Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.55 ч. 28.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9
  Штампај  
Аутор Тема: Пријемни испит за средње школе?  (Прочитано 81275 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #105 у: 22.35 ч. 28.04.2009. »

Није сврха учења језика у томе да се запамти шта је лиота, веларизација, паратакса... Како гласи глаголски прилог прошли од...

Свакако, али и не своди се настава језика само на памћење дефиниција лингвистичких појмова, већ има и своју практичну примену. Знају ли ученици како гласи глаголски прилог прошли од... и шта је то глаголски прилог прошли, моћи ће га и употребити у говору и писању, што ће њихов језик учинити богатијим. Нема ничега лошег у томе знати чега све има у нашем језику — каквих облика, каквих речи, каквих промена... Затим, неко ко је са подручја, рецимо, твога дијалекта, Зоране, обрадоваће се томе да му се каже шта није а шта заиста јесте правилно у стандардном језику. Богаћењу израза, разумевању језика и упознавању с њим, као и подучавању правилном изразу, дакле, служи настава језика, и зато учимо децу свему овоме. (То јест, макар би требало.)

Ипак, треба разликовати важно од неважног. Број свиња у Кини и дубина кратера су само подаци, информације. Све се сад може наћи на интернету. Али Питагорина теорема је већ основ за израчунавање много тога и не може се посматрати на исти начин.

Ах, сада већ из тебе говори човек твоје струке, и селективно расуђује! Smiley Не слажем се да је Питагорина теорема иоле важнија од броја свиња у Кини, који је ваљда неважан у односу на њу — то ти тако сматраш јер си техничар, па браниш своју струку. И број свиња у Кини такође је основ за разумевање економије ове земље и живота у њој, те тако и њезина положаја у свету. И то је важно људима из такве струке. А мени, рецимо, та Питагорина теорема никада ван школе није требала — за мене је и она само мање важан податак, док су ми пак веларизација и паратакса основи за много тога. Wink
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #106 у: 23.21 ч. 28.04.2009. »

Знају ли ученици како гласи глаголски прилог прошли од... и шта је то глаголски прилог прошли, моћи ће га и употребити у говору и писању, што ће њихов језик учинити богатијим. Нема ничега лошег у томе знати чега све има у нашем језику — каквих облика, каквих речи, каквих промена... Затим, неко ко је са подручја, рецимо, твога дијалекта, Зоране, обрадоваће се томе да му се каже шта није а шта заиста јесте правилно у стандардном језику. Богаћењу израза, разумевању језика и упознавању с њим, као и подучавању правилном изразу, дакле, служи настава језика, и зато учимо децу свему овоме. (То јест, макар би требало.)

Са овим што сам обојио неће се сложити ни твоје колегинице. Највећи број људи употребљава у говору глаголски прилог прошли, а не зна да се то тако зове.  Употребљава сва времена и глаголске облике, а не зна како се који зове.  Не мора човек знати како се гради имперфект да би га користио.

Што се Питагоре тиче, у праву си. Из мене говори, не само у овој теми, инжењерска логика.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #107 у: 23.45 ч. 28.04.2009. »

Tačno, ali ljudi upotrebljavaju neke oblike pogrešno, onako kako je u njihovom dijalektu, ali kako nije u standardnom jeziku. Ili, neke oblike zaista uopšte ne upotrebljavaju, a mogli bi. Imperfekt u savremenom jeziku ne upotrebljava niko, ali će ga upotrebiti neki pisci koji gaje klasični vukovski stil — no prvo se ipak upoznavši s književnim imperfektom i načinima njegove pravilne upotrebe, kao i pravilnog građenja.

Pre neki dan reče mi koleginica kako se zgranula čuvši jednu voditeljku na teveu da dva-tri puta kaže „oni behoše“. Voditeljka je očigledno htela da upotrebi neki aorist ili imperfekat, ali je umesto toga izmislila nekakav ukršteni oblik, jer nije znala kako se treće lice množine aorista ili imperfekta od glagola biti zaista grade. (Dakle, imala je „rupu“ u gramatičkom obrazovanju.)

Ili, ljudi svakako govore s padežima, i ne znajući kako se oni zovu, niti znajući sve da ih nabroje, iako ih u jeziku upotrebljavaju. Ali tvoji zemljaci, recimo, upotrebiće genitiv i sa značenjem mesta, dok im se ne kaže da za to značenje u standardnom jeziku postoji drugojačiji oblik.

Možda sam se tom obojenom rečenicom nespretnije izrazio, ali hteo sam istaknuti kako nastava jezika, sa svim tim oblicima, vremenima, padežima, glasovima i glasovnim promenama, nezavisnim i zavisnim rečenicama, bogati i pravilno oblikuje jezičku kulturu učenika, na taj način što im predočava čega sve ima u našem jeziku. (A čega pak nema.) To je za dalje teorijsko bavljenje jezikom jednako osnovno koliko i Pitagora za dalje bavljenje matematikom — ali je i praktično, za ispravno služenje jezikom, takođe jednako osnovno koliko i Pitagora za rešavanje geometrijskih problema u praksi; ko se time bavi.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #108 у: 09.12 ч. 29.04.2009. »

Međutim, pretpostavljam da bi se učenici prvi pobunili kada bi tako nešto bilo sprovedeno u delo zbog čega nadležni ljudi verovatno ne bi ni uspeli da takav predlog isteraju do kraja.  Nažalost. 

Ех, ученици се не би сложили. Ко њих било шта пита. При том, "шта зна дете шта је триста кила". Они не знају како је боље. Ако одемо у (не)далеку историју, можемо приметити да је генерација рођених пре 1961. полагала најнормалнији пријемни испит без икаквих задатака унапред, онда једно време пријемни испит није ни полаган, већ се и у средњу школу, па и на факултете уписивало само на основу успеха у претходном степену школовања. Затим је, не знам тачно које године, али пре око двадесет година, опет уведен пријемни испит, релативно коректан. Али... било је много проваљивања тестова (мени се лично десило да ме вече уочи пријемног дете пита за акценат речи које су се појавиле сутрадан на испиту!), и онда су они из врха увели вежбанке (да би се као спречило преписивање). И... то је најгора могућност. Зашто? Мућки има много више, неправди много више, деце која ништа нису научила много више. Основни тип мућке је следећи: Професор који је дежуран дозволи ђацима да једни од других преписују, или им пак дâ решења (откуд му, немам појма). Два примера којих могу моментално да се сетим. Пре неколико година сам била прегледач у школи на Старом граду. Видимо колегиница и ја да нешто није у реду, ученици из исте учионице имају идентична решења. Како? Распитамо се ко је дежурао, моја драга колегиница, професор физичког. Ја је зовнем и питам: Добро, јеси ли ти нормална? а она ми одговори: Па, дај, шта ти је, жао ми деце! Шта ће бити с другом децом коју нико не жали? Такође сам као прегледач имала прилику да видим како директор и професор српског улазе да обиђу своје ученике по учионицама, што је строго забрањено. Тек кад сам им припретила да ћу позвати више инстанце, они су се примирили (а ја, наравно, испала баба-рога, као ја мрзим децу). Пре три-четири године, спремала сам свог рођака врло ограничених могућности, толико ограничених да сам с њим радила само јасна и подношљива питања. Добио је петнаест бодова, иако знам да то није било реално. Како? Тако што им је (сам ми је признао) професорка која је била дежурна, помогла и дозволила да се консултују. Па чекај, ко је овде луд! Наравно, ово је онај део који се тиче људског фактора, али који илуструје малверзације. На те чињенице смо указивали од почетка увођења ових тестова (а томе има око петнаест година), они који је требало да реагују (пре свега састављачи и методичари), оглушили су се на наше примедбе потпуно. Ни на који начин нису покушали да ствари помере (или врате) на боље. Када су тестови коректни и не знају се унапред, једини који могу да муте јесу управо састављачи и организатори тестова, овако могу да муте сви, и то интензивно чине. Мој је закључак тужан и претужан; и жеља да ће се можда ипак некад нешто мало изменити, јесте оно што ме нагони да се као Дон Кихот и даље пецам и улазим у овакве разговоре; страдају деца, они који треба данас-сутра да воде ово друштво (ух, како ово звучи патетично Tongue), да буду исправни људи, добри стручњаци у било чему; а уместо тога се негује људска глупост, непоштење и ограниченост...

Но, све сам ово на неки начин и рекла, можеш прочитати све моје постове од почетка и видети зашто сам огорчена, љута и тужна, а то са свиме има везе осим са тежином тестова и стручношћу састављача.

Ђорђе, и теби сам хтела нешто да кажем. Лепо збориш и то прелепо звучи, лако се чита и разуме Smiley, делује логично све то што си ти рекао. Но, мени је искуство показало да узрок и последица о којима ти говориш често не стоје на местима која бисмо ми очекивали. Мој је закључак да је писменост прилично урођена, да је често у питању природни таленат, осећај за језик, и да је, нажалост, често некомпатибилна с бројем прочитаних књига, и са теоретским знањем из одређених језичких области. Знам људе који одлично знају нпр. да се глаголски прилог садашњи гради тако што се на треће лице множине презента дода -ћи, па ипак кажу, рецимо, плакајући. Теорија и пракса нису увек компатибилне. Знам децу која су добијала четири године после сваког састава да напишу по десетак реченица  Embarrassed Grin (нпр. са глаголима у негацији, са речима типа био, мислио, са речима типа који, бојица...) са појмовима и конструкцијама које греше, и никад нису савладали дотични проблем. Кад их човек пита како се пише негација, све избифлају, са све изузецима, али у пракси Cry.

Не бих волела да неко из овога извуче закључак како мислим да не треба читати или како мислим да не треба образовати људе. Боже сачувај, само глуп поданик је добар поданик, тако да апсолутно мислим како ни једно једино знање ни из које области није на одмет. Мислим само да ђаци често од дрвећа не виде шуму. У конкретном случају, уместо што се убише да савладају систем решавања задатака за пријемни испит, могли су прочитати добру књигу, могли су написати леп састав, могли су научити нешто смислено из граматике, могли су се заинтересовати...

После оволиких година у нашем, а затим у "туђем" школству, могу рећи да наше школство има много предности управо у томе што даје довољно информација да млад човек има шта да примени у пракси, даје опште образовање (још увек, мада се свим силама трудимо да уведемо у наше школе промене које је Европа почела да одбацује Grin јер се нису показале баш као савршене), професори се (углавном, мада је повика онолика, али то је осамнаеста тема) баве ученицима, њиховим проблемима, често их воле... Много тога се урушава, али као и све у друштву, има своје узроке.  Кад се све сабере, заиста, пријемни испит за средње школе из српског језика јесте, по мом мишљењу најгори део српског школства (ако изузмемо појединачне случајеве).

Много хтела, много започела
, надам се да нисам била превише недоречена и контрадикторна. Grin
« Задњи пут промењено: 22.22 ч. 29.04.2009. од Оли » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #109 у: 21.03 ч. 29.04.2009. »

Знам људе који одлично знају нпр. да се глаголски прилог садашњи гради тако што се на треће лице множине презента дода -ћи, па ипак кажу, рецимо, плакајући. Теорија и пракса нису увек компатибилне.
Povodom glagolskih priloga, ljudi ih stvarno masovno ne znaju. Ali ne verujem da većina njih ima pojma da na treće lice množine treba dodati -ći. Kad bi im se to moglo nekako utuviti u glavu, sigurna sam da makar pola njih ne bi tako često grešilo i ispaljivalo oblike onako odoka. Naravno, po novinama pa čak i u književnosti često se spotičemo o oblike kao što je "poznavajući". Ali verujem da kad bi oni koji tako govore stvarno naučili način građenja bar bi mogli da izbegnu reči kao "pisajući" i slične nakarade.

A inače imam slična iskustva po pitanju pojedinačnog sluha za jezik... poznajem istoričare po struci koji su pročitali gomile i gomile knjiga i nisu i dalje u stanju da zapamte pravila sastavljenog i rastavljenog pisanja. Prava misterija... no i dalje mislim da se i tu moglo pomoći dobrim osnovnim obrazovanjem, makar da se takvi problemi ublaže.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #110 у: 22.20 ч. 29.04.2009. »

Povodom glagolskih priloga, ljudi ih stvarno masovno ne znaju. Ali ne verujem da većina njih ima pojma da na treće lice množine treba dodati -ći. Kad bi im se to moglo nekako utuviti u glavu, sigurna sam da makar pola njih ne bi tako često grešilo i ispaljivalo oblike onako odoka. Naravno, po novinama pa čak i u književnosti često se spotičemo o oblike kao što je "poznavajući". Ali verujem da kad bi oni koji tako govore stvarno naučili način građenja bar bi mogli da izbegnu reči kao "pisajući" i slične nakarade.

Оно јест. Smiley
Сачувана
lingvistika
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 30


« Одговор #111 у: 18.18 ч. 03.05.2009. »

Oli, nemoj pogrešno da me shvatiš — ja se slažem s tobom da učenici ne treba unapred da znaju pitanja.  Samo ne vidim kako bi tada bile moguće jedino malverzacije od strane sastavljača testova.  Među tim učenicima će se svakako naći bar jedan koji poznaje gramatiku bolje od ostalih, pa će prepisivanje i dalje biti moguće ako dežurni nastavnik to bude dopustio.  Prijemni ispit je nešto čemu su zaista potrebne korenite promene.  Zanima me da li imaš konkretno rešenje koje bi sprečilo delanje tog "ljudskog faktora" (kako ga negde ranije nazivaš)? Šta imaš na umu?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #112 у: 18.33 ч. 03.05.2009. »

Recimo, svršeni osnovac koji želi da upiše gimnaziju, dođe u gimnaziju u zakazano vreme na razgovor sa profesorima matematike i književnosti, koji provere njegovo znanje. Tu je, međutim, osim njih i komisija koju čine još dva-tri profesora ne samo iz te gimnazije već i iz drugih srednjih škola, prosvetni inspektor, školski psiholog i dva-tri roditelja iz saveta roditelja.

Učenik ne zna pitanja unapred, deo razgovora radi pismeno a deo usmeno, a sav taj buljuk odraslih nije tu da bi kontrolisao njega, već da bi kontrolisali jedni druge. Smiley
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #113 у: 21.52 ч. 03.05.2009. »

Хвала, Ђорђе. Ето решенија!  Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #114 у: 22.36 ч. 03.05.2009. »

Питам озбиљно. Какав је то критеријум по коме је довољан 1 (један) поен да се прође? Или је то само формалност? Неки нормалан критеријум би био 11, али би онда велики број наставника остао без посла. Да ли је у томе суштина?
БТЊ, кад сам ја ишао у гимназију (once upon a time) један једини ученик из целе генерације је био вуковац. Данас их има по 10-15 у једном одељењу. Најезда генијалаца? Но, о школи смо већ разговарали и сложили се да је на (све већој) низбрдици.
Сачувана
lingvistika
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 30


« Одговор #115 у: 23.25 ч. 03.05.2009. »

Zanimljiv predlog.   Wink Dopada mi se.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #116 у: 23.41 ч. 03.05.2009. »

Merci. Wink

Škola, ovakva kakva je, neće se moći još dugo održati. Sistem ex cathedra sasvim je neprimeren nastupajućem dobu; u skladu sa ovim vremenom nisu ni udžbenici, niti sveske i vežbanke, ni krede i table, niti predavanja, ni profesori, pa čak ni školske zgrade. Stoga se i pojavljuju razni apsurdi, svugde škripi, svima je nelagodno — učenicima dosadno, profesorima neizvodljivo.

Zato će se ubrzo sve to morati osavremeniti, i to nadajmo se što prije. Smiley
Сачувана
Zelja
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Nemanja Radojicic
Поруке: 26


« Одговор #117 у: 22.10 ч. 06.05.2009. »

ТАКО ЈЕ.И хтео бих да додам,овако свечано,да када буде било таквих промена,смене чистачице.Ја се неких теткица,искрено,плашим.Неке су пустиле бркове а неке и не излазе из оног малог собичка,2 са 2 ,испод степеница за први спрат,па их нисам и добро загледао што је и немогуће јер је то собиче извор смога већих размера него онај у Лондону не знам које године када су људи падали са луке...Значи,ПРОТЕСТВУЈЕМ ПРОТИВ СРЕДЊОШКОЛСКИХ ЧИСТАЧИЦА.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #118 у: 22.32 ч. 06.05.2009. »

Значи,ПРОТЕСТВУЈЕМ ПРОТИВ СРЕДЊОШКОЛСКИХ ЧИСТАЧИЦА.

Не можеш да протествујеш. Мораш да протестујеш.

И даље не правиш размак између тачака и запета. Немо се љутиш.
Сачувана
Zelja
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Nemanja Radojicic
Поруке: 26


« Одговор #119 у: 22.39 ч. 06.05.2009. »

Ма далеко од тога. Зоране,ово ти озбиљно кажем,хвала ти на овим исправкама. Ја се тако изражавам зато што мени нико није имао да прича. Када овако случајно набасамо,слободно ме исправи ја се тога не љутим.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!