Prosto, u Vojvodini je insistirano da se oba pisma ravnopravno koriste, dok mnogi moji prijatelji u Srbiji tvrde da su latinicu učili, ali da niko nije insistirao na njenoj upotrebi. Naučili su je u drugom osnovne i većinom je već u trećoj zanemarili. Neki od njih latinicu uopšte i ne koriste.
Ovo je stvarno iznenađenje, prosto ne mogu da verujem da neko, bilo gde u Srbiji, ima problem sa korišćenjem latinice. Štaviše, čini mi se da je skroz obrnuto, da je latinica svuda mnogo više zastupljena. Ja živim i školovao sam se u Beogradu. Još pre polaska u školu sam znao oba pisma. Prvi razred sam upisao pre skoro trideset godina. Terali su nas (a ja sam vrlo uporno odbijao da se povinujem tome, pa sam dobijao ocenu manje na svakom drugom pismenom) da pišemo pismene zadatke iz srpskog naizmenično, jedan pismeni svi moraju da pišu ćirilicom, a sledeći latinicom. Ja sam svesno, valjda je to klincu izgledalo kao neka fora, u petom razredu prešao na latinični rukopis. Tada sam dobijao ocenu manje kad se pismeni piše ćirilicom. U sedmom, opet svesno (tada mi je to bilo bitno, predstavljalo neki stav valjda), vratio sam se ćirilici (i opet svaki drugi pismeni - ocena manje). Zanimljivo je da je tada, sa trinaest godina, većina u odeljenju već pisala latinicom. I danas, dvadeset i kusur godina kasnije, pišem ćirilicom.
Često pišem nešto na engleskom, odskora učim i nemački, i nije mi nikakav problem da pišem latinicom, da skačem sa jednog na drugo pismo. Srpski uvek pišem ćirilicom (ovde reč "pišem" jasno razlikujem od "kuckam"). Heh, posebno, kad je neki formular napisan latinicom, pazim dobro da ga popunim ćirilicom.
E sad, kako kažeš, u Vojvodini je insistirano da se oba pisma ravnopravno koriste. Kakvi su rezultati po tvom mišljenju? Da li se u Vojvodini ravnopravno koriste oba pisma? Pod ravnopravno smatram da je svako pismo zastupljeno sa... recimo bar 30%. Nemoj samo da mi opet kažeš da ravnopravnost u zakonu ne govori o ravnopravnom korišćenju pisama. To mi je svakako jasno, ne tvrdim suprotno, ali ako kažeš da se u Vojvodini posebno insistira na ravnopravnosti, onda stvarno ne znam šta bi drugo moglo da znači, osim da je cilj ravnopravno korišćenje.
Pretpostavljam da su razlog tome mešane nacionalnosti i silni jezici koji su uvek korišteni kod nas; bilo je jednostavnije komunicirati sa ljudima latinicom.
Zar srpska latinica zaista olakšava komunikaciju sa njima? Ako su naučili naš jezik, pa tako komunicirate, valjda su naučili i oba srpska pisma. Zamisli da si naučila rumunski ili mađarski, da li bi onda imala problem sa njihovim pismom? Zamisli da se sa Rumunima (Mađarima) dopisuješ srpskom ćirilicom na rumunskom (mađarskom) jeziku, jer njihov jezik znaš, ali ti je problem pismo. Priznaj da ne zvuči baš realno.
Mada...
ako kažeš da je tako, valjda jeste. Ja ne znam. Iskreno govoreći. Samo nagađam.
Ipak, mislim da argument da je to zbog nekih vojvođanskih nacionalnih manjina koje svoje jezike pišu latinicom, ne stoji. Ne stoji zato što oni imaju svoje jezike i koriste ih potpuno slobodno. To kako oni pišu svoje jezike nema nikakve veze sa srpskim jezikom. Ne pada im napamet (naravno) da u svoje latinične jezike uvedu ćirilicu zbog Srba, koji svoj jezik pišu ćirilicom (pored latinice). Zaista, ne mogu njihovi, strani, jezici da imaju veze sa srpskim pismom.
Službeno su oba pisma bila dozvoljena, pa su i zvanični dokumenti bili pisani paralelno. Nekada sam imala latinične dokumente latinično popunjene; nekada ćirilične, latinično popunjene... ma sve kombinacije su bile u igri. Trenutno su mi i pasoš i l.k. ćirilični, popunjeni latiničnim pismom. Toliko sam se navikla na takve stvari da ih često i ne primećujem (morala sam da virnem u dokumente).
I meni su pasoš i l. k. isto tako popunjeni.
I ja sam morao da virnem.
Sve u svemu, čini mi se da možda imaš pogrešnu predstavu o posebnosti srpskog pisma u Vojvodini. Izgleda da je i ovde tako.
Ja bih sada da (najzad, i red je) kažem svoj stav. Ne čini mi se da je dobro to što imamo dva pisma, da je to sad neko naše bogatstvo. Ako bismo samo ćirilicu prihvatili kao svoju, problema sa stranim jezicima sigurno ne bi bilo. Strani jezik se uči, mislim, već od drugog razreda (ne znam, možda čak i od prvog) i to je uvek engleski, a i u moje vreme učio se jedan strani jezik od drugog, a drugi od petog. Deca tako, već u drugom razredu, svakako moraju da nauče da pišu latinicom, pa nikako nisu uskraćena za to bogatstvo. Jedino što bi se učenje latinice sprovelo na časovima engleskog, a ne na časovima srpskog. Da se razumemo, ja nemam ništa protiv latinice, možda bi trebalo da presečemo i da kažemo - ćirilica je staro srpsko pismo, zapostavljeno je, predstavlja arhaizam i njeno korišćenje se izbacuje iz modernog jezika. Hoću samo da kažem da uopšte ne kapiram zašto su dva pisma nekakvo bogatstvo, a čini mi se da je to prilično zastupljeno mišljenje. Mislim da bi nam mnogo veće bogatstvo bilo da izbegnemo podelu na ćiriličare, latiničare i one koji su za ravnopravnost pisama.
Možda izgleda protivrečno prethodnom pasusu, ali ja bih se, ako baš moram (a mislim da bi trebalo da imam stav), svrstao u ovu poslednju grupu - za ravnopravnost pisama. Da nije protivrečno, pokušaću da obrazložim ovako: Bolje bi bilo da imamo samo jedno pismo, a ako to već nemamo, vrlo je loše da jedno pismo bude zapostavljeno. Ja mislim da je danas ćirilica veoma zapostavljena u odnosu na latinicu. Mislim da je to vrlo ozbiljan problem i neću da okrenem glavu i kažem "nema veze, ja savršeno znam oba pisma, baš me briga". E, sad, moram da priznam da nemam rešenje, jedino da podvučem još jednom da je najbolje rešenje ono koje si ti predložila, mada ne mislim da od toga može da bude nešto. Nažalost. Mislim i da je nebitno šta piše u Ustavu ili nekom zakonu. Čak mi posebno smeta ako tu stoji reč ravnopravno. Jasno je da se ravnopravnost ne propisuje zakonom (a ni pravopisom), dovoljno je samo reći ima dva pisma i oba su legalna, odnosno samo jedno je legalno, ono drugo nije. Reč ravnopravno ne može imati nikakvo pravno dejstvo i meni pominjanje te reči u zakonu čak zvuči cinično. Meni nije bitno šta piše u zakonu, ali bih voleo da se oba pisma koriste ravnopravno, kad već nećemo da ukinemo tu dvojnost.
Posebno je loše što ovakva dvojnost može da dovede do različitih zakona o upotrebi pisma u Srbiji i u Vojvodini (koliko čujem, Ustav to dopušta i izgleda da će baš to da se desi - da u prvom slučaju piše da je jedino službeno pismo ćirilica, a da se nekim pokrajinskim zakonom reguliše da su oba pisma službena u pokrajini). Ta različitost nema nikakvog praktičnog značaja nigde, a može samo da dovede do nekih podela, kao da postoje dva srpska jezika koja se regulišu nekim posebnim zakonima.
I da, mislim da to kojim se pismom pišu dokumenti i zvanični formulari baš i nije nešto bitno. Mnogo je važnije koje se pismo koristi u običnom životu, npr. šta vidiš kad uđeš u samoposlugu. Svakako ne mislim da to može da se reguliše nekakvim propisima ili zakonima. Jedino mogu da kažem da mi je žao što pisma nisu ni blizu ravnopravnosti i da priznam da ne mogu da smislim nikakvo rešenje.
Гласање
