Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.04 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 7
  Штампај  
Аутор Тема: brojanica  (Прочитано 97599 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #30 у: 09.56 ч. 15.01.2009. »

Ja ne bih bio tako isključiv. Meni je sasvim prihvatljivo da neko ko je ateista slavi slavu jer je to porodična tradicija. Zgodno je iskoristiti tako jedan masovan događaj (raširen u narodu) za porodično okupljanje. Poznajem veoma malo pravih pravoslavaca (iskrenih vernika), ali zato skoro svi koje poznajem slave slavu.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #31 у: 10.06 ч. 15.01.2009. »

Ja ne bih bio tako isključiv. Meni je sasvim prihvatljivo da neko ko je ateista slavi slavu jer je to porodična tradicija. Zgodno je iskoristiti tako jedan masovan događaj (raširen u narodu) za porodično okupljanje. Poznajem veoma malo pravih pravoslavaca (iskrenih vernika), ali zato skoro svi koje poznajem slave slavu.
Ниси ме разумео. И то што ти кажеш је ок, али ако нешто већ радиш, буди у складу са својим бићем, немој се претварати да си нешто друго. Већ сам рекла да немам ништа против да атеиста носи бројанице или крст као украс, али нек се не претвара да је то из религиозних разлога кад није. Исто тако и слава: и ја бих је славила иако сам атеиста, што ти кажеш, ради окупљања пријатеља и породице (неке пријатеље видиш само на таквим догађајима), али бих се пре свега онда трудила да испоштујем традицију јер без тога (дакле, Никољдан са рибом, а не са прасетином!), слављење славе (као и било која друга традиција) губи сваки смисао, био ти верник или не.

П. С.: Ето, само један пример. Шпанци су народ од традиције. Сигурна сам да има гомила њих који су атеисти, међутим, сваки празник има неку своју хришћанску традицију које се они држе ко пијан плота, било да су млади, стари, деца, одрасли и сл. Оно што је битно је да се традиција одржи и да се сви лепо проведу, а не да се попује другима о моралу и религији нити да се доказује колико је ко велики верник... А да би се традиција одржала, треба је спроводити онако како је прописана, а не измишљати неке ствари које немају везе с мозгом, само зато што се нама нешто не допада.... Не знам да ли сам сад успела да објасним оно шта сам хтела рећи...
« Задњи пут промењено: 10.12 ч. 15.01.2009. од Brunichild » Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #32 у: 12.05 ч. 15.01.2009. »

Ko su to pravi vernici? Oni kojima kuća miriše na tamjan, koji redovno poste, koji se javno gnušaju svega što je nehrišćansko, pa ne smeš ništa da im kažeš, jer ne znaš kako će da reaguju, a ustvari ne pričaju sa najbližom rodbinom? U komšiluku imam takav primer, i verujte, koliko god da oni veruju u Boga, ta vera nije dobra, jer su s jedne strane otišli u krajnost, a sa druge strane direktno krše Božije zapovesti.

Ako neko veruje, neka veruje za sebe, jer to i jeste poenta verovanja, pronalaženje duševnog mira.

Ja nemam ništa od toga što mali, debeli, ćelavi čika nosi krstaču veličine omanjeg radijatora, ali ružno je, i ima potpuno suprotan efekat od onoga što on misli.
Niti imam nešto od toga što dete od 17 godina na levoj ruci nosi brojanicu, a u desnoj pištolj i ide da opljačka trafiku, ali opet nije lepo, ne ide jedno s drugim.
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #33 у: 12.26 ч. 15.01.2009. »

Ko su to pravi vernici? Oni kojima kuća miriše na tamjan, koji redovno poste, koji se javno gnušaju svega što je nehrišćansko, pa ne smeš ništa da im kažeš, jer ne znaš kako će da reaguju, a ustvari ne pričaju sa najbližom rodbinom? U komšiluku imam takav primer, i verujte, koliko god da oni veruju u Boga, ta vera nije dobra, jer su s jedne strane otišli u krajnost, a sa druge strane direktno krše Božije zapovesti.

Не, то нису прави верници. То су управо они којих се ја гнушам, надриверници, инстант верници (јер су вероватно постали верници напрасно деведесетих година). Прави верник те никад неће осуђивати за оно што јеси или ниси, прави верник ће следити доследно Христово учење на које је и сама црква чини ми се, заборавила... Прави верник ће тражити бога у себи, како си ти то лепо рекао:
Цитат
Ako neko veruje, neka veruje za sebe, jer to i jeste poenta verovanja, pronalaženje duševnog mira.

Јер сам Христ је говорио да се он налази у свима нама, а не ни у каквој цркви или обичају. Нажалост, таквих је веома, веома мало...
« Задњи пут промењено: 12.28 ч. 15.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #34 у: 18.12 ч. 15.01.2009. »

Pa ni ja ne bih bio tako isključiv — ili sve ili ništa. Smiley Ne verujem u boga, ali biram od religioznih tradicija ono što je najzgodnije za lepo proveden porodični dan. Tako moja ateistička slava izgleda kao bogat porodični ručak na kome će se okupiti cela porodica i još najbliži rođaci i prijatelji, ali na stolu će biti postavljeno za jelo ono što budem želeo a ne ono što bi mi neki pop rekao da jedem (bila sreda, petak, subota ili petka pred subotu, svejedno). Tu su i žito kao desert i slavski kolač mesto hleba i sveća radi ukrasa, ali nisu osveštani u crkvi jer u nju ne zalazim, i nema religioznih simbola, nema krstova ni ikona. Jedino reprodukcija slike „Jovan Krstitelj“ Hijeronimusa Boša stoji na zidu, i toga dana u ovom malom religiozno-ateističkom pozorištu u kući igra ulogu slavske ikone za znatiželjne goste, a i to samo zato što mi je Boš od malena omiljeni slikar. Wink Tako biram slavu kao lepu zgodu kada će se okupiti porodica i prijatelji i provesti lep dan zajedno, ali ne prihvatam one sitnice koje makar i idu uz nju ako u njih zaista ne verujem. (Majka me je ubeđivala: „A zašto bar ne odneseš kolač u crkvu da ga pop osvešta? Nema veze što ti ne veruješ u to, ali kad već slaviš, ispoštuj čitavu tradiciju...“ itd. Ali baš zato što neću da se foliram: ne verujem u „osveštavanje“ kolača, on je tu samo zbog druge lepe porodične tradicije lomljenja kolača koju godinama kod nas radi druga prijateljska porodica.)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #35 у: 18.27 ч. 15.01.2009. »

Па о томе све време и говорим. Елем, ти славиш тако како славиш, али претпостављам (заправо, прилично сам сигурна) да се не претвараш пред другима како си ти бог зна какав верник и не солиш памет другима како би требало да  верују у бога, да славе славе, да раде овако или онако... То твоје слављење славе је исто као и моје повремено ношење оног мог лепог филигранског крста — носим га као украс, не као религиозно обележје и то признајем. Исто тако и ти, славиш славу не из религиозних већ из да тако кажемо, социјалних разлога, и то и кажеш. Не фолираш се да је то из неких других разлога, као што то многи инстант верници раде...
Сачувана
Biljana_pg
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 14


« Одговор #36 у: 03.31 ч. 16.01.2009. »

Na sajtu Srpske Pravoslavne crkve postoji forum u okviru koga postoje i pitanja svesteniku, koje svako moze slobodno da postavi i dobije odgovor, ako ima nekih nedoumica ili dilema . . .  Ne radi se uopste o merilima ko je koliki vernik, vec jednostavno najvise se isticu oni koji najmanje znaju . . .  sve vise to ponasanje ljudi izgleda kao parodija na verske obicaje . . .  a ovo proizvoljno krojenje obicaja nije dozvoljeno ni u jednoj veri, OK je ako neko iskoristi krsnu slavu i okupi se sa porodicom i prijateljima, niko to ne brani ili osporava, i ne moramo svi biti vernici i na silu nesto uciti o pravoslavlju, ali sigurno je da ni u jednoj veri ne moze pojedinac da izmislja obicaje i odredjuje meru i nacin kako ce sta da karikira.  Ko je svestan koliko ne zna o pravoslavlju taj obicno ne dramatizuje razna pitanja, vec onaj ko hoce da se hvali time, a pojma nema, pa posti tako sto przi dva jaja na ulju, a onda jos kuka kako mu post tesko pada, al izdrzi svih 6 nedelja  Grin . . .  mislim to je smesno, to veze nema sa verom, vec je klasicno glupiranje i pomodarstvo (u stilu, Videla zaba gde se konji kuju pa i ona digla nogu   Grin)
Сачувана
Biljana_pg
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 14


« Одговор #37 у: 03.34 ч. 16.01.2009. »

A Brunichild je moj favorit na forumu :) !!!
I ovom prilikom te puno pozdravljam, i bas mudre postove imas i nekako sveobuhvatne, a opet sazete  Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #38 у: 13.13 ч. 16.01.2009. »

A Brunichild je moj favorit na forumu Smiley !!!
I ovom prilikom te puno pozdravljam, i bas mudre postove imas i nekako sveobuhvatne, a opet sazete  Wink
Hvala! I meni se dopada ono sto ti pises. Sve ono sto bih i ja rekla, i to bas tim istim recima... Smiley
Сачувана
duk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 39


« Одговор #39 у: 20.25 ч. 16.01.2009. »

Možda bi ipak trebali da se držimo tradicije, jer inače gubimo svoj identitet. Smiley
Ako je neki datum obeležen kao crveno slovo, i ako se na taj dan posti, i ako su naši preci postili na taj dan, zašto ne bismo i mi? Nikome od toga neće biti loše. Smiley
Сачувана

Pokušaj ponovo.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #40 у: 00.03 ч. 17.01.2009. »

Malo ću se suviše raspisati, unapred se izvinjavam.

Ako je neki datum obeležen kao crveno slovo, i ako se na taj dan posti, i ako su naši preci postili na taj dan, zašto ne bismo i mi?

A zašto bismo i mi postili? To je glavno pitanje, da ne bi bilo po onoj staroj — „kud svi Turci, tu i mali Mujo“. Kako je radio moj otac, i pre njega njegov otac, i njegov otac, tako ću i ja. A zašto — pa ja nisam niti svoj otac, niti njegov otac, niti njegov otac — ja sam nešto drugo.

Dakle, zašto na neki datum da postim? Ako se neki običaj — izobičajio, zašto slepo nastavljamo da ga poštujemo bez razloga? Naši preci su verovatno imali razlog zašto su, recimo, na Nikoljdan jeli ribu a na Božić prasetinu (i obično iza svih tradicija i svih sujeverja leže neki sasvim prizemni i praktični razlozi — na primer, u vreme oko Nikoljdana nisu klali prasad i jagnjad jer su bili još mali ili jer su bili zatvoreni u štalama ili možda jer je našim precima jednostavno bilo hladno zimi pa im se nije izlazilo napolje da kolju, te su zato umesto mesa jeli ribu). A danas, mi nemamo takav razlog zašto ne bismo u to vreme postili.

Zašto, onda, raditi ono što ne znamo ni zašto ni zbog čega radimo? Samo zato što je neko pre nas to radio? Ali taj neko imao je neki razlog, a danas ja ga nemam. Nemam razloga ni da slavim slavu, jer ja danas jednostavno ne verujem u porodičnog ili seoskog sveca zaštitnika kome ću toga dana prinositi žrtvu u vidu hrane (Prepoznajete li slavsku gozbu kao ostatak toga paganskog običaja?), ali imam razloga da sačuvam neki dan kao porodični praznik za okupljanje. Zato ta slava tako izgleda — bez verskih konotacija, jer mi one ništa ne znače kao što su mojim precima značile, i zato ih i ne praktikujem iako su ih oni praktikovali, ali radim ono za što imam razloga.

. . .  a ovo proizvoljno krojenje obicaja nije dozvoljeno ni u jednoj veri, OK je ako neko iskoristi krsnu slavu i okupi se sa porodicom i prijateljima, niko to ne brani ili osporava, i ne moramo svi biti vernici i na silu nesto uciti o pravoslavlju, ali sigurno je da ni u jednoj veri ne moze pojedinac da izmislja obicaje i odredjuje meru i nacin kako ce sta da karikira.

Baš zato ja nisam vernik i ne pripadam toj crkvi i njezinoj religiji. A zato što ne pripadam toj veri, ja mogu sam da krojim svoje običaje. Smiley Šalu na stranu, zaista i jeste pitanje koliko je nazadno i danas se organizovati u bilo kakve grupe i zajednice, i iza njih sakrivati svoj lični identitet radi kolektivnoga. (Koliko puta smo čuli „mi Srbi“, ili „mi pravoslavci“, ili „mi žene“, ili „mi muškarci“, ili „mi građani“, ili „mi članovi Partije“, ili bilo koje drugo „mi“ — znači li to da svi do jednoga moraju biti isti i imati isto mišljenje? Da, to upravo to znači, ali to je strašno loše po zdravlje i identitet svakog pojedinca. Dokle ćemo umesto „ja“ govoriti „mi“? Sve dotle dok iza toga „mi“ možemo da sakrijemo i svoje greške i izbegnemo ličnu odgovornost — zato valjda „mi“ i postoji, pa vi vidite koliko je pametno biti „mi“ umesto biti „ja“. Kada budemo govorili „ja, taj i taj“, onda će „taj i taj“ i niko drugi biti i odgovoran za svoje postupke, dobre i loše, a ovako se sve pravda nekom kolektivnom žrtvom koja se krije iza toga „mi“. A obaška podlo manipulisanje kojem smo redovno izloženi preko toga „mi“.)

Nazad na temu, ne mogu da prihvatim da mi bilo ko „odozgo“ naredi šta ću i kako ću da uradim ili šta ću da jedem, a da mi ne kaže zašto bih to baš tako uradio. „Zato što to tako treba“ i „zato što se to tako radi“ najzanimljiviji su mi od najneubedljivijih argumenata. Sve to potiče iz vremena kada su se naši preci organizovali u klanove, rodove i plemena, kada su se morali u tim pradavnim smutnim vremenima držati zajedno i raditi isto, i kada je bilo neprihvatljivo da se iko izdvaja iz zajednice ili da radi po svome, jer je to bilo opasno po čitavu tu primitivnu zajednicu. (Dakle tada je postojao razlog zašto se nije smelo odstupati od nečega što je opšte i zajedničko — sigurno se sećamo iste takve potrebe za očuvanjem jednoobraznosti u doskorašnjem našem jednopartijskom sistemu, iz istog toga razloga: ikakvo individualističko odstupanje je moglo ozbiljno naškoditi tome isključivom sistemu, zato i nije bilo dozvoljeno.)

A danas valjda živimo u malčice drugojačijem vremenu da bismo se i dalje vodili tim primitivnim razlozima — danas nema razloga za takvu vrstu represije. (Poput „to nije dozvoljeno u ovoj veri“, „to nije dozvoljeno u ovom plemenu“, „to nije dozvoljeno u ovom narodu“ — ponovo pitam, a zašto, molim vas?)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #41 у: 00.19 ч. 17.01.2009. »

Ђорђе, мислим да малкице претерујеш. Под један, слажем се да оно "ми" не треба да буде слепо и једнообразно, али факат је да постоје људи који имају нешто заједничко (па макар то било и нешто тако бесмислено као религија, нација, држава, пол, боја коже и сл.), те самим тим не можемо једноставно избрисати то "ми", јер оно факат постоји. Наравно да је погрешно укалупити читаве групе људи у исте обрасце јер сви они поред оних заједничких особина које их уједињују у једну групу имају много више индивидуалних различитости које не треба гушити зарад оног "ми", ал зато је ваљда и измишљена демократија, у којој је "ја" јаче од оног "ми", за разлику од тоталитаристичких режима где су ствари обрнуте. Међутим, не треба ићи у крајности и покушавати правити се луд и игнористати постојање и оног "ми", јер факат ти и ја, и сви ми на овом форуму донекле можемо рећи више пута "ми", почев од "ми, Вокабуларци", до "ми, Срби" или "ми, православци" (православље овде схватам као културно наслеђе на ком смо одрасли, не као религију). То свакако не значи да ни једно од било којег "ја" било кога од нас треба да устукне пред било којим "ми". Човек, иако велики индивидуалац, ипак је биће "чопора" и колико год био индивидуалац и независтан, ипак се најбоље осећа кад осим потврђене индивидуалности такође осећа и да негде припада (овде не мислим обавезно на земљу или народ. Може се припадати најразличитијим типовима група).

Даље, има једна ствар коју не разумем. Тебе нико не тера да славиш славу. И сам кажеш, не верујеш у Бога, не желиш да следиш традиционалне обичаје... Нико те ни не тера да то радиш. Али... Питање је сад: зашто онда уопште то окупљање породице и пријатеља називаш славом? Зар је уопште битно како ће се звати то окупљање, кад је у ствари најбитније за тебе да се породица и пријатељи окупе, виде, и лепо проведу? Зашто онда инсистираш на називу "слава"? Зашто једноставно то не назовеш нпр. "једногодишњим окупљањем"? Зашто нпр. не радиш то на свој рођендан, или имендан, или било који други иоле значајан датум у твом животу или животу твоје породице? Зар у животу твоје породице мора да постоји нешто што се зове слава да бисте се окупили? Мислим, ако не поштујеш ни један једини обичај који иде уз догађај који се зове слава, зашто га зовеш слава1? Зашто ти је толико битно да се то зове слава и да окупљање буде баш на дан славе твоје породице?


1. То би било исто као кад бисмо упорно мачку звали псом или магарцем, само зато што се нама тако хоће, или тиме изражавамо своју индивидуалност или слободу.
« Задњи пут промењено: 00.25 ч. 17.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #42 у: 00.31 ч. 17.01.2009. »

Svakako da postoje razni „mi“, ali problem nastaje onda kada neko „mi“ počne potiskivati ono „ja“, i o tome sam govorio jer upravo to prepoznajem u Biljinom „taj individualizam nije dozvoljen ni u jednoj veri“. To sam njozi, dakle, govorio. Wink

Odgovoriću ti sad na ovo drugo. Zašto ipak slava, ako već nije religiozne prirode, kad i bilo kojim drugim povodom može biti porodično okupljanje? Zato što je to još jedan porodični praznik pored rođendanâ i drugih. I zato što svaki ima nešto svoje — rođendan je nečiji individualni praznik, Nova godina je svačiji praznik, slava je porodični praznik rezervisan za rodbinu. Tada ćemo se okupiti, ručati, zabaviti se kao što možemo bilo kog dana koji bismo odredili, ali eto, upravo ovaj dan, kad je već određen. (Sad sam sâm sebi skočio u usta s tim „već je određen“, jelda? Cheesy Ali šta ćeš, ne može se biti skroz dokraja anarhista, inače bih odavno poginuo prelazeći ulicu van pešačkog prelaza zato što neću da mi put bude nečim već određen. Neke stvari su ipak već određene, pa šta tu možeš osim da ih lepo koriguješ onoliko koliko možeš dok ti ne budu potaman. Wink)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #43 у: 00.35 ч. 17.01.2009. »

Зар у животу твоје породице мора да постоји нешто што се зове слава да бисте се окупили? Мислим, ако не поштујеш ни један једини обичај који иде уз догађај који се зове слава, зашто га зовеш слава? Зашто ти је толико битно да се то зове слава и да окупљање буде баш на дан славе твоје породице?

Ovo ću odvojeno. Slavu sam, dakle, već rođenjem u svojoj porodici dobio kao već određen porodični praznik. Ja sam ga, u skladu s onim što rekoh u poruci iznad, korigovao dotle dok mi nije bio potaman, ali sam ga sačuvao jer mi odgovara ideja postojanja porodičnog praznika, i zato mi je bitna — nije bitno koga dana, ali kad već imam ovaj dan, zašto da ne?

A zovem je „slavom“ zato što se tako već zove u ovom jeziku kojim se koristim. Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #44 у: 00.39 ч. 17.01.2009. »

Их бре, Жорже, па или јеси или ниси. То је Биља хтела да каже, а и ја мислим нешто слично. То се сигурно не односи на тебе, већ на оне које смо раније већ критиковали, који славе своју славу, али не у стилу живи и пусти друге да живе, већ ће прво да гледају хоћеш ли им доћи на исту, па ако не дођеш, неће ни они код тебе и замериће ти дебело што си заборавио,а опет ако и дођеш, онда ће ти гледати е јеси ли се прекрстио или ниси, шта си им донео, којом си руком узео кашичицу да се послужиш житом, дал си прихватио ракију или ниси и друге будалаштине, према којима ће те више или мање ценити као човека. Ја искрено и даље мислим да такви људи нису прави и искрени верници, као што такође врло оштро раздвајам веру и цркву. За мене су то две сасвим различите ствари и мислим да данас не постоји хришћанска црква која се чврсто држи изворног Христовог учења, већ га је свака изврнула онако како њој то највише иде у корист... Заправо, мислим да Христ никад није ни имао на памети стварање цркве као институције, с обзиром да је говорио да се бог налази у сваком од нас, и у свуда око нас... Ал, добро, то је већ нека друга прича...
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 7
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!