Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.47 ч. 24.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 7 8 [9]
  Штампај  
Аутор Тема: српски-хрватски  (Прочитано 61247 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Gulo Gulo
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
ФБГ
Име и презиме:
Гуло Гуло
Струка: Антрополог
Поруке: 39



« Одговор #120 у: 04.14 ч. 26.02.2011. »

А да, потражите и истраживања на тему деце која услед изолације нису научила ни један језик до своје дванаесте године.  Њихова психолошка адаптација је та да су као одрасле индивидуе постали неспособни за изговора било ког језика, али не и за разумевање. . .
« Задњи пут промењено: 14.09 ч. 27.02.2011. од Gulo Gulo » Сачувана

С богом остајте сви и не замјер'те на еглену...
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #121 у: 04.30 ч. 26.02.2011. »

Dobro, hvala.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #122 у: 02.40 ч. 01.03.2011. »

У случају Војводине, ту јесте апсолутно уграђивање конструката, али не од стране данашњих идеолошки задојених ставова појединаца који се износе у медијима, већ само треба читати Јована Стерију Пововића, па ћемо брзо видети зашто су Срби, који у XV веку пишу Деспот Стјепан, дошавши на неке друге територије, добили исту интонацију коју користе и Мађари. 

На ово се морам осврнути са историјске стране. Срби из Рашке су у 15. веку заиста дошли на неку другу територију, а то је била територија на којој су живели Срби из Угарске. Јужни крајеви Краљевине Угарске нису били настањени Мађарима, већ Словенима и Власима, прецима данашњих Румуна. На југозападу, то су били Хрвати, на југу Срби, на југоистоку Власи.

А и сами Мађари су се свега 500 година пре тог 15. века, тачније прото-Мађари, населили међу Словене. Ко је ту добио исто од кога, мислим да није баш тако лако установити.
Сачувана
Gulo Gulo
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
ФБГ
Име и презиме:
Гуло Гуло
Струка: Антрополог
Поруке: 39



« Одговор #123 у: 02.50 ч. 01.03.2011. »

Наравно, ово све стоји, и никако се не доводи у питање, али такође историјске чињенице говоре да су Срби у једном тренутку једноставно почели примати говор тог краја, што није ништа чудно, језик и култура су живи. Да не помињемо случај највећег процента наше властеле који је нестао зато што су отишли у Пољску, где су морали бити "усвојени" од стране пољских племића да би им била призната титула... То је за собом носило и промену презимена, тако да се кроз две генерације наше племство стопило са пољско-литванским...
Сачувана

С богом остајте сви и не замјер'те на еглену...
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.101


« Одговор #124 у: 14.04 ч. 01.03.2011. »

Ovo sa plemstvom je cudno: Poljaci nisu uopste imali plemickih titula. Osim 'plemic', sto je status.
A plemstvo im je sacinjavalo cak oko 15% populacije. Dakle,  bio si plemenit ili ne. A da zadrzis status plemica, morao si imati tri konja. Inace se status gubio...
Titule kod Poljaka dolaze tek kada delovi Poljske zapadaju pod vlast zemalja koje su imale titule: Nemacka, Austrija, Rusija... Ne znam napamet kada, ali bi bilo zanimlivo da uporedimo sa vremenom prelaska naseg plemstva tamo?
Сачувана
Gulo Gulo
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
ФБГ
Име и презиме:
Гуло Гуло
Струка: Антрополог
Поруке: 39



« Одговор #125 у: 14.09 ч. 01.03.2011. »

Ту ти је најбољи пример Павлета Бакића (оснивача пољских хусара/гусара) које су и чиниле српске трупе, и то који су носили scutu sklavonicu. асиметрични коњанички штит, који подсећа на крило, па се престанком коришћења овог штита почињу само сиболично стављати крила, а на крају добијамо крилате пољске хусаре, страх и трепет Европе XVIII века. Управо су међу редовима хусара биле те српске породице, које се губе након најдаље две генерације...
Сачувана

С богом остајте сви и не замјер'те на еглену...
Killjoy
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #126 у: 08.17 ч. 25.09.2011. »

Цитирано: ArsLonga link=topic=3441. msg61900#msg61900 date=1295580106
Složio bih se da Francuzi iz nekog razloga nisu u stanju da govore engleski bez onog njihovog francuskog akcenta.  Tu kao da nema izuzetka.  Nema naroda u Evropi koji je po tome toliko prepoznatljiv.  Uostalom, poznato je da Francuzi veoma teško uče strane jezike.  Zašto je to tako ne znam.  Ne razumem se uopšte u ove Krvogladove frekvencije, ali mi to odnekud deluje kao da bi moglo da bude razlog njihovoj nesposobnosti da ozbiljnije usvoje strani jezik. 

Рецимо реч на српском: нож се чита као нож, а тако се и пише, на рецимо немачком реч срце/херз, чита се херц, на шпанском реч мајка/мадре се исто тако изговара мадре. . .

А на том ужеглом француском он напише "монсиеур" и чита га месје, или напише оно ц'ест а чита га "се". . . . . . . .

Није ни чудо што су неспособни да науче туђ језик, кад је и њихов Боже сачувај.
Кад причају, причају тихо и 100км на сат, а кад се деру, деру се ко подерани.

Треће, гутају пола слова.  Фамилија ми живи у околини Париза па причам оно што и мени кажу, а и мој профа француског из основне ми је потврдио те исте чинјенице.

Мрзим француски.
Сачувана
Дарко М
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Darko M
Струка: Student
Поруке: 42


« Одговор #127 у: 14.55 ч. 25.09.2011. »

Препричаћу вам недавно искуство подучавања Италијана једној реченици. Занимало га је, наравно, како девојци да каже: voglio baciarti, тј. хоћу да те пољубим. Х сам одмах елиминисао (чему мука, ни ми га не изговарамо Grin ), али остали гласови су слични италијанским.

Записао сам српску реченицу италијанском графијом, јер је то у овом случају могуће и изгледа овако: ociu da te pogliubim. Подела на слогове такође одговара италијанској, једино што се последњи слог завршава сугласником који потиче од наставка у 1. л. јд. презента, а сугласник на крају изворно италијанских речи није честа појава и условљена је околним речима.

Међутим, прозодија двају језика, мада сличности има, није идентична. Посебно се то очитовало у његовом изговору речи "пољубим" (требало би /'пољу:би:м/, краткоузлазни и постакценатске дужине, додуше нисам сигуран за ову на и Tongue ). Но, његов изговор гласио је овако: /'пɔљљубим/, при чему је тон акцента био приближан нашем дугосилазном (што је чест тон којим изговарају отворене вокале (а, односно отворено е или о), због чега се људима чини да се стално деру или да певају). Наиме, мој пријатељ Италијан изговорио је записану му реч у складу са свим правилима италијанске прозодије. Није успевао да имитира српску, јер се није трудио, али свакако мислим да би вежбом, односно пажљивијим слушањем за почетак, у томе и успео.

Италијани имају дужину вокала у изговору, али она нема фонетско значење (као у латинском, и српском, на крају крајева), већ представља алофонску појаву (зато ће вам, ако учите италијански, бити речено да он нема дужину вокала). Но, ако је у одређеној ситуацији економично, Италијани заиста могу да решетају као Шпанци кад говоре, низањем кратких адинамичких слогова, уз додатак разлике између отвореног и затвореног о, односно е, коју шпански не познаје. У свакој врсти фамилијарног говора Италијани најчешће отежу одређене наглашеније делове реченице, а нама то звучи тако како сам поменуо.

Иначе, исто тако, могу вам рећи да је фонетика нашег језика умногоме и слична италијанској и обрнуто. До тог закључка дошао сам на основу искуства. Наиме, откад сам почео да учим италијански и да усвајам њихову фонетику, десило ми се безброј пута да из своје собе кроз затворена врата чујем говор на телевизору и да не могу да разазнам да ли се ради о српском или италијанском језику, јер речи нисам довољно добро чуо да бих их могао разумети, али прозодију говора јесам и била ми је превише слична.
« Задњи пут промењено: 14.59 ч. 25.09.2011. од Дарко М » Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #128 у: 21.44 ч. 22.11.2011. »

Сат????Сат уопште није словенска реч,она је поптуно туркса,мало измењена од облика речи сахат.
Час је реч општег словенскога порекла.
Сат ти у српском језику значи или час или часовник.
Зарез и запета су ти обе словенске и обе су ти српске речи као и час.
Ако ме нешто грози то је када видим када људи праве смешне разлике између српскога и хрватскога језика,то су готово исти језици са разликама у заступљености позајмљеница и изговору односно наречју.
Ја подједнако користим и реч запета и зарез,али искључиво час-часовник јер нећу да говорим турским језиком.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #129 у: 13.00 ч. 24.12.2011. »

На југозападу, то су били Хрвати, на југу Срби, на југоистоку Власи.

Netačno, na zapadu su bili Hrvati (kao pripadnici kajkavskog/slovenačkog govornog područja), a na jugu i jugozapadu Srbi. Znatan broj Srba nalazio i na jugoistoku.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 7 8 [9]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!