao nešto bolje“ i „Odavno nisam pročitao ništa bolje“ bila drugačija ― prva rečenica znači da postoji nešto bolje od toga što nisam pročitao, a sasvim je moguće da sam pročitao neke druge stvari koje jesu bolje od teksta o kom pričam. Međutim, takvo značenje se vrlo retko sreće u upotrebi, pa je vrlo verovatno da je upravo to razlog zbog kog se misli da ta rečenica znači isto što i druga ― da je tekst u pitanju nešto najbolje što sam pročitao u poslednje vreme.

Zanimljiv je i primer dvostruke negacije koji je Miloš pomenuo. Naime, ako želimo da naglasimo da u Londonu nismo bili, svakako ćemo reći „Ja nisam nikada bio u Londonu“. Osnovna varijanta te rečenice, „Ja sam nikada bio u Londonu“, nije korektna zbog jednostavnog pravila da reči poput nikad, niko, ništa, nigde i sl. zahtevaju dodatno ne uz sebe, tako da, vodeći se time, poslednju rečenicu zaista pretvaramo u pravilnu dodavanjem prefiksa ni-. Ovo se često naziva pravilo dvostruke negacije, mada mislim da naziv nije baš najsrećnije odabran jer se tu ne govori bukvalno o dvostrukom negiranju (u kom slučaju bi važilo ono da je negacija negacije zapravo istinita tvrdnja), već jednostavno u srpskom jeziku ne ne mora obavezno da označava negaciju. Primera radi, rečenice „Pričekaj dok se vratim“ i „Pričekaj dok se ne vratim“ imaju istovetno značenje, iako bi se gledajući njihovu strukturu moglo zaključiti da je jedna negacija druge.

[Miloš Stanić]

Primera radi, rečenice „Pričekaj dok se vratim“ i „Pričekaj dok se ne vratim“ imaju istovetno značenje, iako bi se gledajući njihovu strukturu moglo zaključiti da je jedna negacija druge.

Hmm... bukvalno gledano, u prvom slučaju onaj koji čeka će prestati sa čekanjem kada se onaj koga čeka bude vratio. U drugom slučaju čekalac će čekati zauvek, jer i kada se čekani bude vratio, uslov za prestanak čekanja nije ispunjen. Ili možda grešim...

Ova poruka nije preterano ozbiljna. Samo sam hteo da ilustrujem način posmatranja iz ugla programera.

[Maduixa]

Interesantan je primer iz života, pesma Rolingstonsa: "I can get no satisfaction". Mnogi ljudi ovde to pevaju kao "I can't get no satisfaction" - što je neispravno u engleskom jeziku, ali se potpuno poklapa sa duhom srpskog jezika .

Moram da te razocharam, ali pesma se zove "I can't get no satisfaction" click

A duple negacije nisu nepravilne u engliskom. Da, dobro ste culi, nisu. I meni je vilica pala do zemlje, ali tako kazu native speakers a bogami i sve novije gramatike engleskog jezika.

Ko ima vremena, moze malo da chita:
click
click

Dakle, odgovor na tvoje pitanje je, verovatno: "Odavno nisam pročitao ništa bolje"

Meni licno ovo izgleda neglogichno.

Nista bih ja uportebila u sledechoj recenici, koja takodje ima dve negacije:
Nikada nisam procitao nista bolje od ovoga (toga, ovog teksta, itd).

Ako nisi procitao NISTA bolje, znachi da je to sto si procitao najbolje sto si do sada procitao.

A recenica:

Odavno nisam procitao nesto bolje.

... ima potpuno drugo znachenje. Ja je razumem da onaj koji je govori jeste procitao nesto bolje, ali tome ima vec zaista mnogo vremena.


Ah, da... Mislim da duple negacije nisu nista neobicno. Spanski jezik ih koristi na izti nachin kao i srpski.

[Miloš Stanić]

Moram da te razocharam, ali pesma se zove "I can't get no satisfaction" click

Stvarno, baš sam bio na službenom sajtu... Izvinjavam se što sam lupio glupost.

[Maduixa]

Moram da te razocharam, ali pesma se zove "I can't get no satisfaction" click

Stvarno, baš sam bio na službenom sajtu... Izvinjavam se što sam lupio glupost.

Ne, nije glupost, uopshte. Jednostavno si razmisljao logicno i prema onome sto su sve nas ucili u skoli. Ponekad ne treba slepo verovati profesorima...

[Miloš Stanić]

Nista bih ja uportebila u sledechoj recenici, koja takodje ima dve negacije:
Nikada nisam procitao nista bolje od ovoga (toga, ovog teksta, itd).

Ipak ima tri negacije

[Maduixa]

Nista bih ja uportebila u sledechoj recenici, koja takodje ima dve negacije:
Nikada nisam procitao nista bolje od ovoga (toga, ovog teksta, itd).

Ipak ima tri negacije

Tachno. Hvala na ispravci. Medjutim, ono stoje ovde bitno je da ima vise od jedne negacije. 

[Зоран Ђорђевић]

   Мислим да је Наташа тачно разумела шта сам хтео да кажем. А колико је то ''одавно'', не знам.
   Него, интересује ме ваше мишљење о тексту који се мени толико допао. Усуђујем се да кажем да је то права мала социо-лингвистичка студија, а највише ми се свиђа због тога што је све речено у само неколико реченица.

[Maduixa]

   Мислим да је Наташа тачно разумела шта сам хтео да кажем. А колико је то ''одавно'', не знам.
   Него, интересује ме ваше мишљење о тексту који се мени толико допао. Усуђујем се да кажем да је то права мала социо-лингвистичка студија, а највише ми се свиђа због тога што је све речено у само неколико реченица.

Vashe-moje ili vashe-nashe?

Ne znam, Zorene o kom je tekstu rech. SANU o prevodjenju? Gde je taj tekst?

[Maja]

Ја бих исто рекла:

Одавно нисам прочитао нешто боље.

[Зоран Ђорђевић]

Мајо, ево текста који ми се толико допао. Погледај све у: ''САНУ, О превођењу''. Рећи ћеш да одавно ниси прочитала нешто лепше.

Затим, страна реч већ сама по себи носи и неке додатне информације или конотације. Неке од њих указују на њеног корисника. Наиме, тиме што каже: "Ја долазим из енглеског језика", она каже и: "Онај ко ме употребљава образован је и стручан"; тиме што каже: "Ја долазим из света у којем се маркетингу посвећује изузетна пажња", она каже и: "Онај ко ме употребљава пословног је духа и држи корак с временом". Једна конотација тиче се самог означеног појма. Јер, тиме што страна реч каже: "Ја долазим из богатог света", она каже и: "Оно што ја означавам изузетно је, узвишено или отмено". Другим речима, појам именован страном речју склони смо да сматрамо нарочитим, несвакидашњим, компликованим – иако може бити реч о нечем сасвим обичном, чак тривијалном. Такве конотације, које има свака страна реч, могу бити извор мистификације и начин да се изазове страхопоштовање и тамо где му није место. Али страна реч собом носи и једну веома важну информацију: употребљена у одређеном контексту, она се одмах, на први поглед, препознаје као термин. Њен српски парњак, иако је обично одмах разумљив, не личи на стручни назив; он тај статус тек треба да стекне ѕ обично полако и мукотрпно. Ако страној речи треба времена да се "спусти" до лаичког уха толико да буде сасвим прозирна и јасна, домаћој треба времена да се уздигне на ниво техничког назива.

[Мирна]

Primera radi, rečenice „Pričekaj dok se vratim“ i „Pričekaj dok se ne vratim“ imaju istovetno značenje, iako bi se gledajući njihovu strukturu moglo zaključiti da je jedna negacija druge.

Може или:
Причекај да се вратим.

Или:
Причекај док се не вратим.

(„Док“ захтева негацију)


Исти је случај и са „осим ако не“.

Многи нам проблеми, чини ми се, долазе од (лоших) преводилаца с енглеског који механички преносе енглеске конструкције.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Нешто и ништа