Шта значи „култно“?

[Pedja]

Када је нешто култно то не значи само да припада неком култу. Иако то јесте основно ѕначенје, овај израз има о додатно шире значење: нешто што се не оспорава. Што уоште није у супротности са основним значењем већ из њега проистиче.

Како год окренемо ово је реч коју смо преузели од других, са једне стране у једном, а са друге стране у другом значењу. У нашем језику није страно да један израз има више значења, чак и потпуно невезана за разлику од ова два.

[Бојан Башић]

Prvo, čini mi se da si potpuno promašio značenje. „Nešto što se ne osporava“ je neosporno, a sumnjam da bi ti prvi rekao „neosporan film“.

Nema veze, razumem šta si mislio. Idemo dalje.

Ako neka reč postoji u nekom jeziku (s određenim značenjem), onda ona mora biti zabeležena u rečnicima tog jezika. Rečnik Matice srpske je „glavni“ kada je reč o srpskom jeziku. Budući da je on izašao 1976, svakako ne možemo poricati da se mnogo reči pojavilo otada. Ipak, i u to vreme su postojali gledani filmovi, čitane knjige, čuvene emisije, slušane pesme, pa, ukoliko bi pridev kultni zaista mogao da zameni ovakve opise, i tada bi se morao nalaziti u Rečniku (s odgovarajućim značenjem). Pošto nije, zaključujemo da je ovo samo izmišljotina — nadajmo se prolazna.

[Maduixa]

Ako je poslednje izdanje rečnika srpskog jezika kojim bi trebalo da se upravljamo izdat 1976...
Mislim da bi trebalo de se bude vrlo oprezan u odbacivanju reči kao izmišljotina.

S obzirom na starost tog rečnika, pretpostavljam da u njemu ne postoje ni reči iz oblasti informatike,  kao mejl, imejl, brauser, i mnoge druge, koje su danas sasvim prihvaćene i u upotrebi (znači - postoje).

To što je bilo filmova i 1976. ne znači ništa posebno. Jezik je živo biće, koje se razvija i menja, tako da samim tim ono štp je važilo pre 10 godina više ne važi, a da i ne govorimo o onome što je bilo pre 30.

[Pedja]

Мислим да си мало превише оштар. Хвала богу, језик се врло брзо и лако мења и прилагођава а од '76 до данас је имало довољно времена да овакве речи уђу у свакдневни речник. И када би завирио у дела култних домаћих писаца, сигуран сам да би могао да извучеш гомиле речи које нису прописане Матициним речником.

Реч чини њено значење. Ако је значење јасно и асоцијативно није потребно чак ни да Матица такву реч уврсти у свој речник да би она имала значењеи смисао. А додела придева култни нечему што није заиста део култа, сасвим јасно и недвосмилено показује шта се тиме жели рећи.

Ово је баш леп пример како језик уме да се поигра са значењем иствори нешто ново. У овомслучају ради се о страној речи али је она и у српском језику има потпуно и јасно значење и смисао.

[Бојан Башић]

Ako je poslednje izdanje rečnika srpskog jezika kojim bi trebalo da se upravljamo izdat 1976...
Mislim da bi trebalo de se bude vrlo oprezan u odbacivanju reči kao izmišljotina.

S obzirom na starost tog rečnika, pretpostavljam da u njemu ne postoje ni reči iz oblasti informatike,  kao mejl, imejl, brauser, i mnoge druge, koje su danas sasvim prihvaćene i u upotrebi (znači - postoje).

Reči koje su se pojavile posle izdanja Rečnika, poput nabrojanih informatičkih, nisu mogle da budu uvrštene jer pojmovi koje označavaju nisu tada nisu postojali. S druge strane, ne možemo za svaku reč koja se ne nalazi u Rečniku reći da se pojavila posle, pa je tad nisu zabeležili. Sve što se danas naziv kultnim (film i ostalo) postojalo je i onda, i stoga je to značenje moglo još tada biti zabeleženo, ukoliko bi stvarno postojalo.

И када би завирио у дела култних домаћих писаца, сигуран сам да би могао да извучеш гомиле речи које нису прописане Матициним речником.

Ako misliš na reči koje označavaju pojmove koji su se pojavili posle izdanja Rečnika, slažem se. Ako si mislio na nešto drugo, čekam primer.

Реч чини њено значење. Ако је значење јасно и асоцијативно није потребно чак ни да Матица такву реч уврсти у свој речник да би она имала значењеи смисао.

Nije potrebno, razumećemo se mi i bez rečnikâ, i bez pravopisâ, i bez gramatikâ, pa makar pričali rukama i nogama. Ipak, neke stvari su propisane, a to što „će mo se razume ti i na drugi način neznači da taj 2 način ni je pogrešan, ite kako može biti ne pravilan“. Ako nas zanima propisano značenje neke reči, i uz to ono što ona označava postoji od pre 1976, (matori) Rečnik nam je dovoljan.

А додела придева култни нечему што није заиста део култа, сасвим јасно и недвосмилено показује шта се тиме жели рећи.

Zamisli da ne slušaš na televiziji i ne čitaš u novinama svaki dan po deset puta o kultnom ovome i onome, i da ne znaš engleski (čisto da te ne bi povuklo poreklo). Da li bi i onda znao šta mislim kad kažem kultni film?

Pošto vidim da mi najviše zamerate što sam citirao rečnik star 30 godina, i posle njega su se pojavljivali rečnici, pa da vidim neki noviji koji je u međuvremenu zabeležio ovo značenje. Samo bih voleo da obratite pažnju na jednu sitnicu — postoje dve vrste rečnika: oni koji propisuju kako treba, i oni koji beleže kako najčešće stvari stoje. Svaka reč koja ima jezičkog opravdanja zabeležena je u nekom rečniku koji spada u prvu kategoriju (svakako, i ove Natašine, to smo već pominjali više puta). „Vujaklija“, recimo, spada u drugu kategoriju, tj. beleži značenja koja se sreću u narodu; drugim rečima, on je idealan kada nas zanima „šta sad ovaj hoće da kaže pokušavajući da ispadne obrazovan“, ali ono što piše u njemu ne predstavlja standarde (ovo pišem zbog toga što mi se čini da je u njemu dato i drugo značenje prideva kultni, ono koje osporavam, pa da bih nekome uštedeo trud).

[Maduixa]

Sve što se danas naziv kultnim (film i ostalo) postojalo je i onda, i stoga je to značenje moglo još tada biti zabeleženo, ukoliko bi stvarno postojalo.

Žao mi je, ali ovo ne smatram dovoljno dobrim argumentom za odbacivenje reči "kultni", i pogotovu ako ta reč ne postoji u rečniku od pre 30 godina. Terminologija neke struke se menja i obogaćuje. Zamisli kakav bi to rečnik neke struke bio kad se ne bi bogatio i obnavljao tokom 30 godina???

Ovim ne želim da tvrdim da reč "kultni" postoji ili ne postoji. Pravo da ti kažem, i mene pomalo nerviraju pomodarski uportebljavane reči, kao što je nekad bila "super" ili "strava", pa se sećam i reči koja mi je često dizala kosu na glavi - "urbani" u smislu da neko nije seljak nego da je "urban" to jest "in" ili "kul"... A sigurna sam da u tom Rečniku Matice Srpske iz 1976. ne postoji ni jedna od ovih reči koje sam navela.

Pogotovu ne želim da tvrdim da...

.... svaku reč koja se ne nalazi u Rečniku reći da se pojavila posle, pa je tad nisu zabeležili.

Samo sam napomenula da treba biti oprezan u odbacivanju reči kao postojećih samo zato što ne postoje u Rečniku od pre 30 godina.

[Бојан Башић]

Dobro, ako ne postoji u rečniku od pre trideset godina, sigurno bi trebalo postoji u rečniku od pre pet ili deset godina, zar ne? Ako značenje nije zabeleženo u rečnicima koji postavljaju standarde, onda to značenje i ne postoji, bar ne zvanično.

Zato želim da vidim gde ovo jeste zabeleženo, pa možemo nastaviti.

[alcesta]

Recimo, Ivan Klajn u Rečniku novih reči ima odrednicu kult- kao imenicu u spoju s drugom imenicom. Tačno je da ovo nije normativni rečnik, već beleži kako stoje stvari, ali s obzirom na ugled autora i popisanih saradnika, i na činjenicu da je rečnik objavila ta ista Matica srpska, meni lično sasvim je dovoljna referenca. Može se naravno prigovoriti da se ne radi, strogo govoreći, o pridevu "kultni" već o imenici sa značenjem prideva, ali to značenje je sasvim jasno:

+kult- u spoju s drugom imenicom pokazuje da je to što ona označava postalo predmet kulta, posebno među mladima.
Navedeni su primeri kult-film i kult-figura.
Očigledno, ovde nemamo religijskih konotacija bar u prvom slučaju.
Plus označava da je u pitanju novo značenje postojeće reči, ili tzv. semantički kalk. Za mene je dovoljno dobro, ali naravno, pošto nije izričito propisano u "pravom rečniku", nije obavezujuće da ga svi prihvatimo. Ipak, bojim se da je to više pitanje stanja u našoj leksikografiji, i dok ne budemo imali moderne rečnike koji će se redovno ažurirati, moraćemo da se dovijamo pomoću onoga što nam je pri ruci.

[Pedja]

Колико знам не постоји ниједан завршени речник свих речи српског језика. Сви који постоје су недовршени и ту у смислу да нису забележили ни све речи које су постојале до момента издавања, а да не рачунамо то што је практично немогуће направити речник који садржи све речи када стално настају нове или се старима додају или мењају значења.

Просто, када неко каже култни филм, потпуно је јасно на шта мисли и тврдити да тако нешто не постоји је бесмислено. Од ужичана ћеш рецимо, врло често чути да кажу за некога да је мутан али то има поптуно супротно значење од онога које му дају речници. Просто то је тако. Или да не причамо о плавој коси, када сви знамо да не постоји коса плаве боје осим ако није фарбана. Или, у неким ситуацијама се за нешто каже да је бело, а мисли се да је провидно (то јест, необојено). Или рецимо, када се говори о моторици људског организма, а добро знамо да у људском телу не постоји мотор. Илли кад се каже за некога да сија, а добро знамо да не може да сија. Једноставно, то су пренесена значења, која су сасвим нормална за језик и стварно не видим зашто би се од свега тога правио проблем.

Накрају крајева, значење придева култни можеш поистоветити чак и када се ради о филму или неком појму заиста везаном за некакав култ. Ту се просто ради о придеву који описује нешто што је недодирљиво, узима се здраво за готово и не критикује се.

[d@do]

Merriam-Webster Online Dictionary
cult  

Main Entry: cult
Pronunciation: 'k&lt
Function: noun
Usage: often attributive
Etymology: French & Latin; French culte, from Latin cultus care, adoration, from colere to cultivate — more at WHEEL
1 : formal religious veneration : WORSHIP
2 : a system of religious beliefs and ritual; also : its body of adherents
3 : a religion regarded as unorthodox or spurious; also : its body of adherents
4 : a system for the cure of disease based on dogma set forth by its promulgator <health cults>
5 : a great devotion to a person, idea, object, movement, or work (as a film or book); especially : such devotion regarded as a literary or intellectual fad b : the object of such devotion c : a usually small group of people characterized by such devotion
- cul·tic  /'k&l-tik/ adjective
- cult·ish  /-tish/ adjective
- cult·ish·ly  /-lE/ adverb
- cult·ish·ness  /-n&s/ noun
- cult·ism  /'k&l-"ti-z&m/ noun
- cult·ist  /'k&l-tist/ noun
- cult·like  /-"lIk/ adjective  
 
Moram priznati da nisam bio svjestan ovolikog svog neznanja iz srpskog jezika, sve dok nisam počeo pratiti ovaj forum. Kao što su već neki učesnici ovog foruma istakli, oduševljen sam Bojanovim znanjem srpskog jezika i gramatike. Međutim, kao i Natasha2000, moram priznati da me neki Bojanovi stavovi ponekad irtiraju.
za Bojana:
Ja shvatam da su navodi koje citiras iz knjiga, pravilnika, riječnika itd. tvoji glavni aduti u borbi i koliko vidim ti se slijepo držis tih pravila. Međutim, da li ikad pomisliš da je neko nekad u prevodu napravio možda gresku ili da je nedovoljno objasnio neke riječi (možda su neka značenja greškom ispuštena) pa zbog slijepog vjerovanja riječniku ti ne prihvataš ili čak smatraš besmislenim neke prevode tj. zbog toga što nisu navedeni u riječniku ili pravilniku. Konkretno, dole ispod si naveo:

Kultni:

Evo ga još jedan od mnogobrojnih prideva koji ko zna po kojoj šemi ulazi u uho tako da se ljudi prosto utrkuju ko će ga više puta upotrebiti. Rečnik Matice srpske definiše pridev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“. Nama je sve kultno: kultni filmovi, kultne knjige, kultne emisije, kultne pesme... Film može biti kultni ako se uz njega pale sveće, ako se molimo za spasenje duše uz svaku scenu, ako nam dolazi društvo davno preminulih prijatelja i rođaka da svi zajedno pogledamo o čemu će tu biti reči. U ostalim slučajima govorimo o gledanom filmu, čitanoj knjizi, čuvenoj emisiji, slušanoj pesmi i slično. Ipak, poreklo ove greške prilično je jasno: dobijena je besmislenim prevodom engleske fraze cult movie.

Moje je mišljenje da je ovaj tvoj komentar besmislen. Na početku ovog mog odgovora sam sa M-W rijecnika kopirao objasnjenje za rijec cult tako da upotreba rijeci kultni ima smisla jer je osnovno značenje rijeci je obožavanje (religijsko) te se zbog toga mođe primjeniti i na film, knjigu, osobu itd. Čak je to i navedeno objašnjenjem pod rednim brojem 5.
Tako da ljudi, po meni, sa pravom mogu i koriste termin kultni za film, knjigu itd. To što je riječnik Matice srpske definisao pridjev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“, ne mora da znači da je svaka ostala upotreba ovog pridjeva pogrešna ili po tebi besmislena. To može i da znači da neko U Matici srpskoj nije dobro odradio posao, napravio grešku i sl. Moje je mišljenje da su neka izdanja "out of date" (da se ne stvara polemika oko adekvatnog prevoda) i da Matica srpska ili SANU hitno trebaju da izdaju ažurirane riječnike stranih riječi (pošto imamo pravu poplavu) i pravila za korištenje a ne da dopuste da se neke riječi ustale (iako su gluposti) pa da ih "kao narodne" onda prihvate. Čak je SANU (U nekom od Predragovih postova) najavio potrebu i da se radi na novom rijecniku ali kao što to kod nas obično biva... (mrtvo slovo na papiru).
Nemoj ovo da shvatiš kao uvredu ali moraš nekad izaći i van pravila da bi ih unaprijedio.
Puno pozdrava
d@do
P.S. Ubi me ova tastatura sa engleskim rasporedom slova

[Бојан Башић]

Dado, znam šta znači cult na engleskom. S druge strane, ne znam zašto misliš da sve što postoji u engleskom postoji i u srpskom (i to još u nepromenjenom obliku!). Po tvojoj logici sasvim je u redu reći klozet za orman, jer tako kažu Englezi. Kakve to ima veze jedno s drugim? Kada neki engleski izraz primimo u naš jezik, tek onda ga možemo koristiti. Dosad cult nismo primili u spornom značenju, što sam pokušavao da dokažem rečnicima (postoji li drugi način da se to dokaže?). Primio ga je narod, to nisam nikad ni osporavao, ali to nije dovoljno da taj izraz zaista bude pravilan u srpskom jeziku. Ti možeš slobodno da ga koristiš, a sve što pišem na ovom forumu je za one koji žele da znaju kako je zaista pravilno (kako ti kažeš: slepo držanje pravila), što u slučaju potrebe mogu da potkrepim odgovarajućom literaturom. Žao mi je što te moji stavovi, kako kažeš, „iritiraju“, ali ne pokušavam niti tebe niti ikog drugog da obavežem da sluša sve što kažem. Siguran sam da će onom koga zanima da nauči nešto ove stvari značiti, ko ne želi — slobodan je da se ponaša kao da ništa nisam napisao.

Peđa, ne znam šta Užičani misle kad kažu da je neko mutan, ali kakvo god da je značenje, to je govor u tom kraju, ljudi koji tako govore međusobno se razumeju, isto kao što svi znaju na šta misli neko ko pominje kultni film. Nisam tvrdio da tako nešto ne postoji, naprotiv, ja prvi to čujem po nekoliko puta dnevno. Međutim, ne smemo brkati ono što se čuje i ono što jeste — sve što hoću da kažem je da taj pridev nije korektan u srpskom jeziku. Ako se s tim slažeš onda smo na istome: čujemo to svakodnevno, svi se međusobno razumeju kad tako pričaju, samo skrećem pažnju da to ne valja.

Ostali primeri koje si naveo ne piju vodu. Nije me mrzelo i upravo sam sve proverio: plav ima više značenja, i jedno od zabeleženih jeste svetložut, žućkast, nažut (s napomenom o kosi); beo ima čak 25 (dvadeset pet) značenja; nije mi jasno šta si hteo da kažeš kada si pominjao motoriku, pošto je to došlo iz latinskog i oduvek označava pokretljivost, dinamičnost, nema veze s motorima; jedno od značenja glagola sijati je izražavati kakvo jako osećanje... Ako imaš još neko preneseno značenje, rado ću ti pokazati da su i ta prenesena značenja registrovana, da to rečnicima nije nepoznata stvar.

Alcesta se poziva na Klajnov autoritet. Lično smatram Ivana Klajna najvećim autoritetom za srpski jezik. Međutim, kada neko sastavlja rečnik s ciljem da samo zabeleži stvarno stanje stvari (kao što je rečeno za Rečnik novih reči) onda se ne možemo obazirati na autoritet sastavljača, jer njemu i nije cilj da pokaže šta je pravilno a šta nije. Ipak, drago mi je što je pomenut Klajnov autoritet. Dok sam obrazlagao zašto je pridev kultni pogrešan u značenju u kom se često koristi, sećao sam se kroz maglu da sam to još negde video. Sad sam našao i gde. Ivan Klajn u NIN-u br. 2671 (7. mart 2002) piše sledeće:

       Meni najviše smeta epidemija prideva kultni. Po istom tom Matičinom rečniku, kultni znači "koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda": navode se dva primera, kultni predmeti i kultne pesme. Značenje ove reči najpre su proširile filmadžije, govoreći o kultnim filmovima, što je i opet prevod sa engleskog (cult movie). U redu, neka bude i kultni pevač, ako govorite o nekom rokeru čije kasete masovno kupuju mladići i devojke zamućenog mozga, oblepljuju sobu njegovim posterima i šapuću kako je on zapravo živ, iako se zna da je pre mnogo godina umro od droge. Ali u prošlom broju NIN-a čitao sam kako "kultnom časopisu Rolling Stone" opada tiraž. Na radiju čujem da se u "Zvezdara teatru" prikazuje "kultna predstava Dušana Kovačevića Doktor Šuster". U dnevnom listu, kada je ukinut Dnevnik Radio Beograda od 19 časova, jedan čitalac ogorčeno je pitao "Ko ukida kultnu emisiju Radio Beograda?" i optužio novo uredništvo te stanice "da nije sposobno profesionalno da održi sadržaj i nivo jedne od kultnih emisija Prvog programa i uopšte Radio Beograda".
       Kultna emisija? Znači li to da postoje vernici koji su svako veče u sedam palili sveće pred radio-aparatom, padali na kolena i šaputali "O, sveti Dnevniče, uđi u naše nedostojne uši"? Ako postoje - izvinjavam se. Ako ne postoje, onda bi ipak bilo bolje govoriti o mnogo slušanoj emisiji, popularnoj predstavi, omiljenim filmovima i poznatom časopisu.

Ne morate više verovati samo meni i literaturi, evo ga i mišljenje autoriteta (nadam se da sad nećemo osporavati Klajnov autoritet). Možda je vreme da ovo privedemo kraju.

[alcesta]

Од Ужичана ћеш рецимо, врло често чути да кажу за некога да је мутан али то има поптуно супротно значење од онога које му дају речници.

Trebalo mi je neko vreme da se naviknem da kad moja drugarica Užičanka kaže: "Što je mutan onaj tip" to znači da dobro izgleda, a ne da se bavi mutnim poslovima.

Ivan Klajn u NIN-u br. 2671 (7. mart 2002) piše sledeće:

       Meni najviše smeta epidemija prideva kultni. Po istom tom Matičinom rečniku, kultni znači "koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda": navode se dva primera, kultni predmeti i kultne pesme. Značenje ove reči najpre su proširile filmadžije, govoreći o kultnim filmovima, što je i opet prevod sa engleskog (cult movie). U redu, neka bude i kultni pevač, ako govorite o nekom rokeru čije kasete masovno kupuju mladići i devojke zamućenog mozga, oblepljuju sobu njegovim posterima i šapuću kako je on zapravo živ, iako se zna da je pre mnogo godina umro od droge. Ali u prošlom broju NIN-a čitao sam kako "kultnom časopisu Rolling Stone" opada tiraž. Na radiju čujem da se u "Zvezdara teatru" prikazuje "kultna predstava Dušana Kovačevića Doktor Šuster". U dnevnom listu, kada je ukinut Dnevnik Radio Beograda od 19 časova, jedan čitalac ogorčeno je pitao "Ko ukida kultnu emisiju Radio Beograda?" i optužio novo uredništvo te stanice "da nije sposobno profesionalno da održi sadržaj i nivo jedne od kultnih emisija Prvog programa i uopšte Radio Beograda".
       Kultna emisija? Znači li to da postoje vernici koji su svako veče u sedam palili sveće pred radio-aparatom, padali na kolena i šaputali "O, sveti Dnevniče, uđi u naše nedostojne uši"? Ako postoje - izvinjavam se. Ako ne postoje, onda bi ipak bilo bolje govoriti o mnogo slušanoj emisiji, popularnoj predstavi, omiljenim filmovima i poznatom časopisu.

Ne morate više verovati samo meni i literaturi, evo ga i mišljenje autoriteta (nadam se da sad nećemo osporavati Klajnov autoritet). Možda je vreme da ovo privedemo kraju.

Skrećem pažnju na prvu Klajnovu rečenicu. On ne kaže definitivno, da, taj pridev je nepravilan i ne treba ga nikad koristiti. Kaže da mu smeta (njemu lično) epidemija u njegovom korišćenju, što znači da ne treba preterivati u njegovoj upotrebi. Takođe, za sinonime koje nudi kaže da je to bolje rešenje, a ne jedino pravilno. Primetićete da u novijim izdanjima Rečnika jezičkih nedoumica više ne stoji samo prava i pogrešna verzija, već piše npr. Korejac, korejski, bolje nego Koreanac, koreanski. Kad je nešto bolje od nečeg drugog, to znači da je dozvoljena i manje dobra verzija,a ne sledi da je obavezno pogrešna. Dok, kad je nešto pogrešno to se i izričito kaže. Nažalost, nije mi poznato da li je izašlo neko novije izdanje njegovog Rečnika novih reči koje bi eventualno uključilo pridev kultni, umesto imenice.
U svakom slučaju, ja na to gledam pre kao na stilsku preporuku nego semantičku nepravilnost.

P.S. Pretpostavila sam da pozivanje na rečnik koji nije normativan neće biti dovoljno za Bojana, ali šta mogu... tu se već razilazimo u percepciji razlike između dozvoljenog i preporučljivog.

[d@do]

Ma je ne pokusavam da osporim neciji autoritet ali ako neko ima odgovarajuci autoritet ne mora da znaci da mu je bas svaka zlatna. U ovom slucaju se ne slazem sa njegovim misljenjem ali ja nemam (niti cu imati) autoritet da uticem da nesto postane pravilno. Ono sto je mene iritiralo (vise bi pristajalo "para mi usi") je to sto ti insistiras da je pravilno ono sto je zapisano u pravilnicima i rjecnicima. Citirao si i iz rijecnika za rijec brauser da je to pretrazivac pa smo se kasnije slozili da takvo tumacenje nije ispravno. Isto to mislim i za rijec kultni. Ali sve ovo iznosim u cilju napretka i usavrsavanja a ne nekom drugom smislu. Tako da ja vidim ovaj forum kao mjesto gdje ljudi mogu polemisati o svemu vezanom za srpski jezika a ne samo da se vidi sta je ispravno a sta nije.
Toilko od mene i pozdrav
d@do

[alcesta]

Samo da pojasnim (haha, evo još jednog novijeg glagola koji nije preporučljiv ), možda bismo mogli rezimirati: ne preporučuje se prečesta upotreba prideva kultni kad se može zameniti boljim izrazom, ali se u ovom značenju već toliko proširio da je sasvim moguće da za koju godinu bude i standardizovan. U međuvremenu, nije nam izričito ni zabranjen.
Odoh da pogledam temu o pretraživaču...

[Бојан Башић]

Alcesta, poznata mi je razlika između boljeg i isključivog (i sâm sam se pozivao na to više puta, čak i u ovoj temi — celo vreme). S druge strane, ne deluje mi da Klajn u citiranom članku blagonaklono gleda na pridev kultni. Bilo kako bilo, predlažem da se složimo oko jedne stvari: da je pridev kultni (u značenju o kom raspravljamo) vrlo nesrećno rešenje. Nadam se da ovako sročeno svima odgovara.

Dado, svakako da možemo i razgovarati da li bi bilo bolje da je nešto ovako ili onako, mada bih radije da za to otvorimo novu temu a da na ovoj ostane kako nešto jeste. Ipak, zadržao bih se kod jedne rečenice iz tvoje poslednje poruke: „...to sto ti insistiras da je pravilno ono sto je zapisano u pravilnicima i rjecnicima“. Nije li upravo to definicija pojma pravilno? Taman posla da insistiram na tezi da je ono što je zapisano u pravilnicima i rečnicima ujedno i najbolje moguće, ali sama pravilnost toga se ne može osporiti. Ili grešim?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Шта значи „култно“?