Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.14 ч. 23.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Dodatne informacije o transkripcionim pravilima za engleski  (Прочитано 40226 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #45 у: 02.44 ч. 16.11.2009. »

Erat je valjda prošlo vreme (imperfekt) glagola biti, dakle „što je bilo“. Koliko sam ja upoznat s korišćenjem te fraze, ona se upravo odnosi na ono što je prethodnog trenutka pokazano, i označava da je to to, sad možemo staviti tačku... Možda sam radije trebao staviti „što bi (ovime) bilo“ ili slično.

Mislim, u bukvalnom prevodu to bi bilo nekako kao „što je bilo da mnome bude pokazano“ — ovo treće je neki gerundiv prvog lica u akuzativu, bla-bla, pa tako okej, mogao bi u tom kontekstu i tvoj prevod biti dobar.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #46 у: 03.07 ч. 16.11.2009. »

ovo treće je neki gerundiv prvog lica u akuzativu

Oblički jeste jednako gerundu u akuzativu, ali ovde je upotrebljeno u nominativu srednjeg roda gerundiva. Dakle, ako bi baš hteo bukvalan prevod, glasio bi „što je bilo da bude pokazano“ (ovo dosta liči na ono što si na kraju napisao, ali ne vidim odakle ti mnome), a uz malo stilskog doterivanja postaje „što je i trebalo dokazati“.
« Задњи пут промењено: 03.09 ч. 16.11.2009. од Бојан Башић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #47 у: 03.25 ч. 16.11.2009. »

Da, smeo sam s uma vreme. Ja sam to „bude pokazano“ u bukvalnom prevođenju isprva stavio (kao i to „mnome“ koje sam isto odnekle izbunario, a nema ga zapravo Smiley) ne bih li njime u tome bukvalnom, detaljnom prevodu označio da je taj latinski gerundiv takođe i u pasivu, ali vidiš, ti si pravilnije protumačio iz mojih reči ono što i nisam bio napisao — treba zapravo to da bude futur, dakle „da bude pokazano“ baš u tom smislu „treba da...“

Što je dobro kad ti drugi istumači šta si zapravo trebao reći svojim rečima, a ti ono mislio na nešto drugo. Cheesy
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #48 у: 17.24 ч. 16.11.2009. »

Пред две-три године, на једном сајму књига у Бањој Луци прелиставао сам неку монографију о Пупину кад ми је за око запела Пупинова фотографија на трећој страници књиге са његовим потписом испод. Одмах сам приметио да се Пупин потписао као МихаЈло, ћирилицом, где  се оно слово "ј" (односно, његов доњи наставак) несумњиво истицало међу осталим словима и никако се није могло помешати са нпр. словом "и" у Михајло. Дакле, и ово је још једна потврда Бојановог навода, а и преовлађујуђег мишљења (у новије време) да је Пупину било име Михајло, а не Михаило.

Цитат
A evo, našao sam u Pravopisu u t. 105 e: „Naša imena u drugim zemljama (ljudi u dijasporama i rasejanju) pisaćemo kako zaista glase: Miloradović (u Rusiji), Petrović, Tomić (u Rumuniji) i sl.“ Po tome bi onda Mihailo Pupin ipak bio Mihailo Pupin, i bilo bi Ković, Blagojević i Milan Panić.

Можда по први пут се нећу сложити с Правописом, али морам да кажем: Ова правописна одредба је поприлично недоречена и нејасна првенствено због коришћење синтагме "наша имена" - која су то и чија "наша имена" и на кога се ту мислило? Да ли се мислило само на српска имена, имена Срба из Србије, имена Срба и из Србије, али и осталих делова покојне Југославије, на имена и Срба и Хрвата и Муслимана итд. Затим, у нареченој одредби се у примерима не помињу "наша имена" у англофонским земљама, вероватно зато што на том терену није све онако скоцкано и утегнуто као у земљама "дијаспоре и расејања" (узгред, зар то нису синоними?). Сем тога, Прћић се никако не слаже са том одредбом, што се ласно (да парафразирам Ђорђа) може доказати цитатима из Прћићеве књижице где лепо стоји: Малкович - НЕ Малковић, Богданович - НЕ Богдановић (иако се несумњиво ради о "нашим именима"). У предговору књижици Прћић се нигде експлицитно не изјашњава о именима са "ових простора", али је са наведеним одредницама изразио своје мишљење о наведеном проблему. Такође, код одређеног броја "наших имена у дијаспори и расејању" "изворни изговорни облик ...  није познат, па изговорни облик у енглеском језику остаје као једино прихватљиво и неизбежно полазиште". Као пример бих навео презиме Kovic за које уопште није сигурно одакле потиче и да ли је негде успут изгубљена она квачица на "c"  (ако је икада и постојала). Тек треба доказати да ли је Kovic "наше име" или не. С друге стране, ову правописну сугестију бих и могао прихватити за презиме Panić (Пупин, Јововић, итд.) будући да та презимена још увек нису изгубила "свој изворни изговорни облик" и мудро би било да се преносе и пишу "онако како заиста и гласе". Одмах се намеће питање: А шта се Лолитом Давидович/Давидовић или Даницом/Даником Патрик? На основу Прћићевих примера било би Давидович и Даника, а на основу правописних одредби било би Давидовић и Даница. Ком се царству приклонити? Ево и "тврђег ораха": На Википедији на српском језику постоји чланак Ленс Шијан о америчком официру српског порекла, добитнику Медаље части за храброст показану у борбама у Вијетнаму. Из чланка сазнајемо да је Ленс српског порекла, да су му родитељи Силвестер (сиц!) и Џејн (сиц!), да је рођен у Висконсину и да му име и презиме у изворној графији гласе Lance Peter Sijan! Копајући по мрежици, успео сам да дођем до податка да то презиме Американци изговарају као (транскрибовано) Сајџан, дакле, сасвим у духу морфолошко-фонетске структуре енглеског језика, али је аутор чланка, без навођења ити једног извора на српском језику, дакле, позивајући се само на енглеске изворе, насловио чланак као Ленс Шијан. Да ли је био у праву или не - просудите сами. Овом сам поучном причицом и горњим примерима само хтео да покажем како једна неодређена и штура одредба у Правопису никако не може да у потпуности разреши све дилеме које се јављају при транскрипцији са других језика (поготово енглеског).

 
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #49 у: 21.18 ч. 16.11.2009. »

Када сам рекао да Американци читају "по Вуку", како је написано, мислио сам управо на ово што је Делија малопре написао:
Цитат
Копајући по мрежици, успео сам да дођем до податка да то презиме Американци изговарају као (транскрибовано) Сајџан, дакле, сасвим у духу морфолошко-фонетске структуре енглеског језика,

Читају, дакле, онако како је написано, али као да је на енглеском. Отуда  Пјупин и сви остали. Они се, рекао бих, уопште и не труде да имена, написана латиницом, транскрибују. Она арапска и друга транскрибују по звучности, рецимо Kharzai. Или Tut Ankh Amon (ако сам добро запамтио натпис на табли у једној репортажи из Египта).
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #50 у: 07.54 ч. 17.11.2009. »

Цитирано: Зоран Ђорђевић
Читају, дакле, онако како је написано, али као да је на енглеском. Отуда Пјупин и сви остали. Они се, рекао бих, уопште и не труде да имена, написана латиницом, транскрибују. Она арапска и друга транскрибују по звучности, рецимо Kharzai. [...]

Како је написано, као да је на енглеском, само што то често не излази на исто код свих говорника, па је ту какофонија. Транскрибује се не знам тачно по чему, тек и за врло познате личности изађе на неколико варијанти (Gaddafi, Gadhafi, Qadhafi…), па је ту какоскриптија. Укратко, појаве којима се чланови овог форума често ругају у српском језику, у енглеском су редовно стање ствари.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #51 у: 09.43 ч. 17.11.2009. »

Цитирано: Зоран Ђорђевић
Читају, дакле, онако како је написано, али као да је на енглеском. Отуда Пјупин и сви остали. Они се, рекао бих, уопште и не труде да имена, написана латиницом, транскрибују. Она арапска и друга транскрибују по звучности, рецимо Kharzai. [...]

Како је написано, као да је на енглеском, само што то често не излази на исто код свих говорника, па је ту какофонија. Транскрибује се не знам тачно по чему, тек и за врло познате личности изађе на неколико варијанти (Gaddafi, Gadhafi, Qadhafi…), па је ту какоскриптија. Укратко, појаве којима се чланови овог форума често ругају у српском језику, у енглеском су редовно стање ствари.


Ја бих рекла да нема енглески (као ни многи други језици) правила за преношење страних имена у енглески, па онда пише свако како хоће, и наравно, чита како хоће... Оно, требало би да се пише у оригиналу, ако је латиничан језик, али за те друге језике који имају сасвим друго писмо... Хм, сад се сетих да у Правопису пише да се кинеска имена пишу према неком пин-јину, а арапски користи, ево преписујем: "латиничка фонолошка транскрипција систем ДМГ з којој сваки глас (фонема) има посебан знак, тако да структуру арапских речи показује прецизније него арапско писмо, у ком се обично изостављају самогласници." Проблем је у томе, изгледа, да се овај сисем ДМГ не користи увек, заправо користи се само у научним текстовима, па одатле и толико писаних верзија на енглеском једног арапског имена.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #52 у: 14.38 ч. 17.11.2009. »

Ја бих рекла да нема енглески (као ни многи други језици) правила за преношење страних имена у енглески, па онда пише свако како хоће, и наравно, чита како хоће...

На основу чега је онда професор Прћић правио табелу? Онако како би он изговарао?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #53 у: 16.09 ч. 17.11.2009. »

Ја бих рекла да нема енглески (као ни многи други језици) правила за преношење страних имена у енглески, па онда пише свако како хоће, и наравно, чита како хоће...

На основу чега је онда професор Прћић правио табелу? Онако како би он изговарао?
Не разумем. Прћић је правио табелу за енглески и енглеска имена и географске појмове. А као што већ рекох (нисте читали до краја, Зоране:)), постоје одређена правила за нпр. кинески и арапски, тако да је Прћић ако је морао, користио та правила, мада не видим какве везе имају правила читања кинеског или арапског са енглеским, и Прћићевим правилима...


Ехем, морам признати да се само упетљавам с овим одговором, јер заправо не капирам ваш коментар... Би ли били љубазни и мало појаснили шта сте хтели рећи истим?
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #54 у: 20.19 ч. 17.11.2009. »

Ехем, морам признати да се само упетљавам с овим одговором, јер заправо не капирам ваш коментар... Би ли били љубазни и мало појаснили шта сте хтели рећи истим?

Исто што и ти:

Цитат
Ја бих рекла да нема енглески (као ни многи други језици) правила за преношење страних имена у енглески, па онда пише свако како хоће, и наравно, чита како хоће...

Не знам зашто бисмо страна имена морали да усклађујемо са енглеском транскрипцијом. Некада смо говорили Мао Це Тунг, а сада мора Мао Цедун. И многа друга, некада тросложна кинеска имена сада транскрибујемо, званично (у новинама), као двосложна, по амерички. Зашто не по шпански или немачки?
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #55 у: 20.51 ч. 17.11.2009. »

Цитат
Не знам зашто бисмо страна имена морали да усклађујемо са енглеском транскрипцијом. Некада смо говорили Мао Це Тунг, а сада мора Мао Цедун. И многа друга, некада тросложна кинеска имена сада транскрибујемо, званично (у новинама), као двосложна, по амерички. Зашто не по шпански или немачки?

Зоране, ја не знам за ту одредбу из Правописа (да се страна имена усклађују са енглеском транскрипцијом). У Правопису постоје детаљно разрађена правила за транскрипцију личних имена из неколико главних светских језика, па и из енглеског и кинеског. На основу тих и таквих правила ради се транскрипција, а не по узору на "енглеску транскрипцију" (ма шта то значило). Додуше, правописна правила за транскрипцију са енглеског, као што је неколико пута на овом форуму били речено, прилично се недоречена и непрецизна, па се транскрипција са енглеског ради на основу правила англисте Т. Прћића, а по препоруци Одбора за стандардизацију српског језика.

Што се тиче кинеског језика, ево цитата из Правописа са почетка одељка о транскрипцији са кинеског:

Цитат
124. Кинеска имена, будући да се кинески језик служи идеографским писмом (хијероглифима), примали смо раније највише посредством енглеске транскрипције, а последњих година посредством латиничке транскрипције усвојене у самој Кини (као помоћно писмо, тзв. пин'јин) коју можемо узети као непосредно изворно писмо. Основна је разлика у третману два реда кинеских сугласника  . . . Нпр: име једног кинеског језера писало се енг. TUNG TING и код нас Тунг Тинг, док је у пин'јину DONGTING, одакле и наше новије Дунгтинг.
127. Мао Цедунг или Мао Дзедунг (MAO ZEDONG)? ... Биће погодније за наш језик да пишемо  ц: Мао Цедунг, Ценг Гуофан, а не "Дзенг" итд.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #56 у: 20.56 ч. 17.11.2009. »

Pa ne usklađujemo ih prema engleskom. Ipak niste pročitali drugi deo moje poruke:
Цитат
Хм, сад се сетих да у Правопису пише да се кинеска имена пишу према неком пин-јину, а арапски користи, ево преписујем: "латиничка фонолошка транскрипција систем ДМГ з којој сваки глас (фонема) има посебан знак, тако да структуру арапских речи показује прецизније него арапско писмо, у ком се обично изостављају самогласници." Проблем је у томе, изгледа, да се овај сисем ДМГ не користи увек, заправо користи се само у научним текстовима, па одатле и толико писаних верзија на енглеском једног арапског имена.

Sistem DMG kao i taj pin jin, nisu engleski sistemi, vec su kao i IPA, svetski fonoloski sistemi, pa ih stoga svi i koriste. Stoga, na engleskom se pišu prema ta dva sistema, a u srpskom se transkribuju prema ta dva sistema. Ni u kom slučaju nećemo transribovati arapsko ime prema Prćiću, zašto bismo to radili? U Pravopisu postoje pravila za transkripciju sa arapskog, a i sa kineskog, kao što rekoh, a uzimaju se za osnovu što se arapskog tiče, taj DMG sistem, a za kineski pin jin.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #57 у: 21.05 ч. 17.11.2009. »

Јасно ми је. Упетљао сам се у тему о којој знам врло мало.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!