Upotreba crte u srpskom jeziku

[vesnam]

Bila bih zahvalna ukoliko bi neko mogao da mi pojasni da li je tacno da se u nasem jeziku koriste dve razlicite crte?
Jedna za odvajanje strane reci od nastavka za padez, npr. "IT-ja" i druga koja se koristi za odvajanje delova recenice, npr. "Krenuh, kad – nigde nikog."
Prva se dobija prostom upotrebom tastera na tastaturi za minus, a druga kao precica ALT+0150. Vizuelno, deluje mi da su crte identicne, pa ne vidim puno smisla za upotrebu dve crte.

Puno hvala!

[Мирна]

Неко ће ти дати опширан одговор, а ја само овако, на брзину, да ти кажем да су то две различите ствари – црта и цртица. Цртица је спојни, а црта раздвојни знак (означава паузу већу него што означава зарез).

Пример:    
ремек-дело (спојна црта, цртица)
Кренух, кад – нигде никог! (раздвојна црта, пауза)

(Код мене се, на тастатури, цртица сама претвори у црту чим завршим следећу реч. Изгледа да је поента у размаку, цртица се обично користи у спојевима без размака и програм то зна. Ако откуцаш размак, па следећу реч, цртица се аутоматски претвара у црту.)

[Данијела]

Правопис је прилично опширан када је о ЦРТИ ријеч.
Понешто ћу ти издвојити:
"Црта спада у реченичке знакове највеће изразитости и има велики експресивни значај, тако да од ње битно зависи утисак који пишчев стил оставља на читаоца, као и јасноћа и прегледност текста. Стилској изразитости црте посебно доприноси то што она као реченички знак практично нема обавезне, аутоматизоване примене.
  Црта је знак који најчешће може заменити зарез и који најнепосредније допуњава његове функције... Она се уместо зареза пише тамо где је потребан изразитији знак и тамо где треба избећи нагомилавање зареза... писање црте треба да остане умерено..."

У Правопису се даље редају тачке и подтачке као примјери за писање црте.
У тачки 197c разјашњено је твоје питање:
"Цртом се често одваја закључни део реченице, којим се своди њен садржај: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника ― никог познати не можеш. ― Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу ― што су они?"

У посљедњој тачки пише:
" Да би се јасно разликовала од цртице, црта треба да буде отприлике двоструко дужа од ње, или и више. За разлику од цртице, црту не треба понављати у наредном реду кад се нађе на крају реда, сем каткад примакнуту црту између бројева. ― По свом значају за складно уобличавање текста, црта у овладавању писменошћу и приручницима заслужује више оажње него што јој се обично посвећује."

О ЦРТИЦИ у Правопису пише:
"Док црта начелно служи у организовању и обликовању реченице, цртица у својој основној служби припада лексици, животу речи ― и то двочланих или каткад вишечланих лексичких јединица. Те јединице називамо полусложеницама, а цртица је у њима истовремено и спојни и раздвојни знак, некад више једно а некад друго... Цртица показује тешњу везу него белина између речи ― и увек се пише као примакнути знак, без белине између ње и графије уз коју стоји."

Даље се наводе неке техничке и формалне службе цртице, нпр. да се цртица пише на крају реда кад дио ријечи преносимо у нови ред;
па па кад рашчлањујемо цјеловиту ријеч; па кад рашчлањујемо скраћенице; па кад комбинујемо два вида или два система писања (овдје долазимо до твог питања), нпр.: 75-годишњи, из ЖТП-а, и тако даље.
 
Надам се да сам ти помогла овако укратко. Милим да је разликовање црте од цртице врло битно. Ако будеш могла набави Правопис српског језика, ту све пише.
Поздрав.

[Бојан Башић]

Mirna i Danijela su već rekle većinu stvari, hoću samo da dodam da ne postoji konvencija kada je reč o dužini crte; crtica se piše ovako (-), dok crtu neko piše kao (–), „en crta“, a neko kao (—), „em crta“. Oba načina su ispravna, a lično koristim drugu varijantu, volim da što više naglasim razliku u dužini.

Takođe, ne postoji standard, ali mislim da je u slučaju da nemamo „pri ruci“ znak za crtu najlepše napisati je kao dve crtice (—). Nije pravilno, ali jeste najpraktičnije i najbolje rešenje u takvoj situaciji.

[Зоран Ђорђевић]

Још нешто о црти.

Црта, (—) , пише се без размака са стране у овим случајевима:

•   Када се означава нека удаљеност: пруга Београд—Ниш.
•   Када црта значи до:  чланови закона 35—55.
•   Када се означавају партнери: сусрет Крамник—Топалов, Партизан—Рад.

[Бојан Башић]

U prvom i trećem Zoranovom primeru, kao i u ostalima gde se crta inače piše bez razmaka, razmak se ipak stavlja ako su izrazi koje povezuje višečlani (tj. bar jedan od njih):

• pruga Novi Sad — Niš,
• susret Crvena zvezda — Rad,
• 1. I 2006 — 31. XII 2006.

[Мирна]

И још један случај (црте без размака) који не смемо да заборавимо:

Ј.В. Гете (1749–1832)

[Соња]

   Извињавам се, али стварно морам опет да вас давим сличним стварима...

   1) како се („по новом“ - чула ја да има неки нов начин) пишу називи хемијских једињења: угљен(-/ )диоксид, калцијум(-/ )карбонат и сл.?
   2) Т(-/ )лимфоцити, α(-/ )кератин и сл.
   3) и даље: састављено, са цртицом или растављено: антеропостериорна и дорзовентрална оса; нпр. соматичко-моторна влакна ( = нервна влакна која инервишу (и даље пише инервирају) телесну мускулатуру))(, нервно-мишићна (нпр. синапса), акустичко-латерални систем (= чулни органи у којима су рецепторне ћелије и, самим тим, начин функционисања слични, а на различитим су местима - а где спадају органи чула слуха и нпр. бочна линија код риба)
   4) параксијски - у смислу они који се налазе поред (паралелно са) осовином (аксисом) тела: са 1 или 2 а?
   
   А да отворим ја тему која ће се тицати само мог уџбеника...?

[Madiuxa]

U prvom i trećem Zoranovom primeru, kao i u ostalima gde se crta inače piše bez razmaka, razmak se ipak stavlja ako su izrazi koje povezuje višečlani (tj. bar jedan od njih):

• pruga Novi Sad — Niš,
• susret Crvena zvezda — Rad,
• 1. I 2006 — 31. XII 2006.

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године ...

У датуму, иза 2006. требало би да стоји тачка, јер јој следи белина а не одмах црта. Мада је то једна од недоумица које чекају на нови Правопис да би биле разрешене. О томе овај Правопис ништа не каже, Клајн у РЈН такође на два различита места даје два различита примера, један са тачком други без тачке...

[Бојан Башић]

   1) како се („по новом“ - чула ја да има неки нов начин) пишу називи хемијских једињења: угљен(-/ )диоксид, калцијум(-/ )карбонат и сл.?

Ugljen-dioksid, kalcijum-karbonat.

   2) Т(-/ )лимфоцити, α(-/ )кератин и сл.

T-limfociti, α-keratin.

   3) и даље: састављено, са цртицом или растављено: антеропостериорна и дорзовентрална оса; нпр. соматичко-моторна влакна ( = нервна влакна која инервишу (и даље пише инервирају) телесну мускулатуру))(, нервно-мишићна (нпр. синапса), акустичко-латерални систем (= чулни органи у којима су рецепторне ћелије и, самим тим, начин функционисања слични, а на различитим су местима - а где спадају органи чула слуха и нпр. бочна линија код риба)

Antero-posteriorna, dorso-ventralna, somatičko-motorna, nervno-mišićna, akustičko-lateralni.

   4) параксијски - у смислу они који се налазе поред (паралелно са) осовином (аксисом) тела: са 1 или 2 а?

Sigurno je sa dva A, ali ne sviđa mi se ni nastavak — ako možeš, stavi paraaksijalni.

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године ...

Pogledaj datum, to je bilo pre skoro godine i frtalj (tj. pre nego što je Klajn pojasnio situaciju).

[Madiuxa]

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године ...

Pogledaj datum, to je bilo pre skoro godine i frtalj (tj. pre nego što je Klajn pojasnio situaciju).

Стварно! Али... Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то? Да ли би могао да поновиш (ако си већ негде причао о томе, извињавам се)...

[Бојан Башић]

Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то?

Nije nigde zvanično, nego u privatnoj konverzaciji sa mnom (pre oko pola godine, tačnije sredinom jula). Rekao sam ti to odmah, dobro si upamtila i od tada se pridržavaš toga i ispravljaš druge (kao mene maločas ).

[Madiuxa]

Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то?

Nije nigde zvanično, nego u privatnoj konverzaciji sa mnom (pre oko pola godine, tačnije sredinom jula). Rekao sam ti to odmah, dobro si upamtila i od tada se pridržavaš toga i ispravljaš druge (kao mene maločas ).

Да, али ја сам разумела да су то твоји закључци, а не да је то рекао сам Клајн... И чини ми се да си такође напоменуо да ипак треба сачекати нови Правопис (онај што је као Храм светог Саве, никад да изађе...)

[Lolita]

Isuse Hriste. Pa da je rekao i Meher Baba, Jehova ili Amon Ra, otkad se to u privatnoj konverzaciji može menjati pravopis? Mislim, kako ćemo o tome obavestiti ostale smrtnike?

[Madiuxa]

Није баш тако, Лолита, нико није мењао Правопис, само је појашњена недоследност текста у Правопису.

У тексту Правописа (а исто важи за Клајнов речник) стоји да се тачка иза редног броја изоставља само када непосредно следи знак интерпункције; дакле, ако следи размак па тек онда знак, требало би да тачка остаје. Кажем ’требало би’, пошто је то оно што стоји у тексту правила; међутим, Правопис даје примере „Иво Андрић (10. IX 1882 — 13. III 1975)“, без тачке иза ’1982’ (а исти овај пример даје и Клајн под одредницом ЦРТА), затим рат 6. IV 1941 — 9. V 1945, такође без тачке после ’1941’, што се коси с текстом правила. Поводом том неслагања Бојан се консултовао с господином Клајном, и закључили су да се на то мора обратити пажња приликом писања новог Правописа; док се не појави, остаје — по Клајну — да се држимо онога што пише у тексту а не у примерима: дакле, тачка се не пише само кад непосредно следи знак интерпункције, а пише се ако прво следи белина (према томе, исправно ће бити „Иво Андрић (10. IX 1882. — 13. III 1975)“ и „рат 6. IV 1941. — 9. V 1945“, али „1982—1975“ и „1941—1945“).

[Нескафица]

A pošto jedino u kombinaciji rednih brojeva i odmaknute povlake imamo tu situaciju, pravo je pitanje da li odmaknutu povlaku treba smatrati "podslučajem" povlake ili zasebnim (složenim) interpunkcijskim znakom sačinjenim od dvaju razmaka i normalne povlake. Činjenica je da su instance njihove upotrebe uzajamno isključive (gde se koristi jedna, ne može se koristiti druga, što doprinosi njihovom razdvajanju u zasebne kategorije), a činjenica je i da će većina ljudi pisati onako kako je dato u primerima (prosto će pogledati "ilustraciju" i ravnati se prema njoj - brže je i prostije nego tumačiti tekst pravila), pa će u praksi verovatno još dugo ostati varijante bez tačaka ispred razmaknute povlake.

Takođe treba analizirati da li čuvanje rednobrojne tačke ispred odmaknute povlake ima ikakvih konsekvenci i na čuvanje zareza ispred povlake (po starom pravopisu, ispred povlake se zarez, ako bi ga inače bilo na tom mestu u rečenici, NIJE brisao, npr. "Došao sam kući, — ali nje nije bilo.")

[Зоран Ђорђевић]

   У једној старој (прошлогодишњој) ''Илустрованој Политици'', у чланку о нашем професору Злоковићу, нашао сам на много места грешку у писању црте. Заправо писању цртице тамо где треба да стоји црта (по мом укусу она дужа, ''ем''). Издвојио сам само двa пасуса, да не претерам.

Prošlo je sto godina od kako je Alojz Alchajmer ustanovio da je odumiranje neurona u čeonom režnju mozga - koje se prepoznaje u bihejviorističkim promenama (ponašanja) od malodušnosti do agresivnosti, a završava progresivnim gubitkom pamćenja sve do demencije i smrti obolelog posle sedam do deset godina - bolest drugačija od svih do tada poznatih. Slavni Nemac je prvi video i opisao takozvano neurofibrilno klupko, vlaknastu strukturu u nervnoj ćeliji, pojavu koja je, zapravo, definisala ovu novu bolest. Ceo vek istraživanja su bila usmerena ka neuropatologiji, što je, po profesoru Zlokoviću, samo jedan deo problema. Bila je to - naučna stranputica.

Sve u svemu - idi mi-dođi mi, ili komplikovaniji način da se prizna da nauka o tome - nema pojma.

[Нескафица]

Jedino zaista pogrešno je "idi mi-dođi mi", a ostalo nije pogrešno nego potpada u stilsku slobodu tj. (ne)ukus. (Pravo je autora da po nahođenju naglasi pojedine rečenične delove, osobito završne, dužom pauzom.)

Štaviše, povlake su vrlo dobro upotrebljene u prvoj rečenici, gde jasno odvajaju opsežnu umetnutu rečenicu.

[Зоран Ђорђевић]

И ово што је Сребрена малопре написала у теми о необичним речима није правилно:

Postoji  onaj latinski izraz magna (carta npr.) koji znači pridev—manji ..magni..manji..
ali čudna je reč , zar ne?

[Зоран Ђорђевић]

Štaviše, povlake su vrlo dobro upotrebljene u prvoj rečenici, gde jasno odvajaju opsežnu umetnutu rečenicu.

Можда грешим, али ја нигде не видим повлаке, што би требало, него само цртице (уместо повлака). Погледај мало боље.

[Нескафица]

Aha, grafički izgled samog znaka... Izgleda da dužina ipak jeste bitna

[Зоран Ђорђевић]

Ствар је у томе што је цртица спојни знак, а црта, повлака (en или em), раздвојни, и употребљавају се у потпуно различитим ситуацијама. Имају сасвим другу улогу, а овде (у примерима које сам навео) се користи само цртица за оба задатка.

[chiviash]

Sto vas vise citam, sve vise razaznajem do koje mere sam nepismen 

[Зоран Ђорђевић]

Овде ти се због тога нико неће ругати. Од нас очекуј само помоћ.

А ако се некада будемо сретали и поручивало се пиће, онда си ти на реду. 

[Madiuxa]

Sto vas vise citam, sve vise razaznajem do koje mere sam nepismen 

Nije to nepismenost. To su samo detalji na koje čovek malo obrati pažnju i nauči ih. Nije TOLIKO strašno ako umesto crte napišeš crticu, ali jeste npr. strašno ako napišeš ne ću nemogu, omašiš padež kao da si iz Niš od južnu prugu i sl., što ja u tvojim pisanijama ovde (osim te ošišane latinice koja Zorana izbacuje iz rođene kože ) nisam videla...

Treba težiti usavršavanju i napredovanju, ali ne treba biti ni surovo kritičan prema samom sebi.

[Соња]

   Хвала, Бојане. Тако сам и ја мислила, само ми је била потребна потврда (оно су све цртице?).
   
   Него, зашто дорСо- (стварно никад нисам чула да се леђна страна „код нас“ зове дорСална; јесте на лат. dorsum = леђа, задњи део трупа, али увек смо говорили дорЗално/-а/-и)? Иначе, на једном другом месту сам нашла дорзовентрални (од dorsoventralis), састављено. 

[Madiuxa]

   Хвала, Бојане. Тако сам и ја мислила, само ми је била потребна потврда (оно су све цртице?).
   
   Него, зашто дорСо- (стварно никад нисам чула да се леђна страна „код нас“ зове дорСална; јесте на лат. dorsum = леђа, задњи део трупа, али увек смо говорили дорЗално/-а/-и)? Иначе, на једном другом месту сам нашла дорзовентрални (од dorsoventralis), састављено. 

Pa valjda bi trebalo da bude sa Z kao i filoZofija, AustraZija, i sl... Čini mi se, ako se ne varam da i sam pravopis kaže da se to latinsko međuvokalno S prenosi kod nas kao Z.

Edit: Sad mi pade u oči da to S u dorsalno nije međuvokalsko... Verovatno zato se ne kaže dorZalno nego dorSalno...

[Бојан Башић]

Činjenica je da su instance njihove upotrebe uzajamno isključive (gde se koristi jedna, ne može se koristiti druga, što doprinosi njihovom razdvajanju u zasebne kategorije)

I nije baš. U tački 199a Pravopisa pominje se klasa primera za koje piše kako se „načelno može uzeti da je primena primaknute ili odmaknute crte fakultativna, neobavezna“. Iako se u nastavku napominje da primena „ipak nije potpuno proizvoljna“, pa sledi nekoliko primera gde valja upotrebljavati jednu, odnosno drugu varijantu, među njima se nalaze i primeri u kojima su „oba postupka obična“.

Takođe treba analizirati da li čuvanje rednobrojne tačke ispred odmaknute povlake ima ikakvih konsekvenci i na čuvanje zareza ispred povlake (po starom pravopisu, ispred povlake se zarez, ako bi ga inače bilo na tom mestu u rečenici, NIJE brisao, npr. "Došao sam kući, — ali nje nije bilo.")

Rečenica koju navodiš ni po današnjim merilima nije pogrešna — vidi Zaključak br. 8 Odbora za standardizaciju jezika, tačka 2.3.

   Хвала, Бојане. Тако сам и ја мислила, само ми је била потребна потврда (оно су све цртице?).

Nema na čemu. Jesu sve crtice.

   Него, зашто дорСо- (стварно никад нисам чула да се леђна страна „код нас“ зове дорСална; јесте на лат. dorsum = леђа, задњи део трупа, али увек смо говорили дорЗално/-а/-и)?

Latinsko S uvek se izgovara kao /s/ (u latinskom). Kod nas se između samoglasnika po pravilu prenosi kao Z (kao i u grčkom, vidi Brunihildine primere), a u drugim pozicijama bi, opet po pravilu, trebalo ostaviti S. Postoje izuzeci od primera do primera, ali ako možeš da postupiš po načelu — tako je sigurno bolje. Klajn i Šipka u rečniku daju samo dorsalan.

Иначе, на једном другом месту сам нашла дорзовентрални (од dorsoventralis), састављено. 

Bar ovde nema spora: ravnopravno se odnosi na prvi i drugi deo, pa je crtica neophodna.

[Зоран Ђорђевић]

Dakle, stvarno je „ako-onda“: ako transkribujemo onda ovako, a ako ne (tj. ako pišemo izvorno) onda drugačije.

Да ли овде треба цртица или црта?

[VPF]

Uplićem se ovde malo kasno, ali bih da dodam nešto u vezi s onim spominjanjem minusa u jednoj od prvih poruka: Minus ipak nije ni crta ni crtica nego potpuno nezavisan simbol - i ovo je činjenica starija od svih tehnoloških standarda za kodiranje ljudskih pisanija. Onaj skromni znak obično povezan s tipkom na tastaturi, što ga je Unikod nasledio od Askija, donekle je neodređenog značenja, artefakt ograničenja tehnologije prošlog veka, i može da znači i minus i crticu i (u nuždi, kao u prethodnoj rečenici) crtu. I naravno, osim današnjih tehničkih ograničenja, nema pravopisnih ni tipografskih prepreka da crta bude po dužini i negde između ema i ena ako nam se prohte.


Eto čujem da je dorzalno/dorsalno rešeno rečnikom, ali to s/z uopšte nije trivijalno. Jest u klasičnom latinskom izgovoru S uvek S ali se u tradicionalnom obično čita kao Z ne samo između vokala nego i pred vokalom a iza R, L ili N (iza M se valjda nije javljalo donedavno). Naš običaj prenošenja se u većini detalja povodi za tradicionalnim izgovorom (samo ćete u retkim tekstovima saznati šta je "Kikeron" rekao "Kajsaru") ali izuzetaka svakako ima napretek.

Verzal, verzija, diverzija, inverz, transverzala, torzija, emulzija, propulzija, dimenzija, tranzit(!), konzul. Ali versifikacija, diversifikacija, revers. Ne znam da li je balsamovanje/balzamovanje došlo preko latinskog. Govorim napamet, nije nemoguće da sam omašio neku.

Čini mi se da je danas opšta pravilnost da prenošenje mladih i "naučnih" reči sve više koketira s klasičnom izgovorom, a stare ili "manje naučne" prenosimo dosledno u skladu s tradicionalnim ako nije ustaljeno drugačije. To bi objasnilo i ovu promenu ukorenjenog dorzalnog u dorsalno (nije reč baš mlada, ali nije ni previše raširena ni poznata, a svakako je naučna).

[Madiuxa]

Ајде да мало оживимо ову тему:

Како се пишу надимци?

Миодраг Петровић-Чкаља или Миодраг Петровић "Чкаља" или некако треће?
Властимир-Ђуза Стоиљковић или Властимир "Ђуза" Стоиљковић?

[Соња]

   Joj, bilo je i toga negde. Ajd' potražiću.

   ...

   Потражила: Како се правилно пише надимак уз име, на  http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=235.msg1344;topicseen#msg1344

[alcesta]

Hehehe, mene nekako to pisanje nadimaka s navodnicima prvo asocira na razne kriminalce i njihova "umetnička" imena...
Kad sam već na temi, ima li načina da napišem crtu a da ne kucam svaki put Alt+0150? Uvek očekujem da mi kompjuter automatski pretvori kratku u dugu crtu pa posle često moram da se vraćam i ispravljam.

[Madiuxa]

Hehehe, mene nekako to pisanje nadimaka s navodnicima prvo asocira na razne kriminalce i njihova "umetnička" imena...
Kad sam već na temi, ima li načina da napišem crtu a da ne kucam svaki put Alt+0150? Uvek očekujem da mi kompjuter automatski pretvori kratku u dugu crtu pa posle često moram da se vraćam i ispravljam.

Има. куцај две цртице. Пеђа је то одавно наместио да две цртице излазе као црта.

Сошке, не знам зашто, али тај линк ме води само на празну, белу страну... Како се зове тема?

ПС: ОК, отворило се. Хвала!

[Соња]

      Дописала касније назив теме: "Како се правилно пише надимак уз име". Мене лепо води на страну, не знам шта ти је с тобом.

[Madiuxa]

      Дописала касније назив теме: "Како се правилно пише надимак уз име". Мене лепо води на страну, не знам шта ти је с тобом.

Додах малопре, отворило се...

[Зоран Ђорђевић]

Пеђа је то одавно наместио да две цртице излазе као црта.

БТЊ, Од Пеђе одавно ни трага ни гласа. Зна ли когод шта је са њим?

[Соња]

   Za svaki slučaj da pitam: Treba da na jednom mestu piše Foto galerija. 'El tako, ili sa crticom, Foto-galerija?

[Madiuxa]

Ja mislim da ne treba nikakva crta. Jer, u RMS pise da kao deo slozenice, znaci fotografski: foto-aparat tj. fotografski aparat, foto-dokumentacija, fotografska dokumentacija. Sad... fotografska galerija? Ne znam... Valjda je galerija fotografija...

[Ђорђе Божовић]

Foto-galerija, s crticom. Reč *foto ne postoji, to je samo prefiksoid koji se dodaje na neke reči kako bi izmenio njihovo značenje (zato se ne može pisati odvojeno, kao da je reč). Pa se piše spojeno u ustaljenim izrazima: fotografija, fotoćelija, fotosinteza, fotohemija, fototeka, fototerapija; a s crticom u slobodnijim i slučajnim sklopovima: foto-galerija, foto-atelje, foto-izložba, foto-oprema, foto-materijal, foto-model. Jedino pri udvajanju, kada crtica mora da izostane, formant „foto“ ostaje odvojen — Pravopis daje primer „slikarski i foto modeli“.

[Madiuxa]

Јест вала. Мада... У РМС има фото као посебна реч. Пише:

фото грч. непром. разг. в. фотос.

Претпостављам да ово разг. значи само у разговору...

[alcesta]

Da, verovatno se misli kad se upotrebi kao fotka ili fotos.
Interesantno da su svi primeri kad se piše spojeno oni u kojima foto- ima izvorno grčko značenje svetlosti, a piše se sa crticom kad označava fotografiju.

[Соња]

   Ja, dakle, da zaključim da treba da stoji Foto-galerija? Vrlo nam je bitno, znate, to će pisati na sajtu nam koji je u povoju, pa ne smemo da ispadnemo nepismeni 

[Соња]

   Zaključila. Hvala svima.

[alcesta]

Eh, kamo sreće da je adminima i saradnicima svih sajtova stalo da ne ispadnu nepismeni...

[Madiuxa]

Eh, kamo sreće da je adminima i saradnicima svih sajtova stalo da ne ispadnu nepismeni...

Вала баш... А управо гледам пример, додуше не сајта, него рекламе... Ова доле одмах испод едит бокса... Пише: Књиге на Српском...

[Ђорђе Божовић]

Interesantno da su svi primeri kad se piše spojeno oni u kojima foto- ima izvorno grčko značenje svetlosti, a piše se sa crticom kad označava fotografiju.

Odlično zapažanje!

Ja, dakle, da zaključim da treba da stoji Foto-galerija? Vrlo nam je bitno, znate, to će pisati na sajtu nam koji je u povoju, pa ne smemo da ispadnemo nepismeni

Pa zaključi, tako ti i rekoh i obrazložih nekoliko poruka iznad, sve potkrepljujući primerima i navodima...

[Ђорђе Божовић]

Вала баш... А управо гледам пример, додуше не сајта, него рекламе... Ова доле одмах испод едит бокса... Пише: Књиге на Српском...

Što se žališ, meni piše „Ručni radovi na drvetu“ i „Kompjuterisanje van mreže“. Tebi se makar prikazuju daleko znanstvenije reklame, a meni drvodelisanje i kompjuterisanje.

[Madiuxa]

Вала баш... А управо гледам пример, додуше не сајта, него рекламе... Ова доле одмах испод едит бокса... Пише: Књиге на Српском...

Što se žališ, meni piše „Ručni radovi na drvetu“ i „Kompjuterisanje van mreže“. Tebi se makar prikazuju daleko znanstvenije reklame, a meni drvodelisanje i kompjuterisanje.

Ал' барем немају правописне грешке... Уосталом, то ми је једина реклама на српском... Ове друге су ми на шпањолском... Заправо нису, има једна шпањолска, а друга енглеска...

[Madiuxa]

Interesantno da su svi primeri kad se piše spojeno oni u kojima foto- ima izvorno grčko značenje svetlosti, a piše se sa crticom kad označava fotografiju.

Odlično zapažanje!

то пише и у РМС. Каже. ако је префикс, онда има значење светлости, ако је први део сложенице онда има значење фотографски...

Али, ја не разумем, како то фотографска галерија?

[Ђорђе Божовић]

Galerija fotografija; „foto-galerija“ ima značenje povezano s fotografijom, ali ne mora se obavezno „prevoditi“ samo kao „fotografski... nešto“.

[Соња]

   A da ja "sugestiram" da mali napiše "Galerija fotografija" - ili nešto potpuno drugačije? Šta je pravilnije i/ili lepše?

[alcesta]

Foto-galerija je sasvim u redu, to je i uobičajen naziv na sajtovima, mada nije uvek pravilno napisan kao što će vaš biti.

[Соња]

Eh, kamo sreće da je adminima i saradnicima svih sajtova stalo da ne ispadnu nepismeni...

   Ne brini, zapitkivaću ja ovde još! Imaćemo i englesku verziju, tako da će nam trebati pomoć prijatelja.

Foto-galerija je sasvim u redu, to je i uobičajen naziv na sajtovima, mada nije uvek pravilno napisan kao što će vaš biti.

    Hvala. Kad bude gotovo (gotovo gotovo, sa raznim tekstovima i mnoštvom slika, neće baš odmah...), poslaću vam link (da poispravljate preostale greške) .

[charmed94]

Nama je pričala nastavnica kako se reči koje imaju početak na "foto" pišu sastavljeno s nastavkom reči, jer se to ustalilo u našem govoru.  Međutim, primetih da je na Vukajliji kao i na nekim drugim sajtovima napisano pod crticom kao "foto-aparat. " Zašto se onda ne piše "foto-sinteza", "foto-liza", "foto-morgana. . . ?"
To mi baš ne ide u glavu, i mislim da bi i fotoaparat trebalo da bude sastavljeno. 

[charmed94]

Pardon, fatamorgana, to je već nešto drugo.   :-[

[Madiuxa]

Pa pogresno su na tim sajtovima napisali.

[alcesta]

U principu, trebalo bi po Pravopisu svuda sastavljeno osim u nekoliko reči koje spadaju u "slučajne i slobodne veze", tipa foto-atelje, foto-izložba itd. Interesantno pak da je u RMS sve što je skraćeno od fotografski navedeno sa crticom, bez obzira na Pravopis, čak i foto-kopija, dok su fotosinteza, fotometrija i slično navedeni sastavljeno.

U praksi, znači da ćemo valjda najmanje pogrešiti ako pišemo sastavljeno. Nisam baš najsigurnija oko definicije tih "slučajnih i slobodnih veza".

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Upotreba crte u srpskom jeziku