Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.28 ч. 20.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4 ... 9
  Штампај  
Аутор Тема: Пријемни испит за средње школе?  (Прочитано 58323 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #15 у: 18.23 ч. 08.03.2009. »

Још нешто. Сад сам видела да по ономе што кажу Станојчић и Поповић пасив јесте коректно направљен у решењима, али нека неко погледа у Стевановићу, чини ми се да он тамо вели да је презент Будем печен нпр.?

Ја сам својевремено слушао Весну Ломпар (држи вежбе из Морфологије на србистици) у вези с тим пасивом и она каже да је, прегледајући разне граматике, наилазила и на један и на други начин грађења пасива (Будем печен у Будем био печен). Вероватно је за осмаке релевантно оно што им пише у Српском језику и култури изражавања (како се пре тај уџбеник звао). Њих, мислим, не треба оптерећивати Стевановићима и Станојчићима.

1. Питање 22. Нађи речи с јотовањем. Појављује се реч неурачунљив, а није наведена. Да ли то значи да је у питању наставак -љив?
2. Питања 66. и 91. граматички женски род једнине и граматички средњи род једнине или тако нешто, немам збирку пред собом. Видео си примере. Колико је могуће да дете укапира разлику између именице врата као плуралије тантум и браће као именице која има женски род једнине, колико може да разликује господу од леђа и сл.? Колико знања треба да има да би својом главом решио то питање, а не да га, као што смо се сложили да су многи принуђени да раде, учи напамет?
4. Да не причам о задацима који захтевају нпр. прво лице множине имперфекта (попут пецијасмо, вуцијасмо и сл.) за који одговорно тврдим да је мртав глаголски облик јер га можемо наћи само у приповеткама старијих писаца...

1. Слéдећи цитат из Клајна, морало би се претпоставити да је овде реч о посебном суфиксу, јер би јотовање дало промењив, а не променљив (овде би морао да учествује лабијал, а њега нема).
2. Слажем се да осмак тешко разликује ове примере, али зато постоји наставник да му објасни. Није то ништа несхватљиво. Само треба рећи да покуша да стави именицу у, рецимо, датив и добиће граматички род и број. Природни, претпостављам, иде лакше. Јесте питање теже, али ваља се над нечим и замислити.
4. Иако је имперфект изумро  Smiley, мислим да га треба препознати. Требало је само да ставе „Препознај који је глаголски облик: вуцијасмо”. Замисли да дете прочита тај облик у приповеци, и помисли да је писац погрешио!


Потрудићу се да се позабавим овом темом јер је стварно грех да деца испаштају зато што Дешића или Милку Андрић мрзи да мисле. Да ствар буде гора, и наставнике мрзи да спремају децу за пријемни. Једна која је претходно спремала дечка с којим сада ја радим (приватно, за паре) рекла му је да не уме да му објасни зашто не може да се каже *сваких три месеца и да научи то питање напамет!! Боље да не поменем како му је објашњавала акценте!
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #16 у: 18.49 ч. 08.03.2009. »

4. Иако је имперфект изумро  Smiley, мислим да га треба препознати. Требало је само да ставе „Препознај који је глаголски облик: вуцијасмо”. Замисли да дете прочита тај облик у приповеци, и помисли да је писац погрешио!
Treba ga prepoznati, ako ništa drugo bar u književnim delima. No toliko je malo prisutan da čak i neki priznati domaći pisci (a o nepriznatima da ne govorim) nisu sigurni u razliku između aorista i imperfekta, pa im se provlače česte greške kad je u pitanju npr. treće lice množine imperfekta, koje bi po analogiji ispalo *vucijaše. Sad I kako onda od dece da se zahteva da znaju na prijemnom ono što ne zna dobitnik više književnih nagrada?
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #17 у: 19.16 ч. 08.03.2009. »

Ја сам својевремено слушао Весну Ломпар (држи вежбе из Морфологије на србистици) у вези с тим пасивом и она каже да је, прегледајући разне граматике, наилазила и на један и на други начин грађења пасива (Будем печен у Будем био печен). Вероватно је за осмаке релевантно оно што им пише у Српском језику и култури изражавања (како се пре тај уџбеник звао). Њих, мислим, не треба оптерећивати Стевановићима и Станојчићима.

Мислим да тај пут није реалан. Треба поћи од претпоставке да професор зна мало више но што пише у Српском језику и култури изражавања (ето, ја знам Tongue, а Српски језик и културу изражавања нисам отворила годинама, да ли је то мој грех, што ми није основни извор информације дотични уџбеник?) и да просто жели да детету објасни. И пример који си ти поменуо (од никога ометан) базално треба да провери знају ли ученици да напишу одрични облик именичких заменица. Мислим да бисмо пратећи идеју како је за њих меродаван Српски језик и култура изражавања могли оправдати скоро сва питања. То иде сад још шире: Колико Српски језик и култура изражавања треба да се бави нечим што није разјашњено на вишем лингвистичком нивоу.

1. Слéдећи цитат из Клајна, морало би се претпоставити да је овде реч о посебном суфиксу, јер би јотовање дало промењив, а не променљив (овде би морао да учествује лабијал, а њега нема).
2. Слажем се да осмак тешко разликује ове примере, али зато постоји наставник да му објасни. Није то ништа несхватљиво. Само треба рећи да покуша да стави именицу у, рецимо, датив и добиће граматички род и број. Природни, претпостављам, иде лакше. Јесте питање теже, али ваља се над нечим и замислити.
4. Иако је имперфект изумро  Smiley, мислим да га треба препознати. Требало је само да ставе „Препознај који је глаголски облик: вуцијасмо”. Замисли да дете прочита тај облик у приповеци, и помисли да је писац погрешио!

1. [/quote]
Prema Klajnovoj Tvorbi reči, neuračunljiv jeste sa sufiksom -ljiv, a za -ljiv kaže doslovce: "Pri tom nije bitno da li je -ljiv nastalo jotovanjem posle labijala... kao što to predstavljaju Stevanović 1963:197 i Šojat 1959:96, ili se pak lj javilo već u staroslovenskom, o čemu je i Belić davao različita tumačenja: vidi Stakić 1988:185-6; vidi i Skoka pod -iv."

1. Видиш колико је та реч сувишна у тексту који им је понуђен? Није ту сад питање тачности или нетачности ове чињенице, већ сувишности примера који је тежак и мени, а сигурна сам да знам мало више од осмака. На страну што наћи речи с гласовним променама у повећем тексту није ни мало лако. Чини ми се да је чак теже деци која суштински знају гласовне промене, јер они збиља по логици ствари очекују да је то љ настало јотовањем, баш зато што јотовање знају, они други научиће напамет и мање ће бринути. У тестовима су генерално оштећена деца која мисле својом главом и која имају базално темељно знање. Одговорно тврдим после дугогодишњег искуства с тим узрастом.

2. Ма, Џо, скоро сам сигурна да немаш много везе са наставом, поготову у основној школи. Наравно да постоји начин да се све објасни, али уколико се прати програм, а у исто време човек жели да припреми децу и за пријемни испит, скоро је немогуће одрадити сваку финесу. Ако и пренесеш сваку финесу, колико деце је у стању да то схвати. Сад радим са сопственим дететом, и знам да је имао одличну професорку српског, темељиту, квалитетну, заинтересовану... у исто време он има високу оцену и знам да базално разуме све, а згранута сам над тим шта све не зна. Немогуће је толику количину информација одједном сместити у главу (одједном је и четири године, с обзиром на то да имају још дванаест предмета). Видиш ли да се у скоро сваком питању појављује понека цака, а питања је 450, а постоји и целокупно градиво које треба обрадити током тог времена, а програм је такав да (посебно у Просветном гласнику) препоручује растерећење програма, слободу наставнику (у смислу кроз која дела да обрађује одређене појмове), при том и препоручен програм не подразумева да ћемо, усвојимо ли га потпуно, моћи да положимо пријемни испит. Наглашено је да су понуђени текстови само препорука, а овамо, сви их чекају на пријемном испиту. Па већ неколико година школе могу да бирају уџбенике, тако да и у том смислу треба ићи на сигурно, јасно и лакше, и тога је довољно.

Кад си већ поменуо датив. Пази, постоји питање да се разврстају предлози који иду уз одређене падеже. Дат је и предлог према који треба сместити и уз локатив и уз датив. Никад, никад не поменем на том узрасту да према иде и уз локатив, просто зато што на том узрасту то није потребно и зато што је то толико редак случај (Сећам се примера из Стевановића: Лево према бини налази се то и то.) и зато што им треба помоћи да разликују суштински та два падежа. Ако науче да к(а) и према иду уз датив, а остали уз локатив, олакшано им је, а кад дођу у прилику (у филолошкој гимназији или на филолошком факултету) да сретну и пример (који се у пракси ређе среће) са према уз локатив, биће способни да разумеју зашто је то тако. Многа деца уопште не разумеју да у датом примеру према значи у односу на.

Мислим да није лако од компликованог и обимног направити једноставније и мање обимно. Увек се нешто мора изоставити, а мислим да су аутори збирки напросто пуцали на оно што је реално изоставити. Боже, колико деце не зна основне ствари, колико деце не разуме. Они као да се боје како би сви добро урадили, а то нема везе са праксом.

4. Наравно, слажем се управо да треба поменути имперфекат, приказати на примерима како изгледа, указати на разлику у односу на аорист и бла, бла, бла, али им свакако не тражити да направе имперфекат од вући или сличног глагола.

Потрудићу се да се позабавим овом темом јер је стварно грех да деца испаштају зато што Дешића или Милку Андрић мрзи да мисле. Да ствар буде гора, и наставнике мрзи да спремају децу за пријемни. Једна која је претходно спремала дечка с којим сада ја радим (приватно, за паре) рекла му је да не уме да му објасни зашто не може да се каже *сваких три месеца и да научи то питање напамет!! Боље да не поменем како му је објашњавала акценте!

Драго ми је, а верујем да имаш некакав уплив чим си написао прву реченицу.

Има наставника које мрзи да спремају децу, али знам многе који се убише од спремања. Не бих генерализовала. Не браним себе, јер ја већ годинама спремам само своје рођаке, кумчиће, децу пријатеља... Cool Знам професоре своје деце, знам неке своје драге колеге. Наравно, знам и ове случајеве које ти помињеш.

Добро, добро, ти што спремају за паре, преводе за паре (с енглеског преводе и они који су ишли на екскурзију у Лондон, па су усавршили енглески Grin) и сл., а нису прошли поред стручности, одавно су ми познати. И ту има разних.

Акценти су посебна прича. Видећеш кад их се латиш. Лепо ћеш ти њему објаснити правила акцентуације, објаснићеш му како се који акценат препознаје, а онда ће они наређати речи с кратким акцентом на првом слогу. Онда, ако твој "пулен" има слуха, осетиће разлику, а ако нема, даћеш му милион примера не би ли уочио разлику и код милион и првог, кад и све цаке падну у воду, рећи ћеш му да запамти тих неколико примера јер нема друге... Живи били па видели. Wink

« Задњи пут промењено: 19.24 ч. 08.03.2009. од Оли » Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #18 у: 19.17 ч. 08.03.2009. »

4. Иако је имперфект изумро  Smiley, мислим да га треба препознати. Требало је само да ставе „Препознај који је глаголски облик: вуцијасмо”. Замисли да дете прочита тај облик у приповеци, и помисли да је писац погрешио!
Treba ga prepoznati, ako ništa drugo bar u književnim delima. No toliko je malo prisutan da čak i neki priznati domaći pisci (a o nepriznatima da ne govorim) nisu sigurni u razliku između aorista i imperfekta, pa im se provlače česte greške kad je u pitanju npr. treće lice množine imperfekta, koje bi po analogiji ispalo *vucijaše. Sad I kako onda od dece da se zahteva da znaju na prijemnom ono što ne zna dobitnik više književnih nagrada?

 Cheesy Па то ти кажем! Cheesy
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #19 у: 19.46 ч. 08.03.2009. »

Треба поћи од претпоставке да професор зна мало више но што пише у Српском језику и култури изражавања.
Колико Српски језик и култура изражавања треба да се бави нечим што није разјашњено на вишем лингвистичком нивоу.

Методика каже да професор, иако зна више од ученика, ограничава обим предавања на оно што пише у Плану и у уџбеницима и усклађује предавања са њима. Е сад, претпостављам да вероватно не треба прећутати неку кардиналну грешку у уџбенику, али ове ствари око пасива плусквамперфекта и футура егзактног тешко ће кад затребати ђаку средње школе и верујем да ту СЈИКИ нуди неко добро решење, усклађено са тестовима.

Акценти су посебна прича. Видећеш кад их се латиш. Лепо ћеш ти њему објаснити правила акцентуације, објаснићеш му како се који акценат препознаје, а онда ће они наређати речи с кратким акцентом на првом слогу. Онда, ако твој "пулен" има слуха, осетиће разлику, а ако нема, даћеш му милион примера не би ли уочио разлику и код милион и првог, кад и све цаке падну у воду, рећи ћеш му да запамти тих неколико примера јер нема друге... Живи били па видели.

Баш сам му данас објашњавао акценте. Зачудо, иде боље него што сам мислио, иако нема превише слуха. Наравно, не разликује краткосилазни : краткоузлазни, али то је зато што овај други нема у говору (из кос.-рес. је). Код акцената је најбитније радити их с пуно концентрације (не дуже од 20 минута) и јако поступно и стрпљиво. На крају смо, за најтеже примере, ипак дошли до договора: „Запамти како ја изговарам па онда размисли који је акценат”. То ми је једина опција да му не кажем „Научи напамет”, мада личи на то.  Sad
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #20 у: 20.01 ч. 08.03.2009. »

I mene je najviše zabolelo par pitanja sa akcentovanjem, pošto i ja pomažem jednoj devojčici oko prijemnog — ona je bila obeležila u zadatku akcenat štȃmpati, i ja se tu zamislim, zar nije štámpati; okrenem rešenje, kad tamo štȃmpati (verovatno je samo prepisivala iz rešenja, tu sam je uhvatio Cheesy). Onda, sav ljutit, listam RMS, i pronađem odrednicu „štȃmpati ili štámpati“ — dakle, nije neispravno ono što stoji u rešenju, ali nije ni jedino tačno. Da sam ja osmak koji radi taj prijemni, i da po svom osećaju napišem štámpati, neko mi to ne bi priznao.

A, čini mi se, isti se zadaci ponavljaju u zbirkama iz godine u godinu, zajedno sa svim greškama i previdima. Pa kad se već svake godine štampaju nove, a gotovo istovetne zbirke (zašto se uopšte svake godine izdaju nove kad su sve uvek gotovo istovetne?), zar je teško ispraviti pogreške i propuste u narednom izdanju, sledeće godine?

Ni moja učenica uvek ne pogodi sve akcente (mada mislim da se uvek i ne trudi), ali uspeo sam je naučiti da prepozna postakcenatske dužine; i bilo mi je mnogo zanimljivo kako se zbog toga bila obradovala, jer kaže da u razredu niko osim nje ne ume da ih obeleži. I to joj je bilo srcu draže nego da nauči da razlikuje kratkosilazni od kratkouzlaznog... Smiley
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #21 у: 20.07 ч. 08.03.2009. »

Akcenti su najzaguljeniji, što bi moja drugarica rekla. Ja sam ih svojevremeno spremala iz Stanojčića za prijemni na fakultetu i krv sam propljuvala, pa opet nisam naučila da ih tačno prepoznam (osim naravno u jednosložnim rečima Grin ), i to mi je jedino bilo netačno na testu, sreća što takvih pitanja nema više. Još sad kad čitam ove dve varijante za štampati, izgovaram i ovako i onako i na kraju mi ne zvuči dobro ni jedno ni drugo, pogubih se potpuno. Cheesy A mogu misliti kako je tek jadnoj deci koja treba tek da upišu srednju... Sad
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #22 у: 20.12 ч. 08.03.2009. »

Kad kažeš iz Stanojčića misliš iz žute gramatike? Pa onda nije ni čudo što si loše prošla, odatle nisi ni imala ništa naučiti.

Trebao ti je Peco. Smiley
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #23 у: 20.14 ч. 08.03.2009. »

To je bila zvanična literatura za prijemni. A samo mi je još Peco falio pa da odustanem od upisa sasvim, i ono akcenata iz žute gramatike mi je bilo previše. Grin
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #24 у: 20.17 ч. 08.03.2009. »

Onda, sav ljutit, listam RMS, i pronađem odrednicu „štȃmpati ili štámpati“ — dakle, nije neispravno ono što stoji u rešenju, ali nije ni jedino tačno.

Јел' тако пише у Једнотомнику? Стари РМС бележи само са дугосилазним. Ја, искрено, никад нисам чуо штáмпати. Тај је акценат вероватно у Једнотомник додао при редакцији М. Николић, пошто је из оближњег краја (а често се хвали како је убацивао своје акценте).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 20.23 ч. 08.03.2009. »

Piše ovako: „štȃmpati i štámpati“.

Pa kako onda kažete „odštampati“ — zar òdštāmpati? Meni je, pored štȃmpe, sasvim logičan akcenat štámpati i odštámpati. Smiley
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #26 у: 20.25 ч. 08.03.2009. »

А шта пише за презент? Зар ти кажеш одштáмпам? (Мрзи ме да тражим дужину.)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 20.27 ч. 08.03.2009. »

Ne, prezent je štȃmpām (u rečniku i kod mene Wink); pa to je sasvim normalna alternacija. Tako i odštámpati — òdštāmpām.
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #28 у: 20.30 ч. 08.03.2009. »

Знам да је нормална алтернација, али некад остаје узлазни и у презенту, па зато питам. Ово је занимљива црта западносрбијанског акцента, а, ево, одскора и књижевног.  Smiley
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #29 у: 20.30 ч. 08.03.2009. »

Методика каже да професор, иако зна више од ученика, ограничава обим предавања на оно што пише у Плану и у уџбеницима и усклађује предавања са њима. Е сад, претпостављам да вероватно не треба прећутати неку кардиналну грешку у уџбенику, али ове ствари око пасива плусквамперфекта и футура егзактног тешко ће кад затребати ђаку средње школе и верујем да ту СЈИКИ нуди неко добро решење, усклађено са тестовима.

Ма, то нико не спори. Кад се одузме, изузме, сабере, пребере, рекох ти да у Просветном прегледу пише да је програм само оквиран и не потпуно обавезујући, и да од пре неколико година школе могу да бирају уџбеник. Ти се све време ослањаш на исту књигу, Завода за уџбенике и наставна средства и то СЈИКИ. Шта ако се школа (што је допуштено већ више година, опет наглашавам) определила за издавача чији је аутор имао у виду неку другу граматику... Мислим све је то, признаћеш, нефер. Мислим на ове збирке за пријемни испит које негирају све што ми причамо и негирају препоруке Министарства о растерећивању градива...


Баш сам му данас објашњавао акценте. Зачудо, иде боље него што сам мислио, иако нема превише слуха. Наравно, не разликује краткосилазни : краткоузлазни, али то је зато што овај други нема у говору (из кос.-рес. је). Код акцената је најбитније радити их с пуно концентрације (не дуже од 20 минута) и јако поступно и стрпљиво. На крају смо, за најтеже примере, ипак дошли до договора: „Запамти како ја изговарам па онда размисли који је акценат”. То ми је једина опција да му не кажем „Научи напамет”, мада личи на то.  Sad

Добро, добро. Иде добро зато што си му вероватно објаснио суштину, зато што си вероватно урадио неке примере с њим, помогао му... Не сумњам у твоју способност да објасниш основе српске акцентуације, али имам искуства с тим узрастом. Већ колико сутра нек уради три-четири тежа примера... нисам сигурна. Но, пошто ћете радити неке вежбе више пута, вероватно ће човек силом прилика научити напамет.  Cool А то што си рекао личи, наравно, на довијање, чему се сви ми на крају окренемо.

Обашка ми је жао деце из косовско-ресавске регије. Увек сам се питала како ли је њима. Па ни њихови професори не знају да примене акценте, чак и ако их теоретски разумеју.

Шта рећи.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3 4 ... 9
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!