"Српски писац"

[Психо-Делија]

Будући да је Пеђа закључао чланак, отварам ову тему на, претпостављам, одговарајућем месту.

Када када кажемо да је неко "тај и тај српски (или хрватски, рецимо) писац", то не значи нужно да је тај и тај Србин или Хрват по националности. То само значи да је његов живот и стваралаштво у потпуности или највећим делом везано за Србију или Хрватску (при чему се гледа на место рођења, пребивалиште, тематску дефинисаност опуса и, наравно, на национално опредељење).

Најбољи пример за наведно је Данило Киш за коге се каже (и то не само на Википедији) да је српски писац, али се такође наводи да му је отац мађарски Јеврејин, а мајка Црногорка! Дакле, српски писац, а није Србин по родитељима! Друго је питање како се касније тај писац национално опредељивао.

Или, у Хрватској имамо примере Владана Деснице и Војина Јелића. За обојицу се наводи да су хрватски писци (рођени у Хрватској, живели у Хрватској, стварали у Хрватској, умрли у Хрватској, тематски опус везан за Хрватску), иако су по националности били Срби! Да ли за њих можемо рећи да су били српски писци?

И још нешто: Пеђа, ја бих радо контактирао господина Андрића и припупитао га за "јуначку националност", али и ти и ја знамо да је то напросто неизводиво.

[alcesta]

Ako nas interesuje opus pisca trebalo bi da je najmerodavnije na kom je jeziku pisao, a ne odakle je poreklom i kako se izjašnjava.

[Ђорђе Божовић]

Trebalo bi da je najmerodavnije ono što je napisao (kojim god jezikom), a koje je narodnosti apsolutno je najmanje bitno i često nema nikakve veze s književnošću.

[Вук]

Битно је, како није. И како нема везе са књижњвношћу?
Српска књижњвност је изнедрила нобеловца. Мало ли је?

[Ђорђе Божовић]

Nobelovu nagradu dobio je Ivo Andrić, a ne srpska književnost. Njome je nagrađeno njegovo književno stvaralaštvo, prema isključivo književnim kriterijima, a nije nagrađivana srpska književnost ni prema kakvim nacionalnim kriterijima. Nagradu je dobio pisac, i tu nije bitan njegov privatni život van književnosti.

[Вук]

Nobelovu nagradu dobio je Ivo Andrić, a ne srpska književnost.

А српска књижевност је добила нобеловца.

[Ђорђе Божовић]

I šta je ona time naročito dobila? Je li ta književnost nešto drugačija od 1961. godine, kada je Ivo Andrić primio Nobelovu nagradu, nego što je bila pre toga?

Stvar je u tome što ja posmatram književnost bez ikakvih nacionalnih elemenata, a ti vidiš jednu nacionalnu književnost. Književnost sama po sebi niukoliko ne zavisi od nečije Nobelove nagrade. Ali dodaju li joj se nacionalni elementi, nečija Nobelova nagrada i te kako će zadojiti ponos nacije.

Samo što književnost ne bi trebalo stavljati u službu nacije. To je jedna umetnost, i njeni su kriteriji čisto estetski i humanistički. Ona nema veze sa nacijom — podjednaku književnost jednako stvara čitav ljudski rod.

[alcesta]

Trebalo bi da je najmerodavnije ono što je napisao (kojim god jezikom), a koje je narodnosti apsolutno je najmanje bitno i često nema nikakve veze s književnošću.

Razume se. Ali tema se zove srpski pisac, pa eto, ako je bitno čiji je neko pisac, jezik je kao alat njegove umetnosti valjda glavna stvar.

[Психо-Делија]

Ako nas interesuje opus pisca trebalo bi da je najmerodavnije na kom je jeziku pisao, a ne odakle je poreklom i kako se izjašnjava.

Наравно да је битно на ком је језику писао, иако мислим да то није најважнији критеријум, поготово за писце са "ових простора" (да се послужим том отрцаном и глупом фразетином).
Када сам наводио критеријуме одређивања припадности неког писца некој националној књижевности, намерно сам изоставио критеријум језика будући да се у оно време (у време Андрића, Селимовића и осталих) јако тешко могло одредити којим језиком пише неки писац. Разлог је био једноставан: радило се о једном језику са два назива где се чак и врсни лингвисти нису усуђивали да одређују којим језиком пишу Андрић, Селимовић итд. Још један разлог мојој уздржаности је један разговор који сам ономад водио на једном месту који се тицао припадности Владана Деснице хрватској књижевности. Тада сам рекао да је Владан Десница хрватски књижевник И због тога што је писао хрватским језиком, да би ме неки "умник" поклопио тезом да то није хрватски језик, већ српски који су Хрвати мало модификовали, дали му ново име и на крају га присвојили. Са таквом "аргументацијом" се никако нисам могао носити, па сам се повукао из расправе.

Вуче, оно је био линк ка неком хрватском форуму у којем Хрвати "роне сузе" над чињеницом да их се Андрић својевремено одрекао. Све је то у реду, али ја бих волео мало опипљивије доказе, ако ме разумеш.

Ђорђе, и ја се слажем да је национална припадност неког писца мање битна (али не и небитна), али сведоци смо праве јагме за великим и признатим писцима (и не само њима) који за живота нису оставили неки опипљивији или снажнији доказ о томе "којем тору припадају" (како би рекао Б. Ћопић). Па се тако својатају покојници Андрић, Селимовић, Мак Диздар, па чак и врло живи Миљенко Јерговић рецимо. Чак и енциклопедије настоје да писце сврстају у националне торове што се не може објаснити ничим другим већ човековом исконском жељом да определи и сврста себе, али и друге. Тако се ваљда једноставније и лакше живи.

[alcesta]

Pa o tome i govorim. Valjda je važno ono što je iza pisca ostalo, to određuje kojoj književnosti pripada, a ne gde je konkretno rođen i šta je po nacionalnosti. Mi smo uspeli to da iskomplikujemo kao retko ko, ali opet, ne verujem da neko može tvrditi da je Andrić pisao na hrvatskom ili čak i na nekadašnjem hrvatskosrpskom. Džozef Konrad je britanski pisac, Jonesko je francuski, a Popa je srpski. Bez obzira šta su po nacionalnosti i ko su im roditelji, njihova dela ne pripadaju ni rumuskoj ni poljskoj književnosti, jer nisu pisali na tim jezicima.

[Психо-Делија]

Mi smo uspeli to da iskomplikujemo kao retko ko, ali opet, ne verujem da neko može tvrditi da je Andrić pisao na hrvatskom ili čak i na nekadašnjem hrvatskosrpskom.

Интересантно да је Андрић своју прво песму "У сумрак" објавио у часопису Босанска вила који је био штампан искључиво ћирилицом и који је промовисао српску културну баштину. Андрићева песма је била на екавици.

Одмах потом објављује шест песама у збирци Хрватска млада лирика и све су писане ијекавицом и (усуђујем се да констатујем) препознатљивим хрватским језиком. Из предговора Љубе Визнера (а  и из наслова збирке) видљиво је да је књижевна критика у то време младог Андрића сматрала хрватским песником.

Затим Андрић у Загребу објављује збирку песама у прози Екс понто, која је такође писана ијекавицом (а да ли је у питању хрватски или неки други језик - нека кажу меродавнији). Потом у Београду објављује Немире и од тог тренутка, ако се не варам, почиње Андрићева "српска фаза" која је трајала све до његове смрти.

Ово су само неки детаљи који показују да је Андрић ипак писао хрватским језиком или, ако баш хоћете, није сав свој живот писао само српском екавицом. То не мора ништа значити, а може бити и врло битно - зависно од тачке гледишта.

[alcesta]

Nemojmo izjednačavati ekavicu sa srpskim, tako ispada da ijekavica to nije.
Ali da se razumemo, ja nisam pristalica nekakvih strogih podela, tipa ovo je moje a tuđe nećemo da diramo ni pod razno, nema veze je li dobro ili nije. Ovo oko jezika kao merila pripadnosti ovoj ili onoj književnosti dobro je ako nam je potrebna nekakva klasifikacija. Ali sigurno je da Andrić po tom osnovu ne pripada ni samo Srbima ni samo Bosancima, teritorijalno gledano. Andrić je deo naše kulturne baštine, a kao i delo svakog velikog umetnika, njegovo pripada svetskoj kulturnoj baštini. Đorđe gore pomenu Majstora i Margaritu. Šta nas briga je li taj roman pisao Rus, Kinez ili Amerikanac? Bitno je da je remek-delo i da uživamo u čitanju.

[Психо-Делија]

Све је то у реду, али мене мучи та вечита човекова тежња за "припадношћу" нечему. Дакле, слажем се да је скоро па безначајно којој књижевности припада, рецимо, Андрић, али како то објаснити писцу чланка о Андрићу на српској Википедији, или оном запунушеном и зајапуреном србину који, непотписан, на страници за разговор узвикује: Андрић Хрват! Како вас није срамота?, или неком основцу у Србији (Хрватској) којему наставник српског (хрватског) језика упорно тврди да је Андрић српски (хрватски) писац, или неком историчару књижевности из Београда (Загреба) (Сарајева) који поуздано зна да је "Иво Андрић српски (хрватски) (БиХ) нобеловац"?

И нико још није покушао да одговори на питање којој књижевности припадају књижевници српске националности у Хрватској, рецимо?

[Ђорђе Божовић]

Slažem se s vama oboma. Ako već pravimo takvu klasifikaciju (a Delija pomenu kako nam je, izgleda, u prirodi da se vazda klasifikujemo), poslužićemo se nekim merilom pripadnosti — bio to jezik, sredina u kojoj je delo nastalo itd., ali imajmo u vidu to kako je svaka takva klasifikacija književnosti više sociološke prirode, i više uzrokovana nekim sociološkim kriterijima, negoli književnim. Od triju nauka o književnosti, jedino će se istorija književnosti delom poslužiti takvim merilima, jer ona i jeste koliko književna toliko i društvena nauka, budući da je istorija, je li. Za druge dve nauke o književnosti, kao i za samu književnost kao umetnost, to će biti nebitno, kako lepo reče i Alčesta.

[alcesta]

како то објаснити писцу чланка о Андрићу на српској Википедији, или оном запунушеном и зајапуреном србину који, непотписан, на страници за разговор узвикује: Андрић Хрват! Како вас није срамота?, или неком основцу у Србији (Хрватској) којему наставник српског (хрватског) језика упорно тврди да је Андрић српски (хрватски) писац, или неком историчару књижевности из Београда (Загреба) (Сарајева) који поуздано зна да је "Иво Андрић српски (хрватски) (БиХ) нобеловац"?

Pa onima koji nešto tako "pouzdano" znaju uzalud je bilo šta objašnjavati svakako, dokazivanje je samo gubljenje vremena.
A što se pisaca Srba u Hrvatskoj tiče, pa ja bih opet rekla da sve zavisi na kom jeziku pišu, pogotovo danas. Na koje konkretno misliš?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Српска књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: "Српски писац"