Аутомеханичар, ауто-механичар или ауто механичар (или нешто четврто)?

[Дејан Мратинковић]

Ако погледате по Интернету, сва три облика су присутна и отприлике подједнако заступљена.  Штавише, обавештења неких школа о траженим профилима и примљеним ученицима у истом тексту користе комбиновано 2 или 3 варијанте.  Да не улазимо у то како се мајстори оглашавају.

Шта је правилно? Да ли исто важи и за сва "ауто" занимања - лимаре, електричаре и слично?

Кључне речи, чисто да ради када се врши претрага по латиници, ако затреба:
Automehaničar,auto-mehaničar,automehaničar

Иначе, "Провера правописа" није пријавила грешку.  Да ли то значи да су сви облици правилни?

[Зоран Ђорђевић]

Колико ја знам правилан је само облик аутомеханичар. И сви остали занати - аутолимар, аутолакирер, аутоелектричар...

[Madiuxa]

Једнотомни РМС каже:
аутоелектричар (ауто-електричар)
аутоинструктор (ауто-инструктор)

али:
аутолимар
аутолакирер
аутомеханичар


Затим:
ауто-камп
ауто-клуб
ауто-дизалица...

И много других речи које имају префикс ауто- и неке су са цртицом неке без цртице. Једно је сигурно — нема ни у једном случају верзије са две речи. Дакле, ако ниси сигуран, треба проверити стручну литературу.

[Miki]

Овде је реч о чувању акцената. Називи занимања су једна акценатска целина, са кратким узлазним нагласком на првом слогу, док код неживих ствари: ауто-камп, ауто-дизалица итд., свака реч чува свој акценат — постоји мала станка код изговора — па се зато пишу као полусложенице. Брунхилда ће дати тачне акценте, уколико моји нису тачни: àуто-кȁмп, àуто-дѝзалица (немам краткосилазни на И [са две цртице], а требало би да је тај), итд.

[Madiuxa]

Не могу да дајем акценте јер их немам, али ми се твоје објашњење зашто неке речи имају цртицу а неке не чини сасвим логичним.

С друге стране, не разумем зашто аутоелектричар и аутоинструктор имају и верзије са цртицом у загради. Не знам како то да тумачим. У РМС пише да су верзије у заградама најчешће творбено-морфолошка варијанта дате речи... Међутим, не разумем зашто аутоелектричар и аутоинструктор имају те творбено-морф. варијанте у загради, а остала ауто занимања их немају....

[Бојан Башић]

Odvojeno pisanje nikako ne dolazi u obzir, jer je auto- nesamostalan formant. Potrebno je, dakle, ustanoviti kada pišemo s crticom, a kada spojeno, što činimo razmatrajući shvata li se spoj kao jedan pojam (kada pišemo spojeno), ili pak kao slobodan spoj (kada pišemo s crticom). Jednoakcenatski izgovor svakako je znak sraslosti, što je Miroslav dobro primetio, ali greši kada to pokušava da poveže sa zanimanjima i neživim stvarima: i spoj sa zanimanjem može biti slobodan, npr. auto-preprodavac.

Pošto su ove smernice prilično „labave“, Pravopis ih ne navodi kao pravila već kao preporuke. Otuda se u Matičinom rečniku pojavljuju i pojmovi u zagradi, a kod ostalih „zanimanja“ ih nema verovatno zato što su autori ocenili da su ona neosporno srasla (da li na osnovu prakse ili nečeg drugog), dok se kod dvaju navedenih u obe varijante još, po njima, oseća kolebanje.

[Зоран Ђорђевић]

На шта би личило: физио терапеут?

[Miki]

На шта би личило: физио терапеут?

Сигурно спојено. То је једна акценатска целина. Требало би да је краткосилазни на првом И.

[J o e]

Не него физиотерапèут.
Битније од тога на којем је слогу акценат јесте то што је изговор само један од фактора (и то само спољашњи, формални) — који одређују има ли нека реч цртицу/белину или не.  Много је битније да ли су делови посебне, самосталне речи; колико су срасли међу собом, колико је чест израз и др.

Уосталом, и тако обичан израз као напамет / на памет може се изговорити исто (с краткосилазним на на и дужином на е) у реченицама Не пада ми на памет и Он учи напамет, а да контекст и даље одређује хоћемо ли писати овако или онако.  Понекад правописци чине медвеђу услугу акцентолозима што не уважавају више акценат.  Онда акцентолози морају да склањају силазне акценте с унутрашњих слогова и тако се и јављају монструозни ликови као àутолимāр и сл. , које, сигуран сам, нико жив не изговара како је написано.

[Дејан Мратинковић]

Одавде недвосмислено следи да је онда једино правилно АУТОЛИМАР и АУТОБРАВАР.    

Међутим, када у Гугл укуцам AUTOBRAVAR (латиницом, ћирилична варијанта нема резултата), Гугл ме питада ли сам мислио "AUTO BRAVAR", и заиста, од пар сајтова посвећених овом занимању сви користе одвојену варијанту, без цртице.   

И цео повод ове теме и приче - визит карта коју сам недавно добио приликом поправке браве на ауту (јел ово правилно? Или морам рећи АУТОМОБИЛУ?), на којој лепо, одвојено пише: АУТО БРАВАР.   

А ту је и сајт ПОРТАЛ СРБИЈА.     Очекивао бих да неко ко стави реч СРБИЈА у име сајта, бар зна правопис.     Елем, на линку испод можете видети да су код њих сва АУТО занимања исписана одвојено.   

hxxp: www. portal-srbija. com/index. php?option=com_content&task=blogcategory&id=1392&Itemid=1535

Да ли се оба ова случаја могу тумачити искључиво као неписменост, или постоји друго објашењење?

[Психо-Делија]

Хех, нема другог објашњења.

[J o e]

Код непрецизно дефинисаних правописних правила, као што је ово, нема двосмисленог и недвосмисленог.  Све је остављено интерпретацији читаоца, а што је он упознатији са језичким системом (конкретно, правописним), то ће боље протумачити правило.  У случају аутолимара, Правопис даје предност спојеном писању, а не искључује писање са цртицом.  (То је попут оног: Хајдук Вељку [боље] и Хајдук-Вељку. ) На једном месту чак пише: „У избору између (2) [спојеног] и (3) [са цртицом] треба поштовати и право аутора да сам оцени претежни карактер споја [тј.  да ли је спој оказионалан или устаљени израз]. ”

Кренемо ли сопственом логиком, и аутобравар (који се у Правопису не помиње) морао би да се понаша као аутолимар (и једно и друго су занимања), а зашто аутолакирер има предност спојено, а ауто-трке са цртицом, зашто је аутостопер, али ауто-делови, зашто је нашој норми једно обично (често) а друго необично (оказионално) — рећи ће нам, надајмо се, неко ново издање Правописа.

То што већина људи пише ауто бравар последица је језичког осећања просечног говорника, у коме је то обичан спој две именице (које се најчешће и пишу одвојено по Правопису).  Међутим, за правописце ауто(-) је несамосталан формант, скраћен од аутомобилски, (за разлику од разговорног језика, где је права реч) и зато се мора писати или спојено или са цртицом.

[Miki]

Може ли Џо (овако ћирилички)? Добродошао на форум, и хвала на исцрпним анализама.

[Бојан Башић]

...а зашто аутолакирер има предност спојено, а ауто-трке са цртицом, зашто је аутостопер, али ауто-делови, зашто је нашој норми једно обично (често) а друго необично (оказионално) — рећи ће нам, надајмо се, неко ново издање Правописа.

Može se i do tog novog izdanja malo analizirati. U primerima auto-trke i auto-delovi formant se može sasvim odvojiti: auto i moto trke (ovde se, dakle, čak piše razdvojeno, prema pravilu o udvojenim formantima), auto i avio delovi, što ukazuje na pojedinačno posmatranje sastavnica (dok bi se, recimo, auto i moto lakirer teže dalo „progutati“). Još jednom bih podvukao da ovo nema veze sa zanimanjima, jer se i npr. spoj auto-preprodavac (koji sam već naveo kao primer u kom pisanje s crticom ima prednost, kako je zabeleženo i u Pravopisu) slično može „razbiti“: auto i avio preprodavac.

[J o e]

Mea culpa.   Превидео сам да Правопис даје ауто-превозника, авио-препродавца, ауто-трговца. 

Овим је онда још јасније колико је Правопис смрсио конце писању ових несрећних префиксоида.   Логично је, што рече Бојан, да се једна група теже раздваја при удвајању саставница, а друга лакше (мада и то већ спада у правописну „егзегезу” јер нигде није екплицирано), али и даље остаје замагљен критеријум по коме треба да напишем ауто и мото трговац, али зато морам да заборавим сушту језичку економију и да превалим преко уста аутоелектричар и авиоелектричар (ако таква професија постоји), пошто се ови потоњи „теже раздвајају”. 

Хоћу рећи: не износим опречан став, али примећујем да правопис не сме остављати овакве празнине у правилима (а њих сигурно има).   Иначе је аналогија добар метод када треба да одредимо како се пише нека нова реч које нема у Правопису.   Овде она пада у воду.   Да не пада, могли бисмо без размишљања рећи је ли ауто(-)бравар овако или онако.   Можемо, истина, тестирати реч оним раздвајањем (шта је природније ауто и авио бравари или аутобравари и авиобравари?), али то је све само нагађање: једном је природније једно, другом друго.   (Додуше, Правопис нам и даје ту слободу.  )

Надам да је јасније зашто је потребна ревизија овог правила. 

Може ли Џо (овако ћирилички)? Добродошао на форум, и хвала на исцрпним анализама.

Може.  Боље вас нашао!

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Аутомеханичар, ауто-механичар или ауто механичар (или нешто четврто)?