српски-хрватски

[MAFF_MACEDONIA]

Неспорно је да је у оно доба (19.  век) много интелектуалаца творило нове речи само да не би били турцизми, па је још и добро да нам се језик колико-толико ослободио турцизама, али за нешто једноставно немамо своју реч: кантар и теразије су турцизми, а вага је германизам.  С друге стране, тада је било много неписменог света, па се таква оштра реформа могла спроводити.  Не можемо сад да се убијемо, можемо једино покушати исковати неку реч за те неке позајмљенице, али питање је колико је то мудар потез и да ли би се уопште прихватиле, јер су дубоко укорењене.  Додуше, у скорије време чујем често „тржница“ место италијанизма „пијаца“, па можда у будућности будемо имали и своју реч за вагу и др.  :)

KANTAR,TERAZIJA i VAGA
MAKEDONCI imaju ovu rec bez turcizma  > MERALKA ( koja je upisana jos u 1724 godine )

[Вученовић]

Jezički purizam javio se u jednom broju evropskih jezika u 19. veku, u većini od kojih se i do danas održao. Vuk je imao nekih tendencija ka purizmu, ali ih se ubrzo morao i sâm osloboditi, shvativši da će moći malo što napisati ako se samo bude držao prostonarodnih reči na kojima je isprva (Srpski rječnik iz 1818.) jedino insistirao.

Danas nema više razloga za ma kakva puristička promišljanja i insistiranja.

Зашто? Шта је то што је у деветнаестом веку давало те разлоге, а данас је нестало?

[Вученовић]

Dođoh, videh, i ne poverovah svojim očima.

Па објасни то сад, побогу.

[Miki]

KANTAR,TERAZIJA i VAGA
MAKEDONCI imaju ovu rec bez turcizma  > MERALKA ( koja je upisana jos u 1724 godine )

То би код нас вероватно била мерилица. Остале изведенице од мерити „заузете“ су другачијим значењима.

[crni_bor]

Сећам се док су нас учили у основној школи да уместо пијацe пиљарница,али нико не употребљава ту реч.

[MAFF_MACEDONIA]

Није.   „Сат“ је турцизам (сахат; Сахат-кула), а „час“ је наша реч; „запета“ је, ако се не варам, русизам, а „зарез“ је опет наша реч.   Кад кажем наша мислим српскохрватска.   Та подела на српске и хрватске речи на кантару је за оне са вишком слободног времена.   :)

Miroslave, slazem se da rijec SAT, je turska rec .  Koristimo je i mi u Makedoniju,samo sto se tice rijeci CAS .  .  .  koliko sam ja upoznat i pronasao u starim makedonskim knjigama iz 1724 godine .  .  .  .  u kojima je CAS  vise puta napisan .  .  .  .  .  "vo docnite casovi stoejci pred vlezot na crkvata go ocekuvav odzivot na kambanata" .  .  .  " vremeto me goltase zaedno so pominatite casovi , dodeka ostanatite spieja vo nokta !
Mnoge rijeci koje danas srpski jezik koristi , su makedonske stare rijeci koji se jos dan danas koriste. 

[Ђорђе Божовић]

Зашто? Шта је то што је у деветнаестом веку давало те разлоге, а данас је нестало?

U 19. veku ti narodi, u čijim su se jezicima javile purističke tendencije, našli su se na istorijskoj prekretnici. To je doba nacionalnog preporoda mnogih naroda, doba stvaranja nacionalnih država u Evropi, i epoha romantizma i raznih nacionalnih buđenja. Tada se stvara moderna Srbija, stvara se Italija i Nemačka, budi se češka, budi se slovačka, hrvatska, mađarska samosvest u sklopu Austrijskog carstva, bune se Srbi u Vojvodini, inteligencija radi u službi svoga naroda. (Pesnici pišu rodoljubive stihove, javlja se ideja o nacijama prema jezicima, normiraju se razni marginalni evropski književni jezici poput i srpskoga, Evropu drma nacionalizam više nego ikad pre i posle toga; sećamo se sa časova istorije one revolucionarne 1848. godine, zar ne?) Zato su se u ta vremena smutna i rečima pregledali pasoši, proveravali očevi i dedovi, mnoge reči izopštene su iz jezikâ i skovane su nove, tada podobne, da dođu na njihovo mesto.

Miladin Radović, užički pekar iz 19. veka koji je pred kraj života sastavio memoare iz kojih čitamo tadašnje Užice, proživeo je mnoge takve promene u duhu te epohe. On se tako, što je odlična pesnička slika, čudi kako su malo po malo svi užički ekmeščije gotovo prekonoć postajali pekari, svi terzije odjednom postaju krojači i šnajderi, i svi fesovi nekamo bestraga s glava Užičana nestaju, da bi ih zamenile šajkače — a da njemu nije nikako jasno zašto i kako se sve te stvari tako brzo iz korena menjaju.

Danas nema više razloga za pregledanje pasoša, proveravanje porekla i stavljanje reči u karantin — jezički purizam je kod nas, kako rekoh, još tad bio napušten tek što se bio i pojavio. Kako koja pojava dođe, uzećemo i reč za nju radije nego da kujemo neku „svoju“, nama iz nekog razloga podobnu; bitno je samo to da je dovoljno dobro glasovno adaptiramo u naš jezik.

[Miki]

Miroslave, slazem se da rijec SAT, je turska rec .  Koristimo je i mi u Makedoniju,samo sto se tice rijeci CAS .  .  .  koliko sam ja upoznat i pronasao u starim makedonskim knjigama iz 1724 godine .  .  .  .  u kojima je CAS  vise puta napisan .  .  .  .  .  "vo docnite casovi stoejci pred vlezot na crkvata go ocekuvav odzivot na kambanata" .  .  .  " vremeto me goltase zaedno so pominatite casovi , dodeka ostanatite spieja vo nokta !

čas m (Vuk, 13 v.) »sinonimi: 1° trenutak, momenat, 2° sat, ura (kao mjera vremena, u tom značenju danas većinom na istoku, kod Srba)«, sveslavenska riječ iz praslavenskog doba.

Подебљавање моје.

Mnoge rijeci koje danas srpski jezik koristi , su makedonske stare rijeci koji se jos dan danas koriste.

Да чујем неки пример.

[Ђорђе Божовић]

Mnoge rijeci koje danas srpski jezik koristi , su makedonske stare rijeci koji se jos dan danas koriste.

Да чујем неки пример.

Oće to, al’ malo juče. Paraetimologija za rodoljubive dokoličare; scenarij je isti, samo se razlikuje tačka sa koje posmatramo, ista je priča kao ona koje smo se ovde i te kako naslušali, samo će likovi, tj. jezici zameniti mesta (kao ona učiteljeva priča o dvama dečacima, rđavu i dobru, iz Nušićeve autobiografije, koja se stalno iz časa u čas menja).

[Miki]

Зато сам и захтевао неки пример... Врло би ме занимало да чујем.

[Владимир]

Да ли је истина да је сат хрватска реч, док је час наша.
Исто и за зарез (хрв) и запета (СРБ)...

Запета је РУСКА реч, проверено! А зарез немам појма, али ја и даље ова два језика не могу да раздвојим (српски и хрватски), тако да или је наша или можда из неког другог словенског језика. Али могуће да је то сат настало од сахат, што ми звучи као нека наша реч. Мада рекох, српски и хрватски и босански просто и даље не могу да раздвојим. То су само верзије истог језика, али политика је чудо. Али то је сада нека друга тема... Која никад неће бити решена, па боље не дискутовати на њу.

[b.n.]

А ко смо онда ми?
Сахат је наше колико и рахат као у рахатлокум одакле се добило опет наше само краће, ратлук. 

[Владимир]

Ми = Јужни Словени

[b.n.]

Било је говора недавно у оквиру неке друге теме управо о томе - сат/час и т.сл. У мом речнику турцизама стоји да се на турском каже saat а наша сахат-кула - saat kulesi  .

[Ђорђе Божовић]

Ми = Јужни Словени

Mi, Jugosloveni. Ah...

„Sat“ je, naravno, turcizam; i dobijeno je od starijeg oblika „sahat“. „Zapeta“ jest rusizam, dok je „zarez“ domaći, kao i sveslovenski „čas“.

Sve to, međutim, i nije toliko danas važno — sve su ove reči sasvim odomaćene u našem jeziku. Jedino valja primetiti to kako Odbor za standardizaciju preporučuje upotrebu reči „sat“ u značenju „period vremena od 60 minuta“ radije nego reči „čas“, koju su mnogi doskora smatrali više retorskom i knjiškom. (Naravno, reč „čas“ ostaje kao sinonim, ali ima i mnoga druga svoja značenja.)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: српски-хрватски