Пријемни испит за средње школе?

[Ђорђе Божовић]

Знам да је нормална алтернација, али некад остаје узлазни и у презенту, па зато питам. Ово је занимљива црта западносрбијанског акцента, а, ево, одскора и књижевног. 

Pa zar je toliko zanimljiva, pored písati : pȋšēm, sáditi : sȃdīm, pítati : pȋtām, mámiti : mȃmīm...? Jedino, eto, što je i štámpati bilo ovde po tom obrascu, dok nije odskora i normirano pored štȃmpati.

Stao mi je nešto mozak, možeš li mi dati još neki glagol gde je dugosilazni akcenat u infinitivu?

[Оли]

I mene je najviše zabolelo par pitanja sa akcentovanjem, pošto i ja pomažem jednoj devojčici oko prijemnog — ona je bila obeležila u zadatku akcenat štȃmpati, i ja se tu zamislim, zar nije štámpati; okrenem rešenje, kad tamo štȃmpati (verovatno je samo prepisivala iz rešenja, tu sam je uhvatio ). Onda, sav ljutit, listam RMS, i pronađem odrednicu „štȃmpati ili štámpati“ — dakle, nije neispravno ono što stoji u rešenju, ali nije ni jedino tačno. Da sam ja osmak koji radi taj prijemni, i da po svom osećaju napišem štámpati, neko mi to ne bi priznao. A, čini mi se, isti se zadaci ponavljaju u zbirkama iz godine u godinu, zajedno sa svim greškama i previdima. Pa kad se već svake godine štampaju nove, a gotovo istovetne zbirke (zašto se uopšte svake godine izdaju nove kad su sve uvek gotovo istovetne?), zar je teško ispraviti pogreške i propuste u narednom izdanju, sledeće godine? Ni moja učenica uvek ne pogodi sve akcente (mada mislim da se uvek i ne trudi), ali uspeo sam je naučiti da prepozna postakcenatske dužine; i bilo mi je mnogo zanimljivo kako se zbog toga bila obradovala, jer kaže da u razredu niko osim nje ne ume da ih obeleži. I to joj je bilo srcu draže nego da nauči da razlikuje kratkosilazni od kratkouzlaznog...

Па о томе ти причам.  

Не мењају се збирке зато што се зарађују велике паре. Сваки други седмак купи збирку да би вежбао за следећу годину. Сваки осмак купи збирку, сваки други и до две-три јер је ижврљао прву. Зарађује издавач и аутори. Што би бацали паре на исправке.

Баш лепо што си је научио дужине, али јој не требају на пријемном.

To je bila zvanična literatura za prijemni. A samo mi je još Peco falio pa da odustanem od upisa sasvim, i ono akcenata iz žute gramatike mi je bilo previše.

Ето, опет зарада. Пецо је отишао давно, па више његова књига није важна иако је добра. И Поповић и Станојчић су сјајни професори, али њихова је ужа струка ипак савремени језик. Шта им је требало да онолике називе беспотребно измењају...

Ја се све више нервирам. Мораћу да се одморим мало од ове теме / ових тема.

[J o e]

Мислиш на дугосилазни у презенту?

Бирати, сањати, лупати, шарати, дремати, купати, виђати, ваљати, гајити, млатити, будити, дружити, казати, махати, лизати, викати...

[Оли]

Па људи, видите како се увукосте у полемику? Зашто су им уопште дали такав пример? То је проблем.

[alcesta]

Vidi, Oli, da ne grešim dušu, ja ne mogu apsolutno da garantujem da i Peco tada nije bio na spisku literature, ali sigurno nije bio obavezan inače bih ga potražila. Ipak je to bilo pre... poprilično godina pa se tačno ne sećam. A nazive i terminologiju bolje da ne počinjemo ovde da komentarišemo.

[Ђорђе Божовић]

Баш лепо што си је научио дужине, али јој не требају на пријемном.

Ma znam, zato mi je i bila skroz zanimljiva. Nije važno što neće da se koncentriše na kratke akcente, kad ona zna dužine da obeleži!

Мислиш на дугосилазни у презенту?

Ne, dugosilazni u infinitivu, kao štȃmpati. Pokušavam da se setim, ali svi glagoli koji mi padnu na pamet sa dugosilaznim u prezentu imaju dugouzlazni u infinitivu.

[J o e]

Рецимо, картати се, правдати, памтити, банчити, пеглати (мада је то дублет)... Не верујем да их има још неограничено много.

[Ђорђе Божовић]

Aha, dobro je, baš sam se zapitao je li moguće da ih nema.

Znam da svi ti glagoli idu sa dugosilaznim, čujem ih tako na televiziji ili vidim u kakvom rečniku; ali ono što je meni zanimljivo jeste to što bih jedino pȃmtiti i ja izgovorio tako (mada ne obećavam da mi se ne bi katkad omaklo ni pámtiti), péglati sa uzlaznim, a ostala tri sa kratkim akcentima.

Je li to neka osobina zapadnosrbijanskih dijalekata, možda ti znaš? Zaista bi retko koji Užičani tu izgovorili dugosilazni; posebno retko u prȃvdati.

[J o e]

Јао, ја сам се више бавио говором околине Тршића и ту преко Дрине. Али бих могао, кад стигнем, мало да погледам по литератури о томе.

[Ђорђе Божовић]

Okej, ako stigneš, nemoj se opterećivati.

[Зоран Ђорђевић]

Интересује ме шта ће деци знање свега тога. А и даље не умеју да се изражавају, нарочито кад пишу, речник им је ограничен на две или три стотине речи, правопис им је очајан, и да не ређам даље.
Зашто морају да знају некњижевне падежне облике, звучне предњонњпчане сугласнике и све остало?
То им је потребно колико и да знају да пешке ваде квадратни корен из неког броја.

[Ђорђе Божовић]

Pa to je onaj teorijski deo ove nauke, kakav u našim školama ide i uza svaki predmet. Verovatno vas niko na ulici, na pijaci, u pozorištu ili u mesari neće pitati koji su to prednjonepčani suglasnici, kao što vas neće pitati ni šta je biocenoza ni ekosistem, niti koja je srednja godišnja temperatura u tundrama sjeverne Azije ni šta je to Mohorovičićev diskontinuitet, niti koja je formula za izračunavanje zapremine dodekaedra, ali od učenika se očekuje da usvoje pored praktičnih i osnovna teoretska znanja iz svake od nauka koje im tokom školovanja serviraju, jer neko će se od njih jednom možda baviti i fonetikom, neko biologijom, neko geografijom, a neko matematikom, pa im je i to valjda potrebno.

(Za većinu gornjih primera morao sam se poslužiti pretragom po internetu kako bih pronašao ove pojmove, što je nadasve simptomatično.)

[Оли]

Ђорђе, ја се слажем с тобом да је теорија неопходна. То је као кад би неко питао шта ће им логаритми, функције, једначине или било шта из математике. Оштре мозак, ако ништа друго, а да не причам о општем образовању које кад тад нађе своју примену.

То што је све искривљено, некад претерано, друга је прича.

Такође се управо о томе ради у овим тестовима за пријемни, већ обимно и тешко отежано је питањима која немају идеју да провере знање, већ да преваре испитаника што се апсолутно коси са свим законитостима савремене методике.

[J o e]

Piše ovako: „štȃmpati i štámpati“.

Pa kako onda kažete „odštampati“ — zar òdštāmpati? Meni je, pored štȃmpe, sasvim logičan akcenat štámpati i odštámpati.

У Једнотомнику је, добро сам проверио, само овај мотивни глагол дат у дублетном виду. Сви префиксали су са пренесеним акцентом: òдштāмпати, дòштāмпати, прèштāмпати, нàштāмпати. Стога се може претпоставити да је тај дуги узлазни нека врста пропуста, чим није системски спроведен тај акценат.

Znam da svi ti glagoli idu sa dugosilaznim, čujem ih tako na televiziji ili vidim u kakvom rečniku; ali ono što je meni zanimljivo jeste to što bih jedino pȃmtiti i ja izgovorio tako (mada ne obećavam da mi se ne bi katkad omaklo ni pámtiti), péglati sa uzlaznim, a ostala tri sa kratkim akcentima.

Питао сам неке људе из мало јужнијих места (Пријепоље и околина): и они кажу прȁвдати, пéглати, али пȃмтити.

[branka951]

Svaka čast za raspravu! Ja sam iz Foče (RS),prvi sam razred opšte gimnazije i naredne subote imam regionalno takmičenje iz srpskog jezika, pa me interesuje,jel ima možda neko neke testove sa regionalnih takmičenja iz Srbije, ili nešto slično? Unaprijed zahvaljujem! Pozzdrav

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Школски задаци > Тема: Пријемни испит за средње школе?