Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
23.17 ч. 18.12.2018. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Алекса Шантић  (Прочитано 29031 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 19.30 ч. 21.05.2009. »

Алекса Шантић

Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.

Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њемом пољу гдје вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји кршеви и голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братски руку стеже —
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, —
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није...

Ne mogu se setiti, jesam li ja vama prepisivao ovde na forum neke Veličkovićeve stihove „poezije remontizma“? Naravno, to je parodija Nenada Veličkovića na romantizam, ali kroz koju on zapravo i kritikuje suvremeni porast nacionalizma i nacionalne mitomanije među našim narodima.

Ostajte tamo

Ostajte tamo, sunce ovog neba
Neće vas grijat’ k’o što tuđe grije.
Grki su ovdje zalogaji hljeba
Gdje stana nema i gdje posla nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?
A majka vaša zemlja vam je nova.
Bacite pogled po minskome polju
Svuda su kuće bez vrata i krova.

Za zemlju ovu vi ste bili krivi
Uzori svijetli što uteći znaše.
U novoj zemlji ostanite i vi
Ne dajte da vas povratkom plaše.

Ko cvijetnu granu kad proljetna krila
Okite je listom i ukrase medom
Bez vas bi maćeha domovina bila
A maćeha ne plače za izbjeglim čedom.

Ne dajte tuzi da vam dušu pati
Ostanite tamo u naručju svijeta.
Živite zato da možete slati
Rodbini vašoj para i paketa.

Ovdje bi svako da vam pamet soli
A tamo niko ružiti vas neće.
Bolji su tuđi i zidovi goli
Nego rodne kuće kud se tuđin šeće.

Tamo vam svako bratski ruku steže
U vašem kraju za vas pelin cvjeta.
Za tuđu zemlju sve vas, sve vas veže
Povratnik svaki ovdje samo smeta.

Ostajte tamo, sunce ovog neba
Neće vas grijat ko što tuđe grije.
Grki su ovdje zalogaji hljeba
Gdje stana nema i gdje posla nije.

(Nenad Veličković, Poezija remontizma — Izdržite još malo, nećete još dugo, Sarajevo)
Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #16 у: 20.51 ч. 21.05.2009. »

 Cheesy
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #17 у: 22.00 ч. 21.05.2009. »

Симпатично... Smiley
Сачувана
Iris-Amor
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Iris Tahirovic
Струка: ekonomista
Поруке: 31


Stay positive.


« Одговор #18 у: 10.06 ч. 09.11.2014. »

СРПСКА ВИЛА
Кад се поноћ сведе, кроз звјездице сјајне
Анђô рајског мира крене пјесме тајне:
Уз високо стијење, куда орô лијеће,
Дјевојче се једно тајанствено креће;
Њезин сузни поглед у даљину блуди,
У очајни уздах сламају се груди.
Кô у позну јесен листић благог цвијета
Тужна је, блиједа њена слика света;
Злаћане се власи по грудима губе,
Па се кадгод тихо са вјетрићем љубе;
А мирис се проспе, кô да на све стране
Поменак се буди и ружице ране.
Каткад руке скрсти, пуна свете боли
У небо погледи, кô да с' богу моли,
И на стијење клекне с прекидани даси,
Па га љуби, љуби, и сузама кваси;
Затресе се стијење кô д с' громи гоне
И подмукли тутањ у дубини тоне.
Ко си, свето чедо, што те немир буди?
Да л' невјерна љубав ранила ти груди?
Ил' си, зраче блиједи, сироче без снаге
Па сузама тужним тражиш своје драге?
Не, из сузе што је српска мајка лила
Створило се чедо - створила се вила.
Плачи, слико света, кô сироче блуди
Кога нико вјерно не прима на груди;
Залуд море крви и гомиле жртав':
Смрзнуло се небо, спаситељ је мртав. . .
Плачи, вило света, сузам' стијење кваси -
Расуо се вјенац што ти чело краси. . .
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!