Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.48 ч. 20.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Vrlodobar/vrlo dobar  (Прочитано 48285 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #30 у: 23.20 ч. 05.06.2009. »


U vreme kada sam bila učenik, profesori su bili neprikosnoveni, pa mi nije padalo na pamet da neke njihove izričite tvrdnje proveravam u literaturi.  Međutim, te tvrdnje su mi ostale istetovirane u mozgu i teško se brišu.  Tako i danas uvek štrecnem kad čujem "na telefonu", "spašavanje" i slično mada znam da je novi pravopis prilično fleksibilan.  Na fakultetu sam videla da ni profesori sa doktoratom nisu uvek spremni da odmah odgovore na svako naše pitanje, tako da me danas nije sramota da priznam da nešto ne znam i vrlo često sumnjive izraze proveravam u knjigama sa đacima na času.  Zato mi je svaka pouka dobrodošla. 
I još nešto, što nije baš vezano sa temom,  moram da pomenem: U zbirci zadataka za prijemni ispit nalazi se primer "Idem kod lekara. " koji deca treba da prepoznaju i zaokruže kao pravilan oblik.  Pošto nije moguće na času pomenuti sve  specifične slučajeve u srpskom jeziku, deca će, koristeći se naučenim gramatičkim pravilima, ovu rečenicu smatrati nepravilnom.  (Koje je ovo značenje genitiva?)

Ovaj pridev VRLODOBAR uz ocenu 4 baš mi nije dao mira. Moj osećaj mi govori da sam u pravu, a nigde ne mogu da pronadjem konkretnu potvrdu i podršku za to.  Zato mi je sad malo lakše i hvala na vremenu odvojenom za rešavanje mojih nedoumica i nesanica.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #31 у: 02.21 ч. 06.06.2009. »

Pravopis je uvek dovoljno fleksibilan, ne samo ovaj aktualni. Autoritativnih profesora i te kako ima koji su nas učili pogrešno — "na telefonu" i "spašavanje" oduvek je bilo ispravno i po pravopisu, usprkos onomu čemu su nas učili naši sveznajući profesori.

Ja se lično slažem s tobom u vezi s pridevom „vrlodobar“, ali kod ovakvih slučaja ipak moramo čekati da se i norma o njima konkretno oglasi — da rečnici i pravopis zabeleže ovaj konkretan pridev — pre no što ga uzmemo kao sasvim validan.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #32 у: 18.40 ч. 06.06.2009. »

Ја сам већ дао аргументе зашто мислим супротно од Атех, али овде хоћу да се вратим на једно запажање које личи на аргумент. Зашто оцене у школи доживљавамо горе него што јесу?!?! Зашто је неком понижење да има оцену 3, када је то добра оцена, на средини између најгоре и најбоље? Зашто неко, да би одговорио комшији да је добар ђак, мора имати све петице?! Пошто у животу имам понешто везе с просветом, збиља ме интригира оваква девалвација поимања школских оцена, као да су само петице вредне, а све остале оцене лоше. Не знам да ли се ово дешава зато што наставници шаком и капом поклањају оцене да би јадна деца могла да упишу средње школе и факултете које желе, а да при том и не помисле какву су услугу учинили таквом ученику (медвеђу, сигуран сам). Можда сам старог кова, превише идеалист, престрог, али ће за мене врло добра оцена увек бити врло добра, а не замало петица, па ми онда ни правопис те придевске синтагме не прави проблем.

Но, назад на граматику. Да поставим противпитање: Може ли ми ико наћи једну једину придевску сложеницу са интензификатором у првом делу која се пише спојено и изговара с једним акцентом тако да он буде на првој компоненти сложенице и једнак акценту те мотивне речи? (Имплицира се да би таква реч подразумевала систем са овом нашом, па она не би била спорна.)
И још једно: Хоћемо ли у стандардне речнике увести "школска" значења и других придева са промењеном семантиком: одличан, добар, довољан, недовољан, задовољавајућ, незадовољавајућ редом: 'који има вредност 4,5—5', '2,5—3,49' итд.? Озбиљно питам.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #33 у: 21.29 ч. 06.06.2009. »

Malokrvan
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #34 у: 21.54 ч. 06.06.2009. »

Pravosnažan   ("pravo" kao u izrazu: Pravo kažeš. )
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #35 у: 22.14 ч. 06.06.2009. »

Punopravni, malobrojni, dobrovoljno (društvo). . .  Ne mogu više da mozgam, ali sigurno da ima toga još.

 (Sad moram da se ogradim: umem dobro da odredim mesto akcentu i dužinu akcenta, ali da li su kratkouzlazni ili kratkosilazni, e u to nisam baš sigurna, ali mi zvuče prilično isto i u prilozima puno, malo, dobro, pravo i u složenim pridevima.  Unapred se izvinjavam ako sam pogrešila. )
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #36 у: 22.46 ч. 06.06.2009. »

Ниједан од тих придева није настао слагањем (већина, ако не и сви — комбинованом творбом). Интензификатор би могло бити једино мало- (и то једва), али други део, авај, није придев. Није малобројан 'мало бројан' (као што би *врлодобар постало од 'врло добар'), него 'који је малог броја' и сл.
« Задњи пут промењено: 22.49 ч. 06.06.2009. од J o e » Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #37 у: 23.07 ч. 06.06.2009. »

OK.  Tek sam naknadno primetila da mi nisu svi prilozi intenzifikatori (previše sam razmišljala o akcentu), ali mi nije jasno kako je prilog MALO  "jedva"  intenzifikator! I kako BROJAN nije pridev!(?) Na primer: brojni gosti i malobrojni gosti.
 Nemam sada vremena, a sigurna sam da ću naći i primer tipa VRLODOBAR ako se malo više potrudim.  Nema šta nema u našem jeziku, pa makar se zvalo izuzetak.  (Mada Ž.  Stanojčić ne insistira da akcenat MORA da stoji na intenzifikatoru, već samo kaže da se takvi složeni pridevi izgovaraju kao jedna akcenatska celina, tj.  kao jedna reč. )
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #38 у: 23.35 ч. 06.06.2009. »

Sad mi nešto pade na pamet. . .  Stanojčić je navodio neke primere sa bojama.  Ne sećam se tačno koje boje je naveo, ali recimo pridev "svetloplav" - ako ga pišemo ovako i akcentujemo drugi deo prideva, zar se to ne kosi sa našim akcenatskim normama koje kažu da akcenat ne može da stoji na poslednjem slogu?

(Moja specijalnost je književnost i ne smatram se baš stručnom u oblasti jezika.  Što ga više proučavam, sve sam svesnija koliko toga još ne znam.  Ne želim da neko pomisli da nesto pametujem jer i sama znam da nemam pokriće za to.  Ja u stvari želim nešto da naučim, da zadovoljim svoju znatiželju i rešim neke nedoumice.  Zato nastavite da me inspirišete.  )
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #39 у: 12.58 ч. 07.06.2009. »

Не знам да ли се ово дешава зато што наставници шаком и капом поклањају оцене да би јадна деца могла да упишу средње школе и факултете које желе, а да при том и не помисле какву су услугу учинили таквом ученику (медвеђу, сигуран сам).

Ја знам, али нећу да кажем.  Smiley

Могу да се кладим у мој компјутер да би ученици који су у моје време били врло добри, надмашили по знању већину данашњих вуковаца. (Завршио сам гимназију 1966., да би било јасније на које време мислим.)
Какви су то критеријуми по којима у само једном одељењу има по десет и више ученика са свим петицама?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #40 у: 14.53 ч. 07.06.2009. »

ali mi nije jasno kako je prilog MALO  "jedva"  intenzifikator! I kako BROJAN nije pridev!(?) Na primer: brojni gosti i malobrojni gosti.

Лепо. Не знам јел' ти изговараш реченице *Он мало лепо црта ('не црта лепо') или *Видео сам мȁло вредно дете ('није много вредно'), мени су потпуно стране.

Бројан јесте придев, али није у тој сложено-суфиксалној твореници. Није 'мало бројан' него 'који је малог броја', већ сам објаснио.

(Mada Ž.  Stanojčić ne insistira da akcenat MORA da stoji na intenzifikatoru, već samo kaže da se takvi složeni pridevi izgovaraju kao jedna akcenatska celina, tj.  kao jedna reč. )

Ја управо и кажем да не постоји пример где је акценат на интензификатору, да је уобичајено да стоји на другој компоненти (многопȍштовани).

recimo pridev "svetloplav" - ako ga pišemo ovako i akcentujemo drugi deo prideva, zar se to ne kosi sa našim akcenatskim normama koje kažu da akcenat ne može da stoji na poslednjem slogu?

Коси се, али је акценат сложеница посебан проблем. Шта ћемо са великомучеником и пољопривредом старим хрватскосрпским језиком, а тек са псеудокласицизмом и социјалдемократијом, где имамо по два акцента?! Не знам како речници дају светлоплав, ја то изговарам с два акцента, а тако се обично дају и све те неодређене боје.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #41 у: 14.58 ч. 07.06.2009. »

Могу да се кладим у мој компјутер да би ученици који су у моје време били врло добри, надмашили по знању већину данашњих вуковаца. (Завршио сам гимназију 1966., да би било јасније на које време мислим.)
Какви су то критеријуми по којима у само једном одељењу има по десет и више ученика са свим петицама?

И ја тако мислим. У основним школама их има и до двадесет. У средњим школама (не верујем да је тако баш свуда) просечно има 15-20 одличних, петоро врло добрих (Smiley), неколико добрих, а полагача и понављача — тек по изузетку. Питам се јесу ли нам деца заиста толико паметна и вредна.
Сачувана
атех
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 40


« Одговор #42 у: 18.04 ч. 07.06.2009. »

Да не бих напамет причала, ево цитираћу помињану тачку Станојчићеве граматике (била ми је некад Свето писмо у школи што се тиче језика):

343.   Сви сложено-изведени придеви могу се сматрати и сложеним придевима, али се у групу типичних с л о ж е н и х   п р и д е в а    издвајају следећи:
а) придеви настали срастањем два придева.  .  .     .  .  .     .  .  . 
б) придеви настали срастањем прилога и придева, у којима први прилошки део одређује нијансу или интензитет (јачину) заступљености основне особине коју казује придев у другом делу сложенице: мркожут, сивоплав, јаркоцрвен (јаркоцрвена јабука = јабука јарко црвене боје), многопоштовани, с једним акцентом такође
в).  .  .  . 

Не знам како ћете сада сварити СИВО у придеву "сивоплав".   Је ли то прилог? Је ли интензификатор? Осећа ли се у њему један  или два акцента?.  .  .   (Мислим да је онај мој придев тамноплав или светлоплав много "нормалнији".  )
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #43 у: 19.13 ч. 07.06.2009. »

Не знам шта се има сварити. Као што Станојчић каже, ту први део одређује нијансу. Наравно да није интензификатор.
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #44 у: 09.09 ч. 08.06.2009. »

Могу да се кладим у мој компјутер ...

Varaš, Zorane, varaš... Kladiš se u tvoj kompjuter, a tako nešto ne postoji... Da si se kladio u svoj kompjuter, možda bih i prihvatio opkladu...  Tongue
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!