Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.04 ч. 17.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Порекло српских слава  (Прочитано 11132 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.941



WWW
« у: 12.47 ч. 14.08.2006. »

Pitanje se odnosi na poreklo srpskih slava. Ja sam sigurna da sam negde cula da su staroslovenski duhovi zvani "domachi", cuvari ognjista i porodice, sa dolaskom hriscanske vere pretvoreni u svece i slave. A onda nadjem ovo: click


Документ који си навела је очигледно написан са намером да потисне стварно значење и порекло славе у корист црквених интереса.

Ствар је наиме потпуно другачија. Срби су пре хришћанства имали своју прарелигију која није била идолопоклоничка и многобожачка у пежоративном смислу који се данас даје таквим изразима.

Имали су веома јак и развијен систем веровања, који је опстао и до данас и поред настојања цркве да га потисне и измени га.

Спрска слава није без разлога остала укорењена у српском духовном животу и после покрштавања. Она је, наиме, била и остала најважнији стуб друштва. Хришћанство јој је променило само назив и унеколико обреде али је у суштини слава иста као хиљадама година.

Слава потиче из култа мртвих, једног од најјачих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су веома држали до породице и односа према прецима. Слава је тада (а и данас) управо одржавала везу са прецима и пореклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслеђе са покољења на покољење и чувале свест о сопственом пореклу а оно се протезало уназад кроз претке све до бога, од кога се то порекло и води.

Стари Словени су у ствари своје богове сматрали својим прецима и тако су се према њима и односили.

Старословенски богови су имали хијерархију и у ствари је постојао само један, врховни бог, који је у ствари представљао тројство.

Поређење са хришћанством указује на мног сличности. Не само што су српске славе преточене у хришћанство тиме шти су атрибути прасловенских богова пресликани хришћанским свецима, већ је чак задржано и значење, обичаји, обреди, па чак и датуми када се славе обележавају. Систем божанстава је остао исти, само су промењена имена, укључујући чак и врховно свето тројство.

У настојању да се што више одвоји прехришћанска религија од хришћанства, црква еј настојала да да потпуно нова тумачења и славама и обичајима, али је то учињено невешто. Многи обичаји и обреди који се данас примењују немају утемељење у хришћанству, али их прасловенска религија итекако добро објашњава. Управо негирањем прсловенског порекла тих обичаја црква је довела до тога да су ти обичаји данас у великој мери извитоперени, искарикирани и доведени до апсурда, пре свега неумереношћу и претеривањима.

Нажалост, о прарелигији постоји врло мало писаних трагова, али их има, као и многих археолошких открића која говоре о начину живота, веровањима и обичајима старих Словена. Неко ко се интересуеј за ову тему, мора заиста да се посвети истраживању да би разумео, јер се то напросто не може сазнати кроз овако летимично дате информације.
Сачувана

ognjenmi
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 76


« Одговор #1 у: 00.50 ч. 15.08.2006. »

 Занимљиво је да се напомене да се у Ведама, најстаријим документима на санскриту слављење предака помиње као шрава.
 У многим речима је настанком словенских језика из протосанскрита р прелазило у л, што вероватно и даје етимологију речи слава.
 Ово вероватно показује да слава представља заиста древну традицију која је постојала још у време Протоиндоевропљана како воле да их зову. Код нашег народа се та традиција одржала заиста дуго. Ова истрајност у обичајим била је једна од особина Срба и зато су и уз неизбежне измене многи прастари обичаји очувани.
 Овде на жалост лежи замка у коју се хватају многи историчари и лингвисти који због ове сличности наших обичаја и језика са њиховим древним претечама покушавају да доведу порекло свих народа из Срба и поистовете Протоиндоевропљане са Србима. Ово наравно нема смисла јер Протоиндоевропљани колико су Срби толико су и Немци или Енглези.
 Ми треба да се поносимо тиме што смо своју традицију очували кроз миленијуме док су је други заборавили.

 Неки од наших обичаја, попут јела на гробљу, се могу повезати са обичајима за које се претпоставља да су постојали у Лепенском виру. Овде опет не желим да ме неко погрешно протумачи да желим да кажем да су становници Лепенског вира били Срби, већ да су се код Срба одржали многи заиста прастари обичаји и да наш народ, на неки начин, чува многе традиције предака Европе.

Огњен
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.941



WWW
« Одговор #2 у: 08.36 ч. 15.08.2006. »

Да, у тумачењима и прихватању тумачења треба бити опрезан, јер су савремени национално романтичарски орјентисани истаживачи склони преувеличавањима и давању значаја улози Срба као народа у старој словенској историји који им вероватно не припада.

Због тога ја избегавам да директно правим везу између Срба и старословенских обичаја. Веза свакако постоји и вероватно су СРби карактеристични по томе што су неке од обичаја успели да сачувају до данас, више него други словенски народи, али стоји да су сви ти обичаји у прехришћанско време били заједнички свим Словенима, а да су се многи очували и међу другим словенским народима.

Неумерене гозбе, карактеристичан за данашње славе али и друге светковине су карактеристичан пример изопачивања обичаја. Приношење хране, пића и других намирница је такође проистекло из култа мртвих. То се не чини само на славу, на дан мртвих или посету гробовима, већ се то чинило свакодневно, сваки пут пре обеда, одвајала се симболична количина хране и остављала прецима. Чак и данас ћете често приметити да старији људи, у било којој прилици пре него што натегну из флаше, мало проспу (често се и прекрсте и изговоре неку молитву). У свкаом случају, са храном и пићем се у таквим ситуацијама не претерује, већ се то ради симболично.

Сама слава је породичан обичај. Обредима везаним за славу присуствују чланови породице и ближи пријатељи. Не прави се од тога светковина. Чак и првославни обреди не подразумевају неопходност било каквог другог деловања осим да се на тај дан спомене светац који је заштитник породице. Не постоји обавеза ни паљења свеће, ни ломљења колача, ни долазак попа, ни прављење гозбе.

Везе Словена са индијским подручјем, Ведама и Санскритом су прилично јасне, мада, због великог временског одстојања и недостатка писаних доказа тешко је направити и јасне релације. Оно што јесте могуће истражити то су сличности у језику, веровањима и обичајима које заиста постоје, а некада су и запањујуће.
Сачувана

ognjenmi
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 76


« Одговор #3 у: 12.20 ч. 15.08.2006. »

 Тај обичај са просипањем пића и намене хране мртвима је страховито стар. Наиме у Лепанском виру мртви су се сахрањивали испод огњишта, а око огњишта остављани су посебни отвори за које се логично претпоставља да су служили да се при оброцима мртвима сипа пиће и оставља храна. На тај начин су мртви преци учествовали у оброку са својим потомством.

 Неоромантичари су направили грешку када су Србе покушали да прошире на у први мах цео Словенски свет, а затим и на све прве Индоевропљане. Међутим њихова заслуга је у томе што су пронашли огромну количину података која је, по свој прилици намерно, била пренебрегнута. Њихова теорија је у ствари реакција на једнако тенденциозну теорију "С Марса у Европу" о доласку Словена шестом и седмом веку. Обе ове теорије су на стакленим ногама. Неоромантичарска не може да докаже своје тврдње и почива на низу претпоставки типа "кад би било". Бечко - берлинска пада чим се узме у обзир да је у то доба о ком они говоре Словена било око сто милиона и нису могли тек тако изнебуха пасти с Марса у Европу, нити су могли дотадашњи становници на подручјима где су Словени тада наводно дошли ишчезнути у планинама.
 Замка у који су упали ови историчари, ако то нису урадили намерно што је вероватније, је та да су племенска имена Словена старија од имена Словен које се заиста и јавља у доба о којем говоре.

 На жалост у државама у којима су Словенски народи никада није било предуслова да они сами о себи на систематичан и аутохтон начин истраже историју. Углавном су далеко испред била свакодневна питања пуког преживљавања, а историчари су се задовољавали да лепо препишу оно што су им лепо у западној Европи сервирали. Све што се дешавало су покушаји способних појединаца који су радили са превише емоција које у науци не смеју бити присутне.
 Читао сам књиге обе стране. Ако из новоромантичарских књига избацимо закључеке њихових аутора и оставимо само податке до којих су документовано дошли видећемо да ако смо слушали историју само у школи о пореклу свог народа не знамо ништа.

Огњен
 
 Огњен Милић

 
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #4 у: 23.58 ч. 26.08.2006. »

Pa dobro, šta to onda znači? Ni moja verzija sa "domaćima" nije tačna? Huh
« Задњи пут промењено: 21.32 ч. 09.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.941



WWW
« Одговор #5 у: 08.00 ч. 27.08.2006. »

Nije. To je do vrlo dobro poznatog kulta mrtvih i nema veze sa duhovima.
Сачувана

Bavnbål
сарадник
гост
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bkkult
Име и презиме:

Поруке: 7


« Одговор #6 у: 19.53 ч. 30.11.2007. »

Када би се на све могао дати тако категоричан одговор,  спознаја живота не би ишла тако закукуљено и замумуљено.  Што ће рећи- Рг Веде, Анкона, Слово в полку Јегореви , и остали бакрачи.   Еволутивна теорија у раној етнолошкој мисли је врло сликовито представила тај проблем.  Али га није разјаснила.

Да ли култ предака и домаћи имају везе? На ово питање ,само питањем могу да узвратим- А зашто не би?

Први култ, још од провале степских народа у време Микенског периода, је култ хероја.  Он је синхронијски везан са култом мртвих , али не  како су их доживљавали Египћани, којима је у суштини само форма  и била битна.  Веровање у дух и душу су два јасно одвојена појма. 

Да појасним код горе поменутих Египћана-

тело је БА

душа је КА

Али ниједно ни друго нису ништа док се тело не среди за  Озирисов Тас. 

Дух  укључује "емисије" душа, вулгарно схваћено , али душе не произилазе из тог духа , јер Паганизам као и пракултови имају тежиште на индивидуалном, тј личном доприносу, што је касније у опраној верзији ушло у Хришћанство.  То индивидуално чини да се свакој души мора дати њено да би заједница просперирала.  Ок, заједница и култ мртвих.

Шта са духом огњишта? Он није из те приче али му је поштовање указивано равноправно.   Али ипак  Агни  или Огањ , Гром огњишта јесте био ту још од вајкада.  Не верујем да је старији ( ипак су умирали а онда укапирали за Ватру) али је био ту скоро па од прве ватре.

Те две колективне представе о духу огњишта , Сунца , Ноћи , Шуме као и душама мртвих су мање више увек коегзистирале.

Прича о шуми Стриборовој је један добар пример , макар и не била народска бајка.

Огњиште је било светиња код Словена и Келта , али не код Германа.  Теорија према којој је змија чуваркућа дух предака  лепо представља моју жељу да , у суштини укажем  да је временом дошло до делимичног преклапаања  ова два  култа , како духова огњишта тако  и предака.  А не мешања , јер суштина и није у томе.

Али, не заборавите да су главе мртвих у Лепенском виру , сахрањиване тако да гледају на исток , где Сунце излази.  Вечита ватра.  У келтским митовима  нестанка Богова , богу Брану одсецају главу , која прича непрестано све док се не окрено ка истоку , да угледа излазеће Сунце.


Моја намера  није била да причам о слави , већ да укажем да увек има места интерпретацијама, чак и кад мислимо да нема. Колико домаћи заиста имају удела у причи о слави , то је већ више питање дијахронијског типа , а не етиолошког.  Шта је старије слава или имендан? И Тако Даље. . .

Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #7 у: 20.29 ч. 04.12.2007. »

Цитат
Срpска слава није без разлога остала укорењена у српском духовном животу и после покрштавања. Она је, наиме, била и остала најважнији стуб друштва. Хришћанство јој је променило само назив и унеколико обреде али је у суштини слава иста као хиљадама година.

Слава потиче из култа мртвих, једног од најјачих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су веома држали до породице и односа према прецима. Слава је тада (а и данас) управо одржавала везу са прецима и пореклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслеђе са покољења на покољење и чувале свест о сопственом пореклу а оно се протезало уназад кроз претке све до бога, од кога се то порекло и води.

Стари Словени су у ствари своје богове сматрали својим прецима и тако су се према њима и односили.
Баш лепо објашњено,Пеђа.. И остали дискутан ти су занилљиве ствари исписали..
У народу се још негују (поред крсне славе) и заветни дани односно заветине..празници целог села или насеља.. Што је опет повезано са прецима ,а пре свега , са знаљем који су им ти преци пренели..Анализа христијанизованих обичаја и календара старије српске вере показује фасцинатно познавање Сунчевог система на примера и кретања Сунца, иако је на ту тему изузетно мало писано до данас.
Слава (у смислу одабраног имендана) би се могла схватити и као врста завета (договора са врло битним претком , називаном Бог) ..

Дело записани у књигама Веда, записани су касније од доба када су се неки високи бледолики појавили ниоткуда међу тамнопутим староседеоцима Петоречја(пенджаба) и почели да певају о својима и свему..И да их поучавају..зато се не може поистоветити у комплету ведизам са србском старом вером јер ведске кљиге нису записали директно сами аутори песама и носиоци знања..
Али Агњи,Агањ,Огањ (огњиште као саборно место Лепенаца и свих старих народа) је такође и корелат Бадњи ( и у ведама постоји свето дрво сличног назива) односно Бадњаку— оном "Богу " који умире да бисе одмах родило мали бог, богић, божић кога дозивају поворке коледара..

И ја лично нисам романтичарски настројена по питању порекла Срба баш из Инђије, и ближа ми је и логичнија теорија о првој подунавској писменој цивилизацији чији су се припадници ширили и освајали просторе, па и тако далеке..
Али доследно пратим све што се по том питању открива..Драго ми је да видим да су се иостали Словени покренули и почели, као и ми, да исправљају доссадашње догме и попуљавају и објашљавају оне историјске енигме и тајне о нашем заједничком пореклу..
Али јесте чињеница да су Срби на Балкану сачували најархаичније и речи и обичаје..и да имају знаља које други народи немају...Наша сабраћа у Германији, ЛУжичани , такође су храбри борци у очувању првобитног.иако је нљима био много теже него нама.. 

КОнректно, шта још могу да додам по питању славе (шраве)..На ведским шравама су се опијали и мељали свест уз помоћ напитка званог сома (или шома)..што је у нашем језику сачувано у изразу "ошомати се" - са описом да је то оно магловито, промењено стање у глави које настаје под утицајем алкохола..
Као и да све то , што славимо под именом слава, уствари представља неки одређен положај Земље према Сунцу(нпр Дјурдјевдан.. егзактна средина годишњег доба пролеће)..Сунца према неком другом телу или делу наше Галаксије (нпр Св.Никола, пре тога Воден).. па би се могло претпоставити да код Срба (кад се реконструише по народним песмама и етнолошким обичајима  и кад се уклоне христијанизовани наноси) има више знања него што је описано у Ведама..

Још један детаљ..онако како се рачунају године код нас (да је данас 7515.) па црква тврди да је то преузето из антиохије, сиријске прве хришћанске заједнице, а староверни тврде другачије.. читах један текст на енглеском о истраживаљу индијаца кад се могла десити чувена битка на Курук пољу, описана у Великој Бхарати као рат војске бледоликог Арјуне са рођачким противницима..Чудна је подударност да ту годину данашњи индијци рачунају на око 60ак година пре те наше календарске 5508 пре нове  ере па одатле постоји могућност да се за нулту годину нашег календара (по аутохтонистима) узима датум кад су кренуле миграције према западу..

Има ту још много нерешених ствари, свакако нам треба још података из тог сакривеног и прикривеног обиља фалсификата да бисмо могли да сазнамо праву истину о нашим прецима.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!