Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« у: 14.07 ч. 08.09.2008. » |
|
Захсеншпигел или Захзеншпигел? Ово друго С ми је проблем. А ово друго... Линевиј или Линевил? Фала ви унапред! Б.
|
|
« Задњи пут промењено: 15.26 ч. 08.09.2008. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 15.53 ч. 08.09.2008. » |
|
Захсеншпигел. Друго ѕ није озвучено. Ово је по изговору, а староставне књиге ће можда налагати другачије. А ово друго... Да ли је место у Француској или у Америкама? Ако је у Америкама, имамо нпр. Луисвил ( Luisville), што је амерички изговор, али како имамо акценат на Е, Lunéville, што Амери засигурно не бележе, требало би по правилима пресловљавања са француског: Линевиј. П. С. Ево, сад прогуглах — то је нека покрајина у Француској, ако се не варам, па ондак Линевиј, не? П. П. С. Психо је „огрезао“ у ове транскрипције, па да чујемо његов суд.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #2 у: 16.05 ч. 08.09.2008. » |
|
Захсеншпигел. Друго ѕ није озвучено. Ово је по изговору, а староставне књиге ће можда налагати другачије. Питање је да ли се немачко chs транскрибује у хс или у кс. То х је некако чудно, тврдо у њиховом изговору. Да ли бисмо немачко sechs (шест) транскрибовали у зекс или зехс?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #3 у: 17.14 ч. 08.09.2008. » |
|
Немачко ch је х, тако да би sechs било зехс. МинХен је MünCHen. Мене је интересовало ово друго s јер нисам била сигурна како се заправо изговара.
Фала, Мики, сигурно је тако како ти кажеш, јер је транскрипција прављена према изговору.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #4 у: 17.37 ч. 08.09.2008. » |
|
Има смисла оно што каже Вученовић, али ако се код нас строго преноси по словном запису онда Захсеншпигел. У конкретном случају чује се, сигуран сам, баш Х.
Ипак се изговара /зекс/, а чује се којегде и какво умекшавање: К уместо Г, ако је на крају речи: Tag /так/. Дакле, питање је како се код нас преноси, да ли се увек поштује да је CH = Х, или, ако је баш по изговору, преноси ли се са зекс или зехс, јер и сами Немци записују изговор као /zeks/?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #5 у: 17.53 ч. 08.09.2008. » |
|
Ево, сад прогуглах — то је нека покрајина у Француској, ако се не варам, па ондак Линевиј, не? Француски изговор био би: [lynevil], што би значило да се преноси као Линевил. Истина, по Правопису се група il(le) транскрибује као иј, али то вероватно важи за примере када се то заиста изговара са [ij], што овде није случај.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #6 у: 18.08 ч. 08.09.2008. » |
|
Истина, по Правопису се група il(le) транскрибује као иј, али то вероватно важи за примере када се то заиста изговара са [ij] Upravo tako: „ILL iza suglasnika prema izgovoru, kao ij (češće) ili kao il.“
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #7 у: 18.30 ч. 08.09.2008. » |
|
Има ли сличних смерница за немачки изговор, или се ту преноси и према осећају, пошто има примера када се иста реч изговара на два начина зависно од дела земље?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #8 у: 20.19 ч. 08.09.2008. » |
|
Prema transkripciji sa nemačkog jezika, kao što rekoh, CH je H i uvek H. Dakle, sechs je SEHS, iako možda zvuči više kao zeks. Ne zaboravimo da je transkripcija približno prenošenje glasova, a ne identično prenošenje glasova iz stranih jezika. Setimo se španskog CH koje se NIKAKO ne izgovara kao Č, ali se kod nas ipak tako prenosi i nikako drugačije. Transkripcija sa nemačkog je vrlo jednostavna i jasna, jedini problem je to slovo S (meni barem, jer nisam još provalila u čemu je štos) jer se ponekad izgovara kao S a ponekad kao Z u istim slovnim kombinacijama. Npr: Seidlitz — Зајдлиц Siemens — Сименс Svi glasovi koji nisu navedeni ovde transkribuju se prema slovu kojim se označavaju, dakle, G je G pa će i Tag biti TAG a ne tak PS:Hm... Sad vidim ovo: као и у сугласничким комбинацијама LS, RS, MS, и NS — З Dakle, pošto je ono bilo CHS, to jest, S NIJE iza L, R, M ili N, onda je logično zaključiti da će biti S....
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #9 у: 20.28 ч. 08.09.2008. » |
|
Има ли сличних смерница за немачки изговор, или се ту преноси и према осећају, пошто има примера када се иста реч изговара на два начина зависно од дела земље?
Neće da može to prema osećaju . Kao odrednica se uzima književni nemački (Bojan će sigurno znati da ti bolje kaže koji je to dijalekat od mnogih koji se govore u Nemačkoj). Ništa se ne prepušta osećaju, jer kol'ko ljudi, tolko i osećaja . Primera radi, slovo LL i slovo Y se u španskom u zavisnosti od dela Španije ili latinoameričke zemlje izgovara na više načina - može kao lj, kao j, kao đ (najčešće u Španiji, na primer), a u Argentini, Urugvaju i Čileu se izgovara kao lepo i ćisto Ž! Najređi je izgovor kao LJ, ali se prema transkripcionim pravilima na srpski LL prenosi upravo tako — kao LJ, a Y kao J.
|
|
« Задњи пут промењено: 20.30 ч. 08.09.2008. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 22.39 ч. 08.09.2008. » |
|
Има и где ће да може и да мора по осећају , а то је управо „загонетно С“ и како се оно преноси, да ли као С или као З. Када је на почетку речи, испред самогласника, онда као З, а изузеци су називи неких насељених места (Салцбург) и сл. Такође се изговара као З ако стоји унутар речи између самогласника ( Käse /кезе/ = сир, Gemüse /гемизе/ = поврће) али до другог или трећег слога, као и у поменутим сугласничким групама ЛС, МС, НС, РС. Као што ти знаш у ком положају ће се шпанско Y како пренети (уствари изговорити, а преноси се са Ј), тако и ја могу мало „на осећај“ са немачким називима местâ, која ипак преносимо двојако почињу ли са С праћено самогласником, а према изворном изговору. Допуна: Извињавам се, сад увидех да погреших горе тројако кад бејах написао „сугласника“ где треба да стоји „самогласника“, писавши у брзини. Сада је исправљено.
|
|
« Задњи пут промењено: 01.57 ч. 09.09.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #11 у: 22.48 ч. 08.09.2008. » |
|
Ma nece da moze... Ti mozes po osecaju jer je transkripcija sa nemackog napravljena tako da sledi izgovor. A ono za spanski nije isto sto i S u nemackom. Igovara se razlicito, ali ne u zavisnosti od polozaja u reci, nego u zavisnosti od geografskog polozaja. Mora da postoji odredjenije pravilo za to nemacko S...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 22.54 ч. 08.09.2008. » |
|
Ma nece da moze... Ti mozes po osecaju jer je transkripcija sa nemackog napravljena tako da sledi izgovor. A ono za spanski nije isto sto i S u nemackom. Igovara se razlicito, ali ne u zavisnosti od polozaja u reci, nego u zavisnosti od geografskog polozaja. Mora da postoji odredjenije pravilo za to nemacko S...Већ си то негде помињала, мрзи ме да претражујем, и тамо ти људи одговорише да то ипак иде по изворном изговору, тј. једноставно мораш знати како се то фамозно С изговара у датом положају. Можда по Интернету има записа изговора именâ већих места која могу бити мало проблематична. Мада, мислим да није велика грешка ако се покаткад пренесе са З према смерницама за пресловљавање, а оригинални изговор „налаже“ С.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
|