Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
11.32 ч. 15.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 9
  Штампај  
Аутор Тема: српски-хрватски  (Прочитано 62612 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« у: 22.48 ч. 27.02.2009. »

Да ли је истина да је сат хрватска реч, док је час наша.
Исто и за зарез (хрв) и запета (СРБ)...
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 22.53 ч. 27.02.2009. »

Није. „Сат“ је турцизам (сахат; Сахат-кула), а „час“ је наша реч; „запета“ је, ако се не варам, русизам, а „зарез“ је опет наша реч. Кад кажем наша мислим српскохрватска. Та подела на српске и хрватске речи на кантару је за оне са вишком слободног времена. Smiley
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #2 у: 22.54 ч. 27.02.2009. »

Smiley
Хвала!
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #3 у: 23.38 ч. 27.02.2009. »

Evo detaljnog objašnjenja.
Сачувана
crni_bor
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Силви
Струка: електроника и рачунар
Поруке: 261




« Одговор #4 у: 23.43 ч. 27.02.2009. »

Није. „Сат“ је турцизам (сахат; Сахат-кула), а „час“ је наша реч; „запета“ је, ако се не варам, русизам, а „зарез“ је опет наша реч. Кад кажем наша мислим српскохрватска. Та подела на српске и хрватске речи на кантару је за оне са вишком слободног времена. Smiley

Сат је туризицам?!Немогуће!У Новом Завету често помињу сахат,Вук Караџић то не би дозволио ако потиче од туризицма? Shocked
Сачувана

'sve se moze kad se hoce'
crni_bor
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Силви
Струка: електроника и рачунар
Поруке: 261




« Одговор #5 у: 23.48 ч. 27.02.2009. »

Прочитала сам горњи линк,не разумем сад.Вук Караџић је тежио књижевном језику а при том задржао туризицам?! Shocked
Сачувана

'sve se moze kad se hoce'
Miki
Гост
« Одговор #6 у: 00.03 ч. 28.02.2009. »

Прво, није **туризицам већ „турцизам“. И зашто онда имамо чарапа, а немамо своју реч?
Сачувана
Bojan
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
nema Smiley
Име и презиме:
Bojan
Поруке: 271



« Одговор #7 у: 00.04 ч. 28.02.2009. »

Pa nije Vuk valjda bio zadužen da čisti jezik od riječi turskog porijekla, zar se o tome uopšte mora raspravljati, pa Srpski rječnik je prepun stranih riječi...
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #8 у: 00.06 ч. 28.02.2009. »

Nema u tome ničeg ličnog, i nema veze s tim ko je koliko voleo ili nije Turke... Cheesy
Сачувана
crni_bor
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Силви
Струка: електроника и рачунар
Поруке: 261




« Одговор #9 у: 00.10 ч. 28.02.2009. »

Прво, није **туризицам већ „турцизам“. И зашто онда имамо чарапа, а немамо своју реч?

Ха ха,ајој,мој лапсус! Cheesy

Сирота наш језик! Tongue

Свашта читам од вас. Grin

Ма слажем се да је српски препун страних речи,него наш Вук више се бавио падежима и граматиком него страним речима.
Сачувана

'sve se moze kad se hoce'
crni_bor
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Силви
Струка: електроника и рачунар
Поруке: 261




« Одговор #10 у: 00.16 ч. 28.02.2009. »

Прво, није **туризицам већ „турцизам“. И зашто онда имамо чарапа, а немамо своју реч?

Ха ха,ајој,мој лапсус! Cheesy

Па и јесте,Вук се бавио туризмом (описмењивао)

Сирота наш језик! Tongue

Свашта читам од вас. Grin

Ма слажем се да је српски препун страних речи,него наш Вук више се бавио падежима и граматиком него страним речима.

Па и јесте,Вук се бавио туризмом (описмењивао народ) Wink
Сачувана

'sve se moze kad se hoce'
Miki
Гост
« Одговор #11 у: 00.19 ч. 28.02.2009. »

Неспорно је да је у оно доба (19. век) много интелектуалаца творило нове речи само да не би били турцизми, па је још и добро да нам се језик колико-толико ослободио турцизама, али за нешто једноставно немамо своју реч: кантар и теразије су турцизми, а вага је германизам. С друге стране, тада је било много неписменог света, па се таква оштра реформа могла спроводити. Не можемо сад да се убијемо, можемо једино покушати исковати неку реч за те неке позајмљенице, али питање је колико је то мудар потез и да ли би се уопште прихватиле, јер су дубоко укорењене. Додуше, у скорије време чујем често „тржница“ место италијанизма „пијаца“, па можда у будућности будемо имали и своју реч за вагу и др. Smiley
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #12 у: 00.23 ч. 28.02.2009. »

Meni je lektor jednom ispravio tržnicu u pijacu, bog će znati zašto. Grin Mrzelo me da insistiram.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 13.49 ч. 28.02.2009. »

Jezički purizam javio se u jednom broju evropskih jezika u 19. veku, u većini od kojih se i do danas održao. Vuk je imao nekih tendencija ka purizmu, ali ih se ubrzo morao i sâm osloboditi, shvativši da će moći malo što napisati ako se samo bude držao prostonarodnih reči na kojima je isprva (Srpski rječnik iz 1818.) jedino insistirao.

Danas nema više razloga za ma kakva puristička promišljanja i insistiranja.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 14.01 ч. 28.02.2009. »

Odlomak iz odluke Odbora za standardizaciju vezu na koju dade Stoundar:

Цитат
Zašto su muslimani/Muslimani/Bošnjaci izabrali baš ime Bošnjaci, – nije teško pogoditi, a nije teško ni u nazivu jezika koji su odabrali (bosanski) prepoznati njihovu težnju ka unitarnoj BiH, u kojoj bi vladali i oni i njihov jezik. Austrougarska je posle Berlinskog kongresa (1878) pokušavala da nazivom Bošnjaci i atributom bošnjački "pokrije" sve tri vere, istorije i kulture, i sve tri etno-konfesionalne grupacije, ali to nije išlo. Sada je, s Dejtonskim sporazumom (1995), ta stvar prošla, ali s razumljivom redukcijom, tj. sa svođenjem Bošnjaka na muslimane, potomke islamiziranih Slovena "na ovim prostorima". Muslimani su, kao i njihovi hrišćanski susedi, svojevremeno, za domaće islamizirane sudržavljane, zapravo susede, suseljane i sugrađane, (o)lako upotrebljavali odrednicu Turci, mada ti "Turci" nisu vladali turskim jezikom, kojim su govorili samo spoljni predstavnici režima i njihovi povlašćeni domaći miljenici. Turci su odavno otišli, ali su ostali zasadi njihove vere, istorije i kulture, mada ne i njihov jezik, osim, naravno, u vidu leksičkih pozajmljenica.

Dođoh, videh, i ne poverovah svojim očima.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 9
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!