nebeski narod / nebeska srbija
dr pet:
pisem neki tekst, pa me zanima kako su nastale sintagme NEBESKA SRBIJA I NEBESKI NAROD. Koji su im koreni u literaturi, koji u politici, da li je sve poteklo iz kosovskog ciklusa odnosno kosovskog mita?
Madiuxa:
Nesto čisto sumnjam. Gotovo sam potpuno ubeđena da je to izmišljotina neoromantičarske grupe kvazi-istoričara koji su devedesetih godina pokušali da nas ubede da su Srbi narod najstariji, cak stariji od ameba, i da je Porfirogenit jedan nevaljali lažac koji je želeo to da sakrije... A utu svrhu su se koristili veoma sumnjivim dokazima, kao i nadasve proizvoljnim tumačenjima postojećih istorijskih izvora i narodnom etimologijom...
Ђорђе Божовић:
Ni ja ne mislim da je ideja o nebeskom narodu iole starija od kraja 20. veka. S raspadom Jugoslavije i krahom titoizma, porasli su opsesija religijom, nacionalizam i mitomanija, iz čega je nastala grupa književnika i alternativnih proučavalaca istorije i jezika koji su stvorili ovaj mit. („Nebesko kraljevstvo“, i druge sličnosti iz kosovskog ciklusa, mislim da nemaju veze sa današnjim neoromantizmom.)
Tražeći veze Srba sa najstarijim civilizacijama, srpskog jezika sa sanskrtom, hrišćanstva sa narodnim religijama i sl., oni su prihvatili stari paganski kult boga sunca i boga neba (nalazeći, dakako, njegove odbleske i u hrišćanstvu), koji su spojili sa i odveć rodoljubivom idejom o Srbima kao izabranom narodu, narodu koji je doprineo čitavoj svetskoj istoriji, a koji je nepravo „satanizovan“ u medijima, itd. I odatle je ta ideja o „nebeskom narodu“.
No, svakako, iako se tada javio u svojoj punoj snazi, njegovi su dalji koreni nešto raniji — težnju da izgradi nacionalni mit jasno nalazimo već i kod Dobrice Ćosića, koji zasigurno jeste bio preteča toga neoromantizma. Ideje neoromantičari crpe i iz Čajkanovićevih studija s početka 20. veka, iz romantičarskih shvatanja u 19. veku, i dr.
U književnosti, i u delima Milorada Pavića, recimo, gdegde provejava manji ili veći uticaj neoromantičarskog buđenja — npr. u Hazarskom rečniku veoma je jaka jedna ovakva neoromantičarska aluzija na Srbe, kada se piše kako su Hazari živeli u zemlji u kojoj su bili većina, ali koja je bila tako podeljena na pokrajine da su u svakoj od njih ispali manjina. Dobricu Ćosića smo već pomenuli — kod njega je to i najdominantnije, zatim i Ljuba Simović ima nekih svojih neoromantičarskih motiva, itd.
Sve je to, naravno, jedna velika obmana i politizacija, no kao strujanje u alternativnoj istoriografiji, pa i književnosti, do danas se već jasno oblikovalo kao pravac. Nadajmo se da hoće uskoro početi jenjavati.
vandalija:
Niste u pravu!Sintagmu nebeski narod prvi je upotrebio nemački istoričar Brikner pišući o indijskom svetilištu Edit Sar u dolini Sinda citiravši jednu dravidsku legendu koja kaže da su došli stranci koji su obožavali nebesa(arijevci) i sebe nazivali nebeskim narodom. Edit Sar se sastojao od niza vatrišta na piramidama a služili su obožavanju Sunca- Surja. Vezivanje nebeskog naroda za Srbe potiče od onoga Sar u nazivu svetilišta jer sar na sanskritu znači blistavo sjajno. Edit u korenu ima "di"- sjajno, blistavo, kao i koren imenice Sar(b).
Madiuxa:
Nekako nikako ne uspevam da vidim bilo kakvu vezu izmedju sanskritske reci SAR i Srba, osim sto imaju dva ista slova... S i R.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна