Mislim da prevedena imena iz
Jezika danas funkcionišu zato što se zasnivaju na slobodnim, opisnim nazivima: Peta avenija i jeste peta avenija prema sistemu označavanja ulica u New Yorku, Britanska biblioteka i jeste britanska biblioteka, Stratford i jeste na Ejvonu, Stjenovite planine vjerovatno i jesu stjenovite
, mada mi ovaj zadnji primjer više smeta nego ostali, jer nije baš funkcionalan.
E sad, čini mi se da
Berdžeski škriljac nije pretjerano drukčija adaptacija od ovih gornjih (na tom mjestu, koje je dobilo ime po obližnjoj Mount Burgess, prosto ima te vrste kamena, pa se zato tako zove, a nije riječ o naselju). Možda je bolje velikim početnim slovom, da bi se mjesto razlikovalo od samog kamenja. Sa druge strane, imamo i
Tajms skver, iako je
skver samo trg. Članak u
Jeziku danas ne kaže ništa o tome kada prevoditi a kada ne, tako da sam se ponadao da je to jasnije rečeno u geografskom rječniku.
Evo, došla sam kući i pogledala Prćićev rečnik. Nigde ne piše uputstvo kad treba prevoditi, a kad treba transkribovati, što meni barem samo potvrđuje ono što sam nekoliko puta već rekla: Taj Berdžes Šejl ostaje Šejl jer nije ustaljeno prevedeno ime. Da nema drugog pravila osim ustaljenosti što se tiče odluke prevod/transkripcija kad generička imena čine deo imena geogr. pojma je dokaz Ist River, Loh Nes ili opet mnoge Sijere Nevade, Morene i sl.
