Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.12 ч. 26.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Руско Ч се чита Ћ  (Прочитано 14528 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« у: 10.58 ч. 01.02.2009. »

Давно учих руски језик, али колико се сећам наставница нам је увек говорила да руси имају Ч, али оно се чита као наше "Ћ", у изузетним случајевима као Ш

нпр. Александар СергејевиЧ Пушкин   - не чита се СергејевиЧ како чујемо где год се окренемо, већ Сергејевић


Да ли то још неко може да потврди?
Сачувана
Шишмиш
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: ждера
Поруке: 126



« Одговор #1 у: 12.23 ч. 01.02.2009. »

http://skillopedia.ru/material.php?id=4486
Сачувана

[citation needed]
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #2 у: 12.39 ч. 01.02.2009. »

Не контам ја њу ништа...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #3 у: 13.05 ч. 01.02.2009. »


Šišmiše, ne znam kako ti, ali ja nemam ton na ovom videu...
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #4 у: 13.48 ч. 01.02.2009. »

Има касније...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 14.07 ч. 01.02.2009. »

Rusko ч se čita kao /ć/, postalveolarna (alveolo-palatalna) afrikata.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #6 у: 14.38 ч. 01.02.2009. »

Rusko ч se čita kao /ć/, postalveolarna (alveolo-palatalna) afrikata.


A što se onda pobogu transkribuje sa Č?Huh

E, svašta.
Сачувана
Шишмиш
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: ждера
Поруке: 126



« Одговор #7 у: 14.48 ч. 01.02.2009. »

Rusko ч se čita kao /ć/, postalveolarna (alveolo-palatalna) afrikata.

Huh Shocked Undecided
Я не понимаю, но я чувствую  Smiley
Сачувана

[citation needed]
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #8 у: 15.36 ч. 01.02.2009. »

A što se onda pobogu transkribuje sa Č?Huh

Pa valjda zbog pisanja, ili zbog sličnosti sa srpskim rečima koje imaju č.

Huh Shocked Undecided
Я не понимаю, но я чувствую  Smiley

А что же ты не понимаешь? Smiley
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #9 у: 15.05 ч. 17.02.2009. »

Ја сам учио у школи из руског да се руско ч изговара између наших ч и ћ, ближе нашем ћ, али да ипак није исто, да није баш толико меко.

Мени увек много смета што се руска презимена или она полупрезимена (како се то већ зове, оно њихово средње име, оно по оцу) транскрибују са завршним -ич, а очигледно је да је то исто оно -ић из наших презимена. Па чак и кад би они своје ч изговарали тврдо, опет би требало бар то -ич из презимена да на српски језик транскрибујемо у -ић.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 15.22 ч. 17.02.2009. »

Цитат
Па чак и кад би они своје ч изговарали тврдо, опет би требало бар то -ич из презимена да на српски језик транскрибујемо у -ић.

Zašto?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 21.06 ч. 17.02.2009. »

Ја сам учио у школи из руског да се руско ч изговара између наших ч и ћ, ближе нашем ћ, али да ипак није исто, да није баш толико меко.

Gledaš li fonološki, rusko č i srpsko ć su /ć/; međutim razlika u izgovoru postoji utoliko što Rusi zaista ne izgovaraju svoje /ć/ toliko meko kao mi, ali opet je to ista fonema.

Мени увек много смета што се руска презимена или она полупрезимена (како се то већ зове, оно њихово средње име, оно по оцу) транскрибују са завршним -ич, а очигледно је да је то исто оно -ић из наших презимена. Па чак и кад би они своје ч изговарали тврдо, опет би требало бар то -ич из презимена да на српски језик транскрибујемо у -ић.

To se zove patronim (na ruskom „otčestvo“), srednje ime izvedeno od očevog imena. Rusi se često, u zvaničnom obraćanju, oslovljavaju imenom i patronimom.

Takav je običaj kod prenošenja formanta -ič iz slovenskih jezika postojao ranije zbog te srodnosti sa našim sufiksom -ić koju i ti uočavaš, međutim više se to ne radi. Dvojstvo se dopušta tek kod nekih u običaj uzetih varijanata, poput Petar Iljič Čajkovski i Petar Ilić Čajkovski.

Jer, kad bi se tako radilo, to bi već bilo prevođenje a ne transkripcija. (A potrebna je transkripcija, nećemo prevoditi nečije lično ime.) Srodnost sa našim sufiksom -ić nije toliko bitna kada transkribujemo imena iz drugih slovenskih jezika; bitan je jedino sâm glasovni sastav i grafički zapis reči, i na njima ćemo temeljiti transkripciju, a ne na etimologiji, kao što radimo sa svim stranim jezicima. Ruski ne zauzima nikakav povlašćeni status među stranim jezicima. Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #12 у: 21.34 ч. 17.02.2009. »

Не знам да ли се још увек користи израз "босанско ч". Они који нису били сигурни да ли је ч или ћ писали су равну црту над латиничним ц, као ону на п или г.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #13 у: 09.26 ч. 18.02.2009. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=3082.  msg32140#msg32140 date=1234901199
Цитирано: Вученовић link=topic=3082.  msg32123#msg32123 date=1234879522
Ја сам учио у школи из руског да се руско ч изговара између наших ч и ћ, ближе нашем ћ, али да ипак није исто, да није баш толико меко. 

Gledaš li fonološki, rusko č i srpsko ć su /ć/; međutim razlika u izgovoru postoji utoliko što Rusi zaista ne izgovaraju svoje /ć/ toliko meko kao mi, ali opet je to ista fonema. 

Misliš, fonetski? (U stvari, da li u srpskom postoji ista distinkcija kao englesko phonetic vs.  phonological? Trebalo bi. )

Daklem 'vako: većina svetskih jezika nema dve različite nepčane afrikate, kao srpski (poljski je jedan, a ako se dobro sećam, mandarinski kineski je još jedan izuzetak).  Kod onih koji imaju tu jednu afrikatu, "tačan" kvalitet tog glasa varira.  Stavljam "tačan" pod navodnike, jer glasove ne izgovaraju ni svi govornici isto, niti su oni isti u svim rečima ili pozicijama (alofoni). 

Uzmimo za primer englesko "č".  Ono se prilično blisko "kanonskom" IPA /t̠ʃ/.  Međutim, taj glas je po mehkoći negde između našeg "ć" /t̠ɕ/ i "č".  S druge strane, naše "č" je po meni retrofleksno ("tvrdo"), tj.  vrh jezika je pomeren dosta unazad, tj.  isto kao poljsko "cz".  Međutim, iz nekog razloga se naši zadnjenepčani suglasnici (č, š, ž i dž) u IPA tradicionalno navode kao "nepčani" (t̠ʃ, ʃ, ʒ i dʒ) a ne "retrofleksni" (tʂ, ʂ, ʐ i dʐ) iako su gotovo identični kao odgovarajući poljski glasovi.  (Videti forum. fil. bg. ac. yu/index. php?s=&showtopic=8454&view=findpost&p=341906, da izaberem nekog ko se slaže sa mnom.   :) ).

No dobro, malo sam otplivao od teme.  Ostaje pitanje kako sad u transkripciji (koja je po definiciji samo približna, i često arbitrarna) napraviti mapiranje između glasova iz različitih jezika.  Očigledno, odavno je napravljen izbor da se rusko Ч (kao i slične afrikate iz 99% svetskih jezika) univerzalno transkribuje našim Č.  Može se navesti more razloga, ali se svi mogu svesti na "to je prosto tako". . .  iz istorijskih i praktičnih razloga. 
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #14 у: 10.49 ч. 18.02.2009. »

Цитат
Па чак и кад би они своје ч изговарали тврдо, опет би требало бар то -ич из презимена да на српски језик транскрибујемо у -ић.
Zašto?
Руско „ич“ је исти суфикс који Срби пишу „ић“.
У Србији до деветнаестог века људи нису имали презимена, али су имали „име по оцу“ које се градило додавањем суфикса -овић, -евић, -вић, или -ић на очево име. Понегде је додавано само „-ов“, као у Бугарској, а понекде -овски, -евски, -вски, -ски или -шки. Ми данас знамо за Доситеја Обрадовића, чији се отац звао Обрад. Обрадовић није било неко њихово породично презиме, није се његов отац тако презивао. Отац Карађорђев се звао Петар, па ми знамо за Ђорђа Петровића званог Карађорђе. Отац кнеза Милоша се није презивао Обреновић, али се звао Обрен.
У средњем веку само су племићке фамилије имале презимена (Немањићи, Бранковићи, Хребељановићи...). Од средњег века, племства није било, а породице простог рода нису имале презимена.
Тако је било до XIX века, док кнез Милош Обреновић није наредио да породице у Србији узму презимена.
У Црној Гори, за разлику од Србије, презимена су постојала и раније. На српским националним територијама које нису припадале Милошевој Србији, презимена су дошла касније. Нпр. у Босни највећи део презимена потиче од пописа из времена аустријске управе, не знам да ли пре или после анексије.

Руска средња имена се граде од имена оца на потпуно исти начин (Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Сергејевич Горбачов, Владимир Владимирович Путин, Борис Николајевич Јељцин). То је једно те исто што и настанак наших презимена са завршним -ић. Мени се чини да то треба да се осликава у транскрипцији руских имена, да се јасно види да је то исто оно наше -ић.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!