Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
18.36 ч. 15.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Временска прогноза  (Прочитано 17292 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« у: 20.59 ч. 20.09.2006. »

   Новинари који припремају временску прогнозу често користе овакве конструкције:

—   Тамо су пала четири милиметра кише по квадратном метру.
—   Јуче су измерена тридесет и два степена.

Мени то звучи као да су падали милиметри а не киша; да су мерени степени а не температура. Зар није коректније да се каже:

—   Тамо је пало четири милиметра кише по квадратном метру.
—   Јуче измерена температура износила је тридесет и два степена.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #1 у: 21.14 ч. 22.09.2006. »

Naravno da jeste, ali ko se još brine za takve sitnice, kad u dnevniku prave prosečno bar jednu grešku po rečenici... Roll Eyes
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #2 у: 12.01 ч. 23.09.2006. »

     Као оне од синоћ:

     ''Обреновачки пут један је од најоптерећенијих саобраћајница у Србији.''

     ''Ибарску магистралу оптерећују велики број тешких возила.''

    Прочитај, ако већ ниси, мој прилог у теми ''Слагање глагола са сложеним субјектом.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #3 у: 17.20 ч. 23.09.2006. »

Zoran je u pravu što se tiče druge rečenice, ali prva nije pogrešna. Ceo subjekat je „četiri milimetra kiše po kvadratnom metru“ i na sve to treba da se obaziremo, a ne samo na deo. Kada kažemo „Došla je mlada žena“, govorimo li tu o nekom venčanju gde se upravo pojavila nevesta (mlada) dok je „žena“ u ovoj rečenici uskočila ko zna otkuda, ili pričamo o nekoj mladoj ženi?
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #4 у: 21.07 ч. 23.09.2006. »

Мислио сам да је погрешно оно су пала.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #5 у: 21.16 ч. 23.09.2006. »

Razumeo sam, ali kako biste Vi rekli: „Došla su četiri deteta“ ili „Došlo je četiri deteta“? Ovo drugo nije pravilno, samo ovo prvo. Cela fraza četiri deteta u ovoj rečenici predstavlja subjekat, isto kao što cela fraza četiri milimetra kiše po kvadratnom metru tamo predstavlja subjekat. Vi tvrdite (ispravite me ako grešim ali verujem sam da sam dobro razumeo) da ne valja su pala zato što se to slaže s milimetrima a ne s kišom? U prošloj poruci pokušavao sam da objasnim zašto ne možemo ovde razdvajati milimetre i kišu kao što ni u mom primeru nismo mogli razdvajati mladu i ženu — sve je to jedinstven subjekat i s njim treba da slažemo glagol, a ne s njegovim pojedinačnim delovima.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #6 у: 21.52 ч. 23.09.2006. »

   Да будем прецизнији. Оно четири милиметра би могло да се замени са много. У том случају долази у обзир само конструкција је пало. У оном другом не може никако.
     О слагању глагола са сложеним субјектом сам још одавно писао у теми која се баш тако зове, али није било много коментара. Не знам да ли сте је запазили.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #7 у: 22.48 ч. 23.09.2006. »

Mnogo je srednjeg roda, i zbog toga dolazi u obzir samo je palo. Slično je u analogiji koju sam dao u prošloj poruci: „Došla su četiri deteta“, ali: „Došlo je mnogo dece“.

Zapazio sam temu o slaganju glagola sa složenim subjektom (trenutno se nalazi odmah ispod ove), i tamo je sve što ste rekli na mestu pa nemam šta da dodam, međutim ovde deluje da ste prerano osudili sasvim ispravnu rečenicu.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #8 у: 23.18 ч. 23.09.2006. »

   Слажем се да није неисправно. Питао сам само шта је коректније, јасније.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #9 у: 15.39 ч. 24.09.2006. »

   Бојане,

   У једном од првих прилога на овом форуму рекли сте нешто што ми се допало. Да овде треба да разговарамо и консултујемо се више о финесама него о елементарним стварима. Ово о милиметрима око чега се ''ћерамо'' управо је то. Који је од два граматички исправна исказа лепши, јаснији, прихватљивији. И ја сам овај форум тако схватио.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #10 у: 16.26 ч. 24.09.2006. »

Razumem ja Vas, ali čini mi se da ne razumete Vi mene.

Ono što pokušavam da kažem je da nikako ne mogu opravdati oblik je palo — ma po kom osnovu.

Za početak, predlažem da izbacimo ono po kvadratnom metru, pošto samo smeta i odvlači pažnju. Posmatrajmo nekoliko rečenica:

I) Došlo je četiri deteta.
II) Došla su četiri deteta.

i) Izgrađeno je četiri kilometra puta.
ii) Izgrađena su četiri kilometra puta.

1) Tamo je palo četiri milimetra kiše po kvadratnom metru.
2) Tamo su pala četiri milimetra kiše po kvadratnom metru.

U svakom od ova tri „modela“ prednost bih nesumnjivo dao drugoj varijanti (da ne kažem da je prva varijanta pogrešna). Da li Vama rečenica i zvuči kao da su izgrađeni kilometri a ne put? Da li Vam rečenica I zvuči kao da je broj 4 dobio noge pa došetao? Ako i zvuči, onda očigledno pokušavate da razdvojite broj i imenicu — a ne vidim zašto to radite.

Da probam i ovako. Odaberite varijante koje Vam se više sviđaju:

A) to „četiri deteta“;
B) ta „četiri deteta“;

a) to „četiri kilometra puta“;
b) ta „četiri kilometra puta“;

∗ to „četiri milimetra kiše po kvadratnom metru“;
• ta „četiri milimetra kiše po kvadratnom metru“.

Pretpostavljam da Vam je jasno da su ovo pod navodnicima subjekti gornjih rečenica, da je prva varijanta srednji rod jednine koji neminovno sledi iz konstrukcija za koje se Vi zalažete, a da je druga varijanta srednji rod množine koji se može dobiti iz konstrukcija koje ja forsiram.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #11 у: 21.54 ч. 24.09.2006. »

   Ево кратке приче о малој свечаности, управо сам је измислио.

    Изграђено је нешто мало, свега четири километра пута, мање него што су обећавали пред изборе. Та четири километра пута повезала су само два села. Дошла су четири детета са цвећем за раднике. За време ручка почела је да пада јака киша. За кратко време је пало толико много кише да су се сви прилазни путеви раскаљали. Како је касније јављено пало је 8 милиметара воденог талога.

    Шта овде није граматички коректно?    
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #12 у: 22.32 ч. 24.09.2006. »

U ovoj priči sve je gramatički korektno.

Hajde da malo analiziramo detalje.

    Изграђено је нешто мало, свега четири километра пута, мање него што су обећавали пред изборе. Та четири километра пута повезала су само два села. Дошла су четири детета са цвећем за раднике. За време ручка почела је да пада јака киша. За кратко време је пало толико много кише да су се сви прилазни путеви раскаљали. Како је касније јављено пало је 8 милиметара воденог талога.

Bojama je obeleženo slaganje subjekta i predikata. Nijansama crvene obeležio sam ono što pričam sve vreme — ovde ste to sasvim korektno upotrebili. Nijansama plave obeležio sam primere za koje verovatno hoćete da kažete da su analogni rečenici od koje je i potekla rasprava, pa ipak ta analogija ne stoji. Analizirajmo primer po primer, redom:

1) Ovde je subjekat „nešto malo“, što je srednji rod jednine, i zbog toga se predikat slaže s njim. Dodatak  „svega četiri kilometra puta“ je baš to: dodatak, i nema uticaja na ostatak rečenice. Vi ste ga jasno odvojili zarezima, takođe ste mogli da upotrebite i crte, i zagrade, a možemo ga i prosto izbaciti iz rečenice i sve će ostati na svom mestu.

2) Subjekat „toliko mnogo kiše“ takođe je srednjeg roda jednine, tako da ni ovde ne bi trebalo da bude dileme.

3) Mislim da počinjem da shvatam poreklo Vaše zablude. Brojevi 2, 3, 4 (i brojevi koji se tako završavaju) drugačije se ponašaju od ostalih. Budući da je ovde reč o broju 8, sasvim je ispravno upotrebljen srednji rod jednine, mada ne bi bilo pogrešno ni slagati glagol s onim na šta se broj odnosi, jer brojevi od 5 pa naviše to dopuštaju — „Kupljeno je pet televizora“ ili „Kupljeni su pet televizora“. Ipak, zbog ostatka nekadašnje dvojine, ovo se ne primenjuje na, između ostalih, broj 4, o kom je bilo reči od početka. Sličan „fenomen“ možete i sami videti na mnogo jednostavnijem primeru: dva, tri, četiri čoveka (genitiv jednine); ali pet, šest... ljudi (genitiv množine).
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #13 у: 21.15 ч. 25.09.2006. »

Сигуран сам да ''Купљени су пет телевизора'' није коректно, иако је, како Ви кажете, дозвољено. Ја себи такве конструкције не дозвољавам.  И не збуњујем се код ''пет човека''. Још од првог основне (1954/55).
   Ова расправа је почела тиме што сам рекао да конструкција коју користе новинари  звучи као да су падали  милиметри.  Нисам рекао да је граматички неисправна, него да је стилски некоректна. Да може лепше.
Друго, милиметри се не мере, као ни степени. То су јединице, не величине. Мери се температура, а изражава у степенима; мери се висина воденог/снежног талога, а изражава у милиметрима. Зато је сасвим  свеједно да ли је пало четири или осам милиметара кише. Или — мало, много, недовољно, сувише, колико-толико...

Него, да пређемо ми на нешто друго.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #14 у: 01.28 ч. 26.09.2006. »

   Ова расправа је почела тиме што сам рекао да конструкција коју користе новинари  звучи као да су падали  милиметри.  Нисам рекао да је граматички неисправна, него да је стилски некоректна. Да може лепше.

Možda zvuči kao da su padali milimetri, možda je stilski nekorektna, možda može lepše. Ali kako izgleda to „lepše“? „Tamo je palo četiri milimetra kiše po kvadratnom metru“? Možda ovo zvuči kao da je padala kiša, možda je stilski korektnije, možda je lepše — ali sve vreme pokušavam da kažem da nije gramatički pravilno. Uz brojeve dva, tri, četiri glagol može stajati samo u množini (za ostale brojeve dopuštena su oba oblika, iako ja, kao ni Vi, tu nikad ne bih upotrebio množinu). Ne znam zašto Vam je toliko teško da to prihvatite, ali tako je.

Nije svejedno da li „su pala četiri milimetra kiše po kvadratnom metru“ ili „je palo osam milimetara kiše po kvadratnom metru“, jer u prvom slučaju slažemo predikat s brojem četiri, a u drugom s brojem osam. Razliku između slaganja kod ta dva broja pominjao sam više puta na ovoj temi — a da bih to bolje ilustrovao naveo sam i primer sa četiri čoveka i osam ljudi. Čini mi se da Vas je taj primer malo uvredio a to mi svakako nije bila namera (ako je tako zvučalo, izvinjavam se) — siguran sam da Vam je to savršeno jasno, i baš zbog toga sam naveo takav primer, da biste lakše osetili razliku između kongruencije s brojem četiri i kongruencije s brojem osam.
Сачувана
Dacko
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 64


« Одговор #15 у: 01.49 ч. 26.09.2006. »

M Uz brojeve dva, tri, četiri glagol može stajati samo u množini (za ostale brojeve dopuštena su oba oblika, iako ja, kao ni Vi, tu nikad ne bih upotrebio množinu). 
Ehm, samo u dvojini. Wink
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #16 у: 16.38 ч. 26.09.2006. »

   Поштована Дацко,

   Будући да сте лектор волео бих да се укључите у ову расправу и некако је закључите. Прихватићу било коју пресуду. Иначе ћемо, да са мало нашалим, Бојан и ја да се препиремо док нам се компјутери не покваре. А пошто је овај мој у зрелим годинама, начео је девету, он је први на реду.
Сачувана
Dacko
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 64


« Одговор #17 у: 19.43 ч. 26.09.2006. »

 Pa zar nisam to već učinila? Ispravila sam Bojana tamo gde je pogrešio, za sve ostalo je u pravu.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #18 у: 20.05 ч. 26.09.2006. »

M Uz brojeve dva, tri, četiri glagol može stajati samo u množini (za ostale brojeve dopuštena su oba oblika, iako ja, kao ni Vi, tu nikad ne bih upotrebio množinu). 
Ehm, samo u dvojini. Wink

Da pojasnim, da se neko još više ne zbuni: ispravka je skoro isključivo semantička. U našem jeziku postoje jednina i množina, a od dvojine imamo samo tragove — pravu dvojinu neguje izuzetno mali broj jezika. Postavlja se pitanje treba li uopšte koristiti termin dvojina, ili je opravdanije objasniti rečima u kom obliku koristimo imenicu, u kom glagol, i to je to. Da ne bih dodatno komplikovao ovu diskusiju, ionako punu nerazumevanja, jednostavno sam rekao da se glagol koristi u obliku množine.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #19 у: 21.51 ч. 26.09.2006. »

   Схватио сам, рачунам да смо завршили расправу.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #20 у: 21.20 ч. 27.09.2006. »

   Бојане,

    Прелистао сам поново ову нашу расправу и када сам видео колико сте труда, времена и добре воље уложили у њу, закључио сам да ми једино остаје да Вам поштено захвалим на томе. Пред свима.

   На крају и нешто за разоноду.

Кад кажемо: ''Ручао сам са Драганом'', није довољно јасно да ли је у питању Драган или Драгана. Чарапани то решавају овако: ''...са Драгана'' или ''...са Драгану'', тако да дилеме нема.

 Поздрав  до читања на некој другој теми.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #21 у: 22.07 ч. 27.09.2006. »

Eh, Zorane, kada bih očekivao zahvalnost od svega što radim na dobrovoljnoj bazi (naravno, ne samo na ovom forumu nego i inače), bilo bi mi bolje da se momentalno „penzionišem“. Smiley U svakom slučaju, vrlo me je obradovao Vaš gest, nema mnogo takvih ljudi.

O problemu koji pominjete još pre mnogo godina sastavio je anegdotu Živojin — Bata Bukadinović. Kada se vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj protekao u redu, zajedno s Branislavom pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća: u slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“ a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. Smiley
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #22 у: 14.55 ч. 23.01.2007. »

Termin "dvojina" je nezaobilazan - u muškom rodu: došao, došla, došli. Prvo je jednina (čovek je došao), drugo je dvojina (dva čoveka su došla), treće je množina (ljudi su došli). Isto je i s imenicama: automobil, automobila, automobili.

Dvojina se održava i u nekim ustaljenim spojevima: "imam neka posla" - to ne može biti jednina (neki posao > nekog posla) niti množina (neki poslovi > nekih poslova, neke poslove) nego samo dvojina (sa značenjem "imam dva-tri-četiri posla").

Razlika između dvojine i množine, doduše, održava se samo u muškom rodu, dok se u ženskom i srednjem zatrla (ili je možda nikad nije ni bilo? To bi već mogao reći neko ko detaljnije zna istorijsku gramatiku).
« Задњи пут промењено: 15.00 ч. 23.01.2007. од Фаренхајт » Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #23 у: 17.25 ч. 23.01.2007. »


Malo sam se kasno uključila u celu ovu raspravu, ali ubih se sad nešto pokušavajući da se prisetim te dvojine, i toga da se oblik množine menja između brojeva četiri i pet - dve, tri četiri stolice i pet, šest stolica, dva, tri, četiri čoveka i pet ljudi. Da nije to možda ostatak nekadašnje dvojine? Ne sećam se tačno kako se to teoretski objašnjava (ako neko zna, mogao bi da nam kaže ili bar da nas podseti Smiley), ali to niko u priči nije pomenuo ni objasnio, a mislim da je trebalo.

« Задњи пут промењено: 17.36 ч. 23.01.2007. од Lolita » Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #24 у: 17.59 ч. 23.01.2007. »

Није ми познато зашто је баш број четири граница (мада сам прилично сигуран да то потиче још из неког прасловенског доба, а о тој епохи дибидус ништа не знам Smiley). Лако је могуће да број пет има везе с пет прстију на руци.

Као што рекох, уколико двојина није имала посебних облика за женски и средњи род (у шта неко треба да нас упути), онда се у женском и средњем роду мења се само ПАДЕЖ, али не и број: "две, три, четири" + номинатив множине, "пет" + генитив множине, док се у мушком мења и падеж и број: "два, три, четири" + облик двојине (исти се облик јавља и номинативно и акузативно), "пет" + генитив множине.
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #25 у: 18.08 ч. 23.01.2007. »


Sve to stoji, samo i dalje, na žalost, ne mogu da se setim objašnjenja svih tih pojava, a nisam sigurna ni gde se nalaze u literaturi. Ako me, međutim, ex-Yu pamćenje dobro služi, mislim da u slovenačkom još postoje neki oblici dvojine... Zna li neko nešto o tome?
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #26 у: 12.58 ч. 24.01.2007. »

Termin "dvojina" je nezaobilazan - u muškom rodu: došao, došla, došli. Prvo je jednina (čovek je došao), drugo je dvojina (dva čoveka su došla), treće je množina (ljudi su došli). Isto je i s imenicama: automobil, automobila, automobili.

Чекај, чекај.
А шта је "пет људи је дошло"? По овоме горе, није ни једнина, ни двојина, ни множина.  Huh
« Задњи пут промењено: 13.05 ч. 24.01.2007. од Вученовић » Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #27 у: 13.40 ч. 24.01.2007. »

Бркате појмове. Облик "људи" уз "пет" је множина, али ви говорите о реченичној конгруенцији, тј. с којим ће се делом субјекта сложити предикат. Очито, слаже се с непроменљивим бројем "пет", а не с променљивом именицом "људи", што је у пракси чешће. Граматички се, међутим, он може слагати и са променљивом именицом - дакле, може и "пет људи су дошли" (што је ређе, али потпуно исправно).
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #28 у: 15.36 ч. 24.01.2007. »

Капирам сад.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #29 у: 16.53 ч. 24.01.2007. »

Razlika između dvojine i množine, doduše, održava se samo u muškom rodu, dok se u ženskom i srednjem zatrla (ili je možda nikad nije ni bilo? To bi već mogao reći neko ko detaljnije zna istorijsku gramatiku).
Ја јок, али знам да су у старословенском постојали облици двојине и за мушки и за женски и за средњи род. На пример, јд. градъ - дв. града - мн. гради (то је мушки род), а и мѣсто - мѣстѣ - мѣста или село - селѣ - села или вѣко - вѣцѣ - вѣка ("капак") или срьдьце - срьдьци - срьдьца или знаменьѥ - знаменьи - знаменьıа (све су то биле именице средњег рода), па жена - женѣ - жены или нога - ноѕѣ - ногы или землıа - земли - землѩ или дѹша - дѹши - дѹшѧ (женски род).

Није ми познато зашто је баш број четири граница (мада сам прилично сигуран да то потиче још из неког прасловенског доба, а о тој епохи дибидус ништа не знам Smiley). Лако је могуће да број пет има везе с пет прстију на руци.
Извесно је врло старо, јер постоји и у другим словенским језицима (рус. один стол; два, три, четыре стола; пять, шесть... столов).

Као што рекох, уколико двојина није имала посебних облика за женски и средњи род (у шта неко треба да нас упути), онда се у женском и средњем роду мења се само ПАДЕЖ, али не и број: "две, три, четири" + номинатив множине, "пет" + генитив множине, док се у мушком мења и падеж и број: "два, три, четири" + облик двојине (исти се облик јавља и номинативно и акузативно), "пет" + генитив множине.
Могуће да се двојина у женском роду код нас изгубила, али ипак можда има нешто у старословенском наставку за двојину и нашем . У средњем роду је очигледно ипак нема (два, три, четири села, места спрам селѣ, мѣстѣ). Ко ће га знати... Roll Eyes

Sve to stoji, samo i dalje, na žalost, ne mogu da se setim objašnjenja svih tih pojava, a nisam sigurna ni gde se nalaze u literaturi. Ako me, međutim, ex-Yu pamćenje dobro služi, mislim da u slovenačkom još postoje neki oblici dvojine... Zna li neko nešto o tome?
Словеначки и лужичкосрпски језици једини су сачували потпуну двојину из прасловенског.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!