"Српски писац"

[Соња]

   Мала је и слаба Морава за то...

[Madiuxa]

Негде сам прочитао да се на катедрама за славистику на већини западних универзитета примењује управо тај принцип: ћирилица - српски писци, латиница - хрватски. 

To samo govori o enormnom nepoznavanju naroda i kulture koju navodno proučavaju. Na njihovu sramotu.

[Вученовић]

Негде сам прочитао да се на катедрама за славистику на већини западних универзитета примењује управо тај принцип: ћирилица - српски писци, латиница - хрватски. 

To samo govori o enormnom nepoznavanju naroda i kulture koju navodno proučavaju.

Или, што је вероватније од енормног непознавања, Хрватски лобији често успевају да се изборе за такву поделу која им свакако иде у корист.

Na njihovu sramotu.

Мање је битно на чију срамоту, битно је приметити да је на нашу штету.

[Бокан]

Мање је битно на чију срамоту, битно је приметити да је на нашу штету.

А у народу кажу: "Ком` штета том` и срамота"

[alcesta]

Mislim da sam i ja, ali nisam siguran gde. Samo što sam ja to čuo za biblioteke u svetu. Ne znajući kako više da katalogizuju naše pisce sada kad nema srpskohrvatskog a đavo će ga znati koji je koji jezik, oni su tako i uradili: što je štampano latinicom, katalogizovali su kao dela na hrvatskom, a što je ćirilicom kao dela na srpskom jeziku, i valjda veruju da su tako rešili problem.

Čula sam i ja za to, ali pošto nikako ne mogu da se setim gde sam to pročitala, nisam htela da se istrčavam sa takvom glupošću... ali znači ipak jeste verovatno, čim još neko zna za to.

[Madiuxa]

Mislim da sam i ja, ali nisam siguran gde. Samo što sam ja to čuo za biblioteke u svetu. Ne znajući kako više da katalogizuju naše pisce sada kad nema srpskohrvatskog a đavo će ga znati koji je koji jezik, oni su tako i uradili: što je štampano latinicom, katalogizovali su kao dela na hrvatskom, a što je ćirilicom kao dela na srpskom jeziku, i valjda veruju da su tako rešili problem.

Čula sam i ja za to, ali pošto nikako ne mogu da se setim gde sam to pročitala, nisam htela da se istrčavam sa takvom glupošću... ali znači ipak jeste verovatno, čim još neko zna za to.

A kakve veze ima pismo kojim je štampana neka knjiga ako treba da katalogizuju prevod nekog našeg pisca na njihov jezik? Pa onda bi i Pavić i Krleža bili na istom jeziku i na istom pismu...

Oh... Prosto ne mogu da verujem svojim ušima (tj. očima)....

[alcesta]

Možda će da gledaju u naslov originala, pa koje pismo tamo, taj jezik u katalogu.

[Madiuxa]

Možda će da gledaju u naslov originala, pa koje pismo tamo, taj jezik u katalogu.

You can't be serious....

[alcesta]

A što je taj detalj gluplji od osnovne postavke?

[Madiuxa]

A što je taj detalj gluplji od osnovne postavke?

Ma sve je toliko glupo da zaista nemam reči ... Mislim, ne zna se šta je gluplje — osnovna postavka ili detalj...

Mislim, nikad mi na pamet ne bi palo da neko može diferencirati hrvatske ii srpske pisce prema pismu... Ali, kao što već malopre rekoh, Ajnštajn je bio u pravu: Samo je ljudska glupost zaista definitivno bezgranična...

[aurelije]

Evo kako ja rezonujem. 

1.  Nacionalnost pisca nema veze s tim kojoj književnosti pripada već jezik na kojem je pisao

2.  Ne prihvatam ideju da od Slovenije do Makedonije posotji više od jednog zapadnog južnoslovenskog jezika bez obzira na to kako ga zvali i kolko različitih standarda smo sposobni da napravimo.

3.  Ko god da je pisao na tom jeziku pripada svim nacionalnim književnostima koje su zasnovane na tom jeziku u meri u kojoj ga te nacionalne književnosti same prihavataju kao svojeg.  To znači da npr.  Ivo Andrić je i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski pisac ako ga u tim nacijama doživljavaju kao svog.  Ideja da pisac pripada jednoj i samo jednoj književosti je neodrživa.  To što mi kažemo da  Mehmedalija Selimović pripada srpskoj književnosti (a i on sam kaže) ne znači da on nije i bosanskohercegovački pisac, čak i bošnjački. . .  Nacionalna i bilo ko ja druga isključivost su mi smešne, ali su i opasne

A šta da radimo sa narodnom književnošću? Na pitanje za moj prijemni iz srpskog da se navedu 3 narodne epsko-lirske pesme odgovr je trebalo da glasi: Ženidba Milića barjaktara, Hasanaginica i Smrt Omera i Merime.  Pa iako je te pesme Vuk zapisao ko sme da tvrdi da bar poslednje 2 nisu bošnjačke koliko i srpske? A Hasanaginica se ionako odigrave na teritoriji današnje Hrvatske, oblik koji mi učimo je zapisao Alberto Fortis, Italijan (mada tad nije ni postojala Italija :D) Franjevac, stoga je ne samo po jeziku to i hrvatska pesma.  Vuk je tek kasnije zapisao pesmu i to užasno traljavo.

E a kako ćemo podeliti Erlangenske zapise? Šta ćemo sa pesmom moluških Hrvata o padu Smedereva (to je valjda i naša najstraja zapisana narodna pesma, 15.  vek).  Ili čijoj književnosti pripada Banović Stahinja.  Zapisana je pesma na teritoriji današnje Hrvatske, zato počinje sa: „Netko bješe".  Ja sam u doba kad sam prcao u mali mozak šoviniste kojekude po internet forumima, ove domaće razvaljivao tako što bi kao glumio nekog ko piše hrvatskim govorom (ubacim netko par puta :D).  I kad me tenkre prozove Hrvatom ja ga samo pitam da li je pesma Banovoć Strahinja srpska :) I onda mu citiram početak, a tekre ostane ko popišan :D

[Ђорђе Божовић]

Dobro došao na forum, Zlatane. Sviđa mi se kako rezonuješ, ali evo i ja da dodam svoje dvije pare.

Radi se samo o kulturi, ni o čem više. A kultura koja se proteže od Slovenije do Makedonije jedna je kultura, nebrojenim kulturnim vezama čvrsto svezana u jedno. Ja je zovem jugoslavenskom — boljeg imena nemam, a ovo nalazim sasvim prikladnim.

Sve ostalo — nacije, standardni jezici, politike i etnosi... — samo proizilazi iz te kulture. Mi možemo govoriti o različitim standardnim jezicima, na primer srpskome i hrvatskome, ali kada uopšteno govorimo o jeziku ove kulture, a ne o standardima, onda je to jedan jezik. I možemo govoriti o različitim nacionalnim književnostima (kao književnostima koje svaka od ovih nacija doživljava kao svoju — Hrvati, recimo, ne doživljavaju tako Stevana Sremca, Srbi ne doživljavaju Šenou, na primer), ali isto tako možemo govoriti i o jednoj jugoslavenskoj književnosti, kao produktu ove sveukupne kulture.

I svakako da se iste ličnosti i dela, kao što primećuješ, mogu naći i u više nacionalnih književnosti, jer ih više nacija doživljava kao svoje. To je upravo zato što se te kulturne veze u Jugoslaviji protežu i preko raznih drugih granica naroda, država, politika...

[Ђорђе Божовић]

A zato i jeste svako viđenje koje polazi od nacije, politike, države, etnosa, religije... jednostrano i pogrešno viđenje. Recimo, kada Iva Andrića proglasimo srpskim i isključivo srpskim piscem zbog njegova osećaja nacionalne pripadnosti; ili isključivo hrvatskim po poreklu, i tvrdimo da je to jedina istina jer su to, zaboga, nacija i poreklo i veroispovest i šta ne... (kao da su to neke ultimativne istine). Ali ne, samo ono viđenje koje se kulturom (te tako i jezikom i književnošću) bavi polazeći sa kulturnog stanovišta je ispravno i sveobuhvatno. Ostalo je politizacija.

Jer, jezik i književnost su svakako produkti kulture, a ne produkti nacije, i u tome je čitava mudrost.

[aurelije]

Upravo si lepo definisao ono što mislim.  Drago mi je da nisam usamljen u svom rezonu :)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Српска књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: "Српски писац"