Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.34 ч. 21.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 ... 5 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Vrlodobar/vrlo dobar  (Прочитано 48345 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
NatasaK
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Natasa Knezevic
Поруке: 17


« у: 18.17 ч. 29.04.2009. »

Profesor Pižurica reče nedavno da je pravilan oblik vrlodobar, a ne vrlo dobar!
Ne uspevam da nađem objašnjenje za to. 
Imate li ga vi?
Hvala
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #1 у: 20.55 ч. 29.04.2009. »

Ja nemam objašnjenje otkud da on tako nešto kaže, ako je to isti onaj što je sastavljao Pravopis. Je li to s predavanja, je li negde tako zapisao, i jesi li sigurna da si dobro razumela? Izvini što insistiram ali skroz mi je čudno. I inače mi bode oči kad nastavnici tako upisuju ocene. Sad
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #2 у: 22.14 ч. 29.04.2009. »

Вероватно схвата као придев врлодобар, а не као прилог за количину плус придев врло добар.
Интересантно је да много измена у овом правопису у односу на онај из 60. има управо у спојеном и одвојеном писању речи, а да је М. Пижурица човек из краја у коме се акценти прилично преносе на проклитике Grin... Има више тих спојева у правопису који су ми остали нејасни.
Уз то, ако је усмено рекао, то и није нека тврдња. Да ли је писао о томе, он или неко други?
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #3 у: 22.20 ч. 29.04.2009. »

Ja ne shvatam kako vrlodobar može da se shvati kao ceo pridev. I onda, zašto bi se to odnosilo samo na pridev dobar a ne i na sve ostale uz koje može da stoji prilog? Samo zato što se koristi kao opisna ocena pa ga tako upisuju u svedočanstva?
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #4 у: 22.26 ч. 29.04.2009. »

Ја нисам помислила на то већ на врлодобар човек. Но, не мислим ја тако, то мисли Пижурица Grin. А зашто баш овај. Не знам, питај њега, можда му делује фреквентнији од осталих. Ја само нагађам зашто је он то рекао, ако је рекао. Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #5 у: 22.27 ч. 29.04.2009. »

Мени то личи на оно бирократско писање бројева - тристадвадесетпетхиљадаосамстотридесетседам.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #6 у: 22.31 ч. 29.04.2009. »

U svakom slučaju, i ako bi Pravopis proglasio to za pravilan oblik, nema šanse da se može dokazati da je rastavljeno pisanje nepravilno. Tako da mislim ipak da je nesporazum u pitanju i da je Nataša nešto pogrešno protumačila. Smiley
Сачувана
NatasaK
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Natasa Knezevic
Поруке: 17


« Одговор #7 у: 06.37 ч. 30.04.2009. »

Na seminaru za profesore srpskog jezika, među kojima sam bila i ja, jedna koleginica je imala konkretno pitanje: Kako se piše vrlo dobar (uspeh, ocena) - spojeno ili odvojeno?
Jeste, u pitanju je Mato Pižurica, jedan od autora Pravopisa.  Nažalost, nismo čuli i objašnjenje.  Huh(gde je zapitani smeško?)
Сачувана
NatasaK
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Natasa Knezevic
Поруке: 17


« Одговор #8 у: 06.38 ч. 30.04.2009. »

Smiley
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #9 у: 08.59 ч. 30.04.2009. »

Е, па ако је тако, ако је Мато Пижурица тако одговорио, мислим да се ради управо о његовом осећају за акценат који он овде доживљава као један и спојено, или си га ухватила у незнању, па је испалио прво што му је пало на памет. Моје искуство са њим, и са Ј. Јерковићем, показало је да они нису најбоље упућени у оно што су написали у правопису Grin. Мислим да је главни био покојни Митар Пешикан и иза његовог великог имена стала су и ова двојица, ничим изазвана. Немојте да ме сад опет неко грди како не поштујем њихову стручност. Далеко од тога. Само, један је историчар језика, а други, нисам сигурна, али мислим да је други дијалектолог. Мени ни на једно питање (од многих) нису одговорили. Више сам научила од неких људи на овом форуму.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #10 у: 09.09 ч. 30.04.2009. »

Е, па ако је тако, ако је Мато Пижурица тако одговорио, мислим да се ради управо о његовом осећају за акценат који он овде доживљава као један и спојено, ...

Опет ти нама о акцентима... Grin
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #11 у: 10.31 ч. 30.04.2009. »

Pretpostavljam da je pravilno odvojeno pisanje, jer se značenje nije pomjerilo; eventualna promjena akcenta nije uvijek dovoljna sama po sebi. Može li neko da pogleda u jednotomnom RMS (nemam ga pri ruci)?
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #12 у: 11.35 ч. 30.04.2009. »

Pretpostavljam da je pravilno odvojeno pisanje, jer se značenje nije pomjerilo; eventualna promjena akcenta nije uvijek dovoljna sama po sebi.

Pa sad, promena akcenta (ocena vr˝lodobar) je kao da je pisanje spojeno. Pošto "vrlo" nije enklitika, normalan izgovor skupa "vrlo dobar" je (vr˝lo dőbar).

Ja ne znam ovako iz glave za druge primere gde se pisano "reč1 reč2" čita kao "reč1reč2" (sa jednim akcentom), a da nijedna nije enklitika. Mož' bit' da ima, ali ja ne mogu da se setim. Ako je tako, onda ne možemo suditi po analogiji (jer analogija ne postoji); stoga, pravilno pisanje ocene "vrlo*dobar" mora biti "oktroisano".
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #13 у: 13.07 ч. 30.04.2009. »

Е, па ако је тако, ако је Мато Пижурица тако одговорио, мислим да се ради управо о његовом осећају за акценат који он овде доживљава као један и спојено, ...
Опет ти нама о акцентима... Grin

Smiley
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #14 у: 13.10 ч. 30.04.2009. »

Pretpostavljam da je pravilno odvojeno pisanje, jer se značenje nije pomjerilo; eventualna promjena akcenta nije uvijek dovoljna sama po sebi. Može li neko da pogleda u jednotomnom RMS (nemam ga pri ruci)?

Па ја сам погледала у шестотомник чим је почела прича. Појављује се врло само као прилог.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #15 у: 14.00 ч. 30.04.2009. »

Po ličnom jezičkom osjećanju mogao bih da razlikujem učenika s vrlodobrim uspjehom od nečega što je vrlo dobro, ali je pitanje da li se ta razlika priznaje u standardnom jeziku. Mislim da se na ovo odnosi t. 58h u P 93, mada se pominje samo spajanje zbog gubljenja akcenta u prilogu (npr. mnogopoštovani), a meni je prirodno da izgovaram vrlodobar (u značenju školskog uspjeha) s akcentom na prvom slogu.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #16 у: 17.06 ч. 01.05.2009. »

а да је М. Пижурица човек из краја у коме се акценти прилично преносе на проклитике Grin...

Већ је Дуја рекао, али хајде да поновим: врло никако не може пренети на себе акценат кад су и једно и друго акцентогене речи (додуше, Дуја каже да то није енклитика, мислећи, ваљда, на проклитику). Има у дијалектима, ипак, и преношења на ортотоничну реч, али то није књижевно. Једини такви примери у стандардном језику су Добрò јутро и Добàр вече/вечē.

Моје искуство са њим, и са Ј. Јерковићем, показало је да они нису најбоље упућени у оно што су написали у правопису Grin. Мислим да је главни био покојни Митар Пешикан и иза његовог великог имена стала су и ова двојица, ничим изазвана. Немојте да ме сад опет неко грди како не поштујем њихову стручност. Далеко од тога. Само, један је историчар језика, а други, нисам сигурна, али мислим да је други дијалектолог. Мени ни на једно питање (од многих) нису одговорили.

Обично ја браним лингвисте Grin, али овај пут могу да потврдим да су Јерковић и Пижурица имали релативно малу улогу у стварању Правописа. Мислим да у Предговору пише да је Пешикан све написао и осмислио, а ови су само ускладили речник са правилима. А и без тога, научничка каријера Пешиканова не може се ни поредити са каријерама ове двојице.


Што се тиче спојеног писања, мени изгледа да оно није оправдано, нарочито што је значење потпуно исто као у било којој нетерминолошкој синтагми. Врло добар пут не значи нешто различито од врло добар рад/успех/ученик, одн. врло добра оцена или сл. Шта би значило врлодобар успех што не значи врло добар успех?!
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #17 у: 18.39 ч. 01.05.2009. »

а да је М. Пижурица човек из краја у коме се акценти прилично преносе на проклитике Grin...

Већ је Дуја рекао, али хајде да поновим: врло никако не може пренети на себе акценат кад су и једно и друго акцентогене речи (додуше, Дуја каже да то није енклитика, мислећи, ваљда, на проклитику). Има у дијалектима, ипак, и преношења на ортотоничну реч, али то није књижевно. Једини такви примери у стандардном језику су Добрò јутро и Добàр вече/вечē.

Кад сам рекла да је из краја где се акценти преносе на проклитику нисам, нормално, мислила да је прилог добар проклитика, већ сам тиме хтела да илуструјем да он често има другачији осећај за спојено и одвојено писање (отуда неке речи које се по правопису пишу другачије него што моје језичко осећање налаже). Мислим да сам негде пре овог цитата или после њега, рекла нешто слично, но ме мрзи да тражим. Smiley

Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #18 у: 18.47 ч. 01.05.2009. »

мислила да је прилог добар проклитика,

Мислиш: прилог врлоSmiley
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #19 у: 19.11 ч. 01.05.2009. »

Што се тиче спојеног писања, мени изгледа да оно није оправдано, нарочито што је значење потпуно исто као у било којој нетерминолошкој синтагми. Врло добар пут не значи нешто различито од врло добар рад/успех/ученик, одн. врло добра оцена или сл. Шта би значило врлодобар успех што не значи врло добар успех?!

Vrlodobar (s kratkosilaznim naglaskom na prvom slogu, makar po ličnom jezičkom osjećaju) — četvorka u osnovnoj školi.

Vrlo dobar — veoma dobar, prilično dobar.

Našao sam u novom pravopisu Matice hrvatske sljedeću odrednicu (mada naravno ne znam treba li da postoji i u srpskom):

vrlodobar (ocjena) im. [imenica]
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #20 у: 19.30 ч. 01.05.2009. »

Ма нема смисла тумачити то као именицу. Не можеш да кажеш *Добио сам врлодобар уместо Добио сам четворку. Хрвати су се ту прерачунали. То може да функционише једино као придев, али, када је већ придев, питам те: по чему се разликује по значењу врло добар/врлодобар успех од врло добар пут?
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #21 у: 19.36 ч. 01.05.2009. »

али, када је већ придев, питам те: по чему се разликује по значењу врло добар/врлодобар успех од врло добар пут?

I ako tumačimo ovu riječ kao pridjev, zar ne može vrlodobar uspjeh biti jednak četvorki (i samo četvorki), dok vrlo dobar uspjeh može biti recimo i trojka i četvorka, dakle veoma dobar uspjeh bez pominjanja konkretne ocjene, a onda možemo imati i vrlo dobar put?
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #22 у: 19.45 ч. 01.05.2009. »

Nisam sigurna da bi iko "vrlo dobar uspeh" protumačio kao trojku a ne kao četvorku. Prosto, svi znaju na šta se odnosi bez obzira što teorijski može da ima šire značenje.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #23 у: 19.47 ч. 01.05.2009. »

I ako tumačimo ovu riječ kao pridjev, zar ne može vrlodobar uspjeh biti jednak četvorki (i samo četvorki), dok vrlo dobar uspjeh može biti recimo i trojka i četvorka, dakle veoma dobar uspjeh bez pominjanja konkretne ocjene, a onda možemo imati i vrlo dobar put?

И онда да у речник свог књижевног језика уведемо одредницу:
врлодобар, -бра, -бро који одговара просечној оцени између 3,5 и 4,49 (о успеху)?!

Али опет не бисмо били доследни: и одличан онда може значити 'који има оцену 5' једнако као и 'врстан, извандредан', што иначе значи. Не видим зашто по сваку цену морамо стварати нову реч за свако значење. Као да нам досад полисемија није функционисала без проблема!
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #24 у: 20.03 ч. 01.05.2009. »

Ne, ja ne predlažem šta treba da uđe u književni jezik, jedino me zanimalo postoji li složenica vrlodobar u književnom jeziku ili ne, bez obzira na to što je nema u RMS ili u Pravopisu, a pitanje se zasnivalo na ličnom jezičkom osjećanju i odrednici u pravopisu MH. Za sada je svakako sigurnije koristiti samo vrlo dobar i navoditi konkretne brojeve ocjena ako može doći do nesporazuma, a stvarno ne bih znao koji su tačni kriteriji za unošenje novih odrednica u rječnik književnog jezika.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #25 у: 09.23 ч. 03.05.2009. »

мислила да је прилог добар проклитика,

Мислиш: прилог врлоSmiley

Наравно, но ја сам већ широм виртуелног света позната као брзоплета (сетимо се само задњег СРЈ уместо СЈП).  Smiley
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #26 у: 08.19 ч. 04.06.2009. »

Сезона закључивања оцена је у јеку, па данима већ мозгам и полемишем о овој теми, али још увек ме нико није убедио да је исправан само један облик ове речи/синтагме.
Јасно ми је да је израз врло добар уз оцену 4 више у употреби и да је "старији", (пизнајем га), али сам убеђена да ни облик врлодобар није погрешан.  Ево, навешћу неке своје аргументе:

Сећам се, на самом почетку студија, професорка нам је објаснила да је језик жив и да се не покорава он правилима, већ се правила пишу на основу особина живог језика.  Управо то је разлог зашто се правопис и граматика с времена на време ревидирају. 
И тада нам је навела бројне примере који су пре 20-30 година били погрешни, а данас су нормирани, тј.  стандаризовани јер су у живом језику постали доминантни (спашавање - спасавање, крај телефона - на телефону, био сам кући - био сам код куће, идем код лекара - идем лекару. . . . дугачак је низ).  У том смислу, сигурна сам да велика већина људи са нашег говорног подручја изговара ВРЛОДОБАР као једну реч, са једним акцентом када се мисли на оцену или успех.

Мислим да је свима јасно да се неће на исти начин изговорити: он ми је ВРЛО ДОБАР пријатељ и: он је ВРЛОДОБАР ученик.  Већ је неко помињао разлику у значењу ВРЛО ДОБАР ученик и ВРЛОДОБАР ученик и мени је та рзлика сасвим јасна и очигледна.

То што се неко од стручњака није сетио да баш ову реч помене у примерима у граматици или правопису (немогуће је навести све примере из језика), не значи да се та реч не може препознати у неким већ постојећим правилима.

Љубо Мићуновић каже: "Придев и прилог често се тесно везују и образују појмове који се састављено пишу: новооснован, високоцењени, горепоменути, многопоштовани, такозвани, висококвалификовани, добростојећи. . . "

У Граматици српскога језика Живојин Станојчић у тачки 343-б наводи пример придева насталих слагањем: "Придеви настали срастањем прилога и придева у којима први део одређује нијансу или интензитет заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице".  Он наводи пример ЈАРКОЦРВЕН који се може писати и одвојено (прилог-придев) и састављено у зависности да ли се акцентују обе речи у реченици или је пример са једним акцентом.  Зашто се не би и наш "случај" могао препознати у овом наводу?

На нету сам нашла бројне примере да се на факултетима, између осталих и на Филозофском факултету у Новом Саду (где се налази и катедра за српски језик) користи израз ВРЛОДОБАР у неким обрасцима. . .

Мислим да ће се већина сложити да се ВРЛОДОБАР уз оцену 4 изговара са једним акцентом.  А ако придев добар није енклитика, како онда тумачимо ову појаву? Или сви успех врлодобар погрешно изговарамо (погрешхо акцентујемо) или је једноставно овај пример промакао ауторима граматика и правописа.

Све што сам навела, да буде јасно, односи се само на придев који се користи за обележавање одређеног степена школског успеха (врлодобар 4, врлодобар успех, врлодобар ученик).  Нека то буде изузетак, назовите га како хоћете, али мој језички осећај ми казује да сам у праву.
 
И да није ових навода Мићуновића и Станојчића, мислим да је овакав уобичајен начин акцентовања и изговора овог "случаја" довољан разлог да се  САСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ НЕ СМАТРА ПОГРЕШНИМ. 




Сачувана
BugA
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Игор Ђорђевић
Струка: дипл. инж. индустријске информатике
Поруке: 38



« Одговор #27 у: 13.52 ч. 04.06.2009. »

Ја бих се сложио са другим делом твог објашњења, везано за спајање, састављено писање, и то може држати воду (можда Smiley ). Што се мог осећаја тиче, можда бих и могао да ''прогутам'' врлодобар (састављено), али само ако га дефинитивно вежемо за оцену у школи (тј. успех од 3,5 до 4,49 или оцену 4).

Свакако се може тумачити двојако ако неко каже - ''Он је врло добар ученик''. Неко ће помислити да је његов успех (ученика) у том рангу, а неко да је он веома добар ученик. Мени је лично увек глупо било да, кад ме неко пита какав сам ученик, одговорим - ''Одличан!'', јер ми је то као да сам рекао ''савршен, најбољи на свету'' Smiley ... Са друге стране, много ми је лепше некако звучало - ''Ја сам добар ученик'', не зато што је мој просек ''добар'', већ зато што сам стварно (веома) добар ученик. Ипак, не желећи да неко протумачи моје речи као ниво успеха, обично бих и ја казао - ''одличан''.

Оно што ме плаши је први део твоје поруке, везан за ''живост'' језика и усвајање неких правила која су се раније сматрала погрешним... Знам да је то просто неминовно, али негде ипак мора постојати граница, јер по тој логици ко зна како ћемо за пар десетина година причати. Гледајући ТВ и слушајући радио диже ми се коса на глави какве глупости одваљују водитељи на разноразним ''јаким и великим'' телевизијама/радио станицама, почев од акцентовања па до граматике. Ако се у будућности будемо повиновали растућем тренду ''кварења'' језика, шта ћемо на крају од свега тога имати? Ем што ћемо сви бити неписмени, ем што ћемо мислити да смо писмени, тј. то ће се на крају прихватити као ваљано. Треба се трудити да се људи науче исправном, а не прихватати неисправно само зато што већина тако говори.

Мојих пет минута Smiley
Сачувана

Говорим тихо и водим пса са собом.
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #28 у: 18.34 ч. 04.06.2009. »

Слажем се са тобом у потпуности да мора постојати некакав "филтер" који ће аргументовано озваничавати неке "појаве" у језику и за то ваљда постоје наши језички стручњаци.  Међутим некада се и њихова мишљења међусобно косе што само показује којико је језик комплексна материја за проучавање и за утврђивање законитости.  Ми из школске праксе то најбоље знамо и трпимо на својој кожи.  Често налетимо на пример који се не уклапа ни у каква правила, шеме, дефиниције и онда имамо муку да то објаснимо ђацима.  Они очекују од нас да им пружимо коначна решења.  А када консултујемо литературу, испостави се да исту појаву два или три аутора тумаче на сасвим различите начине (на пример сложени глаголски предикат и изричне реченице или природу футура ll). А што је још горе, у школским уџбеницима се дешава да једне године неки граматички појам називамо једним именом, а следеће године се појави нови уџбеник другог аутора где он себи даје за право да тај појам прекрсти.

Али да се вратим на тему.  Све време сам писала о придеву ВРЛОДОБАР искључиво као о ознаци успеха у школи.  За остале говорне ситуације немам дилему да ли се пише растављено или састављено.  Такође, да поновим, убеђена сам ( и ако сам у заблуди волела бих да ме неко аргументовано увери у то) да поред правилног облика оцене ВРЛО ДОБАР 4, може да се употреби и облик ВРЛОДОБАР 4, који је можда мање уобичајен, али није неисправан.
(Речник језичких недоумица Ивана Клајна пун је објашњења типа: може тако, али је боље овако. )
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #29 у: 02.25 ч. 05.06.2009. »

U principu se slažem s tobom u vezi s ovim pridevom, Ateh. Jedino ti ovo, iako nema veze s temom, moram zamjeriti:

И тада нам је навела бројне примере који су пре 20-30 година били погрешни, а данас су нормирани, тј.  стандаризовани јер су у живом језику постали доминантни (спашавање - спасавање, крај телефона - на телефону, био сам кући - био сам код куће, идем код лекара - идем лекару. . . . дугачак је низ).

Nijedan od ovih primera osim poslednjeg nije doživeo „revidiranje“. Ispravno je odvajkada i „spašavanje“ i „spasavanje“, i danas jednako kao i pre dvadeset godina, ali se prednost daje drugome obliku, jer je on svagda bio dominantniji kod Srba. I „kraj telefona“ i „na telefonu“ takođe su oduvek jednako ispravne konstrukcije, a sama norma se o njima nikada i nije posebice izjašnjavala. (Jest jedino Klajn, čini mi se, koji je pisao kako nema razloga zašto bi se „na telefonu“ smatralo nepravilnim, kao što to masa naroda misli.) „Bio sam kući“ nikada nije bilo ispravno, pa nije ni danas — ispravno je samo „bio sam kod kuće“; a jedino je ovo poslednje, „ići kod lekara“, bilo priznato pored pravilnijega „ići lekaru“ zbog toga što se „živi jezik“ vremenom izmenio (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2810.0).
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #30 у: 23.20 ч. 05.06.2009. »


U vreme kada sam bila učenik, profesori su bili neprikosnoveni, pa mi nije padalo na pamet da neke njihove izričite tvrdnje proveravam u literaturi.  Međutim, te tvrdnje su mi ostale istetovirane u mozgu i teško se brišu.  Tako i danas uvek štrecnem kad čujem "na telefonu", "spašavanje" i slično mada znam da je novi pravopis prilično fleksibilan.  Na fakultetu sam videla da ni profesori sa doktoratom nisu uvek spremni da odmah odgovore na svako naše pitanje, tako da me danas nije sramota da priznam da nešto ne znam i vrlo često sumnjive izraze proveravam u knjigama sa đacima na času.  Zato mi je svaka pouka dobrodošla. 
I još nešto, što nije baš vezano sa temom,  moram da pomenem: U zbirci zadataka za prijemni ispit nalazi se primer "Idem kod lekara. " koji deca treba da prepoznaju i zaokruže kao pravilan oblik.  Pošto nije moguće na času pomenuti sve  specifične slučajeve u srpskom jeziku, deca će, koristeći se naučenim gramatičkim pravilima, ovu rečenicu smatrati nepravilnom.  (Koje je ovo značenje genitiva?)

Ovaj pridev VRLODOBAR uz ocenu 4 baš mi nije dao mira. Moj osećaj mi govori da sam u pravu, a nigde ne mogu da pronadjem konkretnu potvrdu i podršku za to.  Zato mi je sad malo lakše i hvala na vremenu odvojenom za rešavanje mojih nedoumica i nesanica.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #31 у: 02.21 ч. 06.06.2009. »

Pravopis je uvek dovoljno fleksibilan, ne samo ovaj aktualni. Autoritativnih profesora i te kako ima koji su nas učili pogrešno — "na telefonu" i "spašavanje" oduvek je bilo ispravno i po pravopisu, usprkos onomu čemu su nas učili naši sveznajući profesori.

Ja se lično slažem s tobom u vezi s pridevom „vrlodobar“, ali kod ovakvih slučaja ipak moramo čekati da se i norma o njima konkretno oglasi — da rečnici i pravopis zabeleže ovaj konkretan pridev — pre no što ga uzmemo kao sasvim validan.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #32 у: 18.40 ч. 06.06.2009. »

Ја сам већ дао аргументе зашто мислим супротно од Атех, али овде хоћу да се вратим на једно запажање које личи на аргумент. Зашто оцене у школи доживљавамо горе него што јесу?!?! Зашто је неком понижење да има оцену 3, када је то добра оцена, на средини између најгоре и најбоље? Зашто неко, да би одговорио комшији да је добар ђак, мора имати све петице?! Пошто у животу имам понешто везе с просветом, збиља ме интригира оваква девалвација поимања школских оцена, као да су само петице вредне, а све остале оцене лоше. Не знам да ли се ово дешава зато што наставници шаком и капом поклањају оцене да би јадна деца могла да упишу средње школе и факултете које желе, а да при том и не помисле какву су услугу учинили таквом ученику (медвеђу, сигуран сам). Можда сам старог кова, превише идеалист, престрог, али ће за мене врло добра оцена увек бити врло добра, а не замало петица, па ми онда ни правопис те придевске синтагме не прави проблем.

Но, назад на граматику. Да поставим противпитање: Може ли ми ико наћи једну једину придевску сложеницу са интензификатором у првом делу која се пише спојено и изговара с једним акцентом тако да он буде на првој компоненти сложенице и једнак акценту те мотивне речи? (Имплицира се да би таква реч подразумевала систем са овом нашом, па она не би била спорна.)
И још једно: Хоћемо ли у стандардне речнике увести "школска" значења и других придева са промењеном семантиком: одличан, добар, довољан, недовољан, задовољавајућ, незадовољавајућ редом: 'који има вредност 4,5—5', '2,5—3,49' итд.? Озбиљно питам.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #33 у: 21.29 ч. 06.06.2009. »

Malokrvan
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #34 у: 21.54 ч. 06.06.2009. »

Pravosnažan   ("pravo" kao u izrazu: Pravo kažeš. )
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #35 у: 22.14 ч. 06.06.2009. »

Punopravni, malobrojni, dobrovoljno (društvo). . .  Ne mogu više da mozgam, ali sigurno da ima toga još.

 (Sad moram da se ogradim: umem dobro da odredim mesto akcentu i dužinu akcenta, ali da li su kratkouzlazni ili kratkosilazni, e u to nisam baš sigurna, ali mi zvuče prilično isto i u prilozima puno, malo, dobro, pravo i u složenim pridevima.  Unapred se izvinjavam ako sam pogrešila. )
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #36 у: 22.46 ч. 06.06.2009. »

Ниједан од тих придева није настао слагањем (већина, ако не и сви — комбинованом творбом). Интензификатор би могло бити једино мало- (и то једва), али други део, авај, није придев. Није малобројан 'мало бројан' (као што би *врлодобар постало од 'врло добар'), него 'који је малог броја' и сл.
« Задњи пут промењено: 22.49 ч. 06.06.2009. од J o e » Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #37 у: 23.07 ч. 06.06.2009. »

OK.  Tek sam naknadno primetila da mi nisu svi prilozi intenzifikatori (previše sam razmišljala o akcentu), ali mi nije jasno kako je prilog MALO  "jedva"  intenzifikator! I kako BROJAN nije pridev!(?) Na primer: brojni gosti i malobrojni gosti.
 Nemam sada vremena, a sigurna sam da ću naći i primer tipa VRLODOBAR ako se malo više potrudim.  Nema šta nema u našem jeziku, pa makar se zvalo izuzetak.  (Mada Ž.  Stanojčić ne insistira da akcenat MORA da stoji na intenzifikatoru, već samo kaže da se takvi složeni pridevi izgovaraju kao jedna akcenatska celina, tj.  kao jedna reč. )
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #38 у: 23.35 ч. 06.06.2009. »

Sad mi nešto pade na pamet. . .  Stanojčić je navodio neke primere sa bojama.  Ne sećam se tačno koje boje je naveo, ali recimo pridev "svetloplav" - ako ga pišemo ovako i akcentujemo drugi deo prideva, zar se to ne kosi sa našim akcenatskim normama koje kažu da akcenat ne može da stoji na poslednjem slogu?

(Moja specijalnost je književnost i ne smatram se baš stručnom u oblasti jezika.  Što ga više proučavam, sve sam svesnija koliko toga još ne znam.  Ne želim da neko pomisli da nesto pametujem jer i sama znam da nemam pokriće za to.  Ja u stvari želim nešto da naučim, da zadovoljim svoju znatiželju i rešim neke nedoumice.  Zato nastavite da me inspirišete.  )
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #39 у: 12.58 ч. 07.06.2009. »

Не знам да ли се ово дешава зато што наставници шаком и капом поклањају оцене да би јадна деца могла да упишу средње школе и факултете које желе, а да при том и не помисле какву су услугу учинили таквом ученику (медвеђу, сигуран сам).

Ја знам, али нећу да кажем.  Smiley

Могу да се кладим у мој компјутер да би ученици који су у моје време били врло добри, надмашили по знању већину данашњих вуковаца. (Завршио сам гимназију 1966., да би било јасније на које време мислим.)
Какви су то критеријуми по којима у само једном одељењу има по десет и више ученика са свим петицама?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #40 у: 14.53 ч. 07.06.2009. »

ali mi nije jasno kako je prilog MALO  "jedva"  intenzifikator! I kako BROJAN nije pridev!(?) Na primer: brojni gosti i malobrojni gosti.

Лепо. Не знам јел' ти изговараш реченице *Он мало лепо црта ('не црта лепо') или *Видео сам мȁло вредно дете ('није много вредно'), мени су потпуно стране.

Бројан јесте придев, али није у тој сложено-суфиксалној твореници. Није 'мало бројан' него 'који је малог броја', већ сам објаснио.

(Mada Ž.  Stanojčić ne insistira da akcenat MORA da stoji na intenzifikatoru, već samo kaže da se takvi složeni pridevi izgovaraju kao jedna akcenatska celina, tj.  kao jedna reč. )

Ја управо и кажем да не постоји пример где је акценат на интензификатору, да је уобичајено да стоји на другој компоненти (многопȍштовани).

recimo pridev "svetloplav" - ako ga pišemo ovako i akcentujemo drugi deo prideva, zar se to ne kosi sa našim akcenatskim normama koje kažu da akcenat ne može da stoji na poslednjem slogu?

Коси се, али је акценат сложеница посебан проблем. Шта ћемо са великомучеником и пољопривредом старим хрватскосрпским језиком, а тек са псеудокласицизмом и социјалдемократијом, где имамо по два акцента?! Не знам како речници дају светлоплав, ја то изговарам с два акцента, а тако се обично дају и све те неодређене боје.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #41 у: 14.58 ч. 07.06.2009. »

Могу да се кладим у мој компјутер да би ученици који су у моје време били врло добри, надмашили по знању већину данашњих вуковаца. (Завршио сам гимназију 1966., да би било јасније на које време мислим.)
Какви су то критеријуми по којима у само једном одељењу има по десет и више ученика са свим петицама?

И ја тако мислим. У основним школама их има и до двадесет. У средњим школама (не верујем да је тако баш свуда) просечно има 15-20 одличних, петоро врло добрих (Smiley), неколико добрих, а полагача и понављача — тек по изузетку. Питам се јесу ли нам деца заиста толико паметна и вредна.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #42 у: 18.04 ч. 07.06.2009. »

Да не бих напамет причала, ево цитираћу помињану тачку Станојчићеве граматике (била ми је некад Свето писмо у школи што се тиче језика):

343.   Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним придевима, али се у групу типичних с л о ж е н и х   п р и д е в а    издвајају следећи:
а) придеви настали срастањем два придева.  .  .     .  .  .     .  .  . 
б) придеви настали срастањем прилога и придева, у којима први прилошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице: мркожут, сивоплав, јаркоцрвен (јаркоцрвена јабука = јабука јарко црвене боје), многопоштовани, с једним акцентом такође
в).  .  .  . 

Не знам како ћете сада сварити СИВО у придеву "сивоплав".   Је ли то прилог? Је ли интензификатор? Осећа ли се у њему један  или два акцента?.  .  .   (Мислим да је онај мој придев тамноплав или светлоплав много "нормалнији".  )
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #43 у: 19.13 ч. 07.06.2009. »

Не знам шта се има сварити. Као што Станојчић каже, ту први део одређује нијансу. Наравно да није интензификатор.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #44 у: 09.09 ч. 08.06.2009. »

Могу да се кладим у мој компјутер ...

Varaš, Zorane, varaš... Kladiš se u tvoj kompjuter, a tako nešto ne postoji... Da si se kladio u svoj kompjuter, možda bih i prihvatio opkladu...  Tongue
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #45 у: 09.37 ч. 08.06.2009. »

Kladiš se u tvoj kompjuter, a tako nešto ne postoji...

Како не постоји, дођи да га видиш. Smiley   Мој је откако сам га поштено платио.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #46 у: 15.43 ч. 08.06.2009. »

Nešto mi nema logike:

Izraz "Idem kod lekara" nema nikakvo pokriće u gramatičkim pravilima, ali je opšteprihvaćen i zato je normiran kao "ispravan".

Izraz "vrlodobar" (4,učenik, uspeh) može da nađe pokriće u zvaničnoj gramatici u navedenom citatu:
343.   Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним придевима, али се у групу типичних с л о ж е н и х   п р и д е в а    издвајају следећи:
а) придеви настали срастањем два придева.  .  .     .  .  .     .  .  . 
б) придеви настали срастањем прилога и придева, у којима први прилошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице: мркожут, сивоплав, јаркоцрвен (јаркоцрвена јабука = јабука јарко црвене боје), многопоштовани, с једним акцентом такође
в).  .  .  . 
 
i opšteprihvaćen je u svakodnevnom govoru kao jedna akcenatska celina, a ne želite da ga prihvatite.

Mislim da to što nije naveden u rečniku u obliku složenog  prideva ne znači da mu ne treba dati šansu za opstanak. Videli ste da Stanojčić navodi i primere jarkocrven, mrkožut, svetloplav, a ni njih nema u rečniku. Ko bi pobrojao sve moguće kovanice i složene prideve koji su možda ređi, ali nisu nepravilni.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #47 у: 17.44 ч. 08.06.2009. »

Ali ko može da garantuje da sve te složenice čine samo jednu akcenatsku celinu? Posebno kad su boje u pitanju. Sve ovo navedeno kod Stanojčića ja izgovaram sa naglašavanjem u oba dela složenice, a i svi u mojoj okolini. Ako i ima slučajeva da se izgovara drukčije, s jednim akcentom, nigde ne piše da tako mora, pa ni u Klajnovoj Tvorbi reči. Meni to ne zvuči kao opšteprihvaćeno u svakodnevnom govoru, mada priznajem da mi akcenti nisu jača strana.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #48 у: 18.54 ч. 08.06.2009. »

Stanojčić navodi primere (nisu to moji primeri) koji se mogu pisati sastavljeno kada se izgovaraju sa jednim akcentom, a ako se izgovaraju sa dva akcenta, onda se pišu kao odvojene reči. Ako ih ti izgovaraš sa dva akcenta, pišeš ih kao prilog i pridev, dakle odvojeno. Zavisi od situacije, od konteksta.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #49 у: 18.58 ч. 08.06.2009. »

Znam da postoje složenice koje imaju dva akcenta i one su obično veoma duge i nemoguće ih je izgovoriti kao jednu akcenatsku celinu. Ovde je tema pridev "vrlodobar" (recimo kada se govori o školskoj oceni) ili prilog i pridev - "vrlo dobar". Kako ga ti izgovaraš? Kažeš li: On je vrlodobar đak. ili On je vrlo dobar đak?
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #50 у: 19.09 ч. 08.06.2009. »

Izgovaram vrlodobar, ali pišem vrlo dobar. Bar nigde ne mogu izričito da nađem da vrlo dobar nije pravilno, niti da je samo vrlodobar pravilno. Hoću reći, ako za nijanse boja to ne može da se očekuje, za ovo što je u daleko češćoj upotrebi ipak bih volela da nađem napismeno negde konkretan primer da može ili treba ovako, ili da ne sme onako.
A što se boja tiče, uvek izgovaram svetlo crven i jarko crven, kao i plavo siv itd, nikad ih ne izgovaram kao jednu celinu, osim možda složenice neboplav. Ipak mi ne izgleda u redu da ih pišem ovako odvojeno, jer se prosto tako ne pišu, odnosno u najboljem slučaju razdvajaju se crticom ako ne označavaju nijansu nego mešavinu boja.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #51 у: 19.15 ч. 08.06.2009. »

Ja govorim vrlo dobar, sa dva akcenta, ali ne bih se protivio ni spojenom vrlodobar, s jednim akcentom — možda je gramatički i izuzetno, kako primećuje Joe, ali može da prođe kao moguće pravopisno rešenje za pisanje školske ocene, oslanjajući se na to što druga reč gubi svoj akcenat.

Što da ne i tako. Smiley
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #52 у: 19.17 ч. 08.06.2009. »

Razume se, ovo vrlodobar tako izgovaramo samo za školski uspeh, a ne kad je nešto vrlo dobro van tog konteksta. Smiley
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #53 у: 19.29 ч. 08.06.2009. »

Konačno! Upravo o tome govorim danima. I ne tvrdim da je "vrlodobar" jedino pravilno - daleko bilo! Samo mislim da nije nepravilno u situacijama kada se  uobičajeno izgovara kao jedna reč.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #54 у: 00.27 ч. 09.06.2009. »

Izraz "vrlodobar" (4,učenik, uspeh) može da nađe pokriće u zvaničnoj gramatici u navedenom citatu:
343.   Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним придевима, али се у групу типичних с л о ж е н и х   п р и д е в а    издвајају следећи:
а) придеви настали срастањем два придева.  .  .     .  .  .     .  .  . 
б) придеви настали срастањем прилога и придева, у којима први прилошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице: мркожут, сивоплав, јаркоцрвен (јаркоцрвена јабука = јабука јарко црвене боје), многопоштовани, с једним акцентом такође
в).  .  .  . 

i opšteprihvaćen je u svakodnevnom govoru kao jedna akcenatska celina, a ne želite da ga prihvatite.

Mislim da to što nije naveden u rečniku u obliku složenog  prideva ne znači da mu ne treba dati šansu za opstanak. Videli ste da Stanojčić navodi i primere jarkocrven, mrkožut, svetloplav, a ni njih nema u rečniku. Ko bi pobrojao sve moguće kovanice i složene prideve koji su možda ređi, ali nisu nepravilni.

Није ни Станојчић крајња истина. Клајн у својој великој Творби каже да су први делови ових боја, у ствари, придеви.
Свакодневни говор није главни критеријум је ли нешто граматично или није. Можемо имати то у виду, али не и заснивати све на томе. Колико се тога неправилно акцентује и пише па и даље остаје — ван норме!
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #55 у: 22.41 ч. 11.07.2009. »

Но, назад на граматику. Да поставим противпитање: Може ли ми ико наћи једну једину придевску сложеницу са интензификатором у првом делу која се пише спојено и изговара с једним акцентом тако да он буде на првој компоненти сложенице и једнак акценту те мотивне речи?

Setio sam se, evo imamo takve, ako ne pridevske, a makar imeničke, (polu)složenice: Sokobanja, Avdaga, Šuljaga, Latifaga, Omerbeg, Mehmed(-)paša i sl., pa s pridevom u prvom, a imenicom u drugom delu: Dobrodo(l), Zlodol; odnosno oba prideva: starmali. Ne mogu da se setim nijednog primera s prilogom i pridevom, doduše, ali makar sâm ovakav proces srastanja — postoji.

(Pravopis kod tih imena s titulama orijentalnog porekla propisuje pisanje s crticom, ali ona se obično izgovaraju kao jedna reč i pod jednim akcentom.)
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #56 у: 18.31 ч. 12.07.2009. »

Setio sam se, evo imamo takve, ako ne pridevske, a makar imeničke, (polu)složenice: Sokobanja, Avdaga, Šuljaga, Latifaga, Omerbeg, Mehmed(-)paša i sl., pa s pridevom u prvom, a imenicom u drugom delu: Dobrodo(l), Zlodol; odnosno oba prideva: starmali. Ne mogu da se setim nijednog primera s prilogom i pridevom, doduše, ali makar sâm ovakav proces srastanja — postoji.

Нисам рекао да срастање с преношењем акцента не постоји (мада су ове именице настале по оријенталном типу творбе, што се види и из порекла лексике, осим у Сокобања). Када сам поставио питање, највише сам имао у виду придеве типа многопоштовани, високопреосвећени, који имају акценат на другој компоненти, па ми се због тога чини да ВРлодобар одудара од правила.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #57 у: 18.51 ч. 14.07.2009. »

Мени се и даље чини да би могао такав "случај" бити реч МНОГОБРОЈНИ (или МАЛОБРОЈНИ).
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #58 у: 18.54 ч. 14.07.2009. »

Не знам како је правилније акцентовати: свЕтлоплав или светлоплАв. (?)
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #59 у: 19.05 ч. 14.07.2009. »



ali mi nije jasno kako je prilog MALO  "jedva"  intenzifikator! I kako BROJAN nije pridev!(?) Na primer: brojni gosti i malobrojni gosti.





Лепо. Не знам јел' ти изговараш реченице *Он мало лепо црта ('не црта лепо') или *Видео сам мȁло вредно дете ('није много вредно'), мени су потпуно стране.


« Задњи пут промењено: 19.28 ч. 14.07.2009. од атех » Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #60 у: 19.16 ч. 14.07.2009. »

Ако је МАЛО у речи "малобројан" придев, да ли је по теби и реч МНОГО  у сложеници "многобројан" такође придев???
Мени је и акценат показатељ да је МАЛО у речи "малобројни" прилог, а не придев.


Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #61 у: 19.27 ч. 14.07.2009. »

Не знам како је правилније акцентовати: свЕтлоплав или светлоплАв. (?)

Та реч има два акцента: свéтлоплâв.

Мени се и даље чини да би могао такав "случај" бити реч МНОГОБРОЈНИ (или МАЛОБРОЈНИ).

Већ сам објаснио зашто, али ћу још једном рећи: није. Многопоштовани човек је много поштовени човек, а малобројни људи нису *мало бројни људи, него ’људи мали у броју, малог броја’.

Ако је МАЛО у речи "малобројан" придев, да ли је по теби и реч МНОГО  у сложеници "многобројан" такође придев???
Мени је и акценат показатељ да је МАЛО у речи "малобројни" прилог, а не придев.

Да, поново кажем, и мало- и много- имају придевско значење у тој сложеници.
Акценат не ваља петљати у ово јер се речи често при творби (а НАРОЧИТО у композицији) уклапају у нове акценатске моделе. Кажемо дâн, али данòноћни. А и то није никакав доказ јер су малобројан и многобројан дублети (могу имати краткоузлазни на другом слогу, дужина остаје)
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #62 у: 19.37 ч. 14.07.2009. »

Како можете бити сигурни у то да МАЛО и МНОГО имају придевско значење у сложеницама "малобројно" и "многобројно"?  Ја се у то не бих кладила. Поготову у другој сложеници ми реч МНОГО делује као типични интензификатор који казује У КОЛИКОЈ МЕРИ је - на пример, друштво - бројно.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #63 у: 19.53 ч. 14.07.2009. »

Да не дуљимо расправу, ево, пристајем. Ако уистину кажете "Гле, вечерас је друштво нешто ма``ло брôјно", нека Вам буде да је прилог и на првом месту сложенице. Но, то не склања мој аргумент о двојном акценту.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #64 у: 20.04 ч. 14.07.2009. »

To me podseti na jedan užički dijalekatski izraz — l(ij)ep u značenju „brojan“. Smiley

„Imali smo lijepih gostiju“ ovde ne znači da gosti nisu ružni, već da ih je bilo mnogo. Ili, „bili su lijepi svatovi“ znači da je bilo dosta svatova. Isto tako, Užičani kažu i: „Bila je lijepa sahrana“, što onako deluje malo morbidno, ali nije, jer zapravo znači da je bilo dosta ljudi („lijepih ljudi“) — „sahrana“ ovde metonimijski menja značenje u „ljudi koji prisustvuju pogrebu“. Wink
Сачувана
Милош Бркушанин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: biologist-to-be
Поруке: 93



« Одговор #65 у: 17.27 ч. 13.09.2009. »

To me podseti na jedan užički dijalekatski izraz — l(ij)ep u značenju „brojan“. Smiley

„Imali smo lijepih gostiju“ ovde ne znači da gosti nisu ružni, već da ih je bilo mnogo. Ili, „bili su lijepi svatovi“ znači da je bilo dosta svatova. Isto tako, Užičani kažu i: „Bila je lijepa sahrana“, što onako deluje malo morbidno, ali nije, jer zapravo znači da je bilo dosta ljudi („lijepih ljudi“) — „sahrana“ ovde metonimijski menja značenje u „ljudi koji prisustvuju pogrebu“. Wink

Да, и код мене се често каже: ’’Добили су лепих пара’’ са значењем да су сакупили доста новца (најчешће након свадбе или неког другог славља)... Ипак, много чешће чујем: ’’Спремили су лепе хране’’. Smiley Разлика је што се ово прво чује само на свадбама, тј. весељима, а ово друго може и после сахране.  Cheesy  Cheesy
Сачувана

Нека тајна се плела међу нама, дивна лудост што се зове говор, чинила је чудо.
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #66 у: 19.28 ч. 22.09.2009. »

Klajn u RJN piše vrlo dobar pod odrednicom OCENE (mada spojeno ili odvojeno pisanje nije predmet te odrednice), a u Šipkinom Jezičkom savjetniku iz 1975. našao sam čitav mali članak o spojenom ili odvojenom pisanju ovog izraza. Šipka primjećuje kolebanje u praksi i tvrdi da treba pisati vrlo dobar zato što taj izraz po njemu ne ispunjava nijednu od kriterija koje su postavljene za složenicu u t. 99 latiničnog školskog izdanja P 60 (one su citirane u tekstu članka):

Složenicama postaju skupovi riječi:

1) kada te riječi dobiju novo značenje, drukčije od onoga što su ga imale prije;

2) kada se koji sastavni dio složenice samostalno ne upotrebljava u onom obliku koji ima u složenici;

3) kada se akcenti pojedinih riječi svedu na jedan akcenat cijeloga izraza.


Šipka dakle primjećuje dva akcenta u vrlo dobar i smatra da se značenje nije promijenilo.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #67 у: 19.36 ч. 22.09.2009. »

Pa da li je igde standardizovano vrlodobar s jednim akcentom ili se i dalje držimo ove podele?
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #68 у: 20.17 ч. 22.09.2009. »

Nigdje u literaturi nisam našao potvrdu za vrlodobar a jesam za vrlo dobar, tako da bih za sada koristio odvojeno pisanje.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #69 у: 11.08 ч. 25.09.2009. »

To je za sada tako i treba poštovati zvanične norme. Međutim, smatram da bi u nekom novom revidiranom izdanju pravopisa ili rečnika trebalo uključiti i izraz vrlodobar (sa jednim akcentom) koji se odnosi na ocenu 4 i odgovarajući uspeh u škokli jer ne znam nikoga ko u tom kontekstu izgovara ovaj pridev kao dve posebno akcentovane reči. Uostalom, postoji niz sličnih primera za stvaranje složenih prideva, tako da i ovaj ne bi bio ništa izuzetno, tim pre što je kao takav potpuno zaživeo u savremenom jeziku.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 ... 5 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!