Kamo ćeš? - Na more. Kuda ćeš ići? - Preko Užica? Gdje ćeš odsjesti? - U hotelu.
Ako već nije tako, onda treba dopustiti i i gdje i i kuda za ravnopravne oblike koji označavaju cilj kretanja.
Nisam rekao da sasvim nije tako, možeš i u Srbiji ovo reći i nećeš pogrešiti, samo sam konstatovao da je, za razliku od hrvatskog, ovde umesto
kamo dozvoljeno reći i
kuda, što je u praksi preovladalo.
Zar kuda nema dva znacenja: "kojim putem" i "gde"?
Kuda ima dva značenja, ali ne „kojim putem“ i „gde“, već „kojim putem“ i „cilj puta“ (a u drugom slučaju nije ispravna upotreba
gde). Znači, kaže se ovako:
Kuda ideš? — U Užice.
Ili (ređe):
Kamo ideš? — U Užice.
ALI:
Gde živiš? — U Užicu.
Poznate su mi tvrdnje nekih naših lingvista da je pravilno koristiti kuda umjesto gdje za označavanje cilja kretanja. Ipak, to je samo u formi preporuke i nema snagu pravila.
Ne znam zašto tako misliš. Ako se lingvisti generalno slažu s nečim (znači, ne jedan lingvista da istupi, već da svi zajednu kažu nešto), onda možemo reći da je tako ispravno.
Ako je već kamo, potpuno neosnovano, odbačeno kao hrvaština (mada će se i u Srbiji čuti uzrečica "kamo sreće") ne znam zašto bi bilo pogrešno u ovom slučaju upotrebljavati gdje.
Kamo, kao što rekoh, nije odbačeno, nego je samo mnogo ređe od podjednako ispravnog
kuda (zato sam u prethodnoj poruci rekao da se ne koristi). A jednostavno je objasniti zašto je
kuda srećnija zamena nego
gde:
gde se uvek koristi u vezi s
mirovanjem, dok se
kuda i
kamo upotrebljavaju s
kretanjem. Znači,
kuda i
kamo su međusobno „bliskiji“ nego s
gde, i zbog toga je kao zamena za
kamo odabrano
kuda, a ne
gde.
Situacija ipak nije sasvim čista. Stevanović je u velikoj gramatici još 1964. naveo kako bi „možda bilo bolje konačno dopustiti i
gde“. Sastavljači Matičinog rečnika 1976. su, kao što je rečeno, to i dopustili. Današnji lingvisti opet smatraju da tako ne treba. Moguće je da će vrlo brzo klackalica ponovo da promeni stranu, ali
trenutno se to ne dopušta.
