Натенане

[Урош]

Не знам ни да ли се тако пише, а и немам представу како је реч настала, одакле потиче...

Распалите језикословци!

[Miki]

Разочарах се! Натенане је турцизам! 6ТРМС: натенане прил. тур. полако, мирно, без узбуђивања, без узнемиравања; до појединости, потанко, натанко, детаљно (испричати).

[Ђорђе Божовић]

Ah, pusto tursko...

[Miki]

[Бокан]

Разочарах се! Натенане је турцизам! 6ТРМС: натенане прил. тур. полако, мирно, без узбуђивања, без узнемиравања; до појединости, потанко, натанко, детаљно (испричати).

Ја сам мислио да израз "натенане" потиче од "танко" или "танано", и да то није турцизам.
Дали су речи као што су "танко", "танано", "танковијасто" турске или наше речи? Ја се слажем са објашњењем значења, које си дао, само ми је мало чудно да је то турцизам.

"Испричај ми причу, потанко, од почетка до краја." је исто што и "Испричај ми причу натенане."

Ако је реч "танко" турског порекла, која је онда српска са истим значењем? Шта реч "танко" или "танано" значи на турском?

[Ђорђе Божовић]

„Kraj tanahna šadrvana, gdje žubori voda živa, šetala se svakog dana sultanova kćerka mila...“

Praslovenska je i sveslovenska reč; na našem „tanak“, na ruskom „tonkij“, na bugarskom „t’n’k“; u prasrodstvu sa latinskim „tenuis“ istoga značenja. Praindoevropski koren je *ténh₂us (adj. m. „tanak“), odatle i moderno englesko „thin“ i nemačko „dünn“.

Međutim, kao što je očito, „tanak“ i „natenane“, makar iako zvuče slično, svakako ne mogu biti istoga porekla. U reči „tanak“ praslovenski poluglasovi su dali srpsko i hrvatsko „a“ — isp. ruski i bugarski oblik — dok se u to nikako ne uklapa u „natenane“ ono E. (Ovamo tan-, a onomo -ten-; ovamo A a onamo E, što nije ni prići jedno drugom.) Ovo drugo jest, naime, turcizam.

Kako je etimologija, eto, malčice znanstvenija grana nauke o jeziku nego što je to uočavanje i povezivanje sličnoća (a kako se to tačno radi, mogli smo ovde sasvim zgodno naučiti čitajući revolucionarne teze samoukih paraetimologa — na ovom forumu ništa nije neobično ), i ovakve stvari su u njoj moguće.

[Вукотић]

Разочарах се! Натенане је турцизам! 6ТРМС: натенане прил. тур. полако, мирно, без узбуђивања, без узнемиравања; до појединости, потанко, натанко, детаљно (испричати).

Ако је натенане или натанане турцизам, тада би било добро да наведемо оригиналну турску реч одакле би 'натанане' могло да буде "рођено" (да ли temkinli?). Српско натанане најближе је тумачењу да се ту ради о нечему што би се морало урадити с "великом прецизношћу" (тур. tamam 'прецизан, тачан'; срп. таман, потаман).

Ипак, јасно нам је да српске речи као што су танак, танан, утаначити, тањити никако не могу бити позајмљене из турског. Ту је и реч 'тачан' која одговара горе поменутој 'прецизности'. Да ли је 'тачно' у некаквој релацији с речима 'тањити' или 'такнути'? Да ли је 'такнути' (таћи) дошло из исте пра-основе из које су и речи 'тањити' (танко) и 'тачно'?

Прво, видимо да је 'тачно' оно 'до-тично' место које је прстом (лат. digitus) 'до-такнуто'. Када нешто 'дотичемо' неизбежно је да такав објекат не само 'до-такнемо' него је нужно и да га прстом (!) 'при-тегнемо' (при-с-тегнемо), тј. с-тегнемо. Наравно, оно што се с-тегне може и да се стањи (ис-тањи) или истегне, али и не мора, мада сваки такав предмет мора неизбежно да 'тежи' (да има 'тежину'); а сама 'тежина' је оно што 'тежи' да 'утекне' из положаја у коме се налази. Сада већ, надам се, разумевамо јасну релацију између речи 'тачан', 'тежина', 'течење', 'тањење' и слично.

Из горње анализе недвосмислено се намеће закључак да је 'натенане/натанане' сродно српским речима 'танак', 'танано', 'тачно' (оно што би требало разрадити до 'танчина' или до крајње 'тачности').

[Вукотић]

Ево, пронађох нешто: од персијског tanhâ  = натехнане,  натенане,  натанане. Персијско tanhâ, изгледа, има значење 'сам, усамљен', што би се можда могло довести у везу са српском речи 'тих-о, тишина'(?) Наравно, ово би захтевало једну далеко озбиљнију и дубљу анализу, јер то исто taṇhā постоји и у пали језику и санскриту, са другачијим значењем: жудња, жеђ, похлепа, чежња и слично, што би се свакако могло изједначити са српском речи тежња. Све су то индо-европски (индо-иранска грана) језици, те ту речи које су сличне српским сигурно нису ретке.

Наравно, познато је да су Турци преузели велики број речи из персијског и да су неке од тих речи донели на Балкан. Ипак, необично је да су нам тако "испоручили" и перс. tanhâ, које смо ми једноставно "накалемили" на српски префикс на-.

Као што сам и претпостављао - веома, веома сумњиво!

[Ђорђе Божовић]

Eureka, jest izvorno persijski kako je pronašao i Dušan. Evo što veli Skok (zanemarimo slovne pogreške elektronskoga izdanja):

tènan m, f (Vuk), samo u vezi na tenanu,
na tenant, na tenane (Bosna) »dokolica, dokolje,
dokon = dokolan« = tenah (Bosna, pani na
tenahu »polagano«) = tenhân m (Bosna) = (s
disimilacijom n — я > n — Г) telân pored telân
i tena, indeklinabilni pridjev (?) »komotan,
nezauzet, slobodan, besposlen«, telanak m
(Crna Gora) »dokolica«; tur. tenhalık > tenhdnluk
= tenanluk m (Bosna) »dokolica«. Turcizam
perzijskog podrijetla (perz. tenha).
Lit.: ARj 7, 680. 18, 181-82. 199. Elezović
2, 309. Škaljić' 610.

[Вукотић]

Изгледа да је реч натенане заиста дошла из турског. Вероватно је ту Ђорђе био у праву, мада, рекао бих, и даље збуњује чињеница да се она појављује само уз префикс на-. Може ли неко да то објасни?

Опет, пошто су ту реч Турци преузели из персијског, можда не би било лоше да погледамо да ли постоји икаква веза између српских речи тишина и танак, као и то, због чега поменуто перс. tanhâ има значење 'сам, усамљен', док иста реч у неким другим индо-иранским језицима означава 'чежњу, похлепу, жудњу, жеђ'?

Српски прилог 'тихо' нам показује да је именица 'тишина', пре него што је палатализована гласила 'тихина', а само тихо  морало би бити повезано са 'дисањем' (уп. одахнути 'решити се проблема', 'смирити се' и утихнути 'не оглашавати се', 'смирити се'; дах, дише; тих, тише). С друге стране, српски глагол дисати (им. дисање), да ли случајно, фонетски је готово исти као и дизати (дизање). Ако глагол такнути (таћи) и упордимо са дигнути (дићи) или догнати (доћи), видећемо да је дотицање (дотакнути, дотаћи) узрок сваког могућег кретања.

Ипак, основа горе-поменутих речи, чини се, мало је другачија од оне коју би човек, онако, по слуху, могао да претпостави. Да бисмо схватили какве су све гласовне промене претрпеле те речи, неопходно је да упоредимо српске речи одлажење и отићи (удаљење, ходање) или долажење и доћи (дуго, дужити, дужење од *долген; тлачити, тлак). Ту су и речи ток (од *долаг <= *колаг-; откуда куљање, шуљање, клоко-та-ње, клизање), тек, течан и течење (од *делген-; долажење, долинути <= до-(б)линути). Дакле, видимо да је тлачење исто што при-тискање, при-тезање или, једноставно, тлачење и тлак су исто што и тег или тежина. Ако расте тлак (притисак) расте и тежина, која је, истовремено, и сила ис-тезања, док је истезање, како видимо, једнако ис-дуживању, тј. *ис-длуг- (ст.-слов. длъгъ)...

Сличну релацију имамо и у германским језицима (touch <= АСакс. tillan 'додирнут, такнути, дотаћи').

Такође, веома је занимљив однос српски речи: тежити, тешити, у-тишати и тажити (утажити жеђ), која би се могла у одређеном смислу изједначити са поменутим индо-иранским tanhâ, или са персијским têşnê (жедан; teshnegi 'жеђ').

Сада стижемо до једног веома занимљивог "обрта". Наиме, на персијском реч tang има значење 'уско, узак, тесан, тескоба' (енг. tight), док tange на истом језику немају значење оног занимљивог женског одевног предмета, већ је то 'планински теснац" или 'кланац'. На овом месту нећемо даље улазити у историју речи 'теснац', чија је старија форма управо овај, горе-поменути, 'кланац' (клахнац => тлахнац => технац => теснац); уп. тенха-н и телан, доколан форме које помиње Скок.

Дакле, иако није искључено да је 'тенан-е' дошло с турском најездом на српске просторе, тешко је донети коначан и сигуран закључак, јер је ту у питању индоевропска, а не турска, алтајска или монголско-аварска реч, и која се у свом настанку и развоју може јасно пратити само у индоевропским говорима.

^{>>Нап. мод: Уклоњен непотребан линк ка другој теми.<<}

[Ђорђе Божовић]

Изгледа да је реч натенане заиста дошла из турског. Вероватно је ту Ђорђе био у праву, мада, рекао бих, и даље збуњује чињеница да се она појављује само уз префикс на-. Може ли неко да то објасни?

Persijsko tenha u srpski je pozajmljeno kao tenan ili tenah = „dokolica, dokolje, dokolan“ (sa izvedenicama tenanluk, tenhanluk i telanak, sa disimilacijom = „dokolica“; indekl. prid. telan, disim., tena = „dokolan, komotan, besposlen“), ali obično dolazi u izrazu, u vezi sa predlogom „na“ (jok prefiksom): na tenane, na tenanu i dr., koja postaje pravi prilog i otuda se piše spojeno, natenane = „polako, mirno, potanko“.

[Вукотић]

Persijsko tenha u srpski je pozajmljeno kao tenan ili tenah = „dokolica, dokolje, dokolan“ (sa izvedenicama tenanluk, tenhanluk i telanak, sa disimilacijom = „dokolica“; indekl. prid. telan, disim., tena = „dokolan, komotan, besposlen“), ali obično dolazi u izrazu, u vezi sa predlogom „na“ (jok prefiksom): na tenane, na tenanu i dr., koja postaje pravi prilog i otuda se piše spojeno, natenane = „polako, mirno, potanko“.

Турско tenha има слично значење као и персијско (усамљен, изолован, пусто место), док је tenhalik именица са значењем 'усамљеност, пустиња, дивљина'.

Није толико битно да ли се код српског 'натенане/натанане' ради о предлогу "на" (на тенане), јер, изгледа, да сама реч 'тенане' уопште не постоји у српском језику (једино имамо 'танано', али то онда не би могло да буде исто). Поред 'натенане' имамо и 'натанане' што директно асоцира на 'танано' (танко; натанко, потанко, најтананије); можда се ту ради о некаквој интерференцији, тако да су се измешали персијско 'тенха' (које су Турци донели) и српско 'танко'. Такође, рекло би се да 'натенане' (натанане) има двоструко значење (урадити нешто сам, на миру или урадити нешто прецизно, тачно, до најситнијег детаља; уп. словеначко natanko 'тачно, прецизно').

Чињеница је да је та реч, па макар је и Турци донели, објашњива једино у ИЕ говорима (уп. лат. tenax -acis 'држати чврсто'; tendo tendere 'растегнути, истегнути' и tenuis -e 'танак').

[Урош]

Размишљао сам да ли да отворим нову тему, или да дигнем ову из мртвих. Пошто је питање у контексту овог примера, одлучио сам овде да га поставим. Ова реч је очигледно турског порекла, али заправо није турцизам јер не постоји у сличном облику са сличним значењем у турском. Заправо, моје питање је где је граница између туђице и нове речи настале у домаћем језику. Мени некако логично делује да ако не постоји слична реч са сличним значењем у неком страном језику да је реч о домаћој речи која само вуче порекло из неког страног језика. Да ли сам у праву?

[Madiuxa]

Хм, ја туђицу разумем на сасвим другачији начин. Туђица је за мене реч страног порекла која се још увек није одомаћила у српском, а постоји савршено јасна српска реч за исто, типа стејџ, плезир и сл. Све остало су српске речи страног порекла. Можда грешим, али ја тако некако то видим...

ПС:Ја бих ово ипак у нову тему, јер је твоје питање у вези са туђицама уопште, а не у вези са овом речју...

[Ђорђе Божовић]

Имамо гомилу наших речи страног порекла, али које су се толико одомаћиле да их и не осећамо као стране. Такве су "јастук", "чизма", "пасош", "соба", "боја", "пешкир" и сл. (Тако и "натенане", које јесте турцизам по пореклу, јер нам је преко турскога дошло из персијског, иако се данас више не употребљава у туском — то је за етимологију небитно; али је на пољу употребе и језичког осећаја наша, сасвим одомаћена реч, само страног порекла.)

Затим имамо друге одомаћене стране речи, али које и даље осећамо као стране иако су одомаћене. Такве су, на пример, "организација", "координација", "семинар", "библиотека" итд., које су такође сасвим одомаћене и не парају ухо, али ипак препознајемо да су страног порекла. Њих зовемо позајмљеницама.

А потом долазе туђице или варваризми, које су, баш тако, стране речи које нису још одомаћене, па углавном сметају када се држи до доброга стила. И ово су, наравно, и фазе кроз које стране речи обично пролазе када уђу у наш језик. Прво су туђице, још увек се боре с домаћом заменом и не штимају у језику, затим ако се и даље одрже и довољно рашире, постану равноправне с домаћом речју и не сметају толико иако уочавамо да су страног порекла, дакле постану позајмљенице, а на крају, ако сасвим прекостану и потисну домаћу реч, онда их више и не осећамо као стране.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Натенане