Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.34 ч. 21.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Evgenije Onjegin  (Прочитано 30011 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Diras que estoy loco
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Marko Markovic
Поруке: 6


Stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus.


« у: 00.33 ч. 28.04.2009. »

Tatjanino pismo Onjeginu

Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci
I da cu ma i retko moci
U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noci duge sama
Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
Teska vam je seoska cama,
A mi… mi nicim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja sta je.
Smirivsi burne osecaje,
Mozda bih jednom (ko ce znati?)
Po srcu nasla druga varna
I bila bih mu zena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!. . .  Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj zivot sav je jemstvo bio
Da cu te sresti izmedj’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I nevidjen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganjo,
U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer cim si uso, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blazih molitvama
Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena,
O prividjenje moje drago.
Promako kroz noc kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reci nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse.
Mozda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duse,
A sasvim drugo sudjeno je…
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Ceka me; nade glas u meni
Bar pogledom ozivi jednim,
Ili iz teskog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…
Od stida nemam vise daha…
Al’ vasa cast mi jemci lepim
I predajem se njoj bez straha…






Onjeginovo pismo Tatjani

Znam, razjasnjenje tuzne tajne
Duboko ce vas uvrediti.
Kakav ce prezir plemeniti
Izreci vase oci sjajne!
Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom
Otvoricu vam srce svoje?
Kakvom ce sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.

Kada je u vasem srcu cednom
Neznosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun cudnog straha.
Jos jedno nas je rastavilo…
Nesrecni Lenski tad je pao…

Od svega sto je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan nicim, ja sam zatim
Mislio da sloboda moze
Da nadoknadi srecu: Boze!
Kako pogresih, kako patim!
Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vasem licu i da patim,
Vas glas da slusam i da shvatim
Svom dusom svojom vase cari
I savrsenstva od svih veca.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je cas zivota moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Vec ionako teske dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek ce skoro da se skrati;
Al’ da bih bio ziv, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da cu vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plase
Od moje molbe oci vase
Ko od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja vec cujem.
Da znate kako strasno boli
Ljubavnom zedji biti moren,
U mom srcu koje voli
Gusiti nemir strascu stvoren!
Ja zudim da kraj vasih nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve sto krijem;
I sve sto jos izreci mogu!
A mesto tog, hladnocom laznom
I rec i pogled ja oruzam.
Govorim s vama o nevaznom
I veseo vam osmeh pruzam!. . .
Da protivim sebi, strasti,
Vise u moci nije mojoj.
Resih: u vasoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj. 
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 00.49 ч. 28.04.2009. »

Ah, odlično! Neko se setio i Onjegina. Smiley

Ranije sam znao Onjeginovo pismo Tatjani skoro celo napamet na ruskom! Cheesy
Сачувана
Diras que estoy loco
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Marko Markovic
Поруке: 6


Stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus.


« Одговор #2 у: 17.12 ч. 28.04.2009. »

Moj mali doprinos forumu :)

Ja ga znam na srpskom, but siguran sam da mnoooogo bolje (sto je i logicno) zvuci na ruskom, samo ruski i ja se ne slazemo nesto najbolje.  :)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 22.16 ч. 28.04.2009. »

Da znaš da ni ovaj prevod uopšte ne zvuči loše, mada ruski original svakako ima svoju prelepu zvučnost. Kada Onjegin piše o mori ljubavne žeđi, na primer, na ruskom se u tom stihu aliteracijski smenjuju neki tvrdi suglasnici, između njih Ž — kak užasno, žaždoju ljubvi; što svakako dodatno doprinosi zvučnosti pesme.

Mada sam i ja možda subjektivan — meni ruski sa svojim tvrdim i mekim suglasnicima, i redukovanim nenaglašenim samoglasnicima, svakako zvuči mnogo lepše i umilnije, ali to je u tom jeziku sasvim obično i ne nosi sobom nikakav efekat zvučnosti samo po sebi. Ali ipak, zar nije očita čestota suglasnika V u pretposlednjem stihu i samoglasnikâ na kraju skoro svih reči; i suglasnika S u poslednjem, i suglasnikâ na krajevima reči:

Vse rešeno: ja v vašej vole
i predajus’ svoej sud’be.
Сачувана
Diras que estoy loco
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Marko Markovic
Поруке: 6


Stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus.


« Одговор #4 у: 23.18 ч. 28.04.2009. »

Slazem se.  Rusima je to manje-vise normalno, but nama izgleda mnogo lepse to njihovo "ch", "tj", "shtj" i sl.  pa doprinosi nekoj "cudnoj" zvucnosti.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.105


« Одговор #5 у: 00.18 ч. 24.02.2014. »

 Smiley Jedan od retkih stihova koje znam napamet iz Evgenija Onjegina, a svi su divni.

Povratka nema godinama
i dušu neću obnoviti


Ovo je zapravo iz Onjeginovog odgovora Tatjani na njeno pismo.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!