Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
23.10 ч. 23.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: SQL Server  (Прочитано 10231 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« у: 18.29 ч. 14.12.2008. »

Nisam čuo da se ovo ime prevodilo, što potvrđuju i naslovi vikipedijskih članaka na raznoraznim jezicima:

[[az:Microsoft SQL Server]]
[[bg:Microsoft SQL Server]]
[[ca:Microsoft SQL Server]]
[[cs:Microsoft SQL Server]]
[[de:Microsoft SQL Server]]
[[es:Microsoft SQL Server]]
[[fa:مایکروسافت اس.‌کیو.ال سرور]]
[[fr:Microsoft SQL Server]]
[[ko:마이크로소프트 SQL 서버]]
[[hr:Microsoft SQL Server]]
[[id:Microsoft SQL Server]]
[[it:Microsoft SQL Server]]
[[he:Microsoft SQL Server]]
[[mn:MS SQL сервер]]
[[nl:Microsoft SQL Server]]
[[ja:Microsoft SQL Server]]
[[no:Microsoft SQL Server]]
[[pl:Microsoft SQL Server]]
[[pt:Microsoft SQL Server]]
[[ro:Microsoft SQL Server]]
[[ru:Microsoft SQL Server]]
[[sv:Microsoft SQL Server]]
[[th:Microsoft SQL Server]]
[[tr:Microsoft SQL Server]]
[[uk:Microsoft SQL Server]]
[[zh:Microsoft SQL Server]]

Vidim dvije mogućnosti: Majkrosoft SQL server ili Majkrosoft es-kju-el server (čuo sam i izgovor es-ku-el, ali je izvorni izgovor bolji u vlastitim imenima prema Prćiću, ukoliko se ovaj drugi kojim slučajem nije već ustalio). Neki ljudi govore i sikvel (prema SEQUEL, ranijem nazivu za SQL), ali bih to izbjegavao, budući da treba biti jasno to da je SQL akronim za Structured Query Language.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 20.02 ч. 14.12.2008. »

Разноразни језици нас не занимају, занима нас српски. Сервер је сервер, па ако неко пише ћирилички текст, „SQL-сервер“ је сасвим прихватљиво. И ја бих избегавао варијанту ес-к(ј)у-ел.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #2 у: 21.42 ч. 14.12.2008. »

Ostavljanje u originalu na svim tim vikipedijama pokazuje nam to da je Server dio imena i da se stoga izbjegava prevođenje, što znači da je i kod nas najbolje transkribovati, kao SQL server (bez crtice). Uostalom, ne prevodi se ni na Microsoftovoj stranici (vidi spisak proizvoda). Varijantu es-kju-el server možemo koristiti prema pravilima o pisanju akronima, ali možemo i ostaviti SQL na latinici.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #3 у: 23.59 ч. 14.12.2008. »

А ако ћемо веч преводити то сервер, онда цела конструкција трева да се прилагоди српској синтакси, па би стога било боље север SQL.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #4 у: 07.07 ч. 15.12.2008. »

Da, ali taj se proizvod ne zove SQL, nego SQL Server. To je kao da bi smo sada rekli žurnal Vol strita umjesto Vol strit džornal.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #5 у: 08.07 ч. 15.12.2008. »

Pa ako mu je to ime, onda ga ja ne bih ni prevodila... Mnogo je nezgodno imati malo latinice mali cirilice u jednom te istom naslovu... Bas bih volela da cujem lingviste (one koji pisu pravopise) kako bi oni to resili. U onom pismu koje sam poslala Klajnu i to sam ga pitala (konkretno Windows XP), ali mi nista nije odgovorio...
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #6 у: 09.53 ч. 15.12.2008. »

Ne, bilo bi SQL сервер ili ес-кју-ел сервер na ćirilici (pod uslovom da se nije ustalilo ес-ку-ел сервер).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #7 у: 10.04 ч. 15.12.2008. »

Meni je to eks-kju-el mnooogo ruzno. Al mnogo.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #8 у: 16.20 ч. 15.12.2008. »

Meni je to eks-kju-el mnooogo ruzno. Al mnogo.
А и визуелно је непрегледно.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #9 у: 16.29 ч. 15.12.2008. »

Па неће бити смак света ако остане у оригиналу. Сем тога, и сам Клајн је у једном писму које је циркулисало Википедијом напоменуо да би неки изрази из рачунарске терминологије могли да остану нетранскрибовани јер су нови, нису се још добро "угнездили" у српски и, last but not least, изгледа да ни сами лингвисти не знају како би требало да се транскрибују. Grin (ово задње сам додао да запалим мало полемичке ватрице). Cool
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 16.37 ч. 15.12.2008. »

To sam, Delijo i ja rekla, a radi se o pismu koje je meni pisao. A citirala sam ga u onoj drugoj temi gde je bilo reči o informatičkim pojmovima. Al mene niki ferma ni za suvu šljivu.... Sad
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #11 у: 17.12 ч. 15.12.2008. »

S tim da ne vjerujem da se ime SQL Server nije uklopilo — koristim to ime u svakodnevnom razgovoru na našem s kolegama, i redovno se koristi izgovor /!es-ku-el server/, a još se i mijenja po padežima (SQL Serveru, SQL Servera, itd.). Naravno, Prćić bi istražio mnogo veći korpus, tako da moje iskustvo ne može biti mjerodavno za sve, ali bi svakako bilo zanimljivo čuti kako ostali forumaši izgovaraju to ime. Ipak, u nedostatku transkripcionog rječnika, možemo ili koristiti sistemsku transkripciju (što ne znam da li je idealno rješenje — šta ako se ustalilo ku umjesto kju?) ili ostaviti u originalu.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #12 у: 17.19 ч. 15.12.2008. »

Stoundar, ako si informaticar, onda se ne racunas  Grin kad je u pitanju "uklapanje neke informaticke reci u svakodnevni recnik" Klajn je mislio na programe koje svi manje vise poznaju, a ne samo uskostrucna lica. Kladim se da, ako si informaticar, sigurno mnogo cesce koristis i onaj programcic koji je Klajn pomenuo u svom odgovoru a koji se nalazi na njegovom desktopu i koga je rekao da treba ostaviti u originalu "dok se ne ustali u obicnom govoru". A to znaci, "medj' obicnom rajom", ne medju strucnjacima... S tim u vezi, verujem da sigurno ima informatickih pojmova koji ce zauvek ostati u originalu, jer zaista nikad nece preci granice strucnih krugova ljudi, barem dok se pravopisci ne smisle i ne nadju neko trece resenje...

A kako to ja izgovaram? Pa ne znam, do sad nikad nisam imala priliku da moram da ga izgovorim. Stavise, prvi put cujem za to, a to ti dovoljno govori koliko se "ustalilo" jer ja pripadam informatickoj "raji", a ne "eliti" Grin...
« Задњи пут промењено: 17.21 ч. 15.12.2008. од Brunichild » Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #13 у: 17.42 ч. 15.12.2008. »

Klajn ne razlikuje ŠNM od stručnjaka u tom pismu, mada naravno nemam pojma kako se zapravo vrednuju ustaljeni izgovori.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #14 у: 17.51 ч. 15.12.2008. »

Цитат
mada naravno nemam pojma kako se zapravo vrednuju ustaljeni izgovori.
То је интересантно питање. На основу чега правописци и лингвисти одређују шта је устаљено, а шта не?
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #15 у: 18.04 ч. 15.12.2008. »

Sigurno na osnovu istraživanja u nekom korpusu, pisanom i izgovornom, mada je teško reći kakve se tu sve statistike i metodi primjenjuju da bi se odredile sve one nijanse u Prćićevom rječniku (ukorijenjeno, može se prihvatiti i korekcija ukorijenjenog oblika, BOLJE NEGO, sistemska transkripcija, itd.). Baš bih volio da vidim te rezultate istraživanja.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #16 у: 18.52 ч. 15.12.2008. »

Мислиш да су у српској лингвистици рађена таква истраживања?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #17 у: 19.10 ч. 15.12.2008. »

Цитат
mada naravno nemam pojma kako se zapravo vrednuju ustaljeni izgovori.
То је интересантно питање. На основу чега правописци и лингвисти одређују шта је устаљено, а шта не?

Pa na osnovu sopstvenog utiska, koji ponekad zaista moze biti i pogresan... Kao npr. kod onog skorpiona, a ima toga jos...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #18 у: 22.24 ч. 15.12.2008. »

A i na osnovu onoga što zaista čitamo u člancima, knjigama, stručnim časopisima. Gleda se i da novodonesena pravila budu u skladu sa dosadašnjom normom i praksom. (A ona za nas počinje Pravopisom iz 1960, kao i nekim malo ranijim polemikama tadašnjih lingvista, i ide do današnjeg dana.)
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #19 у: 23.08 ч. 15.12.2008. »

Цитат
Sigurno na osnovu istraživanja u nekom korpusu, pisanom i izgovornom

Цитат
A i na osnovu onoga što zaista čitamo u člancima, knjigama, stručnim časopisima.

Ма слажем се ја с вама да су наведене методе једини и најисправнији начин да се утврде неке закономерности у нашем језику. То би требало да буду обимна истраживања у којима би учествовале десетине а можда и стотине лингвиста и помоћног особља, али, нисам нешто сигуран да су у вези са српским језиком рађена тако обимна и скупа истраживања с обзиром на средства која се из буџета издвајају за науку, културу, језик итд. Сем тога, сигуран сам да би истраживања у вези са транскрипцијама страних личних имена морала бити укључена у нека обимнија језичка истраживања (којих је, по мом мишљењу било мало), самим тим долазимо до закључка да је истраживања у вези са транскрипцијом било мало. Стога ми се Брунхилдина теорија о "личном утиску" чини највероватнијом. Но добро, ово су само моје претпоставке и лични утисци и било би драго да ме неко аргументовано разувери.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #20 у: 23.24 ч. 15.12.2008. »

Ja prosto ne mogu da zamislim ni Klajna ni  bilo kog drugog lingvistu kako za svaku posebnu rec oko koje ima neku nedoumicu pocne temeljno da istrazuje oblast u kojoj se ta rec koristi, pa tako imamo snajper, rec koja se siroko u narodu (!) koristi za pusku, medjutim, Klajn kaze da je to naziv samo i iskljucivo za strelca, i da je rec snajperista (koja sasvim prirodno zvuci) suvisna, a da se puska kaze snajperska puska. Eto, to mi je jedan od primera gde zaista ne vidim ni jedan valjan razlog za takvo rezonovanje. A tek kad samo pomislim na skorpiona (koga ceo narod zove шкорпион), ili na ono sa kostnom, i kostanom srzi (a ima toga jos u oblasti fizike, hemije ili biologije sto odjednom ne valja, a ceo narod i te kako koristi), ili nekih informatickih pojmova... Mislim da zaista treba pri odredjivanju (ne)pravilnosti uskostrucnih reci ipak konsultovati vise strucnjake iz istih oblasti, kao i malo vise ipak(!) osluskivati narod...

A o transkripciji da i ne govorim. Pocnimo samo od onog spanskog Ч koje nema ama zaista blage veze sa glasom koji navodno treba da predstavlja u srpskoj transkripciji i koji u spanskom jeste nesto izmedju Ћ и Ц (u nekim recima i u nekim delovima Spanije jasno se cuje C)...
« Задњи пут промењено: 23.27 ч. 15.12.2008. од Brunichild » Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #21 у: 00.10 ч. 16.12.2008. »

Отишли смо мало с теме. Да будем још конкрентнији: интересује ме на основу којих критерија је Твртко Прћић одређивао шта је устаљено а шта не у оним његовим транскрипционим речницима; да ли је при том користио методу "личног утиска" (или у бољем случају, консултације са другим лингвистима) или је користио оне науче методе које су помињали Стоундар и Зоран? Cool
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #22 у: 00.12 ч. 16.12.2008. »

Mislis, Djordje, a ne Zoran? Cheesy
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #23 у: 11.40 ч. 16.12.2008. »

U uvodu piše da su analizirani mnogi primjeri stvarne upotrebe jezika, što se vidi i po tome da su sakupljene raznorazne pogrešne transkripcije. Mislim, ako ja mogu ukucati neku transkripciju u Google i vidjeti koliko se pojavi rezultata, ne vidim zašto i Prćić ne bi mogao ukucati određenu varijantu u pretragu nekog korpusa i dobiti mnogo detaljnije statistike, koje se onda nekako obrađuju. U onoj nesuglasici između Klajna i Feketea koju je nedavno stavio Đorđe pominje se neki elektronski korpus, pa mi se tako nešto ne čini nerealnim — e sad, koliko je drugih lingvista sarađivalo s Prćićem, to već ne znam.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #24 у: 12.45 ч. 16.12.2008. »

Ммм, да, у лингвистичким круговима се помиње "огроман електронски корпус речи" који је израдио наш лингвиста Данко Шипка, али нисам сигуран да је тај корпус постојао крајем прошлог века, када је Прћић писао свој први Транскрипциони речник.  Cool
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #25 у: 12.47 ч. 16.12.2008. »

Baah, pa rekosmo da Gugl nije merodavan za lingvisticka pitanja. Ima mnogo pogresnih reci koje se pojavljuju zilion puta na interentu pa opet nisu zbog toga priznate kao pravilne. Ne, ne mogu da zamislim Prcica tako neozbiljnog... Smiley
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #26 у: 13.34 ч. 16.12.2008. »

Brunichild, opet me pogrešno citiraš. Rekao sam:

Цитат
Mislim, ako ja mogu ukucati neku transkripciju u Google i vidjeti koliko se pojavi rezultata [s tim da nisam rekao da ove rezultate treba shvatati ozbiljno!], ne vidim zašto i Prćić ne bi mogao ukucati određenu varijantu u pretragu nekog korpusa i dobiti mnogo detaljnije statistike, koje se onda nekako obrađuju.

Dakle, nisam rekao da Prćić koristi Google, rekao sam da vjerovatno koristi korpus i složeniju metodologiju nego što je prebrojavanje rezultata.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #27 у: 14.23 ч. 16.12.2008. »

Ммм, да, у лингвистичким круговима се помиње "огроман електронски корпус речи" који је израдио наш лингвиста Данко Шипка, али нисам сигуран да је тај корпус постојао крајем прошлог века, када је Прћић писао свој први Транскрипциони речник.  Cool

Mogao je i godinama da gleda vijesti i čita novine, knjige, enciklopedije itd., s notesom pri ruci, pa onda da obrađuje rezultate nekom metodologijom — i to je bolje od ličnog utiska (nešto ste mi pesimistični što se tiče lingvistike kao nauke, možda s razlogom s obzirom na pojedine tradicionalne jezikoslovce, ali je lingvistika ipak nauka, mada je relativno nova i znatno se izmijenila u prošlom vijeku, pa tako i na prostorima bivše Jugoslavije imamo još uvijek tradicionalnih jezikoslovaca ali i modernih lingvista, sa vrlo različitim stavovima). Osim toga, jasno je da je za uspostavljanje sistema koristio neke postojeće naučne radove, koji se navode u rječniku ličnih imena. Od njih imam Teoriju jezika u kontaktu, gdje se takođe navode uobičajeni odnosi između engleskih i naših glasova, malčice drukčiji od Prćiće norme, s više informacija o tome kako su se uspostavili ti odnosi (pod uticajem njemačkog, izvornog pisanja, itd.), pa onda kako se mapiraju engleski akcenti na naše prilikom uklapanja, i sl.
« Задњи пут промењено: 14.32 ч. 16.12.2008. од Stoundar » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #28 у: 14.26 ч. 16.12.2008. »

Brunichild, opet me pogrešno citiraš. Rekao sam:

Цитат
Mislim, ako ja mogu ukucati neku transkripciju u Google i vidjeti koliko se pojavi rezultata [s tim da nisam rekao da ove rezultate treba shvatati ozbiljno!], ne vidim zašto i Prćić ne bi mogao ukucati određenu varijantu u pretragu nekog korpusa i dobiti mnogo detaljnije statistike, koje se onda nekako obrađuju.

Dakle, nisam rekao da Prćić koristi Google, rekao sam da vjerovatno koristi korpus i složeniju metodologiju nego što je prebrojavanje rezultata.

Sori Stoundar, ponekad je tebe jako tesko razumeti, a ponekad ja ne procitam do kraja sta pise... Ne zameri mi Cheesy

S tim u vezi, cisto sumnjam da postoji neka baza podataka sa recima iz prostog razloga sto za to nema para, pa samim tim i za neki ozbiljniji naucni pristup... Uostalom, kako zamisljas tu bazu, tj. korpus, kako ga ti nazivas?
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #29 у: 14.41 ч. 16.12.2008. »

Pa evo kakav se koristi za najbolji rječnik engleskog na svijetu (Oxford English Dictionary), s tim da ne znam kako to izgleda za srpski:

The British National Corpus

The British National Corpus (BNC) is a database of 100 million words of English as written and spoken in the UK. It consists of a balanced collection of whole texts and large parts of texts of different levels of formality and technicality, including hundreds of books, newspapers, magazines, and journals from the latter part of the twentieth century, as well as transcripts of spoken English and ephemera such as leaflets, advertisements, and tickets.

Searching for a common word in the BNC shows how many meanings it has, how frequently those meanings are used, and in what context.

The British National Corpus was compiled in a collaboration between Oxford University Press, Oxford University Computing Services, Longman, Chambers, the Unit for Computer Research on the English Language at Lancaster University, and the Research and Development Department at the British Library.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #30 у: 14.46 ч. 16.12.2008. »

Ahaaa... Cheesy Pa ti si idealista ako mislis da tako nesto postoji za srpski. Jest da bi bilo predivno (i naravno da je na dohvat ruke negde na netu), ali ja iskreno mislim da to nije ni u sledecem pedesetogodisnjem planu na ovim nasim prostorima... Vidis da cak nisu u stanju ni da redovno snabdevaju knjizare najnovijim Pravopisom (nego ga moras traziti lupom po starinarnicama i to ako imas srece da ga uopste nadjes!), a o Prcicevim recnicima da i ne govorim — Recnik imena se vise ni NE STAMPA! Kakva crna baza reci... To je za one iz prvog sveta, ne za nas...
« Задњи пут промењено: 14.49 ч. 16.12.2008. од Brunichild » Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #31 у: 14.48 ч. 16.12.2008. »

Pa ne, rekao sam da ne znam kakav je taj za srpski, ali nekakav očigledno postoji, prema onoj prepisci između Klajna i Feketea koju je Đorđe stavio. A kao što rekoh, mogao je Prćić i sam da bilježi transkripcije na koje je nailazio, u najgorem slučaju.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #32 у: 14.50 ч. 16.12.2008. »

Pa ne, rekao sam da ne znam kakav je taj za srpski, ali nekakav očigledno postoji, prema onoj prepisci između Klajna i Feketea koju je Đorđe stavio. A kao što rekoh, mogao je Prćić i sam da bilježi transkripcije na koje je nailazio, u najgorem slučaju.

Pre ce biti ovo drugo... Kao onaj profa iz Pigmaliona, Prcic osluskuje narodne mase po autobusima i pijacama.... Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #33 у: 14.53 ч. 16.12.2008. »

A da ti kazem nesto iskreno: ako tako nesto ZAISTA postoji, kako to da nije na raspolaganju narodu? Kako neko ko npr. zeli pisati neki naucni rad, ili jednostavno zeli proveriti ucestalost neke reci u srpskom, ne moze da konsultuje tu bazu podataka? Mislim... Kako misle da SNM pocnu da vode racuna kako govore ako se oni sami obavijaju nekim elitistickim velom probranog drustvanca koje ima pristup ka takvim vrstama podataka? Pa nije to drzavna tajna, pobogu, vec je nesto sto bi trebalo da sluzi za dobrobit kako Srbije, tako srpskog jezika i srpskog naroda...
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #34 у: 15.08 ч. 16.12.2008. »

Pa nije sve tako crno, ipak postoje kojekakvi rečnici koji se mogu konsultovati, bar teorijski. Mislim da korpus koji oni uzimaju u obzir obuhvata najčešće samo pisanu reč, često čak samo književnost. Tu su recimo razni frekvencijski rečnici, pa azbučnik prideva u srpskoj prozi, pa razne tabele... Sve naravno na papiru, na elektronski korpus ćemo još popričekati. Pretpostavljam da se i istraživanja lingvista baziraju uglavnom na takvom korpusu a ne na govornom jeziku. E sad, što su ti rečnici štampani u minijaturnim tiražima i što se primerci koje COBISS baza beleži mogu uglavnom nabrojati na prste jedne ruke, to je druga stvar. I ja sam odskora počela da se patim s nekim istraživanjem za koje mi treba gomila rečnika, a od visenja po univerzitetskim bibliotekama ne vidim nijedan savremeniji način da s tim izađem na kraj.

Evo, tražeći nešto o elektronskom korpusu, naiđoh na ovu prilično staru vest:
http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/24-06-2004/Strane/kultura.htm

Ne znam šta bi s tim odavno najavljenim korpsuom, ali pretražila sam sve moguće linkove APV gde su rekli da će on moći da se nađe, i ničeg sličnog nema, ili sam ćorava. Smiley
« Задњи пут промењено: 15.21 ч. 16.12.2008. од alcesta » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #35 у: 15.25 ч. 16.12.2008. »

I ti onda kazes, nije sve tako crno...?

Mozda zaista preterujem, ali muka me uhvati kad vidim kako je sam jezik i sve oko njega u drugim zemljama tako "na dohvat ruke", za razliku od nase Srbije. Ako te nesto zanima u vezi sa spanskim jezikom, odes lepo na sajt Kraljevske akademije, imas sve i svasta - od kompletnog recnika (koji bi odgovarao ovom nasem RMS, na primer), do celog pravopisa, gramatike, recnika nedoumica. Ako neces internet, sve te knjige su dostupne u bilo kojoj knjizari, ili u bilo kojoj biblioteci. Ima i jedno i drugo i trece. A cak, ako ne nadjes odgovor mozes im i pisati, na samom sajtu ima deo za pitanja koje moze da posalje bilo ko. Ja sam pisala vise puta kad sam imala neke nedoumice, ili iz ciste opklade sa ovim Spancima (koji su takodje dosta poenglezeni, pa uporno po novinama i svuda pisu dane u nedelji i mesece velikim slovom, iako to nije dozvoljeno po spanskom pravopisu) i uvek sam dobila odgovor u roku od nedelju dana najvise.

A kako je to u Srbiji? Prvo, da bi uopste znao koje knjige treba da koristis, moras da ufatis nekog lingvistu (ili barem srednjoskolskog prof. srpskog) ili da nadjes ovakav forum kao sto je Vokabular gde bi ti ljudi prvo lepo rekli STA uopste treba da trazis (kao npr. onaj spisak koji je napravio Bojan, mada ima jos knjiga koje su ovde spominjane a kojih nema na tom spisku, ali dobro, to je spisak osnovnih stvari). Ako si pak neko ko je vec izverziran i zna sta treba da trazi, nastaje drugi problem, kako gde? U knjizarama vecina tih knjiga koje se ovde stalno pominju ne postoji. Biblioteka? Moras ici u univerzitetsku biblioteku u Beogradu, a ako ne zivis u Beogradu? Sta onda? Juris po starinarnicama gutas prasinu u nadi da ces naici na neki prasnjivi primerak knjige koja ti je potrebna... Mislim... Dok sakupis (ako uopste uspes da sakupis) literaturu, prodje te volja za zivotom, a kamoli za pisanjem nekog rada. A ako ima nesto sto nisi nasao, koga pitati? Eto, Klajn je toliko ljubazan pa strpljivo odgovara na mejlove koje mu salju skroz nepoznati ljudi, i verovatno ga niko ne placa za to, umesto da ima jedan javni mejl na koji se moze pisati i gde ce neko ko i ne mora da bude bas sam Klajn ali treba da bude od struke odgovarati u skladu sa pravilima koja su postavili oni koji su kao Klajn. Tad bi Klajn i ostali njegovog kalibra imali vremena, zelje i mogucnosti pre svega da se bakcu svim onim pitanjima koja su ostala nedorecena, ali vec polako kapiram da sve ovo sto pisem je samo jedno pusto sanjarenje.... Sad
« Задњи пут промењено: 15.28 ч. 16.12.2008. од Brunichild » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #36 у: 15.38 ч. 16.12.2008. »

Pa nije sve tako crno, ipak nam je izašao jednotomni rečnik, a dosad nismo ni toliko imali. Plus, sad imamo čak i šestotomnik u RAR-u. Bolje išta nego ništa. Smiley
Nemoj molim te da me ubijaš u pojam sad. Cheesy Ja treba tek da nađem gomilu tih rečnika i slične literature, pa pošto ne živim u Beogradu moraću da dolazim više puta da bih bila sigurna da sam sve pretražila (doduše nije loš izgovor da se malo iživljavam s društvom i eventualno vidim s nekim od članova foruma Grin , samo para fali Sad ). Prošli put, letos čini mi se, kad mi je trebalo nešto iz Narodne biblioteke ispalo je da je renoviraju. Zna li neko od Beograđana da mi kaže jesu li je otvorili konačno?

A tema je bila SQL server... Grin
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #37 у: 15.42 ч. 16.12.2008. »

Izvini, Alcesta, bas ga preterah... Wink Gledaj to ovako: u svakom zlu ima nesto dobro, pa i to bucanje po beogradskim bibliotekama ima nesto dobro: vidjaces se cesce sa Vokabularcima i drugim prijateljima koji zive u Bgd...
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #38 у: 00.33 ч. 18.12.2008. »

Цитат
Plus, sad imamo čak i šestotomnik u RAR-u.

Љубазно бих молио објашњење. Ако може, наравно. Cool
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #39 у: 00.39 ч. 18.12.2008. »

Htedoh da kažem u pdf-u, lapsus. Mislila sam na ovo: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1670.msg26883#msg26883
Teško da je to zaslugom neke zvanične institucije, ali ko je da je, hvala mu. Grin
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #40 у: 01.04 ч. 18.12.2008. »

Нашао сам и ја у међувремену и то на једном форуму. Ја имам штампану верзију, али ово ће ми олакшати живот. У сваком случају, хвала. Cool
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!