Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
14.01 ч. 20.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Vincansko pismo  (Прочитано 34780 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #15 у: 15.23 ч. 17.06.2007. »

Од тога да ли се графизми винчанске културе могу сматрати писмом (боље рећи праписмом, или протописмом), значајније је, мислим, позабавити се њиховим трајањем кроз потоње епохе до данас. Неки симболи које налазимо у Винчи, старији су од Винче више пута ("свастику", на пример, археолози налазе у палеолитским културама, старим преко 20 миленијума!), али који су симболи надживели винчанску културу, где их данас можемо наћи и какву функцију и симболику имају - можемо видети на овој локацији:

http://www.muzej-mpek.org.yu/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=266.msg813#msg813

Реч је, као што се може видети, о прелиминарним резултатима истраживања обредних хлебова, које наши Власи данас у источној Србији израђују и примењују у обичају коју се зове "помана".

Razlog njihovog trajanja kroz istoriju je možda u tome što to nisu bili samo puki znaci za zapisivanje govornog jezika (kao što je slučaj sa današnjim pismom), već su pre svega bili znaci religijskog (magijskog) karaktera. S njima se komuniciralo s bogovima na specifičan, religijom utvrđen način. Dolaskom hrišćanstva, i stupanjem na scenu raznih prosvetitelja, kao što su Ćirilo i Metodije, rune (ili kako su se već zvale kod Slovena, a samim tim i kod Srba), bivaju potiskivne i sistematski uklanjane. S obzirom na to da su one iz prethrišćanske religije, verovatno su smatrane za jeres.

Ja se sećam da je u istočnoj Bosni prilikom pravljenja slavskog kolača (dakle, obrednog hleba), u hleb utiskivan ‚‚pečat‚‚ koji se zvao ‚‚slovo‚‚. To slovo je bilo kružnog oblika, izrezbareno na četvrtine, a u svkoj četvrtini neke, meni nerazumljive šare. Znam, da me kao dete, bunilo to što se zove slovo, a nije ličilo ni na jedno slovo koje smi mi tada učili u školi. Sećam se da sam moje starije pitao ‚‚koje je to slovo, mi to nismo učili‚‚. Naravno da nisu mogli da mi objasne, ali je očigledno bilo jasno da su to neki znaci religijskog karaktera. Da li su to bile baš rune ne bih smeo da tvrdim.

Imam jedno pitanje za prisutne na forumu. Da li može neko da mi kaže u kakvom su odnosu, čerte i reze (izvinjavam se, ne znam kako bih ovo drugačije napisao) i rune? Da li postoji neka veza između njih? Da li su to varijante istog pisma, ako se to uopšte može nazvati pismom?

 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #16 у: 17.13 ч. 17.06.2007. »

Dolaskom hrišćanstva, i stupanjem na scenu raznih prosvetitelja, kao što su Ćirilo i Metodije, rune (ili kako su se već zvale kod Slovena, a samim tim i kod Srba), bivaju potiskivne i sistematski uklanjane.
Под увјетом, наравно, да су уопште и постојале.

Ja se sećam da je u istočnoj Bosni prilikom pravljenja slavskog kolača (dakle, obrednog hleba), u hleb utiskivan ‚‚pečat‚‚ koji se zvao ‚‚slovo‚‚. [...] Da li su to bile baš rune ne bih smeo da tvrdim.
Не, никако нису могле бити. Прво, не би се ни могле сачувати толико дуго, и то још под скутом хришћанства. Друго, симбол који си описао је крст ("четвртине") окружен словима IС и ХС горе лево и горе десно, и NI и КА доле лево и доле десно, изразито хришћански симбол, који се често утискује у славски колач или чесницу. Wink

Imam jedno pitanje za prisutne na forumu. Da li može neko da mi kaže u kakvom su odnosu, čerte i reze (izvinjavam se, ne znam kako bih ovo drugačije napisao) i rune? Da li postoji neka veza između njih? Da li su to varijante istog pisma, ako se to uopšte može nazvati pismom?
Управо су черте и резе и једини помен тога прасловенског писма (осим Велесове књиге, која је наводно написана тим писмом, али су је историчари и слависти након провере прогласили за фалсификат); и на средњовековном спису Црнорисца Храбра, у коме он пише о чертама и резама, засновано је веровање да је прасловенски језик можда имао неки примитиван алфабет, некакве руне. Поред тог Храбровог кратког помена о чертама и резама, "прасловенским рунама", других доказа о постојању прасловенског писма нема, али они историчари који верују да је оно постојало недостатак доказа најчешће објашњавају великим уништавањем свега паганског када су Словени прихватили хришћанство. У сваком случају, има и оних историчара и слависта који допуштају постојање прасловенских руна, али не верују да су се оне могле користити као прави алфабет, за писање, него да су вероватно биле само обредног карактера, да су служиле као симболи за одређене религијске церемоније радије него као права слова која су имала своју гласовну вредност.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #17 у: 20.00 ч. 17.06.2007. »

Не, никако нису могле бити. Прво, не би се ни могле сачувати толико дуго, и то још под скутом хришћанства. Друго, симбол који си описао је крст ("четвртине") окружен словима IС и ХС горе лево и горе десно, и NI и КА доле лево и доле десно, изразито хришћански симбол, који се често утискује у славски колач или чесницу. Wink

Nisu bila ova slova u pitanju. Ako ih ja ne bih prepoznao, prepoznao bi ih neko od starijih, koje sam pitao. Pre su to bili neki ornamenti, slični onima na narodnim rukotvorinama kao što su vez ili tkanje.
Pod okriljem hrišćanstva mogli su se sačuvati kao i mnogi drugi nehrišćanski običaji, pa kao i sama slava.

У сваком случају, има и оних историчара и слависта који допуштају постојање прасловенских руна, али не верују да су се оне могле користити као прави алфабет, за писање, него да су вероватно биле само обредног карактера, да су служиле као симболи за одређене религијске церемоније радије него као права слова која су имала своју гласовну вредност.

I ja sam tako mislio dok nisam naišao na tekstove Čudinova http://www.trinitas.ru/rus/doc/avtr/00/0005-00.htm Sad...ne znam.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #18 у: 20.11 ч. 17.06.2007. »

Nisu bila ova slova u pitanju. Ako ih ja ne bih prepoznao, prepoznao bi ih neko od starijih, koje sam pitao. Pre su to bili neki ornamenti, slični onima na narodnim rukotvorinama kao što su vez ili tkanje.
Pod okriljem hrišćanstva mogli su se sačuvati kao i mnogi drugi nehrišćanski običaji, pa kao i sama slava.
Вуче, знам о чему говорим. Smiley Знам шта је слово (оно јесте украшено) и шта на њему пише.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #19 у: 22.49 ч. 24.06.2007. »

Pomislio sam da bi ovaj tekst bio zanimljiv.


Драгољуб П. Антић

ВИНЧАНСКА СТАРА ЕВРОПА И СРБИ

Међународно признање винчанског писма


После објављивања својих резултата и открића винчанског писма, Радивоје Пешић је наишао на одобравање страних колега, па су његови резултати у Италији проглашено открићем деценије. По већ уобичајеном сценарију, оспоравање је кренуло из Београда. Ипак, ово откриће је дошло у време општег буђења националне свести и великог технолошког помака, који је олакшао процесе штампања књига. Појавила се права лавина нових књига и поновних издања давно потиснутих дела. Радивоје Пешић је стекао бројне следбенике међу стручњацима различитих профила, који су се спонтано удруђили у мултидисциплинарним трагањима за националном прошлошћу. Све гушћа мрежа новооткривених неолитских насеља винчанске културе и њено простирање на великом делу Балканског полуострва условили су све бројније анализе и резултате који су повезивали фрагменте у контуре слике неолитске Праевропе на Балкану. Повремено би се појављивао по неки страни научник, који би својим резултатима потврдио теорију о винчанском писму.

Процес негирања винчанског писма се постепено претварао у ћутање домаћих званичних научника, уз постепено прећутно прихватање непобитних чињеница и превођења става о ”знацима својине” у опрезно изјашњавање о ”протописму, које није право писмо”. У међувремену се у околним земљама много шта изменило. У Словенији, Хрватској, Македонији и Бугарској је појачано интересовање за далеке корене и аутохтонистичке теорије су наишле на бројне следбенике, али и званичну државну подршку (мање или више експлицитну). Лингвистичка теорија континуитета Индоевропљана, уобличена на крају XX века, надовезала се на све новонастале резултате. Небулозне теорије о пресељавањима народа у раном Средњем веку, почеле су да пуцају по свим шавовима. Вероватно је то био један од разлога за појачано интересовање за заједничке корене Индоевропљана, али је највероватније да је највећи подстицај проистекао из уједињења европских земаља у Европску Унију. Трагање за заједничким коренима је после три века поново постало привлачно.

Подунавље, винчанска култура и винчанско писмо су сасвим природно брзо постали предмет интересовања новог европског таласа. Последњих пар година је настало више научних дела у којима је овом питању посвећена сасвим другачија пажња од досадашње. Сувопарно и бирократско заклањање иза закључака од пре 150 година замењено је здравом логиком и повезивањем резултата мултидисциплинарних истраживања. Појавиле су се анализе физичких услова који су довели до великих промена у неолиту. Истраживање митологије старих народа и трагање за доказима о библијском Потопу довели су до важног открића о потопу севернo-црноморског приобаља и прецизног смештања тог догађаја у VI миленијум пре Хр. на основу геолошких и палеоокеанолошких налаза. Теорију америчких геолога Волтера Питмана и Вилијема Рајана из 1993., који су утврдили да се догађај збио око 5.600. године пре Хр.31, потврдио је 1999. године Боб Балард у експедицији коју је организовао National Geographic (ова експедиција је открила потопљеног насеља на турској обали мора дубини од 95 метара, чиме је показано да је ниво Црног Мора био нижи и да је подизање нивоа довело до потопа старих насеља)32.

Велики тектонски поремећај је довео до пробоја данашњег мореуза Дарданели и дотадашње језеро између Дарданела и Босфора са нивоом на 120 m испод нивоа Средоземног Мора је услед таквог потопа (20 km3 морске воде дневно) 2-3 пута повећало своју величину, а дотадашње отицање његове слатке воде се претворило и џиновски водопад кроз Босфор (интензитета од око 200 Нијагариних водопада), којим је морска вода из Медитерана кренула у Црно Море, Ниво Црног Мора се подизао брзином од 15 cm дневно и стабилизовао се на више од 150 m изнад дотадашњег. Северна обала Црног Мора је претрпела драстичне промене, јер је на њен рачун површина Црног Мора удвостручена и настало је Азовско Море и Кримско полуострво33. Становништво северног и западног приобаља, као и преживело становништво из простора између Босфора и Дарданела, морало је да се повлачи уз реке које утичу у Црно Море, носећи са собом своја дотадашња знања и доводећи до великих пертурбација дотадашње структуре становништва. Резултат свега је била појачана размена знања, што је довело до настанка нових неолитских култура и формирало протоевропску заједницу. Приказан сценарио потопа Црног Мора представља физичко објашњење процеса који су уочили лингвисти, који су крајем протеклог века дошли до практичног консензуса о смештању прапостојбине Индоевропљана на Балкан, у Подунавље, северно од Црног Мора и у Малу Азију. Карта овог консензуса је приказана на слици 9 (34.

 

Слика 9. “Консензус” лингвиста – карта прапостојбине Индоевропљана


Немачки лингвиста Харалд Харман је у својим изучавањима више пута посвећивао пажњу винчанској култури и спада међу научнике који су прихватили Пешићева открића и сматрају да је прво писмо настало у Подунављу. Његово повезивање чињеница у вези са речним културама у Месопотамији и Подунављу резултовало је новом теоријом, којом Харман утврђује постојање два независна правца у развоју цивилизација. Уобичајени развојни пут, какав је најчешће свима познат (од бескласног друштва, преко класног раслојавања до урбанизације и формирања државе) Харман тумачи као модел који важи за Месопотамију. Он утврђује да постоји и паралелни систем у Подунављу, где развој друштва иде делимично сличним путем, али у коначном резултату води ка формирању другачијег типа државне заједнице. Тај нови систем он назива екуменом или комонвелтом, тј. овај систем је довео до урбанизације у којој су насеља живела у хармонији са природним окружењем и комуницирала са другим насељима, без формирања чвршће државне организације и без мешања једне заједнице у послове друге.
Ово је у складу са анализама физичко техничких услова за миграције, приказаних у овој књизи. Сличност услова за живот у широкој зони око Дунава и његових притока није стварала мотиве за другачије односе, а добре могућности за комуникацију су довеле до униформне расподеле цивилизацијских карактеристика и до формирања широко распрострањеног етноса. У прилог томе говори и широка распрострањеност винчанског писма у том простору.

Мај 2004. године се може сматрати коначном прекретницом у изучавању винчанске културе, винчанског писма, Индоевропљана и Старе Европе. У сарадњи САНУ и Инстута за археомитологију из Севастопоља у Калифорнији, САД, од 24. до 29. маја је у Новом Саду одржан међународни скуп под називом ”International Symposiom on the Balkan - Danube / Old European Script”. Учествовали су најпознатији светски стручњаци за лингвистику и историју писма (најпознатији међу њима су били водећи стручњаци у тој области Милтон Шан Вин и Харалд Харман).

Скупу је претходило предавање Харалда Хармана у САНУ у Београду, у коме је изложио теорију о потопу Црног Мора као физичком праузроку формирања подунавске цивилизације. Као једну од главних тековина ове цивилизације Харман је навео настанак првог писма.

Скуп у Новом Саду је изричито потврдио да је прва европска култура настала у Подунављу и да је ту настало и прво писмо. Тиме је постало беспредметно свако даље негирање, а са тиме су морали да се сложе и домаћи стручњаци, који су до сада најчешће избегавали изјашњавање, или су ову теорију отворено оспоравали. Ипак, било би наивно очекивати да ће се тврдокорни противници лако повући. Измишљено је ново име Дунавска или Стара европска цивилизација, односно дунавско или староевропско писмо. Кључно образложење организатора скупа је да је странцима тешко да изговоре име Винча. Такође је (вероватно да би се удовољило захтевима наших учесника) наглашено да ћирилица није настала од Винчанског писма (што је бесмислен закључак, ако је претходно признато да се ради о првом писму, а сличност знакова није дискутабилна). Вероватно треба очекивати придруживање наших званичних археолога и историчара овом покушају, али не треба сумњати ни у разум вишегодишњих бораца за истину, којима је оповргавање овакве конструкције изузетно лако.

Приложена карта на слици 10. је преузета са сајта италијанског института “Euro Innovanet”35 и она најбоље илуструје значај новосадског скупа. Очигледно је да простор признат као Стара Европа представља простор који дефинише и српска аутохтонистичка школа, у прилог чему говоре и све теорије наведене у овој књизи. Простор Винчанске културе, познат и признат у археологији, заузима највећи део простора описаног као простор постојања “староевропског писма”, односно винчанског писма. Инсистирање на приоритету рубних зона у односу на централну нема логике. Једина реална могућност за “одузимање примата” винчанском писму би могла да се заснује на проналажењу још старијег писма-претходника, за шта има реалних основа, па и трагова у археолошким налазима.

 
Слика 10. Простор Старе Европе и винчанског писма, према италијанском Институту “Euro Innovanet”

Тешко је рећи да ли је писмо коначно установљено баш у периоду и на простору винчанске неолитске културе, али је сасвим сигурно да га је ова култура проширила на широком простору и дала му печат првог писма на свету. Бројна новија открића из различитих научних дисциплина (нарочито из лингвистике, генетике, палеоокеанологије, археологије и етнологије) доказују да је винчанска култура зачетник Индоевропљана и да представља Стару Европу. Физичко-техничке анализе и докази о немогућности масовних пресељавања народа, приказани у овој књизи, придружују се доказима у оквиру теорије континуитета и говоре у прилог томе да постоји континуитет винчанске културе све до данашњих дана.



Izvinjavam se, (u ovom tekstu postoje dve slike), što nisam umeo da ih ubacim.





Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 15.05 ч. 25.06.2007. »

Izvinjavam se, (u ovom tekstu postoje dve slike), što nisam umeo da ih ubacim.
Штета. Било би згодно видети их.
Сачувана
PaunEsDur
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9




« Одговор #21 у: 20.13 ч. 25.06.2007. »


   Штета. Било би згодно видети их.


„Пребацивање“ слика са неке локације на форум је просто: кликнемо десним мишом на слику и прекопирамо линк из „пропертиса“, притом треба да поштујемо ауторско право навођењем линка на сајт са кога је материјал преузет. Дакле, ево испуштених слик бр. 9 и 10.

     
     Слика 9. “Консензус” лингвиста – карта прапостојбине Индоевропљана

     
     Слика 10. Простор Старе Европе и винчанског писма, према италијанском Институту “Euro Innovanet”

Адреса сајта са кога је преузет текст је:
http://www.svevlad.org.yu/knjige_files/antic_staraevropa.html

Сачувана

Кад мене више не буде било, зар марим од чега је свемир постао?
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #22 у: 21.07 ч. 26.06.2007. »

Hvala  za objašnjenje, ali ja ovaj tekst nisam ubacio na forum sa nekog sajta, već sa mog hard diska. Ja ga imam snimljenog u wordu, i  sam tekst nije problem ubaciti na forum, ali sliku, osim u obliku atačmenta, stvarno nisam umeo da ubacim.
Da malo pojasnim.
Ja imam dosta tekstova poskidanih sa interneta, sa raznih sajtova. Kad skinem neku stranicu, umesto da je čuvam u HTML formatu, ja je prebacim u Word, da bi kasnije, kada nakupim dovoljno tekstova na određenu temu, mogao lakše da ih štampam. Pri tom obično izbrišem sve što nije u vezi sa temom, a nalazi se na skinutoj stranici. Kao npr. razni logoi, reklame, drugi tekstovi, grafika nevezana za temu, i sve drugo što se obično može naći na jednoj web stranici.
Za svaki tekst koji sam tako skinuo, bilo mi je važno da ima naslov i ime autora, ili izdavača ako je to neka knjiga stavljena u  HTML formatu na internet. Adresa samog sajta, nije mi trebala, jer kako rekoh, planirao sam da ih štampam, i koristim u štampanom obliku, pa stoga nisam ni adresu ostavljao u tekstu prilikom prebacivanja u Word.
Iz tog razloga, ovih nekoliko tekstova koje sam postavio na forum, nemaju link ili adresu sajta sa koga su skinuti, nego samo ime autora i neke druge podatke.
E sad, većina ovih tekstova ime i nešto slika ili ilustracija i stvarno neznam kako jedan takav dokumenat sa slikama, postaviti na forum, a da to nije u obliku atačmenta. Kako da npr. ako napišem nešto na forumu, i hoću to da ilustrujem nekom slikom koju imam na hard disku, postavim to na forum?
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #23 у: 20.28 ч. 01.11.2007. »

Овако је сам Пешић систематизовао Винчански буква+р у књизи "Винчанско писмо и други граматолошки огледи", Београд 1995.

http://img521.imageshack.us/img521/4718/vinanskibukvar17bq0.jpg
http://img340.imageshack.us/img340/4693/vincanskibukvar848bb2.jpg

А бројеве овако:
http://img88.imageshack.us/img88/778/vinanskebrojkezk9.jpg

Кад се хронолошки поређају слова Винчанице. и упореде са наредним писмима
(арамејаца, копта итд.. па до глагољице/кириловице и осталих "азбуковица") постоје фрапантне сличности у облицима слова и бројева..
Што сигурно помера устаљена схватања о раширености нпр. грчке писмености, а доводи  у сумњу и свакаве друге постулате  ставова који су тренутно у моди ..

——————-
ПаунЕсД..,
ја исто верујем да је симбол суастике (окретајућег крста) много старији..
Српска митологија га веома успешно (и једина од свих) објашњава..
Да ли ти имаш неки извор (линк) где могу видети крусе?

——————
Поводом руна (скандинавских и германских) верујем да су њима служиле за гатање, јер нису разумели симболе...
Често оспоравани Рус Чудинов има зачуђујућа "читања" рунских записа уз помоћ словеских језика..
На нашем тлу, црноризац Храбар такође пише да су "читали и гатали  уз помоћ црта и реза"...ево у првој реченици:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/mk/thumb/d/d3/O_pismenah.png/457px-O_pismenah.png

 


Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #24 у: 20.38 ч. 05.04.2008. »

Могу надавати повезница са којих сам ја читао, а сами просудите је ли тачно. Полако почињем да верујем да јесте.

http://www.pesicisinovi.co.yu/srb/nook/vesna_text.html
http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=157657
http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-157657.html
http://www.infoklub.net/vijest.php?id=270
http://vukotic.atspace.com/tesa.htm#mozak
http://www.mycity.co.yu/Istorija/Srbi-narod-naj-mozda-pre-srpski-jezik-najstariji.html
http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg17728.html
http://www.cirilica.org/posetioci/ArcticaArsSerbica01.html
http://www.rastko.org.yu/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine.html#_Toc23689214
http://www.mail-archive.com/srpskainformativnamreza@yahoogroups.com/msg02026.html
http://www.opstanaksrpstva.blogspot.com/
http://www.geocities.com/dusanvukotic2000/zora.htm
http://snp-miletic.narod.ru/bilten/009/7.html
http://istina.at/index.php/component/option,com_frontpage/Itemid,1/
http://vukotic.atspace.com/
http://vukotic.atspace.com/sabor.htm
http://forum.aladin.info/t201-srbi-i-arbanasi
http://suriorao.11.forumer.com/index.php
http://vukotic.atspace.com/test.htm
http://suriorao.11.forumer.com/viewtopic.php?t=2

На некој од повезница је књига Душана Вукотића. Препоручујем да је скинете и прочитате. Бесплатна је, у ПДФ-формату, само 1,8МБ.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #25 у: 20.46 ч. 05.04.2008. »

Наравно и видео са Гугла. Ово је поставио оригинално Вук у овој теми, али свакако вреди поменути овде.

http://video.google.com/videoplay?docid=4727495447000648040
Потребна је бржа интернет веза, јер је датотека 112МБ. Погледати неизоставно, ако сте у могућности.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #26 у: 04.08 ч. 06.04.2008. »

Заборавих да кажем како се зове књига Душана Вукотића: Српска Зора Бела.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #27 у: 02.10 ч. 18.04.2008. »

Зашто је винчанско писмо добило име баш по Винчи? На Бањици постоји још већи археолошки локалитет из периода винчанске културе. Није у значајној мери истраживано и експлоатисано, можда и из политичких разлога, али зар не би винчанско писмо могло да се зове и "бањичко писмо"? У Србији постоји још преко седамдесет локалитета са налазима из доба винчанске културе, зашто не би могло да се зове по неком од њих?
Или, винчанско писмо неки зову и "дунавским писмом". Зашто онда и египатско писмо, које је настало у долини реке Нил, не зову "нилско писмо". Зашто се сумерско писмо не зове "месопотамско писмо", по месту настанка?

Имамо још доста писама. Кинеско, грчко, латинско, коптско...итд. Сва она носе име по народу у коме су настала или који их је створио. Сва писма имају име по народу из кога су, само винчанско не. Зашто? Може да се зове и "подунавско" и "винчанско" и "староевропско", али никако не може по народу чије је.

Да ли неко зна, које би то име било одговарајуће за винчанско писмо, односно чије је?

Или, ако имамо латиницу, готицу, аребицу, итд., које име би одговарало винчанском писму? Само не "винчаница", јер то име је изведено из имена археолошког локалитета, а ниједно од набројаних писама нема име изведено по том принципу. Нећемо ваљда да се понашамо дискриминаторски према винчанском писму?

Решење ове недоумице погледајте на видео снимку на овом линку: http://video.google.com/videoplay?docid=4727495447000648040
 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 02.28 ч. 18.04.2008. »

Nije ti možda palo na pamet da arheolozi i istorici ne znaju pouzdano koji je narod živeo na tome prostoru u to vreme i stvorio to pismo, pa da ga onda po njemu imenuju?

U takvim nepouzdanim slučajima, obično je da se ime dadne po mestu gde je stvar pronađena. Wink
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!