прозИвааати
Ах, не, не. Нема никакве дужине у
прозивати. У инфинитивима се баш, баш ретко налазе дужине (сад ми пада на памет само
умети, разумети, однети...). Но, у неким крајевима западне Србије и херцеговачке Црне Горе јавља се секундарна дужина понекад иза краткосилазног:
бринууути, гледааати, али то није стандардно.
А, узгред, у твом примеру није краткоузлазни већ дугоузлазни.
Ја кад одем у Београд чујем једино краткосилазни акценат на првом слогу у готово свакој речи, и сви Београђани мисле да је тако правилно. Кад чујем
дУжина, са
краткосилазним на првом слогу, уфф... Или
прОзивати,
гОворити, такође са краткосилазним на О (и без дужине на А у
прозивати), а у свима примерима треба краткоузлазни на другом слогу (случајно се погодило). И још безброј сличних примера, а сви ме гледају као кретена кад кажем
дужИна, прозИвааати, говОрити... Тако да ни ви Београђани нисте нимало цвећке по том питању, чак звучите почесто врло
извȅштачено (правилно је, је ли:
извèштāчено).
Zapravo je ta "beogradska" akcentuacija samo plod slepog i hipertrofiranog pridržavanja pravila o prenošenju unutrašnjeg silaznog akcenta na slog ispred,
s mutacijom u uzlazni, pa se u tom preterivanju čak i uzlazni akcenti pomeraju unapred, kad tome mesta nema.
Ali se pojava najlakše uočava na, recimo, italijanskim imenima, od kojih 90% imaju unutrašnji silazni akcenat:
Mike
lanđelo Buona
roti ("nepravilno") postaje Mi
kelanđelo Buo
naroti (pravilno, ali totalno deluje kao "beogradsko foliranje").
Sad mi na um padaju razni aktuelni italijanski teniseri, i svi odreda zvuče kao čista komedija ako se akcentuju prema pravilu o prenosu, tj. "beošminkerski" (imati u vidu da su svi prikazani akcenti UZLAZNI - da su silazni, delovalo bi "mađarski"):
Potito
Starače,
Filipo
Volandri,
Simone
Boleli...
Говор Београда је, заиста, посебна и веома сложена прича. Разуме се да је мешање дијалеката овде узело жестоког маха, али ипак се издваја нешто чиме се одликује говор овог града, коме теже сви који у њега дођу.
Најпре, проводећи доста времена у Београду, могу да запазим да је изворни смедеревско-вршачки, којим су пре, рецимо, нешто више од једног века говорили Београђани — данас ишчезао код старих Београђана, тако да ти силазни акценти, Мирославе, на унутрашњем слогу не долазе у обзир, чак ни када су настали метатаксичким преношењем (
извештâчено > извȅштачено). У Београду се евентуално чува краткосилазни уместо краткоузлазног на претпоследњем слогу (
жȅна, лепȍта), али све ређе.
Под утицајем околних шумадијско-војвођанских говора, Београд је донекле развио новоштокавски четвороакценатски систем, али је он данас све више у повлачењу пред ултрамодерним једноакценатским системом који намеће мешавина свих могућих говора, за који се наивно верује да је правилан и стандардан. Ја бих се сложио с Нескафицом да у Београду — нарочито у језику младих — доминира краткоузлазни, рекао бих: у свим позицијама, уместо свих акцената, и скоро увек хиперкоректно — померено за један слог уназад. А да не помињем како звучи када се ти ишчашени акценти помешају за ишчашеном бојом вокала, па акцентовани
о и
е постану скоро једнаки са
а, а сви ненаглашени вокали постану редуковани скоро до полугласника. Ево неколико примера због којих свакодневно кључам:
пòзовем, дòнесем, нè учим, (ја) нè могу, зàрǝдим, нè мǝрам (без обеју дужина!), а о
бàндерама и
пèшкирима боље да не почињем! (Ниједан пример нисам измислио, све сам их чуо.)
Што се тиче изговарања страних имена код наших спикера, мислим да ту ствар није сасвим једноставна јер акценатска норма није експлицитна. Иако већ постоје два начина уклањања силазних акцената са унутрашњег слога код страних речи (
Микелâнђело → Микèлāнђело или
Микелáнђело), у новије време постоје тежње да се наруши Вук–Даничићево правило о дистрибуцији акцената, те да се дозволи и дугосилазни. Ипак, у тој непреврелој ситуацији не можемо се љутити на некога што се придржава какве-такве норме, нарочито ако је он спикер. Ја увек гласам за
Микелáнђело, али прихватам и ако неко преноси акценат, макар док не добијемо акценатски речник. Узгред, мислим да, за разлику од осталих радија и телевизија, спикери РТС-а имају мање-више добар акценат, осим што им покаткад зафали која дужина.