Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.15 ч. 16.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Престиж  (Прочитано 12208 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вукотић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Душан Вукотић
Поруке: 155



WWW
« Одговор #15 у: 01.50 ч. 04.01.2009. »

То што одређени глаголи нису забележени у српском речнику, никако не значи да не постоје, јер се у народу и данас често каже станути и останути (источна Босна, Херцеговина, Црна Гора; "станути на своје ноге"). Заправо то су јасне првобитне форме из којих се сажимањем речи дошло до данашњих облика стати и остати. Уосталом, погледајмо друге глаголске промене глагола стати, па ће нам ту неке ствари постати јасније. Или погледајмо императив глагола стати, који гласи стани/остани/устани (јед.) и станите/устаните (множ.); или глагол стићи (стигни, стигнимо, постигнимо, да стигне). Ту су и именице устанак, станка, стан, станиште. . . који нам у датом случају могу бити од велике помоћи. Заправо, уколико би се покушало ући у историјски развој српских речи (глагола), који се најчешће завршавају на -ти или, пак, -ти, ми не бисмо били у стању да било шта ту разумемо. Поменуто -ти/-ћи је производ праслога -гон. То се јасно може видети ако упоредимо глаголе и именице. На пример, стајање/стање су одговарајућа именице глаголу стати, а поменуто стање долази од претходне форме која је гласила стагне (слично као у латинском).    

Занимљиво је да у украјинском  имамо глагол станути са двоструким значењем, прво као и у српском стати, а потом и као топити , вероватно у складу са српским стањити.    

А онима који се овде наивно "смешкају", препоручио бих да се врате српској епској поезији (коју, вероватно и нажалост, никада нису озбиљније читали), у којој ће наћи бројне примере глагола станути и останути ("Што ћу теби нејак останути?" "На вама ће останути клетва"; "На њему ће останути царство", "Од оца ће останути сину", "Па ће теби на диван станути").   

Душан Вукотић
« Задњи пут промењено: 05.21 ч. 04.01.2009. од Д. Вукотић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #16 у: 12.26 ч. 04.01.2009. »

А онима који се овде наивно "смешкају", препоручио бих да се врате српској епској поезији (коју, вероватно и нажалост, никада нису озбиљније читали), у којој ће наћи бројне примере глагола станути и останути ("Што ћу теби нејак останути?" "На вама ће останути клетва"; "На њему ће останути царство", "Од оца ће останути сину", "Па ће теби на диван станути").

Ah, bože mili, čuda velikoga,
ostah neuk za života moga
što ne čitah epske poezije!

U epskoj poeziji, Dušane, radi deseteračkog stiha, često se ubacuju dodatni slogovi ili se skraćuju reči za slogove viška ne bi li ostalo deset slogova u stihu — već u zavisnosti od toga koliko je spretan bio narodni pevač.

Pa tako, kad veli: „No Ivanu sluge pohitale, / te u polju sretoš’ gospodara“; to ne znači da u srpskom jeziku postoji takav oblik aorista „sretoš“, već je narodnom pevaču jedan slog bio viška pa ga je izbacio pjevanja radi. Wink

Ili, kada kaže: „Ma ti knjigu, mio sestričiću“; to ne znači da se kaže „sestričić“, već je narodnom pevaču zafalio jedan slog, kao u tvojim primerima — jer, u istoj ovoj pesmi, nekoliko stihova kasnije, dolazi: „E će njemu sestrić poginuti“.

Dodatna stvar su dijalektizmi od kojih, logično, vrve narodne pesme. Možda u nekom dijalektu u kome je neka pesma ispevana i dolaze takvi oblici za koje inače ne znamo, ali ne može se na osnovu jednog dijalekta praviti ikakva univerzalna teorija. Ako se negde u Bosni, Hercegovini ili Crnoj Gori i kaže „stanuti“ (i to još i u dijalektu dolazi fakultativno), ne možeš na osnovu toga delića mozaika praviti neku etimološku ili povesnojezičku teoriju od koje očekuješ da važi za čitav srpski jezik.

Obrati pažnju na te sitne ali ključne metodološke propuste; inače ti dosta dobro ide. Etimolog je još bolji etimolog ako je i dobar dijalektolog; ali ako je loš dijalektolog, onda mu džaba takva etimologija. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #17 у: 13.12 ч. 04.01.2009. »

Цитат
То што одређени глаголи нису забележени у српском речнику, никако не значи да не постоје, јер се у народу и данас често каже станути и останути (источна Босна, Херцеговина, Црна Гора; "станути на своје ноге").

Nisam ni mislila reći da ne postoji, već da nije pravilna. Šestotomni RMS, koliko ja znam, skuplja samo reči koje su pravilne, jer nije bilo mesta za nepravilne oblike. Ne znam da li ih šestotomni sadrži, trebalo bi da pogledam, al me sad mrzi...

Narodne pesme su prelepo kulturno nasleđe srpskoga naroda. Narodne umotvorine i mašta su neprevaziđeni, a srpski narod je, sudeći po zaostavštini koju nam je ostavio, izuzetno maštovit. Međutim, upravo zbog toga ih ne valja koristiti kao dokaz ispravnosti neke reči ili konstrukcije, niti kao istorijski dokaz. Mašta radi svašta Wink, Đorđe je lepo objasnio na koji način na polju jezika, a svi takođe znamo da Lazar nije bio car i da Marko Kraljević nije cedio vodu iz kamena...  Grin
« Задњи пут промењено: 13.14 ч. 04.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #18 у: 13.22 ч. 04.01.2009. »

a svi takođe znamo da Lazar nije bio car i da Marko Kraljević nije cedio vodu iz kamena...  Grin

Nije, svi znamo da je cedio vodu iz suhe drenovine! Grin
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #19 у: 13.47 ч. 04.01.2009. »

a svi takođe znamo da Lazar nije bio car i da Marko Kraljević nije cedio vodu iz kamena...  Grin

Nije, svi znamo da je cedio vodu iz suhe drenovine! Grin


Ma dobro, drenovina, kamen, svejedno Cheesy. Bitna je poenta da je radio nešto što je nemoguće, tj da ima fantastičnih elemenata. A ima i drugih, suptilnijih umetničkih sloboda narodnog pripovedača kad su istorijske činjenice u pitanju, koje nisu vidljive na prvi pogled, već je potrebno određenoe istorijsko predznanje, ali ajde, da ne širim priču, jer to nije tema ovde. Uostalom, koga zanima, neka pročita  Srbi pre Adama, prof. Radivoja Radića. Tamo je sve lepo objašnjeno, i to ne samo istorijski biseri, već i etimološki (Mani-to-ba i Nebraska zemlja nebratska su mi omiljeni.... Smiley, a ni vamilija nije loše — nije latinska nego dolazi od srpskog "vama mili" Grin)
« Задњи пут промењено: 13.50 ч. 04.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Вукотић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Душан Вукотић
Поруке: 155



WWW
« Одговор #20 у: 15.57 ч. 04.01.2009. »

Цитат
Ili, kada kaže: „Ma ti knjigu, mio sestričiću“

Немам намеру да копам по речницима, те да ми они кажу да ли нека реч постоји или не постоји. Испада, ако одређена реч није забележена у РМС да она не постоји?
А поводом твог "сестричића", чини ми се да је то савршен деминутив од речи "сестрић" (дечак - дечачић, шаран - шаранчић, колач - колачић или ћерка - ћерчица) На пример, деминутив од глава је главица, али и главичица (- село Главичица код Бијељине, Главичица у околини Пећи, где данас, нажалост више нема Срба). Значи ли то да су мештани Главичици дали такво име због десетерца? Или, да ли си чуо за презиме Прстичић. Да ли је то (поред прстић) деминутив од именице прст? Ако јесте, замисли из којих разлога је тако "продужен" (поготово ако је то "средњичић").  Huh

Изгледа да си превидео да у украјинском језику постоји регуларан глагол станути (стати). Да ли се и код њих та реч "одомаћила" због "десетерца и епске поезије"? Наравно да није. Да ли је трзати настало од тргнути (тргнути => тргати => трзати)? Упореди речи корак, кренути и кретати, па ће ти се можда упалити нека нова сијалица.


Душан Вукотић
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #21 у: 16.01 ч. 04.01.2009. »

Izvinite, g. Vukotiću, ali... Kakve veze ima ukrajinski vokabular sa srpskim? Ako neka reč postoji u nekom slovenskom jeziku, to ne znači da mora da postoji i u srpskom...

Сачувана
Вукотић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Душан Вукотић
Поруке: 155



WWW
« Одговор #22 у: 16.08 ч. 04.01.2009. »

Мислим да је ово питање прикладно за ниже разреде основне школе. Зар ви мислите да се историја одређене речи може пратити/докучити само кроз један језик, па макар он био и "небески" какав је српски?  Shocked
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #23 у: 16.21 ч. 04.01.2009. »

Nisam znala da se etimologija izučava u osnovnoj školi.... Grin

Mislim da malkice pristojnosti dragi moj g. Vukotiću zaista ne bi bilo na odmet.  Unižavanje i omalovažavanje sagovornika je zaista vrlo ružna stvar, a to radite od kad ste došli na ovaj forum, iako se niko prema vama nije tako odnosio. Ne razumem čime smo zaslužili takav tretman.

Pošto je očigledno da sam preskočila taj čas u osnovnoj, da li biste bili ljubazni da mi odgovorite na moje pitanje? Kakve veze ima činjenica što "stanuti" postoji u ukrajinskom sa postojanjem/ispravnošću te reči u srpskom?
« Задњи пут промењено: 16.26 ч. 04.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.105


« Одговор #24 у: 16.30 ч. 04.01.2009. »

Мислим да је ово питање прикладно за ниже разреде основне школе.

Mislite kako hoćete, samo probajte da se uzdržite od vređanja...
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Вукотић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Душан Вукотић
Поруке: 155



WWW
« Одговор #25 у: 16.45 ч. 04.01.2009. »

Ах... ал' је овде је неки преосетљив свет. Чини се да сам испуцао бонус, таман кад сам се "разиграо". Но добро, шта да се ради.. останите (чудно, останите уместо остатите) ми добро и међусобно се пазите. Ако вам се случајно деси да се разљутите, одмах идите на курс "ненасилне комуникације". Видимо се поново оног дана када Србија уђе у ЕУ. До тада, довиђења!

Душан Вукотић

P.S.
Само сам констатовао да вашем онаквом питању није било места. Истина, учинио сам то на мало грубљи начин, у намери да вас "раздрмам".

Мод: уклоњен увредљив садржај.
« Задњи пут промењено: 20.21 ч. 04.01.2009. од Дарко Новаковић » Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.105


« Одговор #26 у: 17.11 ч. 04.01.2009. »

Čini mi se da ste Vi "preosetljivi", sudeći po Vašem brzom povlačenju. Evo, pozivam Vas da ne bacate pušku u trnjak  Wink pa kako hoćete ...
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 12.24 ч. 05.01.2009. »

А поводом твог "сестричића", чини ми се да је то савршен деминутив од речи "сестрић". Или, да ли си чуо за презиме Прстичић. Да ли је то (поред прстић) деминутив од именице прст?

„Sestrić“ je već deminutiv; „sestričić“ ne postoji, ovde je samo radi deseterca. „Prstičić“ nije deminutiv od imenice „prst“, nego je prezime. (Mnoga prezimena se grade s pomoću sufiksa -ić, kao i mnogi deminutivi, ali to ne znači da su prezimena deminutivi, makar i ako oba sufiksa imaju isto poreklo.)

Изгледа да си превидео да у украјинском језику постоји регуларан глагол станути (стати).

Moram se pridružiti Brunhildi i pitati kakve to uopšte ima veze sa čim bilo. Pokušavamo objasniti da je „prestiž“ srpska izvedenica od glagola „prestignuti“ time što u ukrajinskom jeziku postoji glagol „stanuti“? Ili pokušavamo pokazati da, ako neki glagol postoji u ukrajinskom, mora postojati i u srpskom? To će moći samo ako nemamo pojma ni o jednom ni o drugom, i samo ako se, priučeni nadrilingvisti, uzmemo igrati etimologije za rodoljubive početnike u slobodno vreme.

(Zašto baš ukrajinski? Zašto samo ukrajinski? Zašto nismo uzeli, recimo, poljske glagole nego ukrajinske? Zato što nam se ono što smo našli u ukrajinskom svidelo, a ono što bismo našli u poljskom ne bi nam se svidelo? E tako se, bogami, ne prave pouzdane, nego samo kakve sujetne i klimave etimologije slične onima koje je Radivoj Radić vešto ismejao.)

Na takve sam te metodološke pogreške upozorio. U etimologiji je obično ona što jednostavnija teorija tačna. Čim počneš tražiti klimave dokaze za neku svoju etimološku teoriju po zabačenim planinskim dijalektima, epskim pesmama i ukrajinskom rečniku, znaj da takva teorija ne valja. Ti počinješ od pretpostavke (evo, primera radi: „prestiž“ je srpska reč) i onda probavaš, tako sujetno, iznedriti kakve bilo dokaze za tu pretpostavku ne bi li pokazao da je ona tačna. A treba obratno. Tek iz premisa (a to su — imamo francusku reč, imamo latinski glagol, imamo srpsko „prestići“, ali ponešto i nemamo) nastaje pretpostavka („prestiž“ nije srpska izvedenica, jer nemamo nijednu sličnu takvu srpsku imenicu, dok je njeno francusko poreklo u srpskom jasno).

Okaneš li se sujete i preterana rodoljublja, i počneš li se koristiti Aristotelovom logikom mesto neosnovanim „ja čuo, men’ se čini, izgleda mi slično, ima u narodnoj pjesmi, našô sam i u ukrajinskom (a jesi li možda našao i u poljskom?)“, možda će od tebe i biti neki etimolog.
« Задњи пут промењено: 12.27 ч. 05.01.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!