Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.34 ч. 15.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5 6
  Штампај  
Аутор Тема: „Sve“ ili „svo“  (Прочитано 106367 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
normalno
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 13


« Одговор #30 у: 13.45 ч. 29.06.2009. »

I na kraju ce od cele Srbije ostati samo knjizevnici koji govore pravilno.  Odlicna ideja, to ce bas odrzati i jezik, i gramatiku, i pismo.  Sad si me samo ubedio da je moja opaska o lingvistima bila sasvim na mestu!
I ako je "standardni jezik" jedan za sve, zasto ga uopste menjati? Zasto ne govorimo staroslovenskim? Vidis li kontradikciju u onome sto govoris? Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #31 у: 14.19 ч. 29.06.2009. »

Mora se menjati. Standardni jezik, svakako, ispraća govorne tendencije, to sam već rekao. On se zasniva na govornom jeziku, on mora biti zasnovan na njemu, ali iz njega uzima samo ono što se kao jedno za sve normirati može — kako to neki kažu, što je „u duhu“ jezika. Ono što jednostavno ne ide, iz razloga koji su lingvistima jasni i onima koji taj „duh“ osećaju i koji se njime bave, to ne ide, pa ne ide.

Niko od cele Srbije se nije rodio naučen, i ničiji maternji govor ne odgovara u potpunosti standardu. Zato se standardni jezik uči, i zato se ide u školu, samo što ima nekih koji iz nje ne ponesu ništa, i nekih koji misle da su najpametniji. Ako svi sedimo kod kuće, razvabataljujemo jezik kako nam je ćeif i kako smo navikli, tek onda neće ostati ništa od jezičke kulture. Nego knjigu u šake, naučiš pravila i ispraviš ono gde grešiš. Svako greši u ponečemu, a razlika je samo u tome što neko hoće da se ispravi, a neko misli da je posisao svu pamet i ne miče se ni makac od jezika ulice na koji se naviknuo.

Standard je veštački napravljen, on je stvoren na osnovu govornog jezika i jezika književnosti, i zato se mora učiti da bi se znao, a ne može se oslanjati na svoj lični govor. A kako je on stvoren, time se bavi čitava jedna grana ove nauke, normativistika, jer je i to jedan suptilan i složen posao koji mogu da rade samo oni koji su stručni za to i koji znaju kako se to radi. A ne kako govori pola Srbije, odma’ to normirati da bi raja bila sretna. Pola Srbije može da greši.
Сачувана
normalno
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 13


« Одговор #32 у: 14.22 ч. 29.06.2009. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=328. msg40627#msg40627 date=1246277963
Pola Srbije može da greši.

I cela Srbija moze da govori nepravilno! To nema nikakvog smisla!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #33 у: 14.38 ч. 29.06.2009. »

Čekaj, a otkuda tebi to da svi govore tako kako ti kažeš? Ima ljudi koji govore nepravilno, i njima na tu grešku treba ukazati. A da svi govore tako, onda stvarno nešto ne bi bilo u redu sa standardnim jezikom. Ali ne govore svi, naravno.

Hajde, pokaži mi jednog našeg pisca koji je bilo gde napisao „svo“. (Tako se, inače, u normativistici proverava govorni jezik, osim ispitivanja na terenu. Pošto ti ne možeš da uradiš istraživanje na terenu koliko procenata ljudi govori „svo“, pokaži mi u pisanom korpusu, koji se može lako pretraživati, da li igde piše „svo“, i ako piše, koliko je to zastupljeno u odnosu na broj puta koliko se u književnosti pojavljuje „sve“.)
Сачувана
normalno
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 13


« Одговор #34 у: 14.58 ч. 29.06.2009. »

Vidim da se opet ne razumemo! Ne kazem da je "svo" pravilno i da svi govore "svo", to je besmisleno tvrditi.
Ono sto sam mislio je da u Srbiji postoji uzasno mali procenat ljudi (ako uopste takvi i postoje) koji sve govore pravilno, znaci drze se svih pravila pravopisa. A to ti je kao da u nekoj skoli celo odeljenje ima jedinice, to znaci da nesto nije u redu sa profesorom a ne sa djacima. Isto tako je nemoguce da je cela Srbija glupa nego to jednostavno znaci da pravopis nije u skladu sa danasnjim govorom.
Ako novinari, tv voditelji, drzavne institucije, pa i neki pisci (moderni) ne pisu i ne govore pravilno, suludo je to ocekivati od naroda. Zato mislim da srpski jezik mora brze da se menja i da prati govor. Samo to, ne da se prihvata sve zivo, ne da bude kako JA hocu, vec kako se govori!
Nadam se da ovim mozemo da zavrsimo diskusiju posto je prilicno besmislena!
U sustini se i ti i ja slazemo, u pitanju su nijanse i ne verujem da zbog toga treba gubiti vreme!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #35 у: 15.01 ч. 29.06.2009. »

Ali ti i dalje ne razlikuješ književni jezik od razgovornog stila. Kako raja govori, to je samo razgovorni stil jezika.
Сачувана
normalno
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 13


« Одговор #36 у: 15.27 ч. 29.06.2009. »

Ali ti i dalje ne razlikuješ književni jezik od razgovornog stila. Kako raja govori, to je samo razgovorni stil jezika.

Jeste, o razgovornom stilu ja i pisem sve vreme, tj. o "neknjizevnom" stilu! Samo sam pisao da treba prihvatiti rec "svo" kao izuzetak (ili kao sto je vec uradjeno za neke ostale stvari, reci da moze i jedno i drugo), iz prostog razloga sto je rasprostranjena i ne moze se iskoreniti! I sad se ponavljam i mrzi me da pisem! Smiley

Nadam se da smo se konacno slozili?!
Ako sam razumeo, i ti nemas nista protiv da se govori "svo vreme" a ja nikako ne zelim da pisci tako pisu! Je l' to ok?!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #37 у: 15.29 ч. 29.06.2009. »

Okej, sada se razumemo i konačno, čini mi se, skoro sasvim slažemo. Smiley
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #38 у: 03.48 ч. 06.11.2009. »

Имам недоумицу по питању ове теме, чини ми се да није споменута, извињавам се што је подижем.

Да ли је у српском језику дозвољена употреба речи „сав“ у смислу целине (цео, читав), а не у збирном смислу? На пример: Пера је сав у ранама; аутомобил је сав полупан; слика је сва изрезана.  Овде се не ради ни о брашну, ни о цвећу, ни о млеку.

Да ли се такво „сав“ може сматрати за хомоним збирног „сав“? На пример, једно које се на енглески преводи са -all и друго које се преводи са -whole, једно које означава збирну именицу и мноштво, а друго које означава целину.  Да ли и у том случају „сав“ у смислу целине у средњем роду гласи „све“? Да ли се дете све испрљало, или сво испрљало; да ли је штене све мокро или сво мокро; да ли је стопало све избодено или сво избодено? Примећујем, иако се у говору готово увек за збирне именице користи „сво“ уместо „све“ (сво лишће, сво цвеће, сво млеко), врло лако је то заменити за „све“ (све лишће, све цвеће, све млеко) и о томе је било речи горе. 

С обзиром да је и сав/сва/све у суштини искварено вас/вса/все, да ли има основа и да се „сво“ као искварено „све“, по асоцијацији са свим осталим придевима који уз именицу средњег рода имају наставак -о?

Са друге стране, имамо и „све“ у значењу -everything, па тако пример како се не може рећи „Ово је сво за данас“ није добар, јер су овде „ово“ и „све“ засебне именице, а не део конструкције „ово све“ или „све/сво ово“.  Такође је интересантно како „сво ово што сте видели“ пара уши, а ако бисмо рекли „сво ово брашно које сте видели“ или „сво ово цвеће које сте видели“ не, јер се у првом случају не ради о „овом“ него о свему, док се у другом ради о брашну/цвећу, где је „сво“ придев.

Не знам да ли је моја недоумица јасна, покушао сам да је разјасним колико сам могао.
Сачувана
alekx
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Aleksandar Perišić
Струка:
Поруке: 5


« Одговор #39 у: 13.26 ч. 10.07.2010. »

Жао ми је, али после 4.  године истраживања све што могу да вам кажем је да је упутство дато овде потпун промашај.  Реч "сво" постоји, али не као самостална именица.  Детаљи расправе око "све време" "сво време" следе у наредној поруци у облику мањег скеча.
Сачувана
alekx
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Aleksandar Perišić
Струка:
Поруке: 5


« Одговор #40 у: 13.28 ч. 10.07.2010. »

Srednja škola 4.  razred.  Čas srpskog.

Učenik:
Ali, nastavnice! Pravilno i jedino moguće je svo vreme baš kao što kažemo: svo pleme, svo breme.  Sve sva svo. . .  se uvek slaže sa pokaznom zamenicom svo-ovo, sve-ove, svi-ovi, sva-ova, svu-ovu, sva-ta, svo-to, svi-ti.  Da bi bilo "sve vreme", vreme bi moralo da ima jedninu kao krema-kreme, jedna krema - sve kreme, ali nema.  Ne postoji jedna vrema.  Zbrku je uveo professor Ivan Klajn i, žao mi je, ali pogrešio. . .  Nažalost sada se "sve vreme" smatra idiomatskim izrazom i pravilno je zašto: zato što je pravilno.  Postoje još dva razloga zašto je profesor pogrešio, a kasnije zbrka nastavljena.  Prvo, "vreme" ima dugi akcenat na prvom e, baš kao "kreme" i po tome vrlo vuče i liči da je "vreme" neka množina, a ako bi bila množina bilo bi, kao što rekosmo, "sve vreme" kao što je "sve kreme".  "Pleme" recimo nema dug akcenat na prvo e, pa vam "sve pleme" uopšte ne zvuči smisleno, kao ni "sve breme" ili "sve more", a ako bi moglo da se kaže "sve vreme" moralo bi da može da se kaže i "sve breme", "sve pleme", "sve brašno", "sve more".

Učenik:
Nikakvog normalnog razloga nema da se slaže svi-ovi, svu-ovu, sva-ova, sve-ove ali odjednom je sve-ovo.  Zašto bi strpali u reč "sve" dva potpuno različita značenja kada imamo "svo" na raspolaganju? Takodje psihološki, "vreme" sa oba e i značenjem koje je apstraktni pojam, ima asocijaciju na otvorenost i neobuhvatno je, pa vuče čisto pesnički da se kaže "sve vreme", umesto sa zatvorenim o "svo vreme" i u nekoj pesmi možda i nije problem.  Ali gramatički je bezrazložno uneta zbrka u nešto što je jasno kao dan.  Zbrka je takodje uneta u vreme soc-kom gde se svašta drugo poturalo učenicima i mnogo gore od ovoga, tako da je naprosto to bilo jedno od merila poslušnosti, po principu isledjivanja kada teraju ljude da za crn sto kažu da je beo.  Ko neće da misli prihvatiće "sve vreme" jer je neki tamo autoritet to rekao i tačka.  Ko hoće da misli znaće ispravno, i koristiti šta želi, ali će stalno da se susreće sa onima koji neće da misle.

Učenik:
No tako je to valjda u životu oko mnogo čega.  A to što neko misli da "svo" ne postoji kao reč u srpskom je odista tek besmislica.  Uz svo dužno poštovanje i svo svoje nastojanje da se sa vama složim moram da vam kažem da je insistiranje na "sve vreme" na način na koji se to čini samo psiho-test političke podobnosti.  "Sve" ima svoje samostalno značenje imenice: "Sve što sam video i čuo bilo je lako lepo. " i drugo kada se slaže sa množinom ženskog roda kao u "sve kreme".  Pogledajte kako nas jezik vuče da kažemo "uz svo dužno poštovanje i sve svoje nastojanje" no to samo pokazuje da u nama čuči pesnik.  Ne kažem da ne vuče.  I da ne zaboravim, istinska moguća greška korišćenja "celo vreme" umesto "svo vreme", jer "celo" zahteva da se radi o deobnoj imenici, cela cigla (koja može da se razbije u delove), celo pleme (sastavljeno od ljudi), celo more (u principu more može da se podeli na razne geografske delove ostrva, lagune. . . ) se prenela na "sve"/"svo".

Učenik:
Čak i "celo vreme" nije čisto tehnički nemoguće ako se u kontekstu misli na vreme sa deobom (godišnjim dobima, mesecima, danima, satima), ali pošto je vreme apstraktna imenica nije uobičajeno da se koristi na taj način.  Neuobičajeno ne znači nemoguće.  Evo, daću vam samo nešto malo neuobičajeno, ali ne i nemoguće: "Bili smo deset dana na moru.  Pet dana je bilo sunce, pet kiša, ali celo vreme je more bilo toplo. " Ovde se "celo vreme" deli na dva dela od po pet dana.  Pa, gramatika nije valjda tek skup pravila kojima se odredjuje kako morate bespogovorno da pričate.  Mi i samo mi smo vlasnici svog jezika.  Gramatika je tu da nam pomogne.  Oko matematike možemo da se sporimo, tu ima stručnjaka koje jedva da ko razume i može da prati u celom svetu.  Ali oko jezika koji pričate svaki dan, stručnjaka ima jednako koliko i pomagača.  Tako ako me pitate da li može da se kaže "sve vreme".  Naravno da može, čak i lepo zvuči, ali ako insistirate na tome da je to gramatički ispravno, rećiću vam da svi razlozi logike na kojoj gramatika počiva govore da je pravilno samo jedno: "svo vreme".

Učenik:
Postoji u gramatici slaganje po zvučnosti, to bez daljnjeg, ali ostali razlozi za "svo vreme" su mnogo jači.  Da bi "sve vreme" bilo jedino ispravno trebalo bi uvesti pravilo da nedeljive apstraktne imenice koje (ili kada) ne mogu da trpe "celo" ne mogu da trpe ni "svo" i za njih bi onda moralo da se koristi "sve".  Prvo, to pravilo je dosta veštačko i vrlo pipavo, jer bi važilo samo za srednji rod, iako zvuči logično, a drugo videli smo da se apstraktni smisao zadaje često kontekstom.  Kako ljudi ne misle o svakoj rečenici koju izgovore do mikronskih preciznosti, uvode se orijentaciona pravila da bi što je češće moguće razumeli jedni druge i da ne bi lokalna moguća logika povukla jezik u novu varijantu i bespotrebno izolovala ljude.

Učenik:
Ne zaboravite da je ovo celo moje objašnjenje kud i kamo pipavije nego Klajnovo, jer profesor Ivan Klajn kaže nešto vrlo kruto, a to je da je "sve", srednji rod zamenice "sav" (sav čovek; sva žena; sve dete?).  Obratite pažnju da on kaže da "svog" "svoj". . .  može da bude samo padež prisvojne imenice "svoj".  Kada kažete "Svog su me isprskali. " i kada kažete "Pokupio je svog (čoveka). ", prvo "svog" (isprskali) ima kraći akcenat na o od drugog "svog" (čoveka), prema tome to su dve različite reči koje ne mogu da se porede.  Da li je profesor Klajn uopšte bio svestan da "svog" može da postoji u obe varijante sa dugim i kratkim o i sa dva različita značenja? Po onome što piše u njegovoj gramatici nije.

Nastavnica:
Sedi, jedan.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #41 у: 14.40 ч. 10.07.2010. »

Је л’ ово нека шала?

Ако није, добро си прошао. Неки принципијелнији професор би те оборио. Твоја „расправа“ јесте занимљива, али нема никакве везе с граматиком, па је зато још тужније што с таквом препотенцијом наступаш и вређаш угледне лингвисте. Да је макар нечему служило то твоје „истраживање“...
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #42 у: 14.44 ч. 10.07.2010. »

Lepo je sve to, samo što nije tačno. Smiley

Neka od Učenikovih objašnjenja zapravo jesu pogodila zašto se ipak upotrebljava "svo" u govoru umesto pravilnog "sve", ali su tako postavljena da su lingvistički ipak, s druge strane, umnogome promašena.

Pre svega, Učenikova postavka kako je oblik "sve" izmislio neki soc-kom autoritet i nametnuo ga umesto "svo"; dok je u stvarnosti sasvim drukčije — "sve" je pravilan oblik nasleđen istorijom jezika, a "svo" je ubačeno u govor naknadno.

I dalje, preusmeravam te na ranije poruke u kojima smo sve već razjasnili.
Сачувана
alekx
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Aleksandar Perišić
Струка:
Поруке: 5


« Одговор #43 у: 15.53 ч. 10.07.2010. »

Uopšte nije šala.  U svim objašnjenjima se napravila čitava zbrka oko toga kada se reč "sve" koristi.  Na primer kaže se da je argument da "svo" ne postoji zato što bi onda u rečenici "Sve što sam video bilo je lepo. " glasila "Svo što sam video bilo je lepo".  "Svo" samostalno na taj način ne može da stoji, to je činjenica i nije argument protiv njega.  Dakle postoji nedoumica da li se kaže "svo dete" ili "sve dete", "svo brašno" ili "sve brašno".  Drugi argument koji se uporno koristi je da ne može da bude "svo dete" jer bi onda bilo "svog deteta", a tada bi nastala zbrka oko toga da li se misli na "svog" kao u "Poneli su svog (čoveka). "
"Svo brašno", u promenama: svog brašna, svom brašnu, ima kratki akcenat na o i ne može da se brka sa padežima od "svoj" koje u promenama ima dugi akcenat na o.  To su dve različite reči i to opet nije argument.
Ovim napisom jednostavno pozivam da se ova zbrka ispravi i argumentuje, a ne održava nešto što nije tačno argumentima koji su nevažeći.  Drugačije nije "sve vreme" nego "svo vreme".  Argument da u srpskom jeziku ne postoji reč "svo" je stvarno apsurdan.  (A to što bi me neki lingvista oborio, me odista zabrinu. ) U primeru koji je dat na ovom sajtu je odista smešna argumentacija da bi trebalo da prihvatimo ili "sve" za svaku funkciju ili "svo".  Pa onda šta će nam "svi" "sva" "svu", onda i to da izbacimo.  Uostalom sve sam rekao u napisu i to sve mogu samo da ponovim.  Ako mislite da ste na ovom sajtu dali odgovor prosto vam kažem ne da niste, nego ste samo nabacali argumente raznih autora koje se niko nije usudio da ospori jer su oni - autori.  Argumenti koji se trenutno koriste su samo pokriće nečijeg moguće nadmenog ega.  Ništa više.  Toliko.  Logički "svo" je i potrebno i korisno i. . .  logično.  (Umalo da me naljutite.  Pa zar mislite da ja govorim 40 godina ovaj jezik i razmatram ga kao i drugih 10 miliona i da je to manje vredno nego par zbrkanih objašnjenja nekih koji se nisu usudili da protivreče svom profesoru i čuvaju glupim objašnjenjima svoje pozicije? Ne kažem da je gramatika beskorisna, nego da je potrebno ustanoviti razumna pravila oko stvari koje ne stoje.  Nije meni srpski strani jezik pa da se sporim sa bilo kim, niti su svi profesori srpskog jezika novi Vukovi reformatori, a ja narod koga treba opismeniti. )
Gramatika nije pravilna zato što je to neki lingvista rekao, već zato što je pravilna i bez ikakvog lingviste.  "Svo" je književno ne zato što su književnici elita koja čuva svoje dostojanstvo. . .  već zato što je i logično i potrebno.  Dakle svaki argument kojim se trenutno brani "sve" je samo odraz insistiranja na tom "sve" bez ikakvog valjanog razloga koji je jači od argumentacije za "svo".  "Svo" je potrebno i čuvanje književnog stila ovakvim izbacivanjem nečega što je potrebno je odraz vrlo velike umišljenosti koja nam kao narodu uopšte nije strana.
Uostalom sad se pitam da li sam uopšte trebao da se priključim.
Nije "sve" izmislio soc-kom nego je "sve" održavano i zbog soc-kom atmosfere u kojoj je preispitivanje bilo zabranjeno.  Kako vidim, biće da nismo daleko odmakli.
Pogrešio sam što sam se javio.  Trebalo je da mi bude jasno kada sam pročitao diskusije o čemu se radi.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #44 у: 02.05 ч. 11.07.2010. »

Aleksandre, standardni jezik normira se prema narodnom, govornom jeziku i prema pisanome jeziku dobre, vredne književnosti (Andrića, na primer, i drugih pisaca u kojih je jezik čist i uredan, pravilan i dobar, a čija su dela važna za kulturu, te tako i jezik kojim su pisana).

I u jeziku postoji zamenica sav, sva, sve i tako dalje. Tako glasi ta zamenica, i kao takva je potvrđena i u narodnom jeziku i u književnom jeziku. Onda se u govoru, u razgovornom jeziku, naknadno pojavio oblik svo u srednjem rodu jednine umesto izvornoga oblika sve. Pojavio se iz razloga nekih od kojih si se dotakao u svom pređašnjem objašnjenju, i raširio se, skoro pa ustalio.

Međutim, standardni jezik to još uvek nije ispratio. Nije, jer se on radije drži izvornoga stanja nego inovacija, sistemskih pravilnosti u jeziku radije nego razgovornih analogija, jezika dobre književnosti radije nego razgovornog jezika. A oblik sve je u jeziku sve ovo prvo, dok je oblik svo sve ovo drugo. Te to je i razlog iza kojeg leže lingvistički argumenti (kojih se ti nisi dotakao u svojem izlaganju, zbog čega ti je Joe ono iznad prebacio) zašto se sve i dalje brani; a ta Klajnova ležernija objašnjenja i namenjena su raji koja se ne mora dublje baviti lingvistikom i preispitivati pravila standardnog jezika već kojoj je samo važno da zna šta je pravilno a šta pogrešno, zato i jesu tako labavije i neobaveznije izrečena.

Ako se svo bude ipak održalo i odnelo sasvim prevagu nad izvornim oblikom, ako bude ušlo i u književni jezik, i tako dalje, onda će se i standard verovatno izmeniti kako bi ispoštovao tu promenu u jeziku. Zasad norma to nije još uvek učinila, i dokle ne bude, važiće da je svo pogrešno i da ta reč ne postoji u standardnom jeziku; da je deo razgovornog jezika. A norma se ne menja brzo i naglo, jer je po svojoj prirodi takva; za razliku od razgovornog jezika, koji se mijenja lahko i unosi inovacije sa svakom novom sezonom. Smiley Taj je red i poredak koji postoji u jeziku bitno ispoštovati, i razumeti nijanse u njemu ako se hoće argumentirati za neku poziciju, a i toga je tvojem skeču iz školske klupe nedostajalo.

Ako te, kako kažeš, odista i ne zabrinjava šta tamo "neki lingvista" ima da kaže, onda se i ja priključujem pitanju da li je uopšte trebalo da se uključuješ u diskusiju. Nije ni meni gravitacija stran fenomen, poznato mi je iz celoživotnog iskustva šta je ona i kako deluje, i znam da gravitacija pravilno deluje i bez ikakvog fizičara, ali ipak ćutim kada mi fizičar govori o njoj i ne otimam mu reč.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5 6
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!