Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.15 ч. 08.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Bosansko gutanje samoglasnika  (Прочитано 35715 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #15 у: 15.13 ч. 22.05.2007. »

Zaposli se Fata, dobije svoj računar, radi uveliko na njemu, sve super međutim, jedng dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama zatreba nešto s njenog računara, al' ne znaju lozinku.

I zovu oni Fatu - 'Fato, koja ti je šifra na računaru?'
Kaže Fata 'velkom'.
Aha, probaju oni WELLCOME ..

..neće..

Probaju VELKOM..

.. neće..

VELLCOME, welcome..

..ništa ..

Zovu oni Fatu ponovo ' Fato, aj' kaži nam kol'ko slova ima ova tvoja lozinka? '
' Pa jedno.'
'Pa kako jedno pobogu?!'
Fata : ' pa vel'ko M!'
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #16 у: 19.39 ч. 29.05.2007. »

Доста често се у босанскохерцеговачким и западносрбијанским говорима и други ненаглашени кратки самогласници редукују, не само И. Пре свих Е (које је и Бојан поменуо) и У: нпр. (ја) вјер(у)јем, (они) сређ(у)ју - уочите кратки акценат на претходном слогу и дужину на следећем; то је околина у којој се У најчешће редукује.
Златиборци говоре учајтини (акценат на првом слогу, дужина на А) и ишчајтине (акценат на првом слогу, дужине на А и Е) за "у Чајетини" и "из Чајетине" (а кажу ЧајЕтина). Међутим, то је једини пример где се Е редукује у ужичком народном говору који ми је сад пао на памет; других не могу да се сетим.
Док су, наравно, примери за редуковано И бројни: Суш(и)ца (река на Златибору), понекад и Уж(и)це [ > ушце] и уж(и)чки [ > ушчки], Слав(и)ца, год(и)на, воден(и)ца, уч(и)тељ(и)ца [ > уштељца] и др. Очигледно често долази до редуковања у наставку -ица, испред кога је најчешће кратки акценат (али може и дуг: кључаон(и)ца).
« Задњи пут промењено: 19.51 ч. 29.05.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
скамењен
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 32


« Одговор #17 у: 01.16 ч. 17.06.2007. »

Ваља уважити да Босанско Гутање Самогласника, свакако није само босанско, већ исто представља једну, али надасве дивну и посебну инстанцу редукције самогласника при изговору. Примери се могу пронаћи у многим, али не свим, светским језицима, посебно словенским, код којих је дата предиспозиција награђена разноликошћу на нивоу дијалеката.
Истичем опет да се самогласник редукује, наспрам гута или избацује, те да се исти уствари изговара, само знатно краће и са другачијим местом творбе од стандарних самогласника.
Мој скромни суд је да би то могао бити рецимо http://en.wikipedia .org/wiki/Open-mid_back_unrounded_vowel
Али тачан одговор свакако би захтевао осврт бираног познаваоца фонетике.

« Задњи пут промењено: 09.08 ч. 17.06.2007. од скамењен » Сачувана
per
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
BiiC
Поруке: 23


« Одговор #18 у: 03.14 ч. 17.06.2007. »

"Писани" је језик "репрезентација", стандардизована "пројекција" говрног језика на поље слова.
Идемо укућу, ниспут, мимокуће (а пишемо у кућу, низ пут, мимо куће). Погледати и енклитике и проклитике итд...
Начело говора је економичност (ефикасност) која је потпомугнута мимиком и гестуализацијом уопште, као и сталном провјером у саговорника резултатом комуникације. Тога, на тај начин, у писаном језику нема. Зато, заиста:"Ваља уважити да Босанско Гутање Самогласника, свакако није само босанско, већ исто представља једну, али надасве дивну и посебну инстанцу редукције самогласника при изговору. Примери се могу пронаћи у многим, али не свим, светским језицима, посебно словенским, код којих је дата предиспозиција награђена разноликошћу на нивоу дијалеката." Испитивања и трагања у дотичном језику. Чак и у "београдизацији", специфичној редукцији нашега говора, има велики број примјера "гутања" који би прије одговарали "сарајевским" илити "загребачким" "говорима"; данак је то урбанизацији, скраћеној и убрзаној комуникацији потпомогнутој тв рекламама, чија намјера није само да пренесе поруку већ и да прикаже припадност групи коју карактерише одређена семантизација.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #19 у: 17.50 ч. 17.06.2007. »

Мој скромни суд је да би то могао бити рецимо http://en.wikipedia .org/wiki/Open-mid_back_unrounded_vowel
Или http://en.wikipedia .org/wiki/Close-mid_central_unrounded_vowel.

Пеђа, зашто не раде хиперлинкови?
« Задњи пут промењено: 17.53 ч. 17.06.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
скамењен
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 32


« Одговор #20 у: 22.07 ч. 17.06.2007. »

Open mid back unrounded vowel.
Takodje link do zvucnog zapisa.
Close mid central unrounded vowel.
Takodje link do zvucnog zapisa.

Доиста. Надам се да ће се на ову проблематику начинити један шири осврт.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #21 у: 23.08 ч. 17.06.2007. »

Пеђа, зашто не раде хиперлинкови?

Ne rade zbog njihove politike prema eksternim linkovima.
Сачувана

Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #22 у: 23.37 ч. 17.06.2007. »

Ne rade zbog njihove politike prema eksternim linkovima.

A-ha Pedja, hajde nam sad to recite na srpskom Smiley

Šalimo se malo, naravno Wink
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #23 у: 02.36 ч. 26.09.2007. »

   

           Pita, opšte poznato jelo, naročito je popularno u Bosni i Hercegovini. Možda zbog lakoće spremanja, možda zbog velikog broja načina na koji se može spremiti, možda i zbog nečeg trećeg, ali, svi znate, pita je u stvari pečeno testo sa nekim dodacima. Ovakvim ili onakvim, na ovaj ili onaj način, u suštini sve su pite iste, pečeno testo sa nekim dodacima.
   
           Kada prilike to zahtevaju, npr. žurba, nedostatak vremena, ili pak kada treba spremiti nešto jednostavno, onda se spremi neka obična, mala, što je moguće jednostavnija pita, iliti pitica.
           E, sad na scenu stupa toliko rašireno gutanje samoglasnika, pa usled toga, pitica postaje pit`ca. Npr. " Ma `ajde ba, spremi neku pit`cu na brzinu..." Ovo pit`ca, u svakodnevnom i u uobičajenom govoru zvuči potpuno isto kao "pica" (kratkosilazni na "i").
           Iz zapadnih delova srpskog govornog područja, posebno onih gde se srpski jezik meša sa italijanskim, ova reč je prešla u italijanski jezik u potpuno neizmenjenom obliku, što se izgovora i značenja tiče, samo se, što i nije nimalo čudno, piše "pizza". Izgovara se potpuno isto i odnosi se, tj. označava istu stvar kao i u srpskom jeziku. Na brzinu ispečeno testo sa nekim dodacima, odnosno pit`cu ili piticu.
            Italijani su uspeli da od "pizze" (pit`ce, pitice) naprave svetski brend, na čemu im treba svakako čestitati, te tako naša pit`ca dolazi ponovo kod nas, ali sada u, na izgled malo, ali suštinski mnogo, izmenjenom obliku. Umesto sa kratkosilaznim akcentom na "i" postaje reč "pica" sa dugosilaznim akcentom, takođe na "i", što opet u srpskom jeziku znači nešto drugo, i što i nije baš za jelo.
            Ja, blago rečeno, izbegavam da kupujem i naručujem picu, jer mi je prilično nelagodno da od prodavačice ili konobarice, zatražim parče ili celu picu i još sa malo kečapa. Imam u glavi pravo značenje te reči, pa ne mogu da naručim a da ne pomislim na to. A opet, ako kažem pica (sa kratkosilaznim akcentom), bojim se da me ili neće razumeti ili ću joj izgledati malo čudno, jer niko tako ne govori.

            Evo jedan istinit događaj.
            Jednom mom prijatelju, svratio je otac kući, s nekim razlogom ili bez, nije ni važno, i zatekao njega i snajku kako večeraju. Na stolu je bila pica. Snajka, malo iznenađena, ali iz poštovanja prema svekru, ustala je i ponudila ga da sedne i večera  s njima. Međutim, da li zbog iznenađenosti ili nečeg drugog, uradila je to sasvim nespretno. Rekla je: "Tata, hoćeš da jedeš picu?"
            Čovek je samo nešto promrmljao sebi u bradu, okrenuo se i izašao. Nešto kasnije, kada se video sa sinom nasamo, pitao ga je: "Je li bre, sine, šta joj bi? Ona dosad nije bila ovakva, da nije... skrenula?"
            Onda je, naravno usledilo objašnjavanje i razjašnjavanje itd. itd.


            Bio bih zahvalan članovima foruma, koji govore italijanski ili su u mogućnosti iz nekih drugih razloga, da nađu u zvaničnoj italijanskoj literaturi objašnjenje nastanka reči "pizza" i postave ga ovde na forum.


             Pozdrav.

   
Сачувана
скамењен
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 32


« Одговор #24 у: 03.16 ч. 26.09.2007. »

Цитат
The first recorded use of the word "pizza" dates from 997 CE and comes from a Latin text from the town of Gaeta in Southern Italy [6]. The origins of the word are uncertain and disputed but there are 5 main theories:

    * 1. It derives from an Old High German word “bizzo” or “pizzo” meaning “mouthful” (related to the English words “bit” and “bite”) and was brought to Italy in the middle of the 6th century CE by the invading Lombards. [7]. This is the origin favoured by the Oxford English Dictionary though they state that it remains unattested [7].

    * 2. It derives from the Latin word “pinsa”, the past participle of the verb “pinsere” which means to pound or to crush and refers to the flattening out of the dough.

    * 3. It derives from the Italian word “pizzicare” meaning “to pluck” and refers to pizza being “plucked” quickly from the oven (“Pizzicare” was derived from an older Italian word "pizzo" meaning “point”).

    * 4. It derives from the Latin word “picea” which describes the blackening of bread in the oven or the black ash that gathers at the bottom of the oven.

    * 5. The word pita (as פיתא) exists in the Aramaic of the Babylonian Talmud, referring to bread in general, tracing the word to a cognate for pine pitch, which forms flat layers that may resemble pita bread.

Mi, u Novom Sadu, kazemo Pizza sa kratkim naglaskom. Dugi je vec nesto drugo Smiley
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #25 у: 22.42 ч. 26.09.2007. »

Italijanski rečnici uglavnom navode neko od prva dva objašnjenja, ali ni oni se međusobno ne slažu.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #26 у: 15.16 ч. 29.09.2007. »

Hvala na trudu alcesti i скамењеном, i svaka čast Novom Sadu gde "pizza" izgovaraju sa kratkim "i". U sredini u kojoj ja živim to nije slučaj. Ovde svi, ali baš svi, govore "pizza" sa dugim "i".

Čitajući ova tumačenja (citate koje je poslao скамењени), još više sam ubeđen da je ovo što sam rekao, upravo onako kako sam napisao. Suviše je očigledno da bi bilo drugačije.

Pozdrav.
« Задњи пут промењено: 15.20 ч. 29.09.2007. од Vuk » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 18.10 ч. 29.09.2007. »

Čitajući ova tumačenja (citate koje je poslao скамењени), još više sam ubeđen da je ovo što sam rekao, upravo onako kako sam napisao. Suviše je očigledno da bi bilo drugačije.
Ја се не слажем да је то сувише очигледно. Како би доиста било сувише очигледно, морао би пронаћи још позајмица из српскохрватског у италијанском језику, а посебно оних који се тичу хране. Да је од питице настала пица мало је вероватно и због тога што питица није главна реч него је то пита, која се свакако много више употребљава него питица (код мене, рецимо, нико не говори питица, а пите се праве више и разноврсније него игде), и због тога што се ово редуковање кратких ненаглашених самогласника баш и не преноси у друге језике. У крајњу руку (погледај тачку 5 из цитата који је скамењени дао), наша пита и италијанска пица могле би потицати од заједничког индоевропског корена.

С друге стране, овај закључак који си ти извео одличан је пример онога што се зове народном етимологијом. Када неке сасвим несродне речи звуче исто или слично, прости народ их готово увек повезује и погрешно објашњава једне речи другима: питу и питицу са пицом, рецимо. Неки ијекавци говоре вјетробран мислећи да је та реч настала од речи в(ј)етар. Међутим, тај "ветро" у ветробран нема везе с нашим ветром иако слично звучи, него је италијанског порекла. (Дакле, исправно је једино ветробран а не вјетробран у ијек.) Примери народне етимологије су многи.
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #28 у: 04.50 ч. 30.09.2007. »


Ја се не слажем да је то сувише очигледно. Како би доиста било сувише очигледно, морао би пронаћи још позајмица из српскохрватског у италијанском језику, а посебно оних који се тичу хране. Да је од питице настала пица мало је вероватно и због тога што питица није главна реч него је то пита, која се свакако много више употребљава него питица (код мене, рецимо, нико не говори питица, а пите се праве више и разноврсније него игде), и због тога што се ово редуковање кратких ненаглашених самогласника баш и не преноси у друге језике. У крајњу руку (погледај тачку 5 из цитата који је скамењени дао), наша пита и италијанска пица могле би потицати од заједничког индоевропског корена.



Kada neki narod usvaja neku reč iz nekog drugog jezika, on ne konsultuje rečnike i pravopise, već to radi sasvim spontano, onako kako je čuje. Nije važno da li je glavna reč pita ili pitica (pit`ca) i da li su samoglasnici kratki, dugački, naglašeni ili nenaglašeni. Važno je da ta reč, datog trenutka odgovara datoj situaciji. Takvih trenutaka i situacija, na teritoriji gde se dva jezika dodiruju i dobrim delom i mešaju, moglo je biti bezbroj, što niie slučaj sa Vavilonom, koji je u odnosu na Italijane "Bogu iza nogu". Ali ako u ovu priču o Vavilonu (peta tačka citata koji je dao скамењени) dodaš Nina Belova (po nekima, osnivač Vavilona), opet možeš uspostaviti vezu sa srpskim jezikom.

Pojam "indoevropski koren" ne objašnjava ovo o čemu raspravljamo, nego samo stavlja tačku na diskusiju i zatvara je nezavršenu. I uopšte na svaku diskusiju, ne samo na ovu. Uvek pitanja i dalje ostanu bez odgovora, jer kad neko kaže "indoevropski koren", onda je tu kraj. Zavesa. Mrak. Nema više. Kao bajagi sve je jasno, a nikom ništa nije jasno. Niko i ne pokušava da u okviru pojma "indoevropski koren", da odgovore na osnovna pitanja: kako, gde, kad, ko, s kim, s čim...itd. Zbog toga je objašnjenje bilo čega, pojmom "indoevropski koren" neprihvatljivo.

 
 
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #29 у: 12.05 ч. 30.09.2007. »

Неки ијекавци говоре вјетробран мислећи да је та реч настала од речи в(ј)етар. Међутим, тај "ветро" у ветробран нема везе с нашим ветром иако слично звучи, него је италијанског порекла. (Дакле, исправно је једино ветробран а не вјетробран у ијек.)
Ovo je vrlo interesantno, prvi put čujem. Priznajem da sam i ja mislila da je vetrobran od vetra. Cheesy Tačno je da je na italijanskom vetro=staklo. Ali moram pomenuti da mi vetrobran više liči na kalk nego na direktnu pozajmljenicu, ako gledamo italijanski, jer oni za vetrobran kažu "parabrezza" (para=brani, brezza=povetarac). Dakle, ni kod njih reč ne sadrži staklo, nego baš vetar, pa ne vidim zašto bi vjetrobran ijekavski bilo pogrešno. Wink
Bilo bi zanimljivo uporediti ovu reč u raznim jezicima pa ustanoviti ko je prvi napravio kalk od koga... Smiley Evo, nađoh da je na engleskom windscreeen ili windshield... ne bih rekla da su ga Italijani izmislili. Wink

Što se pite tiče, negde sam, mada dosta davno, videla da se i na grčkom kaže slično, pa uzevši u obzir stavku 5. u gornjoj etimologiji, sve kad se sabere daleko mi je verovatnije da je italijanski primio taj oblik iz grčkog, uz gomilu drugih grčkih reči koje se odnose na hranu, ako već nije iz nekog od jezika pod 5.

A što se tiče (pra)indoevropskog korena, ne znam šta da ti kažem, Vuče. Tebi je neprihvatljivo, nekom drugom nije. Iskreno rečeno, ja još imam traume od ispita iz uporedne gramatike Grin i ne verujem da će me skoro spopasti želja da to produbljujem. Grin
« Задњи пут промењено: 12.16 ч. 30.09.2007. од alcesta » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3 4 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!