Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
04.22 ч. 24.09.2018. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Када се Бог пише малим, а када великим словом?  (Прочитано 39397 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« у: 22.27 ч. 14.10.2006. »

   Нисам увек сигуран када се Бог пише малим, а када великим словом. Код Клајна сам нашао само ово: ''Именица бог пише се малим словом кад је реч о многобожачким религијама; употребљена за хришћанског бога може имати мало или велико Б (ово питање није разјашњено у Правопису и у каснијим приручницима)''.
   Ја бих писао великим словом у оваквим случајевима:

—   Помаже Бог, домаћине.
—   Срећан ти пут и нека ти је Бог на помоћи.
—   Србе сада само Бог може да спасе.

Малим бих писао у неким синтагмама:

—   Помози, ако бога знаш.
—   Зашто то радиш, убио те бог?

И, наравно, у бројним клетвама и псовкама.

   За ''Сачувај ме...'' нисам сигуран. Ако пишем нешто као молитву, дакле, обраћам се лично, онда бих писао: ''Сачувај ме, Боже, болести и глади''; великим словом, одвојено запетама. Али ако сачувај боже значи таман посла, далеко било, онда малим, без запете.

   Зна ли неко да ли постоји бар нека препорука, нешто чиме би се човек руководио када пише?
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.935



WWW
« Одговор #1 у: 08.04 ч. 16.10.2006. »

Mozda ako boga pominjes misleci na konkretnog onda treba veliko, a ako taj izraz koristis  u univerzalnom znacenju, onda malim.

"бог пише се малим словом кад је реч о многобожачким религијама; употребљена за хришћанског бога може имати мало или велико Б"

Meni je ovo neprihvatljivo jer se tu ne radi o pravopisu nego o govoru mrznje i sikaniranju na religioznoj osnovi.
Сачувана

kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #2 у: 08.17 ч. 16.10.2006. »

...Код Клајна сам нашао само ово: ''Именица бог пише се малим словом кад је реч о многобожачким религијама; употребљена за хришћанског бога може имати мало или велико Б (ово питање није разјашњено у Правопису и у каснијим приручницима)''.

Klajn je ipak malo širi i jasniji:
"velikim slovom ako se odnosi na hrišćanskog (odn. jevrejskog, muslimanskog) boga i ako ima osobine posebnog imena, npr. U početku stvori Bog nebo i zemlju. Malim slovom u uopštenom značenju (npr. njegova filozofija zapravo je traženje boga), u ustaljenim izrazima i uzrečicama (za ime boga, bože pomozi, ne dao bog, krade bogu dane itd.), a pogotovu se odnosi na pagansko božanstvo (grčki bog rata i sl.)

U principu, ja sam to sebi davno razjasnila na prostiji način - vernici pišu velikim slovom, ateisti malim. U ovom slučaju bi, naravno, moralo da se ispoštuje pravilo da se božje ime ne spominje uzaludno, a to pravi vernici ne rade, pa je njihovo pisanje velikim slovom vezano najčešće za konkretno "jednog i jedinog" Boga.
Sve u svemu, meni je Klajn više nego jasan.
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #3 у: 08.26 ч. 16.10.2006. »

..."бог пише се малим словом кад је реч о многобожачким религијама; употребљена за хришћанског бога може имати мало или велико Б"

Meni je ovo neprihvatljivo jer se tu ne radi o pravopisu nego o govoru mrznje i sikaniranju na religioznoj osnovi.

Joj, pročitaj pažljivije i videćeš d aje reč BAŠ o pravopisu. Nema smisla koristiti veliko slovo kod mnogobožačkih religija, jer tamo nije jedan bog, tamo ih ima više i svaki od njih ima svoje ime. U toj varijanti više imenica bog nije vlastito ime, pa je normalno pisati je malim slovom.
Kod monoteističkih religija veliko slovo koristiš kada se priča o "konkretnom" bogu, a malo kada koristiš poštapalice tipa "o, moj bože, videste li šta se danas sve dešava"...
Ne vidim ništa uvredljivo u tome.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.935



WWW
« Одговор #4 у: 08.43 ч. 16.10.2006. »

Ok je sve to ali nije pisalo monoteistickih religija, nego vrlo konkretno "hriscanskog boga".

Uostalom i kod mnogo bozackih religija, vernik moze da se obraca konkretnom bogu, zasto bi bilo neispravno ako koristi veliko slovo?
Сачувана

alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #5 у: 14.26 ч. 16.10.2006. »

Zato što se onda obraća tom bogu po imenu, a to ime se svakako mora pisati velikim slovom, tako da ne vidim u čemu je problem. Nećemo valjda smatrati da je nečije božanstvo bolje ili gore tretirano na osnovu pravopisa? Shocked
I da, veliko slovo se ne odnosi samo na hrišćanstvo nego na monoteizam uopšte.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #6 у: 16.17 ч. 16.10.2006. »

Uostalom i kod mnogo bozackih religija, vernik moze da se obraca konkretnom bogu, zasto bi bilo neispravno ako koristi veliko slovo?

Kao što si i sam rekao, ako BOG predstavlja „ime“ konkretnog bića onda se piše velikim slovom, a u suprotnom, kad predstavlja „opis“, malim. U monoteističkim religijama BOG obično ima neko svoje ime, koje se piše velikim slovom, a sama odrednica BOG malim. Npr., sledeća rečenica je ispravno napisana: „Muslimanski bog naziva se Alah“. Naravno, ako bismo imali slučaj da neki musliman, budist, ili neko treći (pored hrišćana, naravno) govori o svome božanstvu i koristi imenicu BOG kao naziv tog božanstva, onda je ispravno veliko slovo. Kod mnogobožačkih religija ovo se ne može primeniti, jer tamo BOG ne može da označi nijedno konkretno božanstvo, već samo u izvesnom smislu „vrstu“. Isto kao kad bih, Peđa, obraćajući se tebi, rekao: „Ama, čoveče!“ Jasno je da imenicu čovek ovde nećemo pisati velikim slovom, iako se odnosi na konkretnu osobu.

   Ја бих писао великим словом у оваквим случајевима:

—   Помаже Бог, домаћине.
—   Срећан ти пут и нека ти је Бог на помоћи.
—   Србе сада само Бог може да спасе.

Prvo je klasičan pozdrav, i nema nikakvog razloga za korišćenje velikog slova. Preostale dve situacije nisu sasvim jasne, ali izgleda da bi i tu trebalo dati prednost malom slovu. Čini se da se imenica BOG ovde ne upotrebljava kao ime konkretne osobe, već kao opis nečeg svemogućeg. Velikim slovom bih pisao samo u slučajima poput „U početku stvori Bog nebo i zemlju“.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #7 у: 21.54 ч. 16.10.2006. »

   
   Очигледно је да ово није само мени нејасно.
   За први пример је Бојан у праву,  кад мало боље размислим и то је синтагма, али за трећи сам ја у праву, било да га пишемо малим или великим словом.
   То да ли је неко верник или атеиста не сме да има никакве везе са правописом. Ако ћемо тако ја бих најрадије писао ''карла дел понте''.
   Питао сам да ли је неко негде видео неку препоруку, нешто као оно што је Бојан управо написао.
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #8 у: 08.54 ч. 17.10.2006. »

...Tо да ли је неко верник или атеиста не сме да има никакве везе са правописом...
Ovo mišljenje delim, a zabunu oko (a)teizma sam uvela ja, pa ću je ukratko i razjasniti.
Nisam mislila da verovanje ima ikakve veze sa pravopisom, ali vernici poštuju (ili bi bar trebalo da je tako) pravilo da se ime Gospoda ne pominje uzalud. Iz toga proizilazi da ga, kada ga već upotrebe, upotrebljavaju u onom prvom pomenutom kontekstu, kao lično ime. Zato sam povezala to sa samom verom. U verskim spisima monoteističkih religija, u obraćanju između vernika i u sličnim situacijama govori se o jednom, konkretnom bogu, pa nema previše dileme da je tada to vlastito ime, te će ga pisati velikim slovom. Pisanje nema konkretno veze sa verom, ali slučajno se poklopilo jedno pravilo vere s ajednim pravilom pravopisa  Grin

Sve ostale varijante su, meni se čini, za malo slovo. Sve su razne izreke, čak i poštapalice i ljudi ih koriste u svakodnevnom govoru i ne razmišljajući o njihovom značenju. Nekako spada u onu kategoriju koju je Klajn pomenuo kao "uopšteno značenje".
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #9 у: 10.47 ч. 23.10.2006. »

Постоји још једна могућност: да реч „бог“ схватимо као титулу. Онда важи правило – с именом се пише малим словом, а без имена великим:

директор Петровић, али (без имена) само Директор
бог Алах, али (без имена) само Бог

Ова могућност није свуда применљива, наравно, али понегде може да послужи.
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #10 у: 19.51 ч. 23.10.2006. »

Ne razumem otkud sad Direktor velikim slovom, bio titula ili ne. U kom kontekstu?
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #11 у: 09.57 ч. 24.10.2006. »

Јесте, јесте, великим словом кад нема имена, тј. кад реч "директор" ("председник", "владика" итд.) замењује име, а тачно се зна на кога се мисли.

Исти случај: реч "уговор" писаће се великим словом кроз цео уговор ако се не наводи број (ознака) уговора, што се рачуна као "име" уговора. Дакле:
уговор бр. 56234 биће потписан ....
Уговор ће бити потписан ...
(није почетак реченице)
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Данијела
сарадник
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 51


« Одговор #12 у: 11.59 ч. 24.10.2006. »

Великим словом је само у случају ако је прво слово у реченици или у потпису.

Клајн у свом "Речнику језичких недоумица" каже овако:

"ТИТУЛЕ и ознаке занимања пишу се малим словом: инжењер Матић, проф. Кашанин, мајстор Жика, кнез Милош... Великим словом се пишу само кад имају смисао сталног надимка или атрибута: Хајдук Вељко,Краљевић Марко...
Одредба Правописа из 1960 по којој би великим скловом требало писати 'називе живих поглавара држава' (Председник, Краљ, Папа итд.) одбачена је у новом Правопису. Таква употреба великог слова није прихваћена ни за верске титуле (патријарх, далај-лама итд.) па ни за оне које се обично везују само за једну личност, као фирер, дуче, ...
Титуле као Њено величанство, Његова светост патријарх по правилу се пишу великим словом прве речи.
Скраћенице др, проф., инж. и сличне пишу се малим словом, али у потпису обично великим (мада П о томе не говори), по општем правилу за прво слово у реченици."
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #13 у: 12.54 ч. 24.10.2006. »

А мене баш пре неког времена научили оном "правилу" које сам вам навела. Чак сам добила грдњу од директора што не знам тако "основну ствар", а старије колегинице су ми потврдиле да је овог пута (за промену) он у праву. Сад ми стварно више није јасно. Волела бих да ово разјасним, али да будем сигурна, да бих могла да се расправим с директором и осталим уговорима. Smiley
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #14 у: 13.02 ч. 24.10.2006. »

To je svojstveno birokratskom stilu, ali Pravopisom nije priznato. Direktoru treba poturiti dotični pod nos, preciznije tačku 33:

Цитат
Zvanja umesto imena. U slobodnom izrazu često se pojedine osobe ne imenuju imenom i (ili) prezimenom nego zvanjem, npr. profesor, doktor, komandir, predsednik itd. Upotrebljene imenice pri tom ne gube opšti karakter i pišu se velikim slovom. To važi i u slučajevima kad je određena osoba jedini nosilac tog zvanja u svome vremenu: papa, mikado, šah, negus, a takođe kad se dogodi da se zvanje veže samo za jednu ličnost, bez istorijskog ponavljanja: vožd (uobičajeno samo kao Karađorđevo zvanje).
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!