@Џо: Баш хтедох приупитати за очување места нагласка у Нескафичиним и сличним примерима, само му променити квалитет: у дугоузлазни. Неупоредиво боље звучи Микелáнђело од Микèлāнђело, јер ово потоње не бих ни под принудом изговорио (много је ружно!).
Taj postupak je moguć, ali (1) neće ići kod npr. francuskih imena, jer po Vuk-Daničiću akcenat s poslednjeg sloga MORAŠ pomeriti, (2) da li si IKAD IKOG (čak i antologijske spikere ranga Drage Jonaš) čuo da akcentuje TAKO?
Izgleda da taj teorijski moguć postupak u praksi vrlo teško dolazi do izražaja: ako pomeranje akcenta deluje "tupavo", ostaviće se unutrašnji silazni. U tom smislu imaš kompletnu klasu stranih reči ženskog roda na -anta/-enta/-ansa, srodnih muškima na -ant/-ent, gde takođe u praksi praktično da nemaš mutaciju kratkosilaznog na pretposlednjem slogu u kratkouzlazni, nego se skoro isključivo čuje silazni: guvernȁnta, ambulȁnta, konstȁnta, determinȁnta, rezultȁnta, tangȅnta, komponȅnta, iredȅnta, impedȁnsa, alijȁnsa, renesȁnsa, konferȁnsa itd. (A o rečima muškog roda na -ant/-ent toliko se već raspravljalo da ih neću ovde pominjati.)
