Glasovne promene u reči viteški

[Оли]

Па да, како ми то промаче!    Прво једначење по месту творбе, па по звучности, па губљење. Значи људи нису погрешили, а ја их изблатих. Но, да мењају смисао понегде, мењају, и то није у реду и даље.

[sinisake]

Zašto Z prelazi u Ž? To mene zanima. . .

[Оли]

Слушај, мени данас није дан. Збунио ме је Бојан коме обично верујем априори . Заправо нема основе да з овде пређе у ж јер није испред предњонепчаног гласа.

Бојане, откуд ти стварно идеја да з прелази у ж испред с? Пре ће бити наставак -шки и цела она прича Џоова. Јер заиста, на основу чега је з прешло у ж?

[Ђорђе Божовић]

To i ja htedoh pitati Bojana. Ako prihvatimo analogiju, onda pridev mora biti prvo jednostavno *viteski (vitez + ski, bez ikakvog pretvaranja z u ž), pa onda analogijom sa pridevima na -ški dobijamo viteški.

Ako dolazi do prelaska z u ž ispred -ski, pa zatim do jednačenja po zvučnosti i gubljenja suglasnika, onda je to nešto sasvim drugačije.

[Бојан Башић]

Бојане, откуд ти стварно идеја да з прелази у ж испред с? Пре ће бити наставак -шки и цела она прича Џоова.

Ne postoji sufiks -ški, i uveren sam da ni Džo nije imao tako nešto na umu, već da je objašnjavao otkud se pojavljuje Š posle dodavanja nastavka -ski.

E sad, nadalje nam se mišljenja razilaze: on tvrdi da se jednostavno pojavljuje Š „niotkuda“, a ja smatram najverovatnijim (kako sam i rekao u prošloj poruci; dakle, nisam bio isključiv) da se „niotkuda“ pojavljuje jedno J, koje se zatim jotuje sa završnim suglasnikom osnove (zj > ž u viteški, i sj > š u npr. veleški). Dakle, jedno pojavljivanje „niotkuda“ svakako moramo prihvatiti, samo je pitanje koje. Na strani sam svog tumačenja prosto zato što ono daje „univerzalan“ odgovor na sva slična pitanja u vezi sa promenom završnog suglasnika osnove pri dodavanju nastavka -ski (u nastavku sledi po jedan primer iz svake kategorije): vlaški (hj > š), hirurški (gj > ž, zatim obezvučavanje), grčki (kj > č), lovački (cj > č), lanjski (n-j > nj). Sve transformacije u zagradama u potpunosti prate ono što teorija kaže o takvim sklopovima.

Da zaključim, moj stav je donekle različit od Džoovog, ali, naglašavam, samo donekle, jer, ponavljam, uveren sam da ni on nije imao na umu tumačenje po kom od početka nastupamo sa sufiksom -ški; to je već bez ikakvog smisla.

[Madiuxa]

grčki (kj > č),

Otkud K kad je GrČka? Ili je GrčKa? Pa gde se onda gubi ono Č? I zašto?

I ako je vitez — viteŠki, kako to da onda nije Pariz — pariŠki, nego pariSki?

[Ђорђе Божовић]

grčki (kj > č),

Otkud K kad je GrČka? Ili je GrčKa? Pa gde se onda gubi ono Č? I zašto?

„K“ dolazi od „Grk“, a od toga dolazi i „grčki“ i „Grčka“.

I ako je vitez — viteŠki, kako to da onda nije Pariz — pariŠki, nego pariSki?

Moje je objašnjenje bilo da novije reči ne zahvata ovo jotovanje, samo starije. Tako imamo novije prideve pariski, kavkaski (ali starije viteški).

[Madiuxa]

Fala Đorđe.

A kako bi bio pridev od imena mesta Vitez? Isto viteški?

[Ђорђе Божовић]

A kako bi bio pridev od imena mesta Vitez? Isto viteški?

To zavisi od toga šta je uobičajeno za to mesto. Možda stanovnici Viteza kažu viteški, možda viteski, a možda i nešto treće.

[Miki]

Витежански.

[Оли]

Ne postoji sufiks -ški, i uveren sam da ni Džo nije imao tako nešto na umu, već da je objašnjavao otkud se pojavljuje Š posle dodavanja nastavka -ski.

Хм. Да. То тврде многи лингвисти, чини ми се да то стоји и код Станојчића и Поповића. Неке од тих промена су толико далеке и давне, да се у многим речима третира постојање и преосталих двају наставака. Чини ми се да чак у великом Стевановићу (један) у списку наставака постоје наставци -ски, -шки и -чки. Управо реч као што је ова може поткрепити ту тврдњу.

E sad, nadalje nam se mišljenja razilaze: on tvrdi da se jednostavno pojavljuje Š „niotkuda“, a ja smatram najverovatnijim (kako sam i rekao u prošloj poruci; dakle, nisam bio isključiv) da se „niotkuda“ pojavljuje jedno J, koje se zatim jotuje sa završnim suglasnikom osnove (zj > ž u viteški, i sj > š u npr. veleški).

Мислим да Ј ту није ни у трагу, оно се обично препознаје (висок > висји > виши) и не могу се сад овако на брзака сетити јотовања у наставку -ски или испред њега, чак бих рекла да такве ни не знам.

Dakle, jedno pojavljivanje „niotkuda“ svakako moramo prihvatiti, samo je pitanje koje. Na strani sam svog tumačenja prosto zato što ono daje „univerzalan“ odgovor na sva slična pitanja u vezi sa promenom završnog suglasnika osnove pri dodavanju nastavka -ski (u nastavku sledi po jedan primer iz svake kategorije): vlaški (hj > š), hirurški (gj > ž, zatim obezvučavanje), grčki (kj > č), lovački (cj > č), lanjski (n-j > nj). Sve transformacije u zagradama u potpunosti prate ono što teorija kaže o takvim sklopovima.

Мислим да је идеја о постојању трију наставака логичније (међу лингвистима познато као елегантније ) решење за многе примере у којима лингвисти никако да докуче шта се десило и морају да прихватају појављивање гласова ниоткуда и сл. Теорија на коју се ти позиваш јесте једна од.

[Бојан Башић]

...и не могу се сад овако на брзака сетити јотовања у наставку -ски или испред њега, чак бих рекла да такве ни не знам.

Nisam li u nastavku naveo nekoliko takvih?

Чини ми се да чак у великом Стевановићу (један) у списку наставака постоје наставци -ски, -шки и -чки.

Jok (upravo provereno). Baš suprotno, Stevanović podržava teoriju o izmeni završnog glasa osnove, i to dokazuje navodeći ranije oblike rečî: јунакьски, врагьски, влахьски (napomena kod tačke 100g). Ovo je, rekao bih, prilično jak dokaz za to da se proces odvijao upravo onako kako sam opisao u prošloj poruci.

[Оли]

Nisam li u nastavku naveo nekoliko takvih?

Мислила сам да си и њих претпоставио.

Jok (upravo provereno). Baš suprotno, Stevanović podržava teoriju o izmeni završnog glasa osnove, i to dokazuje navodeći ranije oblike rečî: јунакьски, врагьски, влахьски (napomena kod tačke 100g). Ovo je, rekao bih, prilično jak dokaz za to da se proces odvijao upravo onako kako sam opisao u prošloj poruci.

Стевановић баш пише да је у питању јотовање? Мени пре личи, овако како си ти написао, на палатализацију и сибиларизацију, будући да свуда видим полуглас. Вероватно јунак+е = јуначе, па је то ч остало у основи за јуначки, тако и код враг+е = враже, па ж остало у основи да бисмо стигли до врашки... Тако бисмо могли протумачити витез+е = витеже  [палатализација као у кнеже(в)], па да је и то ж рецимо остало у основи од које је, тек тада и тако, додавањем -ски дошло до једначења по звучности па до упрошћавања.

[Ђорђе Божовић]

Ne može promena n > nj (lanjski, vanjski, rumunjski) biti palatalizacija, nego jedino jotovanje, a i nju imamo ispred sufiksa -ski rame uz rame s promenama k > č, h > š, g > ž, zatim c > č, te je tu i promena o kojoj raspravljamo, z > ž, kao i s > š. Sve to skupa liči jedino na jotovanje završnog suglasnika ispred sufiksa -ski. (Pod uslovom da nije analogija u pitanju, kako veli Joe, mada njegovo objašnjenje zasad važi samo kod prideva koji imaju z > ž i s > š, dakle završetak -ški. Možda bi on hteo proširiti svoje obrazloženje analogije.)

[Оли]

Добро. Нисам размишљала у правцу љ и њ. Међутим, у примерима које је дао Бојан не бих била склона да размишљам по аналогији због оног полугласа који ме више асоцира на палатализацију.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Glasovne promene u reči viteški