Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.38 ч. 20.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Омер-бег Сулејманпашић Скопљак: Пјесме  (Прочитано 24742 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« у: 23.04 ч. 04.01.2009. »


Омер-бег Сулејманпашић Скопљак


У званичним уџбеницима, енциклопедијама, антологијама или некој другој званичној литератури, тешко да ћете наћи нешто о овом српском песнику. Разлог због кога овог песника постављам на овај форум јесте управо жеља да га отргнем од заборава, а и мишљења сам да је Вокабулар право место на коме би требало да се нађе један овакав, истина специфичан, али српски песник.
Кратку биографију и још неке његове песме, можете прочитати на линку:
http://www.njegos.org/litera/omer-beg.htm 


ЖЕЉА

I

Сићане зв'језде осуле небо,
с мјесеца трепти алемов сјај;
небеским сјајем, свјетлошћу својом
он злати и наш успаван крај.

И благим миром он тврди санке,
најбољи вјесник на небу свом.
У санку барем он вида ране
паћеном тужном народу мом.

Ал' на ме млада ни санак неће,
не успава ме никаква моћ,
вјечита патња вјечно ме креће
кроз био данак и црну ноћ.

Ја мислим на те, о, робе тужни,
што 'но те ломи тај сраман лом.
Ја мислим на те, мој роде српски,
што си на нехај свијету свом.

Ја мислим на те, у вјечној мисли
крећу се дани и живот млад;
ал' хора пуста касно ће доћи,
да оков скидам, а с њим ти јад.

Хоћу л' к'о старац машит' се мача,
душманским кост'ма тупит му рез,
на гадном лицу душмана твога,
одужујућ' се, да везем вез.

Ох срећо, срећо, ој, стигни само,
да живот дадем - да нисам роб;
бар мјесец својим златиће сјајем
поштеног борца хлађани гроб.

II

У срећном санку, о, мили сине,
буднога бабе да л' чујеш глас?
Његове крви, о крви слатка,
мрзиш ли ропство, штујеш ли спас?

Да, мрзиш, мрзиш, свом младом душом,
И чистим жаром срдашца свог,
јер исту мисо, ко у твог бабе
у срце твоје усади Бог.

Душмане мрзи, а Српство љуби,
тако ми, сине, ти био жив,
пане ли бабо у борби љутој,
освет' га, сине, соколе сив!

III

Још мјесец сјаји, још трепте зв'језде,
на плавом небу, сијелу свом;
још жарка жеља пламеном пламти,
у српском срцу - у срцу мом.

Па лети, пјесмо, на крил'ма жеља,
поштених жеља срдашца мог;
полети небом, полети земљом,
полети, пјесмо, с тобом је Бог!

Кроз српски свијет, кроз свијет цио,
свакога брата поздрави мог.
Та сви смо синци једнога дома,
једнога дома - Србинства свог!

Нек иста мисо грије нам груди,
кад иста боља таре нам врат,
поштена жеља у српству милом -
да смо сви сваком: ко брату брат!

                Босанска вила, 1897, бр. 1, стр. 8.
 
 
Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #1 у: 18.04 ч. 31.01.2009. »

Омер-бег Сулејманпашић Скопљак

Да, мрзиш, мрзиш, свом младом душом,
И чистим жаром срдашца свог,
јер исту мисо, ко у твог бабе
у срце твоје усади Бог.

Душмане мрзи, а Српство љуби,
тако ми, сине, ти био жив,
пане ли бабо у борби љутој,
освет' га, сине, соколе сив!

Reč je, pretpostavljam, o mržnji na austrougarskog okupatora a autor je očigledno predak današnjih Bošnjaka. Prva (ovde citirana) strofa je naročito ilustrativna za naše današnje izukrštane emocije, jer treba mrzeti, mrzeti svom svojom mladom dušom i čistim žarom srdašca svog. Ne znam više kako ovo da naglasim. Zvuči zaista jezivo. Ne sumnjam, naravno, ni najmanje u opravdanost ovakvog poziva istorijskim okolnostima ali - mi smo zaista preskočili, izgleda, sentimentalnu stranu hrišćanstva (osim kad je reč o praštanju mladalačkog erotskog žara što teško da se može uzeti za isto) i njim obojenog romantizma XIX veka i primili nešto islamske čiste oštrine, evo, ovde isto lepo prikazane. Verovatno ćemo morati više da se oslonimo na građanski rezon usvojen građanskim vaspitanjem koje se tek sad uvodi po školama da bismo nekako (preko Niša i Stalaća) stigli do savremenog humanog ili, bar, humanitarno nastrojenog pogleda na ljude i njihove odnose. Ne bih želela da se ovo shvati kao zamerka pesniku, mene pomalo plaši nacionalni a još više regionalni romantizam - isuviše je često imao kobne posledice.  Undecided
« Задњи пут промењено: 18.17 ч. 31.01.2009. од b.n. » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #2 у: 18.26 ч. 31.01.2009. »

Б.Н. имаш потпуно право. Мислим да ми је јасно што овог господина нема у школским уџбеницима. Учити малу децу да мрзе није баш педагошки... А и није брате, хришћански. Тако да не знам коме би овај господин добро легао... Хришћанину сигурно не. Барем се то претпоставља, с обзиром да је Христос говорио "љуби непријатеља свог" а не "мрзи непријатеља свог".
« Задњи пут промењено: 18.31 ч. 31.01.2009. од Brunichild » Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #3 у: 18.34 ч. 31.01.2009. »

Сад би ја требало да ти одговорим "машала" али нећу... Мени господин, како ти кажеш, није толико за чуђење колико ефендија који га је овде поставио да се сви чудимо. :-)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #4 у: 18.48 ч. 31.01.2009. »

Сад би ја требало да ти одговорим "машала" али нећу... Мени господин, како ти кажеш, није толико за чуђење колико ефендија који га је овде поставио да се сви чудимо. :-)

Менe ефендија не чуди... Grin

Ти си у праву, вероватно да је г. Сулејманпашић само писао у складу са временом и приликама у којима је живео. Сасвим је разумљиво и за очекивати да романтичарски постулати 19. века у једној поробљеној средини врло лако могу да изнедре и овакве изливе веома јаких негативних осећања према угњетачу...
« Задњи пут промењено: 20.32 ч. 31.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 20.31 ч. 31.01.2009. »

Mi se čudimo ovim stihovima Sulejmanpašićevim i zgražavamo se nad pomisli da bi se oni mogli uopšte naći u školskoj lektiri, a zaboravljamo Jakšićevo „i ovaj kamen zemlje Srbije“ (pesma „Otadžbina“), ili Dučićevo „gde su mač zarđan deca iskopala“ (pesma „Himna pobednika“), ili „prezri mudrost glupih i glupost mudraca / nož tvog izdajnika biće uvek žedan“ (pesma „Večnoj Srbiji“), ili „naši će im vetri pepeo razneti“ (pesma „Hercegovina“), dakle pesnika koji jesu u lektiri. Da se naježiš.

I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema,
Nogom ćeš stupit, možda poganom.
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju;
Razumećeš ih srcem strašljivim
Šta ti sa smelim glasom govore,
Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupati...
Al’ jedan izraz, jednu misao,
Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
„Otadžbina je ovo Srbina!...“

Poručuje tako Jakšić tuđinu, dušmaninu obrijane glave, stihovima punim jezive mržnje. Otadžbinu opisuje kao zemlju strave punu mračnih pećina, stenja i kamenja, razbacanih kostiju ljudi, ratnika koji vrebaju u busijama čekajući da se ko nepoželjan pojavi na granicama te zemlje. I ta pesma provlači se kroz nastavu književnosti i u osnovnoj i u srednjoj školi, s jasnim ciljem serviranja deci patriotske lirike — onog „otrovnog mleka“ majke Srbije za koje vapi i Dučić romantičar (spram Dučića moderniste) da ljude treba podojiti.

Otvorite čitanke za treći razred srednje škole — ova Jakšićeva jasno romantičarska pesma kvarno se protura deci kao „književnost moderne“ (!) koja se uči u trećem razredu, pošto je epoha romantizma završena u drugom, samo da bi se i tada imalo nacionalnog naboja u nastavi književnosti.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #6 у: 20.45 ч. 31.01.2009. »

Не знам, Ђоле, ја не видим ове стихове на исти начин као ти. Мислим, сети се оне Бијелог дугмета Југославијо... Ко не слуша пјесму слушаће олују...(Каква иронија, та песма)... То ми некако исто као ова Јакшићева. Није претња, него једноставно упозорење да ако неко са стране дође, неће се само ушетати у земљу, и да само ако неко нападне, та земља ће заиста бити земља страве и ужаса за нападача. Уосталом, тако нешто се говорило и о окупираном Београду у Другом светском рату. Сад, не знам да ли је то комунистичка урбана легенда или није, међутим, то није ни важно сада, поента целе ове приче је у поруци ове песме: агресор није добро дошао. Наравно, све то зачињено романтичарским родољубивим заносом типичним за 19. век. За мој укус претерано и бомбастично, ал ајде...  

С друге стране, можда чак ни овај Сулејманпашић није толико страшан колико сврха у коју се користе његови стихови као и људи који га, највероватније врло буквално тумаче и идеје изражене у тој песми примењују тамо где им није место...
« Задњи пут промењено: 20.47 ч. 31.01.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #7 у: 20.53 ч. 31.01.2009. »

Ma ova Jakšićeva pesma i nije toliko strašna koliko je pre svega loša. Pleonazmi i nejasni stihovi na sve strane. „Brijane glave teme ćelavo“ — a može li brijane glave teme biti kosmato? Isto tako i „stenja tvrdi kamen“. „U zanosnome strahu lupati“ — kakav je to zanosan strah? Zanosna je ljubav, zanosna je nečija ljepota, a kako može biti zanosan strah? I nakraju, ko se tu s kim i ko protiv koga bori, ako je jedino što se događa to da zastrašeni neprijatelj lupa svojom glavom od kamen?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #8 у: 21.04 ч. 31.01.2009. »

Ma ova Jakšićeva pesma i nije toliko strašna koliko je pre svega loša. Pleonazmi i nejasni stihovi na sve strane. „Brijane glave teme ćelavo“ — a može li brijane glave teme biti kosmato? Isto tako i „stenja tvrdi kamen“. „U zanosnome strahu lupati“ — kakav je to zanosan strah? Zanosna je ljubav, zanosna je nečija ljepota, a kako može biti zanosan strah? I nakraju, ko se tu s kim i ko protiv koga bori, ako je jedino što se događa to da zastrašeni neprijatelj lupa svojom glavom od kamen?


хехе.. Па страх је толко велики и ужасан да је просто заносан, а непријатељ, пошто није знао где се меће, сад у заносном страху бије главом о камен јер не зна ни шта ће ни куд ће... Толко смо ми Срби страшни кад се неко намерачи на нас...

Шалим се. Не знам, Ђоле, дал је лоша или добра, никад нисам имала слуха за поезију, нити сам могла видети даље од оног што речи на први поглед говоре. А шта мислим о родољубљу, види се из реченице Бертранда Расела коју носим са собом свуда по овом форуму, па према томе, мош' онда мислити како тек онда немам слуха за родољубиву поезију...  Cheesy
Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #9 у: 22.29 ч. 31.01.2009. »

Ja bih se u ovome složila sa Brunhildom, za sve postoji vreme, ovde ovako prikazana Sulejmanpašićeva pesma istrgnuta je ne iz konteksta nego iz vremena, ili iz konteksta svog vremena. Bilo kako bilo, nije primerena našem dobu - ako se o Jakšićevoj poeziji može raspravljati u smislu stila ili ukusa, mada mislim da Božović suviše strogo sudi Jakšiću (a i da unosi previše strasti u ovu diskusiju), njegova rodoljubiva poezija je poezija jedne zemlje i jednog doba i kao takva se sasvim prirodno izučava u školama te iste zemlje u drugo doba. Sulejmanpašićeva poezija, međutim, predstavlja svoje doba, bez sumnje, u svojoj zemlji, takođe. Mi, međutim, živimo u drugoj zemlji a u ovoj pesmi su sasvim izmešani srpstvo, Crnogorci, islam i mržnja na Austrijance - znači za nas u naše doba sasvim štetno, odnosno rizično. Mislim da ova pesma, koja je meni inače dosad bila nepoznata, kao i sam pesnik, možda može kao reprezentativna (ako jeste) biti proučavana u okviru neke grupe na Filološkom fakultetu ali to je sve otprilike. Ja sam lično uvek volela Jakšićeve pesme - i upravo "I ovaj kamen zemlje Srbije..." kao i sliku "Na karauli". Sad, ako vi mislite da se time krše nečija građanska prava... u Bosni?   
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 22.37 ч. 31.01.2009. »

Jakšićeva je „Otadžbina“ loše napisana pesma, bez obzira na tu misao koju je pesnik hteo da prenese. I ja tome sudim, a ne romantičarskoj misli, šta me briga za nju. Smiley Pogledajte još jednom zbog čega sam se zgranjavao — ova romantičarska rodoljubiva pesma, i to još ne najbolje napisana, progurana je na kvarno u školske čitanke kao „književnost moderne“, što ona nije i ne može biti (a ako hoćeš, i pokazaću ti analizom pesme zašto), a neadekvatna nastava književnosti koja ovakve pesme prati često je zadojena nacionalizmom. Ne govorim ni o kakvim građanskim pravima, nego baš o tome „da, mrziš, mrziš, svom mladom dušom“ koje bi lasno moglo biti krilatica časova književnosti u našim školama. A to je valjda pogrešno, složićeš se. Wink
Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #11 у: 22.54 ч. 31.01.2009. »

Sad, ja ne znam, što se časova književnosti u našim školama tiče, ja sam veoma davno išla u školu i u moje vreme nastava nije bila zadojena romantičarskom mržnjom ili bar ja to nisam primetila. Naprotiv, dosta se držalo do svih naših naroda i narodnosti. Đura Jakšić jeste bio predstavljen upravo ovom pesmom o kojoj govorimo, možda još ponekom, nisam sigurna. U ono vreme nije izgledalo da je to pesma mržnje, više kao pesma očaja... Vi mislite da je ovaj pesnik zaobiđen? Meni izgleda, uz sve poštovanje za njegova i sigurno ne samo njegova osećanja više kao nešto što spada u književnu istoriju susedne Bosne.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 02.55 ч. 01.02.2009. »

Žalim što ti ne mogu citirati naše školske čitanke. Verovatno znaš kako posle svakog književnog dela slede interpretacije autora čitanki predviđene za ispomoć na času, a broj onih interpretacija koje pozivaju učenike na razmišljanje o tome kakva je sudbina srpskog naroda, šta poručuje pesnik Srbima, šta boli pesnika Srbina, čemu teži strašni neprijatelj, kakvo je to srpsko nacionalno biće a kakvo tuđinsko, kakvim je osećanjima prožeta duša Srbina i sl. neobično je visok. Zloupotreba nastave književnosti u nacionalne svrhe, ja bih rekao, nikako nije humana stvarčica.

Da ne pominjemo neistinitosti o tome kako u doba Turaka nije bilo nikakve kulture, nikakve književnosti, nego je jedino postojao zulum nad Srbima i globe, od kojih je najstrašnije otimanje dece, a koje se provlače kroz naše škole sve dok se ne urežu našoj deci ne u lobanju nego u koru mozga. A kultura i književnost su i te kako cvetali, suživot između muslimana i hrišćanske raje je negde funkcionisao možda i bolje nego danas, a silina naroda je svojevoljno davala decu u Carigrad u islam i u osmanlijsku vojsku kako bi napredovali.
Сачувана
b.n.
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 373


« Одговор #13 у: 21.01 ч. 01.02.2009. »

Ne razumem: u Turskoj se uči turska (književna) istorija, u Turkmenistanu se uči turkmenistanska (književna) istorija - ovo je moja pretpostavka pošto o tamošnjem školskom sistemu ne znam ništa, u Bosni se uči koja - bošnjačka? (književna) istorija, o ostalim zemljama da ne govorim (zaista!), samo bi u Srbiji trebalo da se uči neka druga a ne srpska (književna) istorija. Ja to uopšte nisam u stanju da razumem. 
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #14 у: 21.07 ч. 01.02.2009. »

Pa, b.n. uči se i strana književnost i to valjda u svim zemljama. A u BiH ne žive samo Bošnjaci, već žive još dva naroda i dve konfesije pa samim tim ne bi samo bošnjačka književnost bila predmet izučavanja domaće književnosti u Bosni.

A ja ne razumem kako si zaključila da u Srbiji treba da se uči neka druga a ne srpska književnost...
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!