Име које у српском означава просечног човека

[Madiuxa]

Па то су енглеска. Чик смисли српско име од два слова (то јест: „српско“).

Ru... Od Rumenka (Radovan III)...

[Зоран Ђорђевић]

Мој се деда звао Јевђеније, и не знам ни за кога другог ко је носио то име... у енглеском је чешће, као Јуџин (Eugene), у руском као Јевгениј(е).

Познајем лично једног Јевђенија (дружим се са његовим братом), по струци је математичар, нешто је млађи од мене.

[Ђорђе Божовић]

Жаклине и Мије, па и мање популарне али ипак живуће Касандре, Љовисне и Есмералде, за оне образоване, свакако имају социјалну конотацију. Тачно се очитује из које су културе преузета и од које друштвене групе.

Ali koja je to tačno očitujuća društvena grupa koja svoje kćeri naziva Žaklinama i Mijama?! Hoćeš reći kako obrazovani ljudi ne daju svojim kćerima takva imena? Ne bih se složio.

Takva imena nam, možda, jesu došla iz zapadne kulture, ali to opet nije predmet sociolingvistike, već lingvističke antropologije. Sociolingvistika će se baviti jedino onima imenima koja imaju socijalnu konotaciju (sada imamo još tri, sem Traktorke, Lenjinke i Staljinke, i za Kasandru i Esmeraldu i Ljovisnu bismo, recimo, mogli reći da se javljaju samo u jednima društvenim klasama — kod neobrazovanih ljudi, u ruralnim krajevima), a ja ne verujem da je i novija imena poput Žakline, Mije, Kaje, Lare i sl. imaju — jer ona su raširena po čitavoj društvenoj skali, i stoga nisu predmet sociolingvistike.

Ona jedino svedoče o širenju zapadne kulture, i stoga mogu biti zanimljiva samo antropologiji, a ne i sociolingvistici, koja se bavi odnosom jezika i društva, a ne odnosom jezika i kulture, i različitih kultura.

Sociolingvistiku drukče zovu „urbanom dijalektologijom“ — dodajmo tome i recimo nekakvu „političku“ dijalektologiju, i to je njen predmet proučavanja. Drugo je predmet antropološke lingvistike, o čemu se ovde radi — vrlo blizak sociolingvistici, ali ipak nešto drugačije.

[Ђорђе Божовић]

http://www.youtube.com/watch?v=UZu7pFuuXaM

Шта би се десило да није било синхронизације? Био би Џорџ .
http://www.youtube.com/watch?v=j_tmv0EDKPo

Ha, ha, ha. To je taj crtać! Odavno ga nisam video.

Super je, hvala ti za link.

[Милан]

По мени је најсрпскије име Немања.  Мислим да околни народи немају то име (не рачунајући Црногорце) Милош ми делује некако чешки

[Зоран Ђорђевић]

Sociolingvistiku drukče zovu „urbanom dijalektologijom“ — dodajmo tome i recimo nekakvu „političku“ dijalektologiju, i to je njen predmet proučavanja. Drugo je predmet antropološke lingvistike, o čemu se ovde radi — vrlo blizak sociolingvistici, ali ipak nešto drugačije.

Признајем да сам имао прилично магловиту представу (еуфемизам за "немати благог појма") о томе чиме се тачно социолингвистика бави.
Ипак, мислим да смо се сложили око тога да пракса давања имена зависи од друштвених прилика. Посебно код нас Срба.

[Ђорђе Божовић]

Pa ne znam, to bi bilo kada bi se, recimo, promenio sistem ili došla druga partija na vlast s nekom drugom politikom nego do juče, pa se i promenila imena. — Toga jesu primer Lenjinke i Staljinke, ali nisu Mije i Žakline.

Ili, društvene prilike, i predmet sociolingvistike, bi bili isto i kada bi se, na primer, različito ljudi zvali u selu i u gradu. (Možda o tome i možemo da govorimo, mislite li?)

Ili kada bi Džo bio u pravu da različito svoje ćerke imenuje obrazovana i neobrazovana populacija. (I ovo bi verovatno moglo da važi za Kasandre i Esmeralde, ali opet ne i za Mije i Žakline, i druga danas pomodna imena.)

Prosto ne mislim da su ovakva nova imena uslovljena društvenim prilikama, te da su stoga zanimljiva za sociolingvistiku. Ona su, pre bih rekao, uslovljena kulturološkim prilikama i svedoče o povezivanju ove kulture sa zapadnom kulturom (putem medija, naravno), i stoga će radije biti predmet interesovanja antropologije. Čak je i ime Traktorka zanimljivo za antropologiju, jer i ono nam otkriva nešto o kulturi i načinu života ljudi kod kojih ga nalazimo — ono svedoči o industrijskoj modernizaciji sela, dakle govori: „u ovom selu postoji traktor/traktori“. Time se bavi antropologija, a sociolingvistici je ovo ime zanimljivo jedino s toga stanovišta što ga nema u gradu, nego samo na selu, i što sa te strane govori: „onaj koji me nosi dolazi sa sela“.

[Зоран Ђорђевић]

Већ одавно нико није добио име Југослав. А било је популарно. Као и Владимир, Слободан.
Све су чешћа имена средњевековних краљева - Урош, Немања и, нарочито, Стефан. Чуди ме што Милутина нигде нема. Па ни Драгутина.
А која би наука то објаснила, не знам. Не бих поново да лупим нешто.

[Ђорђе Божовић]

E vidiš, od toga bi se baš moglo napraviti jedno sociolingvističko istraživanje!

Jesu li sve češća imena Uroš, Nemanja i Stefan, imena srednjovekovnih srpskih kraljeva, možda zbog porasta srpskog nacionalizma od kraja osamdesetih naovamo? To je sociolingvistika, tačno!

Hoće li, možda, biti manje dece sa imenom Slobodan sada nakon Miloševićeve ere, ili manje Jugoslava nakon raspada Jugoslavije i kraha ideologije jugoslavenskoga unitarizma? I to su sociolingvistička pitanja, i to vrlo zanimljiva, moram priznati.

[Ђорђе Божовић]

To jest, pošto nije u pitanju sâm jezik, već imena, i ova pitanja su više onomastička, ali sa njenog sociološkoga gledišta, kako je to primetio i Joe nekoliko poruka iznad. No, recimo da je to sociolingvistika u širem smislu.

[Madiuxa]

Већ одавно нико није добио име Југослав. А било је популарно. Као и Владимир, Слободан.
Све су чешћа имена средњевековних краљева - Урош, Немања и, нарочито, Стефан. Чуди ме што Милутина нигде нема. Па ни Драгутина.
А која би наука то објаснила, не знам. Не бих поново да лупим нешто.

Uros, Nemanja i Stefan zvuce carski, a Dragutin i Milutin ne (seti se one Knjige o Milutinu, srpskom seljaku i njegovim mukama. uopste retko ces naci seljaka da se zove Uros, Stefan ili Nemanja, a Milutina i Dragutina ima koliko hoces). Stavise, Stefan znaci bas ovencan, ako se ne varam, pa su to ime nosili svi nasi Nemanjicki vladari. Cini mi se da i Uros ima neko slicno znacenje, al sad ne mogu tacno da se setim...

[J o e]

Pa ne znam, to bi bilo kada bi se, recimo, promenio sistem ili došla druga partija na vlast s nekom drugom politikom nego do juče, pa se i promenila imena. — Toga jesu primer Lenjinke i Staljinke, ali nisu Mije i Žakline.

Ili, društvene prilike, i predmet sociolingvistike, bi bili isto i kada bi se, na primer, različito ljudi zvali u selu i u gradu. (Možda o tome i možemo da govorimo, mislite li?)

Ili kada bi Džo bio u pravu da različito svoje ćerke imenuje obrazovana i neobrazovana populacija. (I ovo bi verovatno moglo da važi za Kasandre i Esmeralde, ali opet ne i za Mije i Žakline, i druga danas pomodna imena.)

Prosto ne mislim da su ovakva nova imena uslovljena društvenim prilikama, te da su stoga zanimljiva za sociolingvistiku. Ona su, pre bih rekao, uslovljena kulturološkim prilikama i svedoče o povezivanju ove kulture sa zapadnom kulturom (putem medija, naravno), i stoga će radije biti predmet interesovanja antropologije. Čak je i ime Traktorka zanimljivo za antropologiju, jer i ono nam otkriva nešto o kulturi i načinu života ljudi kod kojih ga nalazimo — ono svedoči o industrijskoj modernizaciji sela, dakle govori: „u ovom selu postoji traktor/traktori“. Time se bavi antropologija, a sociolingvistici je ovo ime zanimljivo jedino s toga stanovišta što ga nema u gradu, nego samo na selu, i što sa te strane govori: „onaj koji me nosi dolazi sa sela“.

Уф, што си упоран! 

http://en.wikipedia .org/wiki/Sociolinguistics (Oбратити пажњу на речи cultural norms у првом пасусу и also у другом.)
http://www.fil.bg.ac.yu/katedre/opstaling/Sociolingvistika/Sociolingvistika%20-%20program.htm (Уп. прву и другу ставку са претпоследњом.)

Слично или исто као на овом првом линку пише и у Кристаловом Енциклопедијском речнику модерне лингвистике, у руској енциклопедији лингвистике: БОЛЬШОЙ ЭНЦИКЛОЩИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ „ЯЗЫКОЗНАНИЕ“, те у Encyclopedia of Language and Linguistics и другим, ситнијим приручницима под одговарајућим одредницама. Свуда се као предмет истраживања наводи и однос друштва и културе, а почесто се каже да се обим социологије преклапа са етнолигвистиком, психолингвистиком, лингвистичком антропологијом, социологијом језика. У најмању руку, ово је такав случај (а ја сам уверен да највише од свих ових дисциплина Мије и Ларе припадају социолингвистици.)

[Ђорђе Божовић]

Ja ne mislim da se može naći socijalni kontekst za Mije, Lare i Kaje, dakle to neće biti ni sociolingvistika. Ne vidim kako se moja definicija sociolingvistike razlikuje od programa na sajtu Katedre za opštu lingvistiku, a naročito ne kako se razlikuje od pretposlednje stavke tamo — "jezik i nacija" zasigurno stoji za odnos jezika i nacije, kao jedne od društvenih kategorija (kada kroz jezik provejavaju oznake nečije nacionalnosti, kako nacionalna pripadnost utiče na služenje jezikom i sl.), a mogli bismo još i odmeravati šta zapravo znači cultural norms.

Sva sociolingvistička literatura opisuje predmet proučavanja ove nauke kao odnos jezika i društva, manje-više kao kombinaciju lingvistike i sociologije — evo samo jedan primer, kembrički udžbenik sociolingvistike Richarda A. Hudsona već prvom rečenicom u uvodu knjige. A društvo nije isto što i kultura, odnosom jezika i koje se bavi antropološka lingvistika (vidi niže).

Šta je društvo i kakav je to odnos jezika i društva opisuje, evo, još jedna knjiga, Uvod u sociolingvistiku Ronalda Wardhaugha, takođe već u uvodu (moje isticanje):

Any discussion of the relationship between language and society, or of the various functions of language in society, should begin with some attempt to define each of these terms. Let us say that a society is any group of people who are drawn together for a certain purpose or purposes.

A ovakva je definicija društva, složićeš se, prilično različita od definicije kulture. Dalje, citiramo knjigu Sociolingvistika jezika Ralpha W. Fasolda:

One of major topics in sociolinguistics is the study of language variation and change with its inevitable relationship to social forces.

Zatim, u knjizi Jezik i društvo, William Downes piše (njegovo podvlačenje):

In this chapter, we have defined sociolinguistics broadly as that branch of linguistics which studies those properties of language which must be explained in social terms.

Ako su se i do pre dvadesetak godina ove grane manje-više i preplitale, budući tada još uvek prilično mlade nauke, danas je makar jasno što je i čime se bavi sociolingvistika, a što je i čime se bavi antropološka lingvistika — sada čitamo kembrički udžbenik antropološke lingvistike Alessandra Durantija (pročitati obavezno tamo odeljak o odnosu, sličnostima i razlikama lingvističke antropologije i sociolingvistike!):

Simply stated, in this book linguistic anthropology will be presented as the study of language as a cultural resource and speaking as a cultural practice.

Jezik kao izvor za proučavanje kulture, dakle, predmet je bavljenja lingvističke antropologije; — jezik kao skup društveno uslovljenih varijabli predmet je bavljenja sociolingvistike. (Varijablu kao jedno od načelnih svojstava jezika kojima barata sociolingvistika definisao je još njezin osnivač Labov.) Mije, Lare i Kaje prosto nisu društveno uslovljene — ne može se njihova pojava objasniti ikojim društvenim faktorima. Ako misliš da je ti možeš objasniti na taj način, ja bih rado to objašnjenje video, pa bih se onda tek mogao složiti s tobom da bi se ovim imenima mogla baviti sociolingvistika.

[Зоран Ђорђевић]

   Пре једно две године сам прочитао (или чуо, не сећам се) опширан приказ једног дипломског или магистарског рада који се бавио именима. Момак је имао приступ матичним књигама и свему другом што му је требало, па је поредио учестаност имена у последњих двадесетак година и претходних не знам колико. Запамтио сам само један детаљ, био је толико упечатљив да ми се урезао у сећање – име Стефан јавља се равно 300 (триста) пута чешће него у претходном периоду.
   Не сећам се ни да ли је добијене податке поредио са појединим подручјима, са социјалном и образовном структуром родитеља, нити шта је била основна тема рада. Тек сад, када смо заметнули ову расправу, сетио сам се колико би занимљивих запажања и закључака могло да се изведе. Рецимо, зашто Стефан и Урош, а не Милутин и Драгутин, иако су све то имена средњовековних владара. Ако, као што рече Брунхилда, Стефан и Урош звуче царски, а Милутин и Драгутин сељачки, онда у помоћ треба позвати и психологију.

[J o e]

Ja ne mislim da se može naći socijalni kontekst za Mije, Lare i Kaje, dakle to neće biti ni sociolingvistika. Ne vidim kako se moja definicija sociolingvistike razlikuje od programa na sajtu Katedre za opštu lingvistiku, a naročito ne kako se razlikuje od pretposlednje stavke tamo — "jezik i nacija" zasigurno stoji za odnos jezika i nacije, kao jedne od društvenih kategorija (kada kroz jezik provejavaju oznake nečije nacionalnosti, kako nacionalna pripadnost utiče na služenje jezikom i sl.), a mogli bismo još i odmeravati šta zapravo znači cultural norms.

Sva sociolingvistička literatura opisuje predmet proučavanja ove nauke kao odnos jezika i društva, manje-više kao kombinaciju lingvistike i sociologije — evo samo jedan primer, kembrički udžbenik sociolingvistike Richarda A. Hudsona već prvom rečenicom u uvodu knjige. A društvo nije isto što i kultura, odnosom jezika i koje se bavi antropološka lingvistika (vidi niže).

Šta je društvo i kakav je to odnos jezika i društva opisuje, evo, još jedna knjiga, Uvod u sociolingvistiku Ronalda Wardhaugha, takođe već u uvodu (moje isticanje):

Any discussion of the relationship between language and society, or of the various functions of language in society, should begin with some attempt to define each of these terms. Let us say that a society is any group of people who are drawn together for a certain purpose or purposes.

A ovakva je definicija društva, složićeš se, prilično različita od definicije kulture. Dalje, citiramo knjigu Sociolingvistika jezika Ralpha W. Fasolda:

One of major topics in sociolinguistics is the study of language variation and change with its inevitable relationship to social forces.

Zatim, u knjizi Jezik i društvo, William Downes piše (njegovo podvlačenje):

In this chapter, we have defined sociolinguistics broadly as that branch of linguistics which studies those properties of language which must be explained in social terms.

Ako su se i do pre dvadesetak godina ove grane manje-više i preplitale, budući tada još uvek prilično mlade nauke, danas je makar jasno što je i čime se bavi sociolingvistika, a što je i čime se bavi antropološka lingvistika — sada čitamo kembrički udžbenik antropološke lingvistike Alessandra Durantija (pročitati obavezno tamo odeljak o odnosu, sličnostima i razlikama lingvističke antropologije i sociolingvistike!):

Simply stated, in this book linguistic anthropology will be presented as the study of language as a cultural resource and speaking as a cultural practice.

Jezik kao izvor za proučavanje kulture, dakle, predmet je bavljenja lingvističke antropologije; — jezik kao skup društveno uslovljenih varijabli predmet je bavljenja sociolingvistike. (Varijablu kao jedno od načelnih svojstava jezika kojima barata sociolingvistika definisao je još njezin osnivač Labov.) Mije, Lare i Kaje prosto nisu društveno uslovljene — ne može se njihova pojava objasniti ikojim društvenim faktorima. Ako misliš da je ti možeš objasniti na taj način, ja bih rado to objašnjenje video, pa bih se onda tek mogao složiti s tobom da bi se ovim imenima mogla baviti sociolingvistika.

Ја ти се, Ђорђе, извињавам што не могу сада да одговорим на занимљиве ствари за које си ми дао референце. Са временом сам слаб, конекција ми је ужасна, али ћу се трудити да што пре све пажљиво прочитам.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Име које у српском означава просечног човека