Глагол „имати“

[Madiuxa]

E, pa meni nije...

[Оли]

Ма ни то не негирам. Ради се о конкретном примеру/примерима, журим, па не могу да се враћам да их цитирам.

[Madiuxa]

Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum....

[Вученовић]

E, pa meni nije...

Како бре није?

[Вученовић]

Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum....

Ни случајно! Овде је све време реч о критеријуму за оцењивање писмених задатака. Наставник свакако мора да учини све да заобиђе лични укус, зар не?

[Madiuxa]

Svakako. Zato i treba da zna kad je pitanje tačnosti a kad pitanje ukusa...

[Оли]

Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum....

Ни случајно! Овде је све време реч о критеријуму за оцењивање писмених задатака. Наставник свакако мора да учини све да заобиђе лични укус, зар не?

Наставник мора да се бави и стилом и стилским грешкама. А у примерима које сам ја навела, наћи ћу их нешто касније, мислим да се ради о стилски лошим конструкцијама.

[J o e]

Зар ником за два месеца писања о овоме није пало на памет да овде није реч о стилској грешци (или „грешци”), већ о чисто синтактичкој!

У безличним реченицама са глаголом имати (у то не спадају реченице: Имам сестру, Имаш ли кафе?) оно што стоји у генитиву јесте логички субјекат (Има сунца). О томе пише Поповић у средњошколској граматици и даје онај чувени пример: Данас има наставе, Јуче је било наставе, Сутра ће бити наставе. Дакле, само у презенту се у тим егзистенцијалним реченицама (означавају постојање) користи глагол имати, а у свим осталима глагол бити. Традиционално се у нашим граматикама о овоме говори шкрто, и то што се у савременом језику у тој конструкцији уместо старијег Има једне куће (ген.) почело чути Има једна кућа (ном.) не бележи чак ни Стевановић у свом великом Савременом сх. језику: код њега може само генитив. У новије време (2005) Клајн је у Граматици српског језика писао: „Из ове глаголе именица по правилу иде у генитиву, осим у садашњем времену у једнини, и то само у потврдном облику, ако је именица бројива. С небројивом именицом ишао би генитив.” Он даје пример Има један проблем.

Закључак: ако је реченица 1) потврдна, 2) у презенту, ако је именица 3) бројива и 4) у једнини, та именица може стајати у номинативу (питање је коју синтактичку функцију врши, тешко да је логички субјекат, можда нека допуна), што ће рећи да су примери Има једна кућица, Има једна пећина строга, Има један цветак — књижевни.

[Оли]

а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа.

Зар ником за два месеца писања о овоме није пало на памет да овде није реч о стилској грешци (или „грешци”), већ о чисто синтактичкој!

Наравно да је све већ објашњено, на овај или онај начин, прочитај пажљиво све коментаре од почетка, а затим и линк на који је неко упутио и који се бавио сличним питањем. Дискусија се развила искључиво због реченице коју сам ја написала, а коју сам ево сад пронашла и цитирала. Чак и ту нисам написала да је у питању стилска грешка, већ да ми то стилски није лепо и мислим да ће ти, ако све пажљиво прочиташ, бити јасно да си исправио тачно у тачно.

[Madiuxa]

Јое, хвала на објашњењу. Сад знам и ЗАШТО је "има једна кућа" тачно, као и то да се уопште не ради о стилу, већ о синтакси.

[Оли]

Јое, хвала на објашњењу. Сад знам и ЗАШТО је "има једна кућа" тачно, као и то да се уопште не ради о стилу, већ о синтакси.

Баш се радујем што ти је Џо све објаснио .

[Катарина]

 Zdravo!
Redovno pratim sta pisete i o cemu razgovarate na forumu.  Dosta toga sam naucila ovde. Hvala vam. 
 Hej,a zar rec JEDNA u datom primeru nije pleonazam? :)

[Madiuxa]

Ne verujem. Mogu biti i dve i tri i četiri kuće... Ček da vidimo šta kažu ovi pametniji...

[Катарина]

Pre mnogo godina u NEKOM malom gradu, dobar ucitelj nauci svoje djake da izbegavaju rec  JEDNA u svom izrazavanju.

Najcesce se broj odredjuje imenica uz koju stoji. 
Pitam se . . pitam da li je to tako.
 

[Катарина]

Pre mnogo godina u NEKOM malom gradu, dobar ucitelj nauci svoje djake da izbegavaju rec  JEDNA u svom izrazavanju. 

Najcesce se broj odredjuje imenica uz koju stoji.  
Pitam se .  .  pitam da li je to tako. 
 
Sve to u interesu lepog izrazavanja. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Глагол „имати“